Вашингтон заоштрава и војне односе са КиномАутор: Тања Вујић среда, 03.10.2018.
Првенствени проблем Америке с Кином јесте трговина. Али, ми имамо много других проблема с њом. Тим речима је, уз претњу следећом рундом царина на кинеску робу у вредности од 267 милијарди долара, амерички председник Доналд Трамп у недељу отворио нову димензију текућег заоштравања трговинских односа две највеће економије света.
На које је све
„проблеме” с Кином мислио 45. председник САД, остало је тог дана неизговорено. Могућа одгонетка – на шта је можда мислио шеф Беле куће – понуђена је из Пекинга.
„САД су недавно изразиле жељу да се откаже дијалог о безбедности”, навела је у саопштењу Ху Чуенјинг, портпаролка кинеског министарства иностраних послова, преноси Ројтерс.
Две стране првобитно су се у
„начелу” договориле да се шеф америчке дипломатије Мајк Помпео и министар одбране Џим Матис састану у Пекингу с кинеским званичницима на другом
„дипломатско-безбедносном дијалогу САД–Кина”. Разлог одлагања сусрета највиших дипломатских и одбрамбених званичника Америке и Кине није чак ни незванично назначен – ни у Вашингтону, ни у Пекингу. По верзији „Њујорк тајмса” крајем прошлог месеца
„Кина је отказала дипломатско-безбедносни дијалог са Америком”. Амерички дневник навео је да су могући разлози додатног затезања односа Вашингтона и Пекинга: недавна одлука САД да Тајвану прода оружје у вредности од око 300 милиона долара и војнопоморска гужва у Јужном кинеском мору.
Колико у недељу, истог дана када је Доналд Трамп говорио о
„многим проблемима” са Кином, амерички разарач „УСС Декатур” приближио се на 12 наутичких миља од два острвца у тамошњем архипелагу Спратли који Кина сматра својој територијом. Пре тога кинески ратни брод имао је. по оцени Пентагона.
„небезбедни” сусрет са америчким разарачем, известио је Си-Ен-Ен. На кинеске званичне протесте поводом појачаног ангажмана америчке војске у региону Јужно кинеског мора последњих дана реаговао је Ричард Спенсер, морнарички секретар.
„Америчка морнарица штитиће по сваку цену ратним бродовима све комерцијалне руте пловидбе. Ако Кина приђе, придружи се свету и уважи међународна правила и међународни поредак, имаћемо сјајне односе. Ако они заузму став да ће да користе своје законе и своје виђење тога како они желе да тргују и штите свој простор, онда ћемо морати да имамо неку врсту дискусије око остваривања тога”, изјавио је Спенсер америчкој телевизијској мрежи Си-Ен-Би-Си. Пентагон иначе сматра да је Кина распоредила наметљиво велику количину ултрамодерног војнопоморског арсенала у област Јужног кинеског мора, уз 27 постављених војних осматрачница.
Ако високи амерички војнопоморски званичник говори о
„правилима трговине”, да ли је следећа етапа текућег привредног сукоба САД и Кине везана за арену Јужног кинеског мора, куда се иначе годишње превезе роба у вредности 3,4 билиона долара? Што се Кине тиче, 64 одсто њеног поморског трговинског увоза и извоза путује управо Јужним кинеским морем. Колико су две водеће економије света сада спремне да се отворено надмећу за војну контролу пловидбе Јужним кинеским морем, загонетка је.
Шта год да је стварни
„покретач” одлуке о одлагању путовања Помпеа и Матиса у Пекинг, јасно је да две суперекономске силе у овом тренутку немају ни трговинске, ни дипломатске, нити војне контакте на високом нивоу. У међувремену, тачка трговинског зближавања Америке и Кине све је неизвеснија. Једна од ставки
„историјског” трговинског споразума САД, Мексика и Канаде (НАФТА), потписаног у недељу, садржи прикривену рампу даљем бизнису три државе Северне Америке са Кином.
„Уколико нека од чланица тројног споразума закључи споразум о слободној трговини са ’нетржишном економијом’, значи Кином, преостали могу да напусте НАФТА споразум”, наводи „Волстрит џорнал”.
Бизнис са Америком је привилегија, оценио је у недељу Доналд Трамп. Друга највећа економија света још не излази са сличним оценама. Главно питање је да ли свет стварно
„убрзано клизи ка поларизацији сфера утицаја САД и Кине”, као што је зимус прогнозирао професор Хуетонг Јан на Трећем економском форуму у Делфима?
Izvor:
www.politika.rs