Kako je svet preko vikenda dobio uvid u opasnu novu eru supersilaMilijana Milikšić 28.09.2021.
Brzo oslobađanje dvoje Kanađanina nakon diplomatskog dogovora okončalo je paralizu vezanu za slučaj direktorke “Huaveja” Meng Vandžu, kojoj je pretila ekstradicija iz Kanade u Sjedinjene Države, a to je zabrinjavajući znak nove ere sukoba supersila, piše CNN.Kanađani su uhapšeni pod optužbom za špijunažu u Kini, devet dana nakon što je Meng završila u pritvoru u Vankuveru u decembru 2018. Optužena je za prevaru po američkom nalogu u slučaju vezanom za navodno kršenje američkih sankcija protiv Irana. Kao deo složenog dogovora sa američkim vlastima o odlaganju krivičnog gonjenja – u kojem se Meng izjasnila da nije kriva ali je potvrdila da je pogrešno predstavila odnos “Huaveja” sa iranskom podružnicom – glavna finansijska direktorka je oslobođena kućnog pritvora i vraćena u Kinu, čija je državna televizija CCTV izvestila o dirljivom povratku “heroja”.
Herojski povratakCNN piše da je Meng u ponedeljak po povratku izašla iz aviona u crvenoj haljini, bez zaštitne maske, te da je mahnula okupljenoj gomili od preko 100 ljudi koji su mahali kineskim zastavama i vikali “dobrodošla kući”. Meng je u kratkom obraćanju izrazila zahvalnost domovini, vladajućoj Komunističkoj partiji i, posebno, predsedniku Siju Đinpingu.
- Kao obična kineska građanka koja je pretrpela ove nevolje i bila zaglavljena u inostranstvu tri godine, nije bilo trenutka u kom nisam osetila brigu i toplinu Partiju, domovine i naroda – rekla je Meng, koja je ćerka osnivača “Huaveja” Rena Džengfeja.
- Predsednik Si brine za bezbednost svakog kineskog građana i takođe ima moju situaciju na umu. Duboko sam dirnuta – dodala je. Meng je završila govor obećavajući da će podržati rukovodstvo i izražavajući lojalnost svojoj zemlji.
- Tamo gde je kineska zastava, tamo je svetionik vere. Ako vera ima boju, to je kineski crvena – rekla je.
Osim okupljenih sunarodnika, njen povratak obeležila je i specijalna poruka kontrolnog tornja aerodrome.
“Ovde kineski aerodrom Šendžen Baoan. Domovina je uvek vaša najmoćnija podrška. Dobrodošla nazad gospođo Meng Vandžu”, glasila je poruka.
Najviši neboderi u centru Šendžena osvetljeni su sličnom porukom:
“Dobrodošla kući Meng Vandžu”, a na internetu, gde je njen povratak bio glavna vest, prozvali su je nacionalnim herojem i pozdravili njen dolazak kao simbol kineske pobede nad Zapadom.
“Razlog zašto je to privuklo toliko pažnje je zato što je ovo diplomatski državni udar za Kinu i manifestacija kineske snage”, glasio je jedan komentar na “Veibu”. List KP Kine “Pipls dejli” opisao je povratak Meng kao
“veliku pobedu kineskog naroda”.Pregovarački ulogA dok se Meng vraćala kući, dvoje Kanađanina – Majkl Kovrig i Majkl Spejvor – išli su u suprotnom pravcu. Oni su sleteli u Kalgari u Alberti u subotu nešto pre 6.00 ujutro po lokalnom vremenu, nekoliko sati pre nego što je Meng sletela u Šendžen. Na aerodromu ih je dočekao kanadski premijer Džastin Trudo.
“Pokazali ste neverovatnu snagu, otpornost i istrajnost. Znajte da će Kanađani širom zemlje i dalje biti tu za vas, kao što su i do sada”, naveo je Trudo na “Tviteru”.
Recipročnom merom okončana je saga koja je zategnula odnose između Kanade i Kine, kao i Vašingtona i Pekinga. Ali, ovakav rasplet nije raspršio sumnje da su Kanađani uhapšeni kako bi ih Kina iskoristila kao pregovarački ulog, iako je Peking više puta porekao vezu između dva slučaja. Kineski državni mediji su izvestili da su obojica puštena uz kauciju zbog medicinskih razloga, nakon što su navodno priznali zločine u “pisanom priznanju”, ali nema indicija iz kanadske vlade da su se Kovrig i Spejvor izjasnili krivima. Spejvor je inače preduzetnik sa poslovnim vezama sa Severnom Korejom, dok je Kovrig bivši kanadski diplomata.
Glorifikacija SijaDobrodošlica pružena Meng - kako piše CNN obavijena nacionalizmom i iskorišćena kao propaganda da se glorifikuje Si - ukazala je kako kineska vlada predstavlja sporove sa drugim zemljama kao pokušaje rivala da uspore uspon Kine kao globalne sile. Unazad tri godine dok se vodio spor a u Beloj kući sedeo Donald Tramp, odnosi dve zemlje su se zategli oko slučaja Meng. CNN ukazuje da je Tramp više puta išao na ruku tvrdnjama Kine da je njeno hapšenje politički potez, time što je ukazivao da bi mogao da upotrebi Meng kao polugu u trgovinskom sporazumu sa Pekingom.
Ali, poruka Pekinga je jasna – ako kineske firme
“otpadnu” od zapadnog pravnog sistema, biće posledica. To znači da vlade sada moraju da balansiraju između neprivlačne mogućnosti nuđenja nekažnjivosti kineskim velikim poslovnim interesima i rizika od izlaganja sopstvenih državljana osveti Kine. To je scenario koji bi mogao da ohladi kulturne, medijske i lične odnose između SAD i Kine i produbi opasni mentalitet Hladnog rata.
Sukob oko AUKUS-aIonako zategnuti odnosi SAD i Kine pogoršani su u poslednje vreme nakon što je Vašington potpisao pakt AUKUS sa Australijom i Velikom Britanijom o nuklearnim podmornicama. Strahovi od novog Hladnog rata podigli su se nakon potpisivanja sporazuma, a mnogi su ukazali da je AUKUS anagram od UKUSA, sporazuma o deljenju obaveštajnih podataka potpisanog pre 75 godina a koji je danas poznatiji kao partnerstvo “Pet očiju”. Ali, za razliku od UKUSA sporazuma, alijansa AUKUS ima snažnu bezbednosnu i tehnološku dimenziju. Pakt je sklopljen u vreme kad mnoge zapadne prestonice rekalibrišu svoje odnose sa Kinom, a objava trilateralnog partnerstva naširoko se posmatra kao izazov autoritetu Pekinga u regionu. Iako nijedan od lidera tri zemlje u AUKUS-u nije ni pomenuo Kinu, veruje se da je to odgovor na ekspanzionizam i agresiju Pekinga u Južnokineskom moru i ka Tajvanu. Bajden je govorio o potrebi da se Indo-Pacifik drži
“slobodnim i otvorenim” i da se odgovori na
“trenutnu stratešku okolinu” regiona. Kina je nedavno saopštila da je pakt u suprotnosti sa sporazumima o neširenju nuklearnog oružja.
“Pat pozicija” kod kućeCNN piše da najveća prepreka ambicioznom planu američkog predsednika Džoa Bajdena da preuredi američku ekonomiju nije Republikanska partija, već on sam. Demokrate progresivne i umerene su u
“pat poziciji” oko troškova, obima i čak tajminga dva prioriteta koji će definisati njegovo domaće nasleđe, priznao je Bajden u petak. Oni obuhvataju sporazum o infrastrukturi vredan bilon dolara (1012) sa republikancima i plan od 3,5 biliona za borbu protiv globalnog zagrevanja, remont zdravstvene zaštite, obrazovanje i kućnu negu za bolesne i starije Amerikance. Jednostavnije rečeno, progresivne demokrate u Predstavničkom domu Kongresa kažu da neće glasati za infrastrukturni predlog zakona ukoliko lideri partije ne potpišu plan potrošnje. Ali, umerene demokrate u donjem domu i Senatu plaše se da će se zemlja pobuniti protiv takve darežljivosti i žele smanjenje cene i ambicije paketa.
Progresivci ističu da je 3,5 biliona već kompromis jer su želeli šest, iako nisu skupili većinu u Kongresu koja bi pokazala da većina Amerikanaca želi takvu ogromnu potrošnju. CNN ističe da deluje neverovatno da bi demokrate mogle da uguše Bajdenovo predsedništvo. Ali, kako se nadvijaju ključni zakonski rokovi, i to je mogućnost. Spor pokazuje da duh kompromisa, na kojem počiva čitav američki politički sistem, ne samo što je zamalo izumro između republikanaca i demokrata već je splasnuo i na levici. Bajden je vešto držao po jednu nogu u oba kampa dok je gradio koaliciju koja ga je uvela u Belu kuću, ističe CNN. Ali sada – dok pokušava da okupi dve strane zajedno u dogovoru – njegove veštine su na ispitu.
Izvor:
www.blic.rs
