PALUBA
March 28, 2024, 10:24:52 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Za sve probleme prilikom registracije obratite se mailom na brok@paluba.info
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 [24]   Go Down
  Print  
Author Topic: Riječno brodarstvo  (Read 260840 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #345 on: January 31, 2022, 01:32:54 pm »

Из наше прошлости: Tрговачка застава Кнежевине Србије



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
На молбу кнеза Милоша упућеној Порти, у којој је тражио да се Србији дозволи право ношења своје трговачке заставе, Порта је крајем новембра 1835. г. послала ферман, у коме се одобрава Србији да може носити своју заставу на Дунаву и Црном мору. Ферман је овако гласио:

'Подунавским везирима, пашама, кадијама, војводама, ајанима и другим старешинама и надзорницима скела.

Од стране србског кнеза Милоша Обреновића (да би био конац његов штастљив био) поднешена ми је била молба, да би Србски народ, поданик мојој високој Порти, поред већ дарованих му преимуштества, удостојио се и дозволенија тога, да се може на трговачким – по рекама и мору пловећим и у Цариград долазећим, и туда пролазећим лађама од истога народа њихов особени барјак развијати. А као што је то дозволеније дато за трговачке лађе Молдавије, Валахије и острву Самоском, тако је закључено, да се од високог Девтета мога даде и Србском народу тробојни барјак, на коме ће горња част бити црвене боје, средња плаве а најдоња биће беле боје, а о овоме је моја височајша заповест већ издата.
У следству дакле ове моје височајше заповести, које лађе у будуће буду долазиле у престолно – градско – пристаниште, и у све друге скеле царства мога, да не буду ни у чему и најмање буди од кога другог узнемираване, и на тај начин, поред нарочитог на све крајеве отправљеног фермана, да се приложи по један образац тога барјака да би га сви признавали и препознавали.
Тога ради је и вама везири, паше, кадије, војводе, ајани, старешине и надзиратељи скела, свакоме по један егземплар образа тога барјака послат, да би ви кад ова моја заповест буде и вами стигла, свакоме коме знати ваља, то до знања доставили, и да у случају, ако србске лађе под горе означеним барјаком у наша пристаништа или скеле уплове, да се уласку, одласку и проласку њиховом никакве препоне не полажу, и да ни у чему не буду напастоване или узнемираване, ни капетани, ни служитељство лађе обеспокојени, но да имаду сваку рукопомоћ и надлежно покровитељство.
Овом мојом височајшом заповешћу објављено вам је и препоручено особито, да ово тачно надгледате, и да се чувате да нешто томе противно урадите.'
- Ферманом од априла 1838 г., застава је измењена и била је оваква: 'Да се на најгорњем црвеном часту ставе четири звезде, а на средњем плавом, да се стави национални грб.'


* Цар Лазар.jpg (101.28 KB, 698x376 - viewed 4 times.)
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #346 on: March 25, 2022, 06:39:57 am »

Среда, 23.03.2022.
Ана Вуковић

Почела наутичка сезона

Ове године очекује се упловљавање 700 крузера са око 80.000 гостију. – Рекордна је била 2019. година када су нам стигла 753 оваква брода, док их је прошле године било 209


Упловљавањем крузера „Викинг лиф”, једног од највећих на Дунаву са 115 претежно америчких путника и 40 чланова посаде, минулог викенда отворена је овогодишња наутичка сезона у Београду. Како кажу из Министарства туризма, већ сутра стиже нам крузер „Амаверде” који такође довози америчке туристе, а све су прилике да ће ова година бити знатно успешнија од неколико претходних, ковид година.

– После двогодишњих спорадичних упловљавања крузера, проузрокованих пандемијом ковида 19, у 2022. години се, према најавама крузинг компанија, очекује око 700 бродова са око 80.000 путника и 30.000 чланова посаде, који ће посетити Београд, а исто толико и Нови Сад, Голубац и Горњи Милановац, који су наша највећа пристаништа – најављују из Министарства туризма.

Међународни путнички водни саобраћај је, како подсећају из Агенције за управљање лукама, пре пандемије бележио сталан тренд раста.

– У наутичкој сезони 2019. године, која се сматра најуспешнијом до сада, агенција је евидентирала 753 пристајања крузера у Београду. У 2020. години су због пандемије вируса корона крстарења обустављена у целој Европи, па је Београд дочекао седам пристајања. Прошлогодишња наутичка сезона показала је знаке побољшања и престоничко међународно путничко пристаниште остварило је 209 пристајања – истичу из Агенције за управљање лукама и додају да крузери најчешће долазе из земаља Западне Европе, као и да су им полазне дестинације Амстердам, Регенсбург или Беч. Када је реч о географској структури туриста, стижу из целе Европе, али и света, односно Америке, Кине, Канаде, Мексика, Јапана, Израела...

У самом Београду, подсећају, у току рекордне 2019. године искрцало се укупно 103.523 туриста, што је значајно повећање у односу на раније године када се број посетилаца с воде кретао између 70.000 и 80.000. И они, као и министарство, за ову наутичку сезону очекују око 700 пристајања крузера.

– Уколико се рат у Украјини убрзо оконча, бродови ће моћи безбрижно да плове Дунавом кроз Србију целе сезоне, односно до новембра – надају се у Министарству туризма. Добра вест је да ће, кажу у Агенцији за управљање лукама, крузери од ове сезоне, осим на постојећем међународном путничком пристаништу на Сави, моћи да пристају и у Земуну. Земунско пристаниште биће, кажу, отворено у току пролећа и на тај начин ће се главни град приближити европским престоницама по броју посета страних туриста који нашу земљу обилазе са река.

– У периоду од 2015. до 2018. године министарство је финансирало пројектовање и изградњу понтона и пристана на осам дестинација, у Пожаревцу (Костолац), Смедереву, Голупцу, Кладову, Великом Градишту (Рам), Сремским Карловцима, Беочину (Баноштор) и Београду. У фебруару 2020. године влада је, на иницијативу Агенције за управљање лукама, усвојила је Уредбу о утврђивању лучког подручја пристаништа за посебне намене – марине у Кладову, а у јулу за марину у Голупцу. Уредбу о утврђивању лучког подручја међународног путничког пристаништа у Костолцу и Сремској Митровици, као и уредбе о утврђивању лучког подручја луке у Сремским Карловцима и Смедереву (чији је један део намењен терминалу за међународни путнички саобраћај), влада је усвојила 2021. године – истичу у Министарству туризма.

Они напомињу и да се унапређење путничког водног саобраћаја у нашој земљи ослања на Меморандум о разумевању у области наутичког туризма на унутрашњим пловним путевима, који су 8. септембра 2021. године потписали са Агенцијом за управљање лукама, у којем је препознат значај инвестирања у изградњу и отварање нових међународних путничких пристаништа и марина, што ће, између осталог, допринети развоју локалних самоуправа и повећању укупних прихода од туризма у Србији.

– Фокус будућих активности је такође и на промоцији и унапређењу конкурентности српског наутичког туризма на међународном тржишту, чиме би се обезбедило позиционирање наутичког производа, као и платформа за активности у области међународне сарадње са земљама Подунавља – закључују у министарству.

Нова пристаништа

У Агенцији за управљање лукама најављују да ће крајем марта отворити још једно међународно путничко пристаниште на Дунаву – у Костолцу и тако ће се љубитељима крузинга приближити богата римска заоставштина на овим просторима. Министарство подсећа и да је фебруару потписан Споразум о реализацији прве фазе пројекта изградње марине у Великом Градишту, у непосредној близини Сребрног језера.

– Осим развоја пристаништа на Дунаву, агенција ради и на афирмацији крузинга на Сави. Ове године биће пуштено у рад и међународно путничко пристаниште у Сремској Митровици. Нова међународна путничка пристаништа значајно ће допринети унапређењу укупног наутичког туризма у Србији, повећању прихода од ове гране туризма, као и подизању видљивости културних и природних богатстава наше земље – истичу из Агенције за управљање лукама.

Izvor: www.politika.rs
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 318


« Reply #347 on: March 25, 2022, 06:19:12 pm »

Quote
Осим развоја пристаништа на Дунаву, агенција ради и на афирмацији крузинга на Сави.

Како је лепо када се употреби стара српска реч "крузинг" Grin
Logged
Pages:  1 ... 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 [24]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.027 seconds with 23 queries.