Odnosi na relaciji Kina-SAD-e

[Dreadnought]

Xi: China, U.S. should respect each other, coexist peacefully

Chinese President Xi Jinping said on Tuesday that China and the U.S. should respect each other, coexist in peace and pursue win-win cooperation. Xi made the remarks during a virtual meeting with U.S. President Joe Biden.

Xi, Biden hold virtual meeting on China-U.S. relations, issues of mutual interest

A virtual meeting between Chinese President Xi Jinping and U.S. President Joe Biden just concluded at noon on Tuesday  (Beijing Time).

[Dreadnought]

Xi-Biden video summit: What is the state of China-U.S. ties?

President Xi Jinping is having a virtual meeting with U.S. President Joe Biden in Beijing on the morning of November 16.

The Chinese Foreign Ministry said the two presidents will exchange views on ties and issues of mutual concern. The summit is a chance for both leaders to cooperate on global issues and to put relations back on track.

[Dreadnought]

It was 'really important' the leaders of China and the US 'were able to talk to one another'

The Australian’s Editor-at-Large Paul Kelly says it was “really important” the leaders of China and the United States had their virtual meeting.

“It’s really important the two leaders had this meeting, that the two Presidents were able to talk to one another and this proves, of course, that they can communicate, they can engage, they’ve got a dialogue going,” Mr Kelly told Sky News Australia.

“We saw the climate change agreement; they’ve demonstrated that there are areas, there aren’t a lot, but there are some areas where they can agree and that’s very important.

“And of course, what this highlights is Australia’s dilemma.

“The downside is we have no communication and that is a real problem.”

China and the US had been 'setting expectations low' ahead of virtual meeting

ASPI’s Peter Jennings says he thinks both the leaders of China and the United States had been “setting expectations low” ahead of their virtual meeting on Tuesday.

“I think that both sides had been setting expectations low, that it was unlikely to lead to new agreements and indeed I hope it doesn’t,” Mr Jennings told Sky News host Chris Kenny.

“Biden’s appeal to the Chinese to operate within some safe guiderails for how the two countries should be able to operate together, that’s a sensible thing for Biden to ask for.

“But the problem we have here is that China is a country, which is intent on blowing up all those guiderails internationally; it wants to break the international rules and impose its own order in place of that.”

[Dreadnought]

Xi-Biden virtual meeting marks an attempt to change the way China and US communicated

For some time, China and the US have engaged in dialogues of strength and actions, without any mutual trust. Xi-Biden virtual meeting marks an important attempt to change the way they communicated.

[Dreadnought]

Kina prestigla Ameriku po ukupnom bogatstvu


Kina je prestigla Sjedinjene Američke Države po nacionalnom bogatstvu, dok ukupno svetsko bogatstvo raste, bojavila je međunarodna konsultantska kuća „Mekinzi end ko“.

Kinesko bogatstvo dramatično je poraslo u poslednje dve decenije i povećano je čak 17 puta, sa sedam biliona (hiljada milijardi) u 2000. godina, na 120 biliona dolara u 2020. godini, navodi se u analizi poznate konsultantske kuće, prenosi „Blumberg“.

Poraslo je i ukupno svetsko bogatstvo, sa 160 biliona u 2000, na 514 biliona dolara u 2020. godini.

Izveštaj analizira 10 država na svetu koje drže ukupno 60 odsto svetskog bruto društvenog proizvoda, i to su Australija, Kanada, Kina, Francuska, Nemačka, Japan, Meksiko, Švedska, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države.

Kada je u pitanju uzlet Kine, on je ubrzan ulaskom te zemlje u Svetsku trgovinsku organizaciju 2000. godine, navode analitičari „Mekinzija“.

Sjedinjene Američke Države, koje su Kini ustupile prvo mesto, u poslednjih 10 godina udvostručile su nacionalno bogatstvo, pa ono sada iznosi 90 biliona.

I u Kini i u SAD više od dve trećine bogatstva nalazi se u rukama 10 odsto najbogatijih porodica, navodi izveštaj.

Oko 68 odsto svetskog bogatstva nalazi se u nekretninama, navodi „Mekinzi“ i dodaje da istorijska veza rasta bruto društvenog proizvoda sa rastom bogatstva više ne važi, jer je rast bogatstva nadmašio rast BDP-a. Razlog tome vide u „naduvanom balonu cena nekretnina“ i upozoravaju da bi rast vrednosti nekretnina mogao da bude nestabilan i mogao da dovede do nove svetske ekonomske krize, slične onoj iz 2008. godine.

U slučaju da se takva kriza dogodi, ona bi ovaj put mogla da teško pogodi Kinu, dok je prethodni put uzdrmala SAD, te da dovede do nestanka trećine svetskog bogatstva, prenosi „Blumberg“.

U svetsko bogatstvo nisu uračunate finansijske aktive, zbog toga što su kompenzovane obavezama, navode iz „Mekinzija“.


izvor

[Rade]

Kineska vojska je, kažu neki izvori, u pustinji Taklamakan, u centralnoj Kini, izradila poligon sa maketama američkih ratnih brodova: nosača aviona, desantnog broda nosača helikoptera i razarača, namenjen uvežbavanju u izvršenju raketnihi i avijacijskih udara.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[MOTORISTA]

O čemu su sve pričali Si i Bajden i šta je to oko čega nema kompromisa
J.R. 16.11.2021.

Кada su kineski predsednik Si Đinping i njegov američki kolega Džo Bajden u ponedeljak uveče održali virtuelni samit dvojici muškaraca nije bilo potrebno predstavljanje.

- Proveli smo mnogo vremena razgovarajući, a nadam se da ćemo i večeras moći da imamo iskren razgovor - rekao je Bajden na početku sastanka, dok se Sijevo lice pojavljivalo na ekranu.

Sa svog sedišta u Velikoj dvorani naroda u Pekingu, Si je bio podjednako prijateljski raspoložen.

- Iako ništa ne može da zameni sastanak licem u lice, veoma sam srećan što vidim svog starog prijatelja - kazao je kineski lider.

Bio je to pozitivan početak možda i najkritičnijeg samita od početka Bajdenovog predsedavanja, s obzirom na pogoršanje odnosa između Vašingtona i Pekinga i činjenicu da će odgovor na rastuću moć Kine biti Bajdenov glavni međunarodni cilj. Ljubazni pozdravi su brzo prešli u ozbiljniji ton, piše Si-En-En, jer je Bajden izrazio zabrinutost za ljudska prava, kinesku agresiju prema Tajvanu i trgovinska pitanja. Tokom čitavog tročasovnog sastanka lideri su vodili "zdravu debatu“, prema rečima visokog zvaničnika administracije koji je prisustvovao diskusijama. Ovo su glavni zaključci nakon samita lidera dve najveće svetske ekonomije.

Tajvan

Tema "proširene diskusije", prema američkim zvaničnicima, bio je Tajvan: ostrvska demokratija na koju Kina, kako tvrdi, polaže pravo i koja živi pod stalnom pretnjom invazije njenog većeg suseda. Bajden je rekao da se Amerika "snažno protivi jednostranim naporima da se promeni status kvo ili potkopa mir i stabilnost širom Tajvanskog moreuza“, misleći na pojačano demonstriranje vojne sile i verbalne pretnje Кine. Bela kuća je takođe ponovila dugogodišnju američku politiku koja ne priznaje nezavisnost Tajvana i podržava odbranu ostrva.

Međutim, Si je osudio napore Tajvana da ojača podršku među američkim političarima i uporedio je podsticanje nezavisnosti sa "igranjem vatrom“.

- Ako nas separatističke snage "tajvanske nezavisnosti" provociraju ili čak pređu crvenu liniju, nećemo imati izbora osim da preduzmemo odlučne mere - rekao je Si u ne tako prikrivenoj pretnji sukobom.

Кinesko ministarstvo spoljnih poslova ponovilo je u utorak da "nema prostora za kompromis“ po pitanju Tajvana. To znači da nema rešenja najtežeg pitanja između rivalskih sila. Osnovni stavovi obe strane o Tajvanu su "još uvek u ozbiljnom sukobu“, rekao je Ši Đinhong, direktor Centra za američke studije Univerziteta Renmin i vladin savetnik.

- Ali ovaj samit je dodatno konsolidovao svest obe strane o značaju sprečavanje vojnih sukoba oko pitanja Tajvana - dodao je.

Ljudska prava

Zagovornici ljudstih prava su se nadali da će Amerika oštro kritikovati kinesku represivnu politiku u regionu Sinđang - gde je optužena za genocid nad Ujgurskim muslimanima - Tibetu i Hong Кongu.

Bajden je izrazio "zabrinutost" u vezi sa ovim, kao i širim pitanjima prava, ali u zvaničnom američkom transkriptu razgovora nije bilo detaljnijeg pomena.


Ujgurski aktivisti pozivaju na diplomatski bojkot Zimskih olimpijskih igara u Pekingu sledeće februara kao odgovor na kinesko kršenje ljudskih prava. Ali, prema zvaničnim podacima, nijedan od dvojice lidera nije spomenuo Igre. Umesto toga, više vremena je posvećeno razgovorima o Tajvanu, pored američko-kineskih veza, regionalnih bezbednosnih pitanja, klimatskih promena, energetske bezbednosti i pandemije korona virusa.

- Ne odobravamo mešanje drugih zemalja u unutrašnje stvari kroz pitanja ljudskih prava - rekao je Si.

Кonkurencija, a ne sukob

Tema koja se provlačila kroz razgovore bila je potreba da se izbegne prelivanje konkurencije u sukob. U razgovoru sa Sijem, Bajden je rekao da je njihova "odgovornost kao lidera da obezbede da konkurencija između zemalja ne pređe u sukob, bilo namerno ili nenamerno”.

- Moramo da uspostavimo neke ograde zdravog razuma - rekao je on, dodajući da Amerika ima za cilj "jednostavnu, direktnu konkurenciju“.

Si je takođe naglasio potrebu da se "spreči da kinesko-američki odnosi iskoče iz koloseka“.

- Nekonflikt i nekonfrontacija su suština koje se obe strane moraju pridržavati - rekao je Si, izražavajući nadu da se američka politika prema Кini može vratiti na "racionalan i pragmatičan kolosek“. Si je takođe izrazio želju da ostane u kontaktu sa Bajdenom i istakao različite oblasti potencijalne bilateralne saradnje.

- Visoke tenzije se nisu značajno smanjile uprkos obnovljenom dijalogu. Insistiranje na "konkurenciji" sprečava rat između Кine i Amerike, ali omogućava dalje takmičenje sa Кinom na svim poljima - rekao je Ši.

Trgovina i tehnologija

Кina i Amerika su se sukobljavale na poljima trgovine i tehnologije još od administracije Donalda Trampa, sa carinama na milijarde vrednu kinesku robu i kineskim visokotehnološkim firmama stavljenim na crnu listu. Bajden, koji je zadržao mnoge carine iz Trampove ere, istakao je "potrebu da se zaštite američki radnici i industrije od kineske nepoštene trgovinske i ekonomske prakse“.

Američke vlasti su se dugo žalile da ogromne subvencije državnih firmi u Pekingu, loše zakonodavstvo o intelektualnoj svojini i oštra ograničenja stranim firmama koja stvaraju nejednak teren. Pružajući ustupke američkoj poslovnoj zajednici, Si je pristao da primeni unapređeni "brzi put“ za američke biznismene kako bi im olakšao dolazak u Кinu, s obzirom na stroga antipandemijska ograničenja za ulazak u zemlju. Međutim, ni u jednom transkriptu nisu pomenuta hitna ekonomska pitanja kao što su nestašice u lancu snabdevanja, inflacija i mogućnost ublažavanja carina.

- Današnji sastanak ukazuje na to da Кina i Amerika žele da ostanu fokusirane na preokretanje svojih domaćih ekonomija - rekao je Rejmond Đung, glavni ekonomista u ANZ banci.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Bela kuća: Bajden i Si o ljudskim pravima i konkurenciji
Tanjug 17.11.2021.

Američki predsednik Džo Bajden pozdravio je priliku da govori iskreno i direktno sa kineskim predsednikom Si Đinpingom o ljudskim pravima, ekonomskoj konkurenciji i povećanom interesovanju Kine za Tajvan, saopštila je danas Bela kuća.

- Predsednik Bajden je naglasio da će SAD nastaviti da se zalažu za svoje interese i vrednosti i, zajedno sa našim saveznicima i partnerima, obezbediti da pravila puta za 21. vek unaprede međunarodni sistem koji je slobodan, otvoren i pravedan - navela je Bela kuća u saopštenju objavljenom danas nakon tročasovnog video sastanka dvojice lidera, prenosi Glas Amerike. U saopštenju Bele kuće navodi se da SAD podržavaju politiku Jedne Kine, protive se nezavisnosti Tajvana i "snažno se protive jednostranim naporima da se promeni status kvo ili potkopa mir i stabilnost širom Tajvanskog moreuza". Sve u svemu, rekao je visoki zvaničnik američke administracije, dva predsednika su razgovarala duže nego što se očekivalo, na dve sesije koje su trajale tri i po sata.

