Reka Dunav

[dzumba]

Генерално, може, али прво до Бачке Тополе, потом до Сомбора, а онда до Бачког Моноштора. Сомбор се не може заобићи ако ћеш до Бачког Моноштора. Некада давно сам био и у Бачком Моноштору.

Скоро сам пролазио кроз Сенту и Аду (пре месец дана), али нисам сликао сама насеља (сликао сам друго, а те градове можда другом приликом). Пролазио сам и поред те Црне Баре. То је на путу од Чоке ка Кикинди (Мокрину).  

Ево слике Дунава код Бешке (са моста):

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[duje]

Đerdapska klisura  iz "onih vremena"

[duje]

Jadna zimska i jedna ljetnja sa Dunava

[duje]

Dunav i pritoke u ex YU

[dzumba]

Па има још притока које нису приказане на овој карти. На пример Велика Морава, Пек и Тимок. Ова карта вероватно приказује унутрашње пловне путеве у бившој нам држави, а не притоке Дунава.

[Duki]

Da, na ovoj karti su prikazane plovne reke u ex YU mada fali kanalisani Begej

[lovac]

Kad prođeš most kod Sente dođeš li tom cestom u Bački Monoštor? Na tom pravcu ostala su mi u sjećanju mjesta Ada i Čoka. Krajnje odredište taborište kod sela Crna Bara.

Senta, Ada su naselja na Tisi, u istočnoj Bačkoj.
Bački Monoštor je u severo zapadnoj Bačkoj, blizu Dunava. Nekada je naselje bilo na samoj obali Dunava, ali je regulacijom korito reke pomereno prema zapadu, tako da je između Bačkog Monoštora i Dunava močvarno područje i veoma poznato i bogato lovište.

[gocemk]

neznam zasto srbija kao drzava nije razvila svoje recnu  flotila po dunav iz razlog da dunav je isto vazan  kao da se izlazi na more

[Duki]

Nije kao da se izlazi na more nego se Dunavom i izlazi na more. Na žalost naše rečno brodarstvo je zapostavljeno i to ga je i uništilo, nije postojala nikakava strategija za razvoj, posle su se tu neke firme privatizovale, neke otišle u stečaj, verovatno političari nisu videli da mogu da se namaknu love i onda nikoga nije ni zanimalo ... a šta smo mogli da imamo. Mi već imamo svu potrebnu infrastrukturu, imamo i brodove, imamo i posade, prevoz rekom je neuporedivo jeftiniji nego prevoz drumskim ili šinskim saobraćaj pa bi tako sav teretni saobraćaj u vojvodini (žito, drva, gvođe, rude itd) mogao da se prevozi ovim putem. Takođe, sve TE su uz reke, ugalj može da im se dovozi rekom. I tako dalje i tako bliže. Elem, rumuni su videli potencijal reke Dunav i pucali ''na veliko'' pa tako imaju manje vozarine i samim tim su isplativiji naručiocu usluge, zato oni plove a 90%naših je na vezu.

[gocemk]

pa rumuni koriste najvise reku dunav za transport celi 40 procenti  iz sobrajkaj u dunav se izvodi u Rumunija . Nije bio losa ideja za koristenje reka dunav za transportr stoke kako sto e nafata iz rusija do srbija preku crno more

[Duki]

Gocemk, zdrav razum govori da je to najrentabilnije rešenje. Odgovor na pitanje zašto to nije tako se sam nameće, u ostalom svi znamo kako stvari funkcionušu u ovoj zemlji, ni rečno bordarstvo nije izuzetak.

[Milan (longtrip)]

Naučni skup povodom 120 godina od svečanog otvaranja Sipskog kanala


Istorija plovidbe Đerdapom


Na današnji dan pre ravno 120 godina svečano je otvoren Sipski kanal, a tadašnja svetska štampa je ovo okarakterisala kao događaj od izuzetnog značaja za privredu i saobraćaj zemalja kroz koje protiče Dunav.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Građen je u periodu od 1890. do 1896. godine, a prema zvaničnim podacima, izgradnja je stajala oko 10 miliona zlatnih dinara.

Povodom ove godišnjice otvaranja najvažnijeg hidrograđevinskog objekta tokom 19. veka u đerdapskom sektoru Dunava Muzej nauke i tehnike u Beogradu organizuje naučni skup "Istorija plovidbe Đerdapskom klisurom". Danas i sutra 26 učesnika će u 22 referata predstaviti brojne teme u vremenskom rasponu od I veka nove ere i rimske vlasti do postizanja rešenja za sigurnu plovidbu izgradnjom hidroenergetskog i plovidbenog sistema "Đerdap 1" 1969. godine.

Da podsetimo, na otvaranju Sipskog kanala bili su car Franja Josif, kralj Srbije Aleksandar Obrenović i rumunski kralj Karol I, a austrougarski putopisac, arheolog i etnolog Feliks Kanic je zabeležio: "Tog 27. septembra 1896. godine car Franja Josif u prisustvu kraljeva Srbije i Rumunije objavio je okončanje radova... Parobrod "Franc Josif" otvorio je Sipski kanal uz grmljavinu topova i preko lako zategnutog lanca uplovio u novi kanal..."

Hroničari su zabeležili da je odmah po otvaranju kanala utvrđeno da brzina matice u njegovom uzvodnom delu iznosi oko 18 km/h, što je predstavljalo veliku prepreku za brodove, koji se kreću uzvodno, pa je 1899. godine uvedena dodatna parobrodna vuča. Parobrode su 1916. zamenile lokomotive, jer je u toku I svetskog rata, za brzu evakuaciju uzvodnih transporta kroz đerdapski sektor, nemačka transportna komanda izgradila na obalnom nasipu Sipskog kanala prugu u dužini od 1.800 metara na kojoj su na prevlačenju plovnih objekata radile tri manevarske lokomotive. Nemačke trupe su prilikom povlačenja iz Srbije 1918. godine potpuno razorile zgrade i instalacije lokomotivske vuče i onesposobile lokomotive. Deset godina kasnije Kraljevina SHS obnovila je uništena postrojenja i prugu, a sipska lokomotivska vuča je od 1952. pripala jugoslovenskoj strani na čijoj se teritoriji i nalazila. Sipska lokomotivska vuča koristila je 11 lokomotiva tokom svog trajanja, a dve od tri nemačke trocilindrične parne lokomotive iz serije JD3/J3 30 potopljene su iznad HE "Đerdap I" u današnjoj đerdapskoj akumulaciji.

Od Rimljana do Jugoslavije

Na seminaru će, inače, biti reči o prokopavanju kanala kod Sipa 101. godine, nekim otomanskim dokumentima o delu Dunava od Zemuna do Crnog mora, đerdapskom ribolovu na gardama u vreme Osmanskog carstva, Poreču - naselju đerdapskih kormilara (XVI-XVIII vek), kako su Otomani upravljali đerdapskim sektorom Dunava, Austrijskom dunavskom parobrodskom društvu u prvoj polovini 19. veka, francuskim interesovanjem za Đerdap krajem 19. veka, havarijama putničkih i trgovačkih brodova u đerdapskim kanalima, Sipskoj lokomotivskoj vuči, Đerdapskoj rečnoj upravi, aprilskom ratu 1941. u Đerdapu. U prostorijama Muzeja nauke i tehnike biće predstavljen i materijal iz Zbirke rečnog brodarstva vezan za prokopavanje Sipskog kanala, njegovo svečano otvaranje 27. septembra 1896. godine i kasnije korišćenje.

www.danas.rs

[motorista 57 klasa]

FOTOGRAFIJA koju čuva Zbirka rečnog saobraćaja Muzeja nauke i tehnike prikazuje hidrogliser koji prolazi pored broda koji je u tom trenutku obarao dunavski rekord.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Sastavljene barže gurao je potiskivač za čijim kormilom je bio legendarni kapetan Milan Grubor. Stručno rečeno, sastav koji je prevozio bio je težak 23.000 tona, širina mu je bila 54, a dužina 288 metara. Spojene barže činile su površinu od 13.000 kvadratnih metara!

[lovac]

Ima li kormilar mogućnost upravljanja takvom platformom, sem kormilarenja guračem?

Da li postoje neki upravljački elementi na bokovima i na čelu tako spojene platforme ili se sve svodi na umešnost kormilara gurača?

Ovo pitam iz razloga, što u novinama neretko pročitam da svako malo poneki brod udari u novoizgrađeni železničko-putni most u NS (zamena za srušeni Žeželjev most), pa razmišljam kako bi takva jedna platforma od 23.000 t i površine više od hektara prošla tuda?

[kilezr]

  http://vahalishipyards.com/

 Možda nešto ovako daje odgovor? Vrabac IV.