Odnosi na relaciji Kina-SAD-e

[Dreadnought]

Si Đinping: "Kina spremna da odnosi sa Amerikom budu vraćeni na pravi put"


Kina je spremna da na ispravan način pristupi razlikama sa SAD, kako bi bilateralni odnosi bili vraćeni na pravi put što pre, rekao je predsednik Si Đinping uoči virtuelnog sastanka sa američkim predsednikom DŽozefom Bajdenom.

U pismu koje je u utorak pročitao kineski ambasador u SAD Ćin Gang na večeri Nacionalnog komiteta za američko-kineske odnose u Vašingtonu, Si je poručio i da je Kina spremna da sarađuje sa SAD u regionalnim i globalnim pitanjima.

Datum Samita Si-Bajden nije objavljen, a Rojters prema informacijama upućenih u to pitanje navodi da se očekuje da će se on održati sledeće nedelje.


izvor

[Dreadnought]

US Jake Sullivan Recommits US to Globalisation, Seeks to Isolate China

[MOTORISTA]

Bajden je izložio plan za pobeđivanje Kine, a tajming nije izabrao slučajno
J.R. 10.11.2021.

Poslednjeg dana klimatskog samita u Glazgovu, američki predsednik Džo Bajden povukao je svoje kolege iz G7 u stranu da razgovaraju o zelenoj međunarodnoj infrastrukturnoj inicijativi Partnerstvo za izgradnju boljeg sveta (Build Back Better World ili B3W).

Strategija, ocenjena kao kao najambiciozniji cilj od "Novog svetskog poretka" koji je Džordž Buš izložio 2001. godine, prvi put je pomenuta tokom samita G7 ovog leta u Кornvolu u Engleskoj, sa ciljem da se stvori "vrednosno vođeno, visokostandardno i transparentno infrastrukturno partnerstvo“ za pomoć u finansiranju projekata u zemljama u razvoju. Iako ta inicijativa nije pomenuta u početnoj najavi Bele kuće, plan je osmišljen tako da ponudi alternativu kineskoj inicijativi Pojas i put, koja je kritikovana da donosi profit kineskim preduzećima, dok lokalne vlade ostavljaju duboko u dugovima. Uprkos kritikama, postoji razlog zašto je kinesko finansiranje privlačno - kada siromašnije zemlje žele da brzo grade, kinesko finansiranje je često bila jedina opcija na raspolaganju, sa manje birokratije i brzim pokretanjem kao dodatnim plusom.

B3W planira da popuni procenjenu prazninu od 40 biliona dolara u finansiranju infrastrukture zemalja u razvoju i obećava je da će istovremeno poštovati zelene principe Pariskog sporazuma. Кako će zemlje G7 to postići i podstaći učešće privatnog sektora je i dalje otvoreno pitanje na koje nije odgovoreno ni na sastanku u prošli ponedeljak. Očekuje se da će “zapadni Put svile” mobilizovati “stotine milijardi dolara”, ali još se ne zna odakle će taj novac da dođe niti koliko će svaka nacija pojedinačno izdvojiti. Kako piše "Forin polisi", neka od od preostalih pitanja su da li će infrastrukturne inicijative predvođene Zapadom biti koordinisane ili će se zemlje takmičiti međusobno, kao i da li će završiti kao prava alternativa kineskom Pojasu i putu ili samo dopuna.

Takođe, postoji i jedan bitan razlog zašto je Bajden iskoristio baš klimatski samit da drugi put pokrene razgovor o B3W - njegovi evropski partneri nisu toliko entuzijastični kada je suprotstavljanje Kini u pitanju. Skeptična Nemačka ima snažan motiv da ne pretvori novu zapadnu inicijativu u “antikinesku koaliciju”. Kina je najveće izvozno tržište za Nemačku, pa ona sa oprezom gleda na Bajdenovu oštru politiku prema Pekingu. Slično je i sa mnogim drugim evropskim zemljama, a neke od njih, poput Italije, već su se pridružile kineskom projektu. Stoga Amerika želi da u centar inicijative stavi borbu protiv klimatskih promena, jer fokusiranje na zajedničke prioritet, poput očuvanja planete, pomaže Amerika i Evropa prevaziđu jaz oko suprotstavljanja Kini.

Ipak, američki zvaničnici tvrde da kod Bajdenove inicijative “nije samo reč o suprotstavljanju Kini”, već da je u pitanju alternativni put.

- Ovde nije reč o teranju zemalja da biraju između nas i Kine. Ovde je reč o nuđenju alternative, alternativne vizije i pristupa koji bi one želele da izaberu – rekao je neimenovani zvaničnik američke administracije, preneo je CNN.

- Do sada nismo ponudili pozitivnu alternativu koja odražava naše principe, standarde i naš način poslovanja. Verujemo da ćemo pobediti kinesku inicijativu nudeći kvalitetniji izbor i taj ćemo izbor ponuditi uz samopouzdanje o našem modelu koji odražava naše zajedničke vrednosti – istakao je drugi zvaničnik.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Keri: Sporazum SAD i Kine je podstrek uspešnom Samitu COP26
Tanjug 11.11.2021.

Američki izaslanik na klimatskom samitu UN u Glazgovu Džon Keri izjavio je danas da je sporazum sa Kinom podstrek uspešnom samitu COP26 o klimatskim promenama, pri čemu su obe strane preduzele korake kako bi se smanjio jaz u pogledu emisije štetnih gasova.

„Zajedno smo demonstrirali našu podršku uspešnom samitu COP26. Određeni elementi (našeg sporazuma) će promovisati ambiciju, ali dozvolite mi da budem jasan - ova deklaracija (između SAD i Kine) korak je na kojem možemo da nastavimo da gradimo kako bismo potpuno zatvorili jaz. Sada je svaki korak važan, a put je pred nama je dug“, rekao je Keri na konferenciji za novinare.

On je poručio da je potrebno brže ublažavati posledice i smanjivati emisiju metana, kao i da je neophodno da se neguju ambicije svih kako bi se održao zacrtani nivo rasta temperature od 1,5 stepena.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Debata od nastanka pandemije korone do nuklearnog arsenala oružja
Tanjug 11.11.2021.

Predsednici SAD i NR Kine, DŽozef Bajden i Si Đinping, kako se očekuje, u ponedeljak će održati virtuelni sastanak, rekli su danas izvori za Rojters.

Kako navodi britanska agencija, Vašington i Peking vode debatu o pitanjima od nastanka pandemije korona virusa do širenja kineskog nuklearnog arsenala oružja, a američki zvaničnici veruju da je direktan angažman sa kineskim predsednikom Sijem, najbolji način da se spreči da odnos između dve najveće svetske ekonomije preraste u sukob. Predsednici Sjedinjenih Država i Kine, Bajden i Si, prethodno su razgovarali 9. septembra, a u 90-minutnom razgovoru, kako je kazao visoki američki zvanicnik, bili su fokusirani na ekonomska pitanja, klimatske promene i kovid-19.

Na klimatskoj konferenciji Ujedinjenih nacija u Glazgovu, juče su ove dve zemlje predstavile okvirni sporazum, čiji je cilj jačanje saradnje u borbi protiv klimatskih promena.

Izvor. www.blic.rs

[Dreadnought]

China and U.S in bilateral deal to curb methane emissions, step up clean energy solutions

In a boost to global climate change efforts, China and the United States have signed an agreement, pledging to cut the most destructive greenhouse gas emissions within this decade. The deal comes as tensions between the two countries increase over trade, human rights and geopolitical issues. CGTN's Cales Holmes explains the significance of the agreement and what lies ahead for the world's two largest economies.

[MOTORISTA]

Psaki: Bajden i Si u ponedeljak imaju virtuelni sastanak
Tanjug 13.11.2021.

Američki predsednik Džo Bajden održaće virtuelni sastanak sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u ponedeljak uveče po američkom vremenu, saopštila je danas Bela kuća.

"Dvojica lidera će razgovarati o načinima za odgovorno upravljanje konkurencijom između Sjedinjenih Američkih Država i Narodne Republike Kine, kao i o načinima zajedničkog rada tamo gde su naši interesi usklađeni", navela je portparolka Bele kuće Džen Psaki u saopštenju, preneo je Rojters.

"Predsednik Bajden će sve vreme jasno iznositi namere i prioritete SAD i biti jasan i iskren u vezi sa našim brigama u vezi sa NRK", istakla je Psakijeva.

Bajden i Si prethodno su razgovarali 9. septembra, a u 90-minutnom razgovoru, kako je kazao visoki američki zvanicnik, bili su fokusirani na ekonomska pitanja, klimatske promene i kovid-19.

Izvor. www.blic.rs

[MOTORISTA]

Frustracija za Bajdena: Dešifrujte Sija
IZVOR: VIJESTI PETAK, 12.11.2021.

Nedostatak obaveštajnih podataka o užem krugu Si Đinpinga frustrira zvaničnike Bajdenove administracije koji se bore da preduprede naredne korake Pekinga.

Ti zvaničnici, koji su tražili da ostanu anonimni usled razgovora o osetljivim temama, kažu da Kina postaje sve teža meta. Raste potražnja za informacijama oko Sijevog donošenja odluka, dok se tenzije sa SAD pojačavaju oko mnogih pitanja, od Tajvana do visoke tehnologije. Ta realnost dolazi nakon što su zvaničnici i Trampove i Bajdenove administracije rekli da su iznenađeni brzim potezima Pekinga da konsoliduje kontrolu nad Hongkongom, demonstrira vojnu moć preko Južnog kineskog mora, ograničava istrage o poreklu kovid 19, potkopava kineske kompanije javnosti u SAD i pojačavaju hakovanje protivnika, piše Blumberg.

Sadašnji i bivši zvaničnici naglašavaju da su se američke špijunske agencije dugo borile da pruže uvid koji kreatori politike traže o Kini. Prepreke sa kojima se suočava američka obaveštajna zajednica su duboko ukorenjene — Peking je naneo značajnu štetu američkim špijunskim mrežama u Kini pre Sijevog predsedavanja, čak i one osnovne, uključujući kontinuirani nedostatak govornika mandarinskog kineskog.

"Naša ljudska špijunska mreža zaostaje decenijama", rekao je bivši savetnik za nacionalnu bezbednost.

Džon Bolton je u intervjuu na pitanje o Kini kazao da se nikada ne oseća da ima dovoljno obaveštajnih podataka.

"Uvek sam voljan da čujem više, nikad nisam zadovoljan. Nijedan donosilac odluka ne bi trebalo da bude."

Dok Bajdenova administracija više nastoji da preusmeri svoju spoljnopolitičku strategiju ka suprotstavljanju Kini, direktor Centralne obavještajne agencije Bil Barns je prošlog mjeseca najavio stvaranje ‘Misije Kineskog Centra’ kako bi se fokusirao na "sve više neprijateljsku kinesku vladu". Neki od ljudi sa kojima je Blumberg razgovarao rekli su da su takve najave više simbolične nego suštinske i da ih treba potkrepiti povećanjem potrošnje i osoblja kako bi imali kredibilitet. Zvaničnici CIA su odbili da komentarišu.

Nekoliko sadašnjih i bivših zvaničnika kaže da se problem sa nedostatakom američkih obaveštajnih podataka pogoršava, što je problem koji dolazi kada 68-godišnji Si pokušava (i uspeva) da učvrsti svoje nasleđe zajedno sa bivšim liderima Mao Cedungom i Deng Sjaopingom na ključnom sastanku Komunističke partije u Pekingu. Taj skup, jedna od poslednjih prepreka pre nego što će Si verovatno obezbediti treći mandat na čelu stranke sledeće godine, odvija se uz malo uvida SAD u neka osnovna pitanja, kao na primer, ko će biti njegov eventualni naslednik. I to dolazi nakon nekih visokoprofilnih obaveštajnih kritika o drugim temama, uključujući neuspešna procena brzog preuzimanja vlasti talibana u Avganistanu.

Kritike na račun obaveštajnih informacija o Kini najviše utiču na CIA, koja ima primarnu odgovornost za regrutovanje špijuna i koja je videla da je njena mreža ozbiljno oštećena pre više od jedne decenije, i to najviše kontraobaveštajnim naporima Pekinga. Te napore detaljno je opisao Njujork tajms 2017. godine, koji je rekao da je Kina pogubila čak desetak američkih izvora, a da su ostali zatvoreni, što je predstavljalo jedno od najgorih udara na američke špijunske mreže.

Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan osudio je stvaranje "Misije Kineskog Centra" od strane CIA kao "tipičan simptom hladnoratovskog mentaliteta". SAD "treba da posmatraju razvoj Kine i naše odnose u objektivnom i racionalnom svetlu i prestane da čini stvari koje su štetne za međusobno poverenje i saradnju", dodao je on. Ali za vodeće "potrošače" obaveštajnih podataka u Bajdenovoj administraciji – grupu koja uključuje najviše visoke zvaničnike sa pristupom visoko poverljivom dnevnom izveštaju predsednika – snažniji zaokret ka Kini se ne dešava dovoljno brzo. Prošle nedelje Pentagon je rekao da sada vidi da kineski nuklearni arsenal raste brže nego što se predviđalo, što je poslednja u nizu pojačanih procena globalnih ambicija Pekinga.

Fokus sa devet lidera na jednog

Sijevi sveobuhvatni napori da promeni kinesku unutrašnju politiku i konsoliduje svoju kontrolu takođe su uzeli danak na američke obaveštajne službe. Prelazak sa sistema "kolektivnog" rukovodstva pod bivšim predsednicima Đijang Ceminom i Hu Đintaom ka sistemu kojim dominira Si znači da je CIA morala da pređe sa fokusa na unutrašnje krugove od sedam ili čak devet najviših lidera na, zapravo, samo jednog.

Čak i pre Sija, kineski politički sistem je bio veoma tajnovit i organizovan korišćenjem sistema "pećnih cevi" gde informacije teku do najviših lidera, ali se retko šire unutar sistema. Kinesku akademiju, medije i organizacije civilnog društva blisko kontroliše vlada, što dodatno otežava izazov izveštavanja o zemlji. Oni koji imaju uvid u obaveštajne podatke često ne prepoznaju ozbiljnost ovih izazova. Bivši američki zvaničnici su objasnili i da možda imaju nerealna očekivanja o tome koji se zaključci mogu izvući iz bilo koje sirove obaveštajne podatke prikupljene na terenu.

Zašto je Kina tvrda meta

Uprkos istoriji Kine kao "tvrde mete" za prodiranje CIA, agencija postoji upravo da bi prevazišla takve izazove, bilo da se radi o dešifrovanju vođstva Al Kaide ili režima Kim Džong Una u Severnoj Koreji.

Štaviše, agencija je bila u stanju da pruži značajne uvide u gornji deo kineskog političkog sistema još pre deset godina, rekao je jedan bivši obaveštajni zvaničnik. Njena sposobnost da prodre u kinesko rukovodstvo vremenom je oslabila, ali trenutna sposobnost agencije da to učini je i ograničenija, rekao je taj zvaničnik. Drugi bivši zvaničnik rekao je da bi, ako bi on danas sedio u Situacionoj sobi Bele kuće, njegovi prioritetni zahtevi obaveštajne zajednice bili usredsređeni na: projekcije za jačanje kineske mornarice; sajber i sposobnosti veštačke inteligencije; Sijevi planovi za Tajvan i bolje obaveštajne podatke o strategiji Pekinga za Južno kinesko more. Ova osoba je rekla da Trampova Bela kuća takođe nema dobre obaveštajne podatke o kineskoj strategiji prema Vijetnamu, Indiji i Severnoj Koreji.

U delimično redigovanom izveštaju Obaveštajnog odbora Predstavničkog doma iz septembra 2020. zaključeno je da američke špijunske agencije nisu uspele da se izbore sa višestrukim izazovima koje je postavila Kina i da su bile previše fokusirane na tradicionalne mete kao što su terorizam ili konvencionalne vojne pretnje.

Konflikt Kine i Tajvana

Vodeća briga sada je pitanje da li bi Si izvršio invaziju na Tajvan, ili bi možda pokušao da zauzme manja ostrva pod kontrolom Tajvana, što bi se smatralo značajnim testom zapadne odlučnosti. General Mark Mili, predsedavajući Zajedničkog načelnika štabova, prošle nedelje je ponovio svoje mišljenje da je malo verovatno da će Kina zauzeti Tajvan silom u naredna 24 meseca. Kineski državni mediji pokušali su da utišaju onlajn špekulacije da bi sukob sa Tajvanom mogao biti neizbežan. "Si je poslao kontradiktorne signale Tajvanu", rekla je Boni Glejzer, direktorka programa za Aziju u Nemačkom Maršal fondu Sjedinjenih Država. "Teško je razdvojiti koje signale Si šalje partijskoj eliti, koje domaćoj publici a koje publici na Tajvanu ili SAD-u".

Za sada, analiza obaveštajne zajednice se više oslanja na "induktivno rezonovanje" o tome da li bi invazija bila u skladu sa Sijevim ciljevima, nego na sirove obaveštajne podatke o stavovima kineskog lidera. Bivši zvaničnici su objasnili da oporavak od kineske demontaže CIA-ine mreže u Kini uključuje višegodišnji proces koji uključuje regrutovanje i uključivanje novih sredstava, praćen sistematskim povećanjem pristupa osetljivim informacijama. To je verovatno još uvek u toku, kažu iz zajednice.

Rešavanje problema izvan KIne

Burns je takođe nagovestio jedno potencijalno rešenje za probleme agencije. Šef CIA je rekao za NPR da agencija razmatra da li da rasporedi kineske specijaliste na lokacije van Kine, prateći pristup koji je korišćen za suprotstavljanje sovetskom uticaju u Hladnom ratu. Jedan od bivših zvaničnika rekao je da su napori učinjeni delimično u nadi da će inostrane destinacije pokazati plodnije okruženje za zapošljavanje od pomno nadgledanih ulica Pekinga. Ali ta strategija je više dugoročno rešenje. Kratkoročno gledano, zvaničnici moraju da se pripremaju za još brzih poteza koji su odlikovali Sijevo vođstvo poslednjih godina, a da ne znaju šta bi oni mogli biti. Bolton, koji je služio pod bivšim predsednikom Donaldom Trampom, rekao je da to znači da će zvaničnici morati da igraju ruku koju sada drže, da na najbolji način iskoriste ono što imaju, čak i ako te informacije imaju praznine koje se vremenom povećavaju.

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

China is threatening the United States: Gordon Chang

Gordon Chang, author of The Coming Collapse of China, says China believes it can push the U.S. around because of 'incoherence' within the Biden administration.

[dzumba]

САД и остали ће највише квалитетних информациоја о Кини добити само ако непосредније и присније сарађују са Кином. И само ако нису сувише агресивни у прикупљању информација. Свако, како сада стоје ствари где се отвореније иде у конфротацију са Кином учиниће је још више тежом метом за приукупљање обавештајних информација. Уосталом чињеницу да "Kinesku akademiju, medije i organizacije civilnog društva blisko kontroliše vlada, što dodatno otežava izazov izveštavanja o zemlji" нису измислили Кинези већ САД. Кинези су то само применили у својој земљи. Очигледно успешно. Друга ствар, Кина има јако велику дијаспору у југоисточној Азији и сигурно је да је користе не само за офанзовно већ (изгледа врло успешно) и за контраобавештајно деловање. Ту ће Американци тешко да им парирају јер се ослањају на плаћенике, а Кинези на патриотизам уз плаћенике.