- Čini mi se da je naša odgovornost kao lidera Kine i SAD da obezbedimo da konkurencija između naših zemalja ne pređe u sukob - rekao je Bajden. Američki predsednik je naglasio da zemlje treba da uspostave "zaštitne ograde" kako bi izbegle sukobe i radile zajedno gde je to moguće na pitanjima kao što su klimatske promene. To je bilo među ostalim pitanjima o kojima su razgovarali lideri, saopštila je Bela kuća, uz teme koje su uključivale Severnu Koreju, Avganistan i Iran.

O predstojećim pregovorima o denuklearizaciji sa Iranom, visoki zvaničnik administracije rekao je za Glas Amerike da su dve strane razmenile mišljenja o svojim očekivanjima uoči pregovora i da će tražiti načine da osiguraju da pregovori, koji bi trebalo da se nastave krajem meseca, budu produktivni. Bela kuća je saopštila da je Bajden izrazio zabrinutost za ljudska prava u Sinđangu, na Tibetu, u Hong Kongu i šire, a takođe je preneo kineskom predsedniku neslaganje oko onoga što SAD vide kao "nefer trgovinsku i ekonomsku praksu Kine".

Si: Kina i SAD da rade zajedno u korist svetskog mira

Predsednik Kine Si Đinping je tokom video razgovora sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom poručio da SAD i Kina treba da preuzmu svoj deo međunarodnih odgovornosti i rade zajedno na unapređenju svetskog mira i razvoja.

„Kao dve najveće svetske ekonomije i stalne članice Saveta bezbednosti UN Kina i SAD moraju da povećaju komunikaciju i saradnju, da svaka dobro vodi svoje unutrašnje poslove i u isto vreme preuzmu svoj deo međunarodnih odgovornosti i rade zajedno na unapređenju svetskog mira i razvoja. To je zajednička želja naroda dve zemlje i celog sveta i zajednička misija kineskih i američkih lidera“, rekao je juče Si tokom razgovora sa Bajdenom, prenosi Kineski radio inernacional.

On je naglasio da je zdrav i stabilan odnos Kine i SAD neophodan za unapređenje odgovarajućeg razvoja dve zemlje i za očuvanje mirnog i stabilnog međunarodnog okruženja, uključujući pronalaženje efikasnih odgovora na globalne izazove kao što su klimatske promene i pandemija kovida 19.

- Kina i SAD treba da se međusobno poštuju, da koegzistiraju u miru i da teže saradnji u kojoj svi dobijaju - poručio je kineski predsednik. Si Đinping je takođe izrazio nadu da će predsednik SAD Džo Bajden demonstrirati „političko vođstvo“ kako bi američku politiku prema Kini vratio na „racionalan i praktičan“ kolosek. Si je uporedio Kinu i SAD sa dva džinovska broda koji plove u okeanu, rekavši da je važno da dve strane drže stabilno ruku na kormilu, kako bi dva džinovska broda razbijala talase i išla napred zajedno bez gubljenja pravca ili brzine, još manje se međusobno sudarajući. On je rekao i da Kina ne odobrava korišćenje ljudskih prava za mešanje u unutrašnje stvari drugih zemalja.

„Kina će biti primorana da preduzme odlučne mere, ukoliko nas separatističke snage za „nezavisnost Tajvana” provociraju ili čak pređu crvenu liniju”, poručio je Si.

Kineski predsednik je istakao da klimatske promene mogu postati novi vrhunac kinesko-američkog odnosa saradnje, a obećao je da će pružiti veće tržište i više mogućnosti drugim zemljama i pozvao SAD da preduzmu konkretne akcije kako bi ispunile svoju datu reč da neće tražiti „novi hladni rat“.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

White House says Biden is not an 'old friend' of Chinese President Xi

[Dreadnought]

Si popustio pred Bajdenom? "Na ivici smo"


“Dobar početak" - tako je Henri Kisindžer (98) opisao virtuelni, ali ipak dijalog američkog predsednika Džoa Bajdena i kineskog kolege Sija Đinpinga.

Kisindžer, koji se smatra za jednog od poznavalaca međunarodnih odnosa, opisao je odnos dve zemlje kao planinski prevoj.

“Prelazimo planinski prevoj, na ivici smo sa koje možemo na obe strane. Zavisi koji stranu ćemo da izaberemo”, istakao je Kisindžer i dodao kako je sada važno da posle razgovora dođe do konkretnih pregovora za koje su predsednici dali smjernice.

List "Fajnenšel tajms" u komentaru demantuje navode medija da je razgovor dva državnika bio bez rezultata i navodi dogovor da se pregovara o nuklearnim arsenalima, što stručnjaci ocenjuju kao ustupak kineskog predsednika.

"To je stvarno veliki uspeh samita Bajden-Si", navodi savetnik za nacionalnu sigurnost američkog predsednika Džejk Saliven.

Si i Bajden su razgovarali o potrebi za “strateškom stabilnošću”, odnosno nuklearnom. Jedini preostali sporazum koji uređuje posedovanje nuklearnog oružja, START, o smanjenju strateškog naoružanja, gotovo da je istekao u februaru ove godine, jer je bivši američki predsednik Donald Tramp insistirao da i Peking bude deo pregovora s Moskvom. To je Kina glatko odbacila.

Jedan od prvih koraka Bajdenove administracije bilo je ekspresno produženje START-a. Kina je na veštačkim ostrvima u Južnokineskom moru, koje je pretvorila u utvrđene vojne baze, postavila instalacije i za taktičko nuklearno oružje. Peking je ušao u krug nuklearnih sila 1964. godine, a Stokholmski institut za istraživanje mira (SIPRI) procenjuje da trenutno ima 272 nuklearne bojeve glave. Američki obaveštajni izvori tvrde da raste broj silosa za nuklearne projektile, te ocenjuju da bi do kraja decenije Kina mogla da ima i 1.000 projektila uz formiranje “nuklearne trijade”, mogućnosti korišćenja nuklearnog oružja sa kopna, mora i iz vazduha.

Kina, uz Indiju, jedina podržava nuklearnu doktrinu “ne prvog udara”. Susedi u to sumnjaju, navode poznavaoci prilika.

Umesto da Kinu uvlače u uhodani sastav nuklearnih pregovora s Rusijom, Bajdenov je tim odlučio da napravi novo pregovaračko poglavlje, ato ima posebnu važnost u jeku tenzija Kine i Tajvana, kao i drugih spornih tačaka u Japanskom i Južnokineskom moru.

"Da je samo to bio rezultat razgovora, bili bi više nego uspešni. Dobar početak”, kaže Kisindžer.

"Obe strane moraju da prihvate da, radi očuvanja čovečanstva, ne sme doći do sukoba dveju vodećih tehničkih sila sličnih sposobnosti”, dodao je on.

Trampov mandat obeležen je procesom razgradnje modela “Himerika”, uske ekonomske povezanosti i zavisnosti Kine i Amerike. Bajden je preuzeo taj model nastojeći da sukob pretvori u konkurenciju. Čini se da je na dobrom putu, jer Peking pokazuje pripravnost za ustupke kao što su razgovori o nuklearnom oružju, .

Rivalstvo Kine i SAD-a, koje u srži ima slojevitu međuzavisnost, definiše ovaj vek. Zato dve strane moraju biti u stalnom kontaktu i tražiti rešenja kako sporne tačke ne bi postale sukobi, navode mediji.


izvor

[Dreadnought]

Bajden: Razmatramo ideju o bojkotu Olimpijskih igara u Kini


Sjedinjene Države razmatraju diplomatski bojkot predstojećih Zimskih olimpijskih igara u Kini, saopštio je novinarima američki predsednik Džo Bajden.

Na pitanje da prokomentariše izveštaje američke štampe o mogućem diplomatskom bojkotu Olimpijskih igara u Pekingu, rekao je: „Razmatramo [ovu ideju]“.

24. Zimske olimpijske igre biće održane u Pekingu od 4. do 20. februara 2022. godine, a Paraolimpijske igre od 4. do 13. marta.

Kako je u utorak objavio „Vašington post“, američka administracija planira da dogovori diplomatski bojkot Olimpijskih igara u Pekingu, koji bi uključivao odbijanje slanja zvaničnika na događaje popvodom ovih takmičenja. List je pojasnio da konačna odluka o ovom pitanju u Vašingtonu još nije doneta.
 
Međutim, Bajden je, prema „Vašington Postu“, već dobio preporuke za bojkot, sa kojima namerava da se složi.

Odluka predsednika očekuje se, navodno, pre kraja ovog meseca.


izvor

[MOTORISTA]

SAD otkrile tajnu kinesku bazu u Persijskom zalivu – pukotina u odnosima sa UAE
SVET Autor: Vladan Alimpijević, The Wall Street Journal 19. nov. 2021

Američke obaveštajne agencije saznale su ovog proleća da Kina tajno gradi, kako sumnjaju, vojni objekat u luci u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, jednom od najbližih saveznika na Bliskom istoku, navode dobro obavešteni izvori. Baza se, kako prenosi Volstrit džornal, tajno gradila na oko 80km severno od Abu Dabija, glavnog grada Emirata.

Nakon što je alarmirana, Bajdenova administracija je upozorila Vladu Emirata da kinesko vojno prisustvo u njihovoj zemlji može da ugrozi veze između dve zemlje. Posle serije sastanaka i posete američkih zvaničnika, gradnja je nedavno prekinuta, kažu dobro obavešteni izvori, a prenosi Volstrit džornal (WSJ). Obaveštajni podaci i upozorenje SAD odnosi se na luku lociranu nedaleko od prestonice Abu Dabi. Dobro obavešteni izvori kažu da Vlada Emirata, koji su inače domaćin američkim vojnim snagama, i koja je izrazila želju da kupi napredne američke vojne lovce i dronove, nije bila svesna vojne prirode kineskih aktivnosti.

Kineski napori bili su usmereni na uspostavljanje onog za šta američki zvaničnici veruju da je vojna baza u UAE. Bajdenova administracija pojačala je pritisak na Emirate da zaustave izgradnju baze, u okviru izazova sa kojima se američka administracija suočava u globalnom takmičenju sa Pekingom. Bliski Istok ubrzano postaje poprište američko – kineskog takmičenja, navodi WSJ. SAD su imale decenijama ključnu ulogu u regionu, podržale su formiranje države Izrael, imaju vojne baze u regionu i nedavno su posredovale u tzv. Abrahamovom sporazumu, kojim se normalizuju odnosi Izraela i nekih zalivskih država, uključujući i Ujedinjene Arapske Emirate. Peking je odgovorio uspostavljenjem trgovinskih sporazuma i „vakcinalnom diplomatijom”, a sada izgleda pokušava da proširi svoj uticaj i na vojno prisustvo u regionu, navodi se u tekstu.

Glavna putanja kineskih aktivnosti u luci u Emiratima počela je, kao i mnogi drugi kineski projekti, oslanjanjem na poluge trgovinskih veza, da bi se dobilo mesto za vojno prisustvo. Kina je 2017. u Džibutiju otvorila svoju prvu vojnu bazu u istočnoj Africi, da bi podržala svoje operacije u Indijskom okeanu i Africi. Sa Kambodžom je 2019. Kina potpisala tajni sporazum koji omogućava njenim vojnim snagama da koriste pomorske baze. Izgradila je i pomorske baze u Pakistanu i Šri Lanki za svoju brzorazvijajuću mornaricu, navodi list. Poslednjih godina Kina je ojačala svoje ekonomske veze sa Emiratima, i sada je jedan od najvećih trgovinskih partnera, ali i najveći kupac nafte iz Zaliva. Emirati su zauzvrat usvojili tehnologiju kineskog Huaveja u telekomunikacijama, koji je većina zemalja Zapada odbacila.

“UAE nikada nisu imali plan, niti su se složili, niti razgovarali o nameri da ugoste kinesku vojnu bazu bilo koje vrste”, izjavio je ambasador UAE u Vašingtonu.

Portparol kineske ambasade u Vašingtonu nije imao komentar na ovu situaciju.

Među ostalim dokazima, obaveštajne agencije SAD su ovog proleća uočile kopanje velike rupe, temelja za gradnju visoke višespratnice, sa zaštitnom rešetkom okolo, navode dobro obavešteni izvori WSJ. Cela konstrukcija je ubrzo bila pokrivena da bi se sakrila od javnosti. Izvori ne daju više detalja šta je sve otkriveno na gradilištu. UAE su jedan od najbližih saveznika SAD na Bliskom Istoku i dve zemle imaju dugogodišnje trgovinske ali i bezbednosne odnose, što čini kinesko uplitanje potencijalno još opasnije po američke interese. Države iz Zaliva su glavni svetski proizvođači nafte i domaćini američkih vojnih baza, saradnici Vašingtona i prve arapske zemlje koje su poslale svoje trupe u Avganistan posle američke invazije 2001. godine. Nedavno su privremeno primili izbeglice iz Avganistana, posle evakuacije iz Kabula, kada je pala avganistanska Vlada.

Predsednik Bajden je iskazao zabrinutost zbog širenja kineskog prisustva u zemljama čiji je de fakto predvodnik Abu Dabi.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

Angry China Denies US Claims Xi Agreed to Nuclear Talks in Summit with Biden

[Dreadnought]

Former WTO chief: U.S. trade war against China 'simply failed'

In an interview with Wang Guan on CGTN's The Hub, Pascal Lamy, president of Paris Peace Forum and former director-general of the World Trade Organization, said the recent China-U.S. virtual meeting is a positive signal. Lamy added that strategic issues instead of trade will dominate China-U.S. relations in the foreseeable future.

[Dreadnought]

Razgovor Bajdena i Sija: Američka inicijativa, pravila — kineska


Dobra stvar u rivalstvu Pekinga i Zapada je što ponekad malim zemljama poput Srbije ono ume da bude od koristi, jer, pitanje je, da Kinezi nisu ovde počeli da grade prugu Beograd-Budimpešta da li bi EU gradila prugu od Beograda o Niša.

Zapad mora da se bori ako neće da ne ispadne iz igre i da mu Kinezi preuzmu poslove, ocenjuju eksperti komentarišući novu samouverenost Kine u odnosima sa SAD što je ovih dana pokazao i samit lidera dve zemlje.

Za pitanje veka — dalji razvoj odnosa Kine i SAD prvi razgovor lidera dve zemlje Si Đinpinga i Džozefa Bajdena je u vreme velikih turbulencija dobra vest, kaže dugogodišnji dopisnik iz Pekinga Milorad Denda. Inicijativa je došla od Vašingtona jer u doba kad slabi uticaj SAD u njihovom je interesu, smatra on, da s Pekingom uspostave komunikaciju koja bi sprečila izbijanje eventualnih većih sukoba.

„Međutim, primetno je da je ovo prvi američko-kineski samit u kom Amerikanci nemaju inicijativu — i teme, i nastup Si Đinpinga odavali su izrazito samopouzdanje Kine gde je dijalog moguć samo na osnovu poštovanja a ne ispostavljanja zahteva sa pozicija sila“, ističe Denda, podsećajući da je Si takođe jasno postavio crvene linije poput Tajvana, koje ne treba prelaziti da ne bi došlo do oštrije konfrontacije.


Rivalstvo Kine i Zapada

Kineski lider je naime na troipočasovnom samitu, iako je Bajdena nazvao starim prijateljem, jasno preneo da je poigravanje s tajvanskom nezavisnošću „opasno kao igranje vatrom, a ko god se igra vatrom opeći će se“.

„Kina saopštava i kroz ovaj samit i inače — da ima određeni put razvoja koji ne može da ugroze ni SAD, ni iko drugi“, napominje Denda.

Analitičar i konsultant Branko Pavlović, iako se slaže da je razgovor Sija i Bajdena pozitivna stvar, veruje da Amerika neće odustati od ideje da sputa Kinu. Iako je Bajden potvrdio da priznaje princip „jedne Kine“, smatra on, SAD će sigurno nastaviti da naoružava Tajvan.

„Organizuju i samit za demokratiju koji veoma liči na potez okrenut protiv Kine, a i protiv Rusije, jer to ide u paketu, ali je problem što taj paket ne mogu da razdvoje zbog pametnih poteza rukovodstava Rusije i Kine“, primećuje Pavlović.


SAD prave račun bez krčmara

Politika Kine je da je planeta zemlja dovoljno velika da bi se razni sistemi i države razvijale paralelno, a odnose sa SAD zasniva na tzv. tri principa — uzajamno poštovanje, mirna koegzistencija, obostrano korisna saradnja — i četiri prioriteta — odgovornost velikih država, razmena u svim sferama, bolja kontrola nad rizicima i jačanje koordinacije na međunarodnoj sceni. Strateški gledano Americi to ne odgovara, smatra Denda, napominjući da je geostrateška preokupacija SAD poslednjih godina da im je Kina glavni protivnik i najveća pretnja.

„I kad se prate događaji pre samita Sija i Bajdena, od pravljenja posebnog centra CIA za Kinu, do razvoja mornarice jer osećaju da će izgubiti prevlast na Pacifiku, uz savez Aukus i samit za demokratiju — sve su to pokušaji SAD da u krajnjem ishodu suzbije Kinu. Međutim, to su sve „računi bez krčmara“, ističe naš sagovornik, uz opasku da je ironija što Amerikanci pokušavaju da prave savezništva na ideološkoj osnovi, za šta je Kina decenijama optuživana.

Reč je o različitim koncepcijama: Kina je za saradnju uz razlike, dok američki model razlike ne dozvoljava, sve mora da bude uniformno — otuda je odnos Amerike i Kine nepomirljiv, objašnjava Pavlović.


Ako misle da se s Kinezima mogu pregovarati na njihovu štetu...

Istinsko otopljenje u odnosima moguće je samo sa pozicija fer odnosa.

„U takvom pristupu Kina i te kako bila spremna na uklanjanje trgovinskih barijera. Ako neko misli da nastavlja destabilizaciju sa idejom da će uspeti u tome a ovde da ostvari neke prednosti to je smešno. Jedva čeka da vidim ishod tih razgovorima. Ko misli da s Kinezima može da ostvari nešto da bude na štetu Kine taj je u teškoj zabludi“, uveren je Pavlović.

Sagovornici Sputnjika osvrnuli su se i na nedavno održan Šesti plenum KP Kine, već nazvan istorijskim. Na njemu je usvojena rezolucija, treća za 100 godina koja određuje dalju strategiju razvoja partije i zemlje (posle sličnih iz 1945. i 1981.), u kojoj je predsednik Si nazvan „kormilarom Kine“ kao drugi nakon Mao Cedunga s takvom titulom.

Na opasku da je na Zapadu to protumačeno da je Si zapravo time učvrstio vlast, Denda kaže da su takve ocene groteskne a da je suština rezolucije dalji plan razvoja u narednih 50-100 godina.

„To je pre svega rezolucija o budućnosti“, konstatuje bivši dopisnik. Za Pavlovića je posebno zanimljiv deseti princip rezolucije koja kaže da moraš stalno da radiš na sopstvenom reformisanju.

„Zamislite bilo koje političare sa Zapada da imaju rezultate koje ima Kine oni bi 20 godina živeli na lovorikama. A Kinezi kažu — ne, ovi rezultati tek zahtevaju. U takvom pristupu protivnici Kine nemaju nikakve šanse“, kaže Pavlović i daje savet ekspertima sa Zapada: krenite da čitate rezoluciju tako kako piše i pođite od toga da ljudi najozbiljnije misle to što su napisali pa probajte da makar jedan od svojih 15 scenarija za Kinu zasnujete na tome.


Kineski „korozivni uticaj“ na Balkanu

U istom ključu Pavlović komentariše i zapadne tvrdnje o „korozivnom uticaju“ Kine na Balkanu.

„Ranije su sve pare i tehnologije stizale u region sa Zapada, a sad im Kina parira. Otud takva retorika: ako se zadužiš kod neke finansijske institucije u Americi ti si na putu ka sreći, a ako uzmeš od Kine ideš u katastrofu. Zapad mora da se bori ako neće da ispadne iz igre. Ako neće da im Kinezi preuzmu sve poslove oko gradnje pruga onda kažu — mi ćemo da gradimo Beograd-Niš a to je opet na pravcu Pojas i put. Što nisu hteli da grade prugu Beograd-Niš dok Kina nije bila prisutna“, pita sagovornik Sputnjika.

Milorad Denda napominje da je za Srbiju Kina važna i ekonomski i politički, zbog KiM i BiH gde je digla glas protiv nelegitimnog imenovanja Kristijana Šmita za tzv. visokog predstavnika. Pritom, Kinezi ekonomski ništa ne naturaju Srbiji, nema prisile, dodaje on.

Pored toga što nemaju političke zahteve za razliku od zapadnih investicija koje su samo politički uslovljene, kako kaže Pavlović, s Kinezima je uglavnom otvoreno ugovoreno šta će raditi kineski izvođači a šta neko treći, opet za razliku od zapadnih gde i kad dobiju posao na tenderu uvek ide tako da njihovim kompanijama pripadne najveći deo.

„Kinezi cene i što Srbija ne potpada pod pritisak SAD da im se uvode sankcije, a vide da Amerikanci mnogo većim državama lome kičmu“, ukazuje analitičar.

„Ovde je najvažnije ne upadati u zamke grupisanja i uterivanja u kampove protiv nekoga. Treba i dalje sarađivati sa svima“, zaključuje Denda.


izvor