Odnosi na relaciji Kina-SAD-e

[Boro Prodanic]

Kineska odmazda zbog poteza Amerike: posledice ovog "svetskog rata" može osetiti cela planeta, "crveni zmaj" ljubomorno čuva resurse

Kina se suprotstavila naporima koje predvode SAD da blokira napredak u industriji proizvodnje čipova, tako što je uvela ograničenja na izvoz ključnih sirovina koje su njenim zapadnim rivalima potrebne za proizvodnju poluprovodnika.

Nove kontrole izvoza, koje je u ponedeljak objavilo kinesko ministarstvo trgovine, stupiće na snagu 1. avgusta i odnosiće se na galijum i germanijum – retke metale koji se koriste u proizvodnji kompjuterskih čipova i nizu drugih proizvoda, kao što su solarni paneli i napredna radarska oprema.

Izvoznicima će biti potrebna "posebna dozvola" da isporuče bilo koji od dva metala ili njihove derivate iz Kine, saopštilo je ministarstvo, pozivajući se na interese nacionalne bezbednosti.

Kina je najveći svetski proizvođač galijuma i vodeći je izvoznik germanijuma. Evropska unija je uključila oba metala na listu kritičnih sirovina, što znači da se smatraju "ključnim za evropsku ekonomiju".

SAD nisu proizvodile galijum od 1987. i oslanjale su se na Kinu za 53% svog uvoza između 2018. i 2021. godine, prema Geološkom zavodu SAD.

Saopštenje Pekinga dolazi samo tri dana nakon što je holandska vlada uvela nova ograničenja na izvoz napredne poluprovodničke opreme, podržavajući napore SAD da blokiraju Kini pristup tehnologiji koja se smatra ključnom za razvoj veštačke inteligencije.

Taj potez Amsterdama izazvao je ljutiti odgovor kineske vlade, koja tvrdi da SAD primoravaju druge zemlje da pomognu u održavanju svoje "globalne hegemonije".

Peking je dodao da bi Holandija trebalo da se "uzdrži od zloupotrebe mera kontrole izvoza" kako bi pomogla u održavanju stabilnosti globalnog lanca snabdevanja industrije poluprovodnika.

Izvor

[Milan (longtrip)]

Šef CIA-e Berns o borbi za budući svetski poredak:

Vojna operacija Rusije u Ukrajini je izazov za uspostavljeni svetski poredak , ali jedina zemlja koja želi da ga promeni i ima neophodnu političku, diplomatsku, ekonomsku i vojnu moć je Kina.
Si Đinping sada ima više moći od Mao Cedunga. I umesto da koristi tu moć da ojača, revitalizuje i obnovi međunarodni sistem koji je pomogao transformaciji Kine, Si želi da ga promeni .”

[Prvačić]

Mnogi žele da promijene taj sistem, ali nemaju moć!
Otuda problem globalnog juga. Taj problem je postojao i ranije, ali globalni jug nije imao moć, pa niko nije obraćao pažnju.

[dzumba]

I umesto da koristi tu moć da ojača, revitalizuje i obnovi međunarodni sistem koji je pomogao transformaciji Kine, Si želi da ga promeni .”

Као што велики везир Изногуд жели да буде калиф уместо калифа, тако и у светским размерама, друга светска сила жели да буде прва. У стрипу Изногуд никад не успева, али стварном животу то се увек једном деси. И до смене не долази само зато што је тај "други" постао јак, већ што онај "први" прави велике грешке.

[fazan]

Не треба се заваравати, Запад ће наћи алтернативне изворе снабдевања за сировине које долазе из Кине. Наравно, то ће имати своју цену. Ту цену ће на крају платити потрошачи. Они у остатку света неће бити превише заинтересовани да купују нешто скупље, само што долази из Европе. Европа ће се наћи пред дилемом, да ли да затвори тржиште. Ако затвори тржиште, заштитиће домаћу индустрију и подићи цене. За узврат ће изгубити приступ кинеском тржишту. Ако оставе тржиште отворено, кинеска роба ће преплавити ЕУ, али ће европске компаније моћи да инвестирају у Кини.

У оба сценарија, европска индустрија губи.

Америчка позиција је нешто боља, мада ће на дуже стазе и она извући дебљи крај. То је пре свега последица начина на који привреда функционише. Када су се својевремено амерички произвођачи нашли под ударом увоза из Јапана, Реган није имао проблем да им каже да затворе фабрике ако нису у стању да се носе са конкуренцијом. Пре неких 15 година, Џенерал Моторс је банкротирао. Отпустили су раднике, реорганизовали се и кренули поново. Није био смак света, сунце је наставило да излази и залази.

[Boro Prodanic]

B.P: obzirom da praktično NATO=SAD, ovu vest postaviću ovde:

„Дуг у крви“: НАТО бомбардовање кинеске амбасаде у Београду

Пекинг није заборавио НАТО бомбардовање кинеске амбасаде у Београду 1999. године, рекла је портпаролка кинеског министарства спољних послова Хуа Чунјинг.

„Нисмо заборавили дуг у крви који НАТО дугује кинеском народу због бомбардовања кинеске амбасаде у Југославији“, написала је Хуа на Твитеру.

Кинеска званичница је истакла да је НАТО тај који се ангажовао у блоковској политици и војним операцијама широм света, „претећи силом другим државама и оспоравајући интересе, безбедност и вредности света“.

„Кина подрива међународни поредак заснован на правилима? Није ли НАТО тај који је погазио међународно право и основне норме које регулишу међународне односе, мешајући се у унутрашње ствари других земаља и упуштајући се у ратове, чиме је нанео патњу милионима људи широм света“, написала је Хуа.

Она је додала да азијско-пацифичке државе не подржавају ратну машинерију, а још мање „азијско-пацифичку верзију НАТО-а која подстиче блоковску конфронтацију или нови хладни рат“.

Кинеска амбасада у Београду бомбардована је 1999. године током НАТО агресије на СР Југославију, а тада је убијено троје кинеских новинара, преноси Спутњик.

Izvor

[Brok]

Kina poručuje Americi: Prestanite da nas posmatrate hegemonskim mentalitetom

26.03.2025.

Ministarstvo spoljnih poslova Kine poručilo je danas Sjedinjenim Američkim Državama da prestanu da posmatraju Kinu kroz sopstveni "hegemonski mentalitet".

Odgovor Kine dolazi nakon što su SAD proglasile Kinu za glavnu vojnu i informatičku pretnju, prenosi Rojters.

"SAD šire teoriju da je Kina pretnja samo da bi je potisnule. Kina urgira na SAD da prestanu i da podržavaju aktivnosti Tajvana o nezavisnosti", rekao je portparol ministarstva spoljnih poslova Kine Guo Điakun.

Ministarstvo spoljnih poslova Kine saopštilo je danas i da strogo osuđuje i čvrsto se protivi tome da SAD dodaju kineske entitete na crnu listu za izvoz.

Po rečina portparola ministarstva, Kina poziva SAD da prestanu da generalizuju koncept nacionalne bezbednosti, prenosi Tanjug.

Izvor

[Brok]

Kinezi vežbali gađanja tajvanskog gasnog terminala sistemima PCL-191

02.04.2025.

Kina vrši vojne vežbe blizu Tajvana. Simuliran artiljerijski napad na ključnu energetsku infrastrukturu – gasni terminal “Jongan”.

Artiljerijska brigada 72. armije Narodnooslobodilačke armije Kine izvela je utorak, 2. aprila, vežbe pod nazivom “Grom moreuza— 2025A”, tokom kojih su korišćeni moderni mobilni raketni sistemi PCL-191. Ove vežbe, koje su održane u zoni odgovornosti Istočnog komandovanja NOAK. Vežbe su izazvale zabrinutost na Tajvanu, jer su prema tajvanskim izvorima, kineske snage simulirale uništenje ključnog energetskog objekta – terminala za tečni prirodni gas “Jongan” u gradu Gaosjungu. Poznato je da je Tajvan veliki uvoznik energenata, a lišavanje ostrva pristupa njima bi dovelo do potpune paralize.

Korišćeni su VBR PCL-191, koje imaju domet i preko 300 km, zavisno od tipa raketa. Lanseri su na šasiji 8h8. Sistem gađa koristi rakete 300 mm i 370 mm. Moguće je sistem adaptirati i za rakete Fire Dragon 480, taktičke balističke rakete od 750 mm.

Tajvanski zvaničnici tvrde da je NOAK eksplicitno vežbala napad na terminal “Jongan”, koji je vitalno energetsko čvorište za ostrvo. Kina insistira da su vežbe rutinske i deo njene odbrambene doktrine, ističući da su usmerene protiv “separatističkih tendencija”.

Ovaj terminal je najveća tajvanska luka za uvoz tečnog gasa, a godišnje kroz njega je prolazi preko 12 miliona tona tečnog gasa. Oštećenje ili uništenje ove infrastrukture moglo bi izazvati ozbiljnu energetsku krizu na Tajvanu. To terminal čini potencijalnim strateškim ciljem u slučaju eskalacije.

Izvor

[Brok]

Kineska vojska upozorila SAD da će odgovoriti na sve opasne i provokativne postupke

03.04.2025.

Peking – Kineska vojska će nastaviti da odgovara na sve „opasne i provokativne” postupke u skladu sa zakonom i propisima, upozorili su danas kineski vojni zvaničnici svoje kolege iz SAD tokom radnog sastanka.

"Dve strane su 2. i 3. aprila održale niz sastanaka radne grupe mehanizma za konsultacije o pomorskoj vojnoj bezbednosti u Šangaju", navodi se u saopštenju kineske ratne mornarice, prenosi agencija Sinhua.

Vežbe američkih ratnih brodova i aviona u "neposrednom" vazdušnom prostoru i pomorskim oblastima Kine mogle bi lako dovesti do nesporazuma i pogrešnih procena i ugroženosti suvereniteta i vojne bezbednost Kine, upozorila je kineska strana, prenosi Tanjug.

U saopštenju kineske ratne mornarice se naglašava da će Kina "odlučno štititi nacionalni teritorijalni suverenitet i svoja pomorska prava i interese".

Izvor

[Brok]

Tramp povlači vojsku iz EU i najavljuje budžet od 1 bilion dolara: Da li se Amerika sprema za rat sa Kinom?

08.04.2025.

Visoki zvaničnici Pentagona razmatraju povlačenje do 10.000 američkih vojnika iz Istočne Evrope, dok su u isto vreme Tramp i novi ministar odbrane Pit Hegset najavili predlog za prvi vojni budžet u istoriji SAD u iznosu od 1 bilion dolara. Cilj je masovna modernizacija vojske, smanjenje civilne birokratije u Pentagonu i preusmeravanje fokusa na Pacifik i suočavanje s Kinom.

Mogućnost povlačenje do 10.000 američkih vojnika iz Istočne Evrope izaziva zabrinutost kod nekadašnjeg centra moći u SAD i njihovim partnerima EU, jer bi “Putin mogao da se oseti ohrabrenim da izvrši invaziju na Evropu”.

Visoki zvaničnici Pentagona razmatraju predlog o povlačenju do 10.000 američkih vojnika iz Istočne Evrope, izveštava NBC News, pozivajući se na šest američkih i evropskih zvaničnika upoznatih sa razgovorima, kao što ste navikli, anonimnih.

Predlog se odnosi na jedinice koje su deo kontingenta od oko 20.000 američkih vojnika raspoređenih 2022. godine, nakon eskalacije u Ukrajini, s ciljem jačanja odbrane zemalja NATO-a koje se graniče sa zaraćenim područjem. Iako brojke još nisu konačne, ovaj potez bi mogao značiti povlačenje polovine tih snaga.

Razgovori o smanjenju američkog vojnog prisustva u Poljskoj i Rumuniji odvijaju se u trenutku kada Donald Tramp pokušava da se dogovori sa Moskvom o prekidu vatre. Zvaničnici koji su govorili za NBC News izneli su navodno detalje o predlogu koji do sada nisu bili poznati javnosti.

EU zvaničnici upozoravaju da bi eventualno usvajanje predloga dodatno povećalo strahove da SAD napuštaju svoje tradicionalne saveznike. Ističu da bi “Rusija mogla smanjeno prisustvo tumačiti kao znak slabljenja odvraćanja, što bi dodatno ohrabrilo njenu volju za intervencijama u Evropi”.

Seth Jones, potpredsednik Centra za strateške i međunarodne studije, komentarisao je da će „Rusi smanjenje američkih snaga tumačiti kao slabost i povećati spremnost za angažman u Evropi“.

Podsetimo, o tezi da će “Putin krenuti u osvajanje Evrope” slušamo godinama, vrlo verovatno još od dana kada je prvi put direktno zamerio NATO-u na prekršenom dogovoru o širenju alijanse na istok.

Zaokret ka Kini i distanciranje od Evrope

Trampova administracija jasno je stavila do znanja da želi da evropski saveznici preuzmu veću odgovornost za sopstvenu bezbednost, kako bi SAD mogle da se fokusiraju na Kinu i druge prioritete.

Ministar odbrane Pit Hegset, tokom svoje prve posete inostranstvu u februaru, izjavio je iz Brisela: „Surove strateške realnosti ne dozvoljavaju Sjedinjenim Državama da ostanu posvećene bezbednosti Evrope.“ Dodao je da će Vašington sada svoju pažnju usmeriti na bezbednost granica i suočavanje s Kinom.

Istovremeno, Elbridž Kolbi, treći po rangu zvaničnik u Pentagonu, javno se zalagao za povlačenje snaga iz Evrope kako bi se fokus preusmerio na Kinu.

Republikanski senator Rodžer Viker, predsednik senatskog Odbora za oružane snage, izrazio je sumnju u predlog. „Neki veruju da je sada pravi trenutak za drastično smanjenje našeg vojnog prisustva u Evropi“, rekao je na saslušanju u četvrtak, ne imenujući konkretne osobe. „Zabrinjavaju me ti duboko pogrešni i opasni stavovi nekih birokrata u Ministarstvu odbrane“, dodao je, optužujući ih da deluju bez koordinacije s ministrom.

Bela kuća, putem portparola Saveta za nacionalnu bezbednost Brajana Hjua, izjavila je: „Predsednik stalno preispituje raspoređivanja i prioritete kako bi osigurao da Amerika bude na prvom mestu.“

Postepeno smanjenje američkog vojnog prisustva u Evropi vidi se i kao način za veliku uštedu resursa koji bi mogli biti preusmereni na razvoj novih sistema naoružanja i premeštanje fokusa ka Aziji.

Stiže prvi vojni budžet od 1 bilion dolara

„Moramo ponovo da izgradimo vojsku, jer tamo napolju ima mnogo mračnih sila“, izjavio je Tramp.

Donald Tramp i ministar odbrane Pit Hegset najavili su nameru da predlože prvi vojni budžet u istoriji Sjedinjenih Američkih Država u iznosu od 1 bilion (1.000 milijardi) dolara, izazvavši talas reakcija u političkom i vojnom establišmentu Vašingtona.

Tokom zajedničke konferencije za medije sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, Tramp je izjavio da će predloženi budžet biti „blizu 1 biliona dolara“, naglašavajući da „moramo ponovo da izgradimo vojsku jer napolju ima mnogo mračnih sila“.

Ministar odbrane Hegset je potvrdio ove planove na mreži X u ponedeljak uveče, napisavši:

„Stiže uskoro: prvi budžet Ministarstva odbrane od bilion dolara. (P.S: Svaki dolar poreskih obveznika biće mudro utrošen)“

Njegovu objavu pratila je fotografija sa sloganom „Rebuild and Ready“ (Ponovno izgrađeni i spremni), što jasno signalizira nameru administracije da drastično ojača operativne kapacitete američke vojske.

Od 892 do 1.000 milijardi dolara

Predlog Trampa i Hegseta predstavlja ogromno povećanje u odnosu na trenutni budžet od 892 milijarde dolara, koji obuhvata ne samo Pentagon, već i programe razvoja nuklearnog oružja i bezbednosti u drugim federalnim agencijama.

Uprkos povećanju ukupnog budžeta, Hegset planira da smanji oko 8% iz pojedinačnih budžeta rodova američke vojske, kako bi sredstva bila preusmerena u modernizaciju. Planirano je i ukidanje desetina hiljada civilnih radnih mesta u Ministarstvu odbrane širom sveta, kao i racionalizacija vojnih baza u SAD i inostranstvu.

Bez konkretnih brojki, ali sa jasnom porukom

Iako Tramp nije precizirao da li se bilion odnosi isključivo na Pentagon ili na celokupni nacionalni odbrambeni budžet (koji uključuje i druge službe), procene su već ranije nagoveštavale da će potrošnja za odbranu premašiti 900 milijardi dolara. Njegova izjava, međutim, potvrđuje nameru za istorijsko povećanje.

„Nikada niko nije video nešto slično“, rekao je Tramp. „Pažljivo pratimo troškove, ali vojsku moramo ponovo da izgradimo. Moramo biti jaki.“

Kongres razmatra dodatni paket od 150 milijardi dolara

U isto vreme, republikanski poslanici i senatori razmatraju dodatno jačanje budžeta kroz poseban paket vredan do 150 milijardi dolara. U Senatu je predloženo dodatnih 150 milijardi, dok se u Predstavničkom domu predlaže 100 milijardi, a zakonodavci pokušavaju da pronađu kompromis. Ukoliko bude odobren, ovaj dodatni budžet mogao bi se trošiti tokom naredne decenije.

Zvanična prezentacija federalnog budžeta očekuje se krajem maja, ali izjave Trampa i Hegseta jasno pokazuju da nova administracija želi da dominira javnom debatom stavljajući bezbednost nacije u prvi plan.

Izvor
Nije ohrabrujuća vest obzirom da sprema novi sukob, ali će valda sada sa KiM već jednom napustiti Bondstil. Pet puta su do sada napuštali ovu bazu, nadajmo se da će šesti put biti konačan.