Odnosi na relaciji Kina-SAD-e

[Dreadnought]

Bajden ove nedelje objavljuje diplomatski bojkot na Olimpijskim igrama


Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena će, kako se očekuje, ove nedelje objaviti da nijedan zvaničnik američke vlade neće prisustvovati Olimpijskim igrama u Pekingu 2022. godine, u skladu sa diplomatskim bojkotom igara, tvrdi nekoliko neimenovanih izvora za CNN.

Bajden je prošlog meseca izjavio da razmatra diplomatski bojkot, nakon što su se demokratski i republikanski zakonodavci, uključujući predsednicu Predstavničkog doma Nensi Pelosi, založili za bojkot u znak protesta zbog navodnog kršenja ljudskih prava u Kini.

Prema tvrdnjama CNN-a, ne očekuje se međutim potpuni bojkot, što znači da će američkim sportistima i dalje biti dozvoljeno da se takmiče.

Poslednji put kada su SAD u potpunosti bojkotovale Olimpijske igre je bilo 1980. godine kada je na funkciji bio bivši američki predsednik Džimi Karter.

CNN navodi da prošlomesečni virtuelni samit Bajdena i kineskog predsednika Si Đinpinga nije doneo nikakve značajnije pomake, ali je poslužio kao povoljan ponovni početak za pokretanje odnosa nakon naglog pogoršanja tokom poslednje godine Trampove administracije.

Tokom novembarskog samita, Bajden i Si su vodili "zdravu debatu", rekao je jedan visoki zvaničnik Bajdenove administracije koji je prisustvovao diskusijama.


izvor

[Dreadnought]

Deset pitanja za Ameriku – o demokratiji: Kina secira politiku SAD


Uoči Samita za demokratiju, kineski Institut za finansijske studije Čungjang Univerziteta Renmin, objavio je izveštaj u kojem postavlja deset pitanja o demokratiji u SAD, uz ocenu da američka demokratija radi samo za manjinu koja vlada nad većinom.

U izveštaju od 70 strana pod naslovom „Deset pitanja za američku demokratiju“, konstatuje se da je poslednjih godina postepenom transformacijom američkog političkog ponašanja, sve više prisutna situacija da nekolicina ljudi preuzima vlast i odlučuje o rezultatima glasanja, što pokreće pitanje da li se za današnju demokratiju u Americi može reći da predstavlja vladavinu naroda.

Analizirajući praktično funkcionisanje američke politike, u izveštaju se kaže da je moć više sklona da služi nekolicini bogatih ljudi sa kapitalom nego da služi interesima većine birača.

S tim u vezi navedena je i izjava Pola Krugmana, dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju koji je ukazao da je pravac vladine politike često suprotan interesima radničke klase.
„Amerika je manje demokratija, a više oligarhija nego što mislimo“, citira se Krugman.

U izveštaju se, između ostalog, razmatra i pitanje zaštite ljudskih prava koje se uzima kao jedno od glavnih razloga za promovisanje američke demokratije u inostranstvu.

Kako se ocenjuje, SAD su proteklih godina koristile demokratiju kao izgovor da dopuste kršenja ljudskih prava i dezintegraciju sopstvenog društva, dok su na spoljnom planu to koristile da održe hegemoniju, mešaju se u unutrašnja pitanja drugih zemalja i podriju međunarodni poredak, preneo je portal „CGTN“.

U zaključku izveštaja navodi se ocena političkog komentatora Roberta Kagana, koji je u u septembru u autorskom tekstu za „Vašington post“ napisao:


„SAD se kreću ka najvećoj političkoj i ustavnoj krizi od građanskog rata, sa šansom da u narednih tri do četiri godine dođe do masovnog nasilja, sloma federalne vlasti i podele zemlje na sukobljene crvene i plave enklave“.

Zaključuje se da američka politička praksa čini američku demokratiju „manjinskom, novcem kontrolisanom demokratijom, korumpiranom demokratijom, rušiteljem demokratije, svetskim nasilnikom“.

„Pozivamo američku vladu da postavi sebi ovih 10 pitanja kada bude držala takozvani Samit demokratije:


1.Da li je američka demokratija demokratija većine ili manjine?

2.Da li obezbeđuje ravnotežu ili vodi ka zloupotrebi vlasti?

3.Da li poboljšava blagostanje ljudi ili produbljuje njihovu patnju?

4.Da li brani slobodu ili je ometa?

5.Štiti li ljudska prava ili ih krši?

6.Promoviše jedinstvo ili dovodi do raskola?

7.Ostvaruje snove ili stvara noćne more?

8.Unapređuje vladavinu ili dovodi do sistematskih neuspeha?

9.Donosi razvoj i prosperitet drugim zemljama ili katastrofu i previranja?

10.Održava svetski mir i razvoj ili podriva međunarodni poredak?“, stoji na kraju zaključka izveštaja kineskog instituta.


izvor

[Dreadnought]

US needs to fly into Chinese airspace: Gordon Chang

The Asia expert and Gatestone Institute senior fellow reacts to China launching air operations near Taiwan.

[Dreadnought]

SAD diplomatski bojkotuju Zimske olimpijske igre 2022. u Kini zbog kršenja ljudskih prava


Diplomate Sjedinjenih Američkih Država će bojkotovati Zimske olimpijske igre 2022. u Pekingu, objavljeno je.

I pored toga će sportisti iz SAD učestvovati na istim.

Administracija predsednika Džoa Bajdena neće slati zvanične predstavnike na ZOI, razlog je "trenutni genocid koji vrši Kina u Sinđangu i zločini protiv čovečnosti i drugih kršenja ljudskih prava", rekla je novinarima sekretarka za štampu Bele kuće Džen Psaki.

SAD su ranije najavile diplomatski bojkot Zimskih olimpijskih igara, a taj potez je naišao na veliku podršku kritirčara Kine i kršenja ljudskih prava.

Psaki je govorila o postupanju Kine nad Ujgur muslimanima na teritoriji Sinđijanga, što su Bajden, a i administracija bivšeg predstavnika Donalda Trampa, proglasili genocidom.

Pritisak da se bojkotuju Igre trajao je nekoliko prethodnih meseci, a poslanici demokrata i republikanaca u SAD, kao i aktivisti za ljudska prava, apelovali su na Bajdenovu administraciju da ne ide u Peking zbog, kako navodi "Vašington post", represivnih mera Kine protiv demokratskih aktivista u Hongkongu i Ujgura u kineskom regionu Sinđijan.

Džo Bajden je u novembru rekao novinarima kako razmišlja o diplomatskom bojkotu ZOI u Pekingu, što je sada i učinjeno.


izvor

[Dreadnought]

Kina oštro odgovorila Amerikancima


Kina je u utorak upozorila da je diplomatski bojkot Zimskih olimpijskih igara u Pekingu od strane SAD.

Portparol ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan rekao je da je "spletka" Sjedinjenih Država o pokušaju da poremete Olimpijske igre osuđena na propast, i vodi gubitku "moralnog autoriteta i kredibiliteta". Džao je na brifingu za novinare u Pekingu rekao da se Kina protivi bojkotu i preduzela bi "odlučne kontramere".

Američka administracija, na čelu sa predsednikom Džoom Bajdenom, odlučila je da diplomatski bojkotuje predstojeće Zimske olimpijske igre, čiji će domaćin biti Peking.

Sjedinjene Američke Države neće poslati nijednog diplomatu na Zimske olimpijske igre u Pekingu 2022. godine (4. februar - 20. februar), saopštila je Bela kuća. Kao razlog navodi se nezadovoljstvo zbog navodnog kršenja ljudskih prava u Kini, preneo je Vašington post.

Diplomatski bojkot dozvoljava američkim sportistima da učestvuju na Igrama, ali SAD neće slati zvaničnike u Peking.


izvor

[Dreadnought]

U.S. 'diplomatic boycott' of Beijing 2022 is pure grandstanding: MOFA

Chinese Foreign Ministry spokesperson Zhao Lijian said Monday that the U.S. politicians hyping up a "diplomatic boycott" of Beijing 2022 Winter Olympic and Paralympic Games without having been invited is pure grandstanding.

[Dreadnought]

US announces diplomatic boycott of the 2022 Beijing Winter Olympics

The potential for further diplomatic boycotts hangs over the 2022 Winter Olympics in Beijing weeks ahead of the opening ceremonies.

The United States on Monday said it would not be sending government officials to the Games in protest against ongoing human rights abuses in China, while the UK had earlier said it was considering such a move. Calls for other countries to do the same are growing louder.

There is a long tradition of boycotts and threats of boycotts at Olympic Games for political reasons. Spain, the Netherlands and Switzerland, for example, did not participate in the 1956 Summer Games in Melbourne in protest against the invasion of Hungary by Warsaw Pact troops.

In the 1960s and 70s, sub-Saharan African countries repeatedly prevented the then-apartheid states of South Africa and Rhodesia from competing with threats of boycotts.

Following Russia's occupation of Afghanistan at the end of 1979, 42 countries boycotted the 1980 Games in Moscow. Russia and 19 other countries returned the favor four years later by staying away from the Los Angeles Games.

In 1988, North Korea sent no athletes to the Games in the South Korean capital of Seoul, with five other countries joining in. There were also calls to boycott the 2008 Summer Games in Beijing because of human rights violations in Tibet, but little actual action came from those appeals.

[MOTORISTA]

U centru tenzija - Olimpijske igre
I.Z.K. 07.12.2021.

Sukob SAD i Kine preti da baci senku na jedan od najvećih svetskih sportskih događaja sledeće godine - Zimskim olimpijskim igrama (ZOI) u Pekingu.

Američka vlada neće poslati zvaničnu delegaciju na ZOI u Pekingu 2022, u znak protivljenja zbog kineskog kršenja ljudskih prava, potvrdila je Bela kuća u ponedeljak. Američki sportisti će se takmičiti na igrama, i imaju punu podršku američke vlade, saopštila je portparolka Bele kuće Džen Psaki.

- Bajdenova administracija neće slati diplomatske ili zvanične predstavnike na Zimske olimpijske i Paralolimpijske igre u Pekingu 2022. imajući u vidu kineski genocid i zločine protiv čovečnosti koji se odvijaju u Sinđangu, kao i drugih kršenja ljudskih prava - izjavila je Psaki na redovnom brifingu u Beloj kući.

- Američko diplomatsko prisustvo na ZOI značilo bi da je sve normalno i uobičajeno, uprkos teškim kršenjima ljudskih prava i zverstvima u Sinđangu i mi to jednostavno ne možemo da uradimo- rekla je Psaki.

Diplomatskim bojkotom se izbegava ponavljanje onoga što se dogodilo 1980. godine, kada je tadašnji predsednik Džimi Karter zabranio učešće američkih sportista na Letnjim igrama u Moskvi zbog invazije Sovjetskog Saveza na Avganistan krajem 1979. Diplomatski bojkot će, dakle, omogućiti sportistima da se normalno takmiče, ali svakako predstavlja direktnu uvredu za kineskog predsednika Si Đinpinga i udarac za međunarodni ugled Кine.

Ubrzo je usledio kineski odgovor.

Kina je optužila SAD da narušavaju olimpijski duh. Portparol ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan rekao je da pokušaj SAD da se mešaju u ZOI "ima ideološki karakter koji je baziran na lažima i glasinama", preneo je AP. On je dodao da bojkot ozbiljno krši principe političke neutralnosti u sportu koje je ustanovljeno olimpijskom poveljom i da se kosi sa olimpijskim motom "još više ujedinjeni". Džao je naglasio da će Kina odgovoriti sa odlučnim kontramerama, ali nije precizirao na koji način.

- SAD će platiti za svoja dela. Ostanite uz nas, nastavak sledi - kazao je Džao.

Odnosi između dve supersile su nedavno počeli da se poboljšavaju, posle prošlomesečnog virtuelnog samita između američkog predsednika Džoa Bajdena i njegovog kineskog kolege Si Đinpinga. Iako sastanak nije doneo značajne pomake, omogućio je povratak na konstruktivniji, stabilniji odnos, nakon skoro potpunog sloma tokom poslednje godine Trampove administracije i kontinuiranog neprijateljstva Pekinga prema Bajdenskoj administraciji, piše CNN. Peking nije rekao ništa o tome koje kontramere razmatra, ali mogućnost dalje odmazde sada preti da ponovo poremeti bilateralne odnose.

U poređenju sa ljutitim odgovorom kineskog ministarstva spoljnih poslova, neke kineske diplomate i zaposleni u državnim medijima ponudili su nonšalantniji stav na Tviteru – koji je blokiran u Kini – naglašavajući da američki političari još nisu pozvani na Igre.

„Političari koji pozivaju na bojkot #2022Olimpijskih igara u Pekingu čine to zbog svojih političkih interesa i stavova. Ustvari, nikoga ne bi bilo briga da li će ti ljudi doći ili ne, i to nema nikakvog uticaja na to da se #Peking2022 uspešno održi“, tvitovao je Liu Pengiu, portparol kineske ambasade u SAD.

Hu Siđin, glavni urednik nacionalističkog tabloida “Global Times”, takođe je prkosio.

“Čemu frka? Ako američki zvaničnici ne dođu, neka bude tako. Kina ih ionako nije pozvala. Samo supernarcisoidni ljudi će njihovo odsustvo smatrati moćnim bojkotom. Većina tih zvaničnika američke vlade su bliski kontakti pacijenata sa kovid-19 prema kineskom standardu, i još su izbirljivi i pretenciozni. Vi ste ljudi koje stanovnici Pekinga najmanje žele da vide", tvitovao je on.

Ako oni pođu američkim stopama ...

Iako Peking možda nije previše zabrinut zbog odsustva američkih političara, za njega bi ovo moglo da se pretvori u veću glavobolju ako se američkom potezu pridruži više zemalja. Prethodno su Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada i Australija rekle da razmatraju diplomatski bojkot. Vlada Skota Morisona razmatra navođenje ograničenja protiv kovida kao razlog da se zvaničnici drže podalje od Zimskih olimpijskih igara u Pekingu. Ipak, malo je verovatno da će vlada zauzeti tako jaku poziciju kao Bajdenova administracija, koja je osudila Kinu zbog „tekućeg genocida i zločina protiv čovečnosti“.

Australijska vlada dalje razmatra jezik koji će se koristiti, uz sugestije da se to možda ne predstavlja kao bojkot, piše Gardijan. Umesto toga, vlada razmišlja da kaže da zvaničnici neće ići u Peking jer ograničenja protiv korone znače da će uglavnom biti ograničeni na svoje hotelske sobe.

Vlada Novog Zelanda saopštila je u utorak da neće slati diplomatske predstavnike na ministarskom nivou na Zimske olimpijske igre, navodeći „niz faktora, ali uglavnom u vezi sa kovidom“.

Aktivisti su dugo pozivali na bojkot Igara u Pekingu u znak protesta zbog kineskog kršenja ljudskih prava u Sinđanu i Tibetu i njenog političkog obračuna sa Hong Kongom. Tokom proteklog meseca, Peking je ućutkao optužbe kineske teniske zvezde Peng Šuaj o seksualnom napadu protiv bivšeg kineskog visokog zvaničnika, što je dodatno je pojačalo aktivističke pozive. Grupe za ljudska prava pozdravile su američki diplomatski bojkot. Hjuman rajts voč je to nazvao „ključnim korakom ka osporavanju zločina kineske vlade protiv čovečnosti usmerenih na Ujgure i druge turkijske zajednice“.

- Ali ovo ne bi trebalo da bude jedina akcija. SAD bi sada trebalo da udruže napore sa vladama istomišljenika da istraže i iscrtaju puteve ka snošenju odgovornosti za one koji su krivi za ove zločine i pravdu za preživele - rekla je Sofi Ričardson, direktorka Human Rajts voč.

Potencijalna lančana reakcija očigledno je na umu nekih kineskih diplomata. Kineska misija pri Ujedinjenim nacijama, na primer, nazvala je potez SAD odrazom „njenog mentaliteta hladnog rata“.

„SAD samo žele da politizuju sport, stvaraju podele i izazivaju konfrontaciju. Ovaj pristup neće naći podršku i osuđen je na propast. Samo će ih učiniti izolovanijim i suprotstaviti se trendu vremena i velikoj većini zemalja i ljudi širom sveta“, rekao je portparol misije Džu Džićijang u saopštenju.

Odgovor Vašingtona na Zimske igre u Pekingu je u oštroj suprotnosti sa njegovim pristupom Letnjim olimpijskim igrama u Pekingu pre 13 godina, kada se kineska vlada suočila sa žestokim kritikama i protestima protiv njenog odnosa prema Tibetu. Godine 2008. tadašnji predsednik Džordž V. Buš prisustvovao je ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara i navijao za američke sportiste tokom Igara. Njegov otac, bivši predsednik Džordž H.V. Buš, takođe je prisustvovao Igrama kao počasni kapiten američkog tima.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Marco Rubio warns of how ‘deeply intertwined’ China is in US economy

Florida senator calls out the Biden administration’s ‘weak’ stance on China on ‘Special Report.’

[MOTORISTA]

„Kina i SAD ratuju na četiri polja, peto bi izazvalo katastrofu"
Novosti onlajn 09. 12. 2021.

KINA i Amerika vode sukob u četiri od pet istorijski poznatih ratnih polja, trgovinskom, tehnološkom, na polju kapitala i geopolitičkog uticaja, ako to učine i na petom, vojnom polju, to bi dovelo do svetskog požara koji bi bio katastrofalan za sve uključene, rekao je američki milijarder Rej Dalio.

Dalio je osnivač jednog od najvećih investicionih fondova na svetu, čije je bogatstvo procenjeno na 20 milijardi dolara, a poznat je i po tome što je predvideo razmere svetske ekonomske krize 2008. godine. Takođe, važi i za dobrog poznavaoca Azije, budući da je uključen u veliki broj investicija na tom kontinentu.

Preti opasnost od globalnog požara

On upozorava da svetu preti propast zbog žestokog nadmetanja SAD i Kine.

- Amerika je danas usred opadanja, dok se Kina uzdiže i to preti da zapali varnicu globalnog požara koji bi mogao da ima katastrofalne posledice - upozorio je Dalio za Si-En-Bi-Si, govoreći o svojoj novoj knjizi u kojoj obrađuje temu cikličnog uspona i padova velikih sila kroz istoriju.

- Kada postanete najveći trgovac i izvoznik na svetu, dogode se dve stvari: vaša valuta postaje svetska valuta, ili kako to zovemo, rezervna valuta, ali onda razvijate i vojsku koja obezbeđuje vaše trgovačke linije, pa vam rastu i te moći. Kada vaša valuta postane rezervna, to vam daje neverovatno veliku privilegiju da možete da dajete novac na zajam onima koji žele da štede u vašoj valuti, a to onda stvara sve više nivoa zaduženja - objasnio je Dalio genezu onog što se dešava u SAD i nastavio:

- Kada se to dogodi, a imate splet loših okolnosti, onda ne možete u isto vreme zarađivati i kreditirati, a ako trošite više nego što zarađujete, i u isto vreme imate unutrašnji konflikt, kao i spoljašnji konflikt zbog svoje moći, to stvara rizičnu situaciju u kojoj se nalazimo i koja se ponavljala - rekao je milijarder. On je podvukao da američka inflatorna kriza, za koju je rekao da potrošači tek počinju da je osećaju, kao i jačina unutrašnjeg partijskog konflikta, najveća u 20. i 21. veku, utiču na stabilnost celokupnog sistema.

Svet bi postao užasno mesto u slučaju rata

Dalio, koji već tri decenije posluje u Kini, kaže da je zabrinut zbog konflikta Vašingtona i Pekinga i načina na koji se on razvija.

- Zabrinut sam i zbog stereotipa koji nastaju, manjka razumevanja perspektive onog drugog. Kao da nam je mentalitet postao „idemo da se borimo, radije nego da razumemo onog drugog“, što je veoma opasan splet okolnosti - rekao je milijarder.

Kako je objasnio, kroz istoriju su definisane četiri vrste rata, trgovinski, tehnološki, rat kapitala, geopolitičkog uticaja i vojni sukob. Prema njegovom mišljenju, Kina i SAD već se sukobljavaju na četiri od pet tih polja, osim vojnog, a raste rizik i od njega. Na pitanje šta bi savetovao američkim političarima kako bi se smanjila ta opasnost, Dalio je rekao da bi prvo „smirio unutrašnju situaciju u SAD“. Potom bi pokušao da razume perspektivu Kine.

Izvor: www.novosti.rs