Постојала је нека врста симбиозе, Американци су имали дефицит у размени са Кином, а Кина је улагала у америчке обвезнице. Американци ће сигурно наћи друге купце за своје хартије од вредности, али ће падом потражње неминовно пасти и њихова цена.
Кина има два адута. Први и највећи је контрола над светским тржиштем ретких земних метала, који су неопходни у високој технологији, укључујући и наменску индустрију. Пре неких 5 година су отежавањем извоза присилили неке компаније да преселе производњу у Кину. Након спора пред WTO су прекинули са том праксом, али то не значи да сада неће реаговати. Ако Кинези блокирају извоз, изазваће несташицу, јер једноставно нема довољно експлоатације ван Кине. Није искључено да циљају компаније које су прекинуле сарадњу са кинеским компанијама, а којима су те сировине неопходне.
Други адут су American Consumers (амерички потрошачи), највеће тржиште на свету. Када се они накашљу, светске берзе задрхте. Царине на кинеску робу смањују њихову куповну моћ и изазивају њихово незадовољство. Када је прошле године Трамп увео царине на кинеске веш машине, амерички произвођачи су дигли цене на ниво оцерињених машина из Кине, или изнад њих.
Потрошачи су плаћали 125%-225% више. Трговински рат са Кином плаћају амерички потрошачи и америчка економија: