Сада је на реду тачка 2,зашто је била климатолошки феномен ?Ово ми је још увек тешко да појмим али нема сумње,на Ади Кале су расле маслине,чемпреси,смокве уз дуван,руже,винову лозу адакалку(чија су зрна грожђа имала како кажу савременици укус вина) и остало воће и поврће по чему је била чувена али и које је за очекивати у том поднебљу з разлику од прво наведених.Наводно је Јасон управо са Аде Кале маслину пренео у Средоземље.Чемпреси су видљиви и на фотографијама и сликама а неки записи говоре о скоро медитеранској клими на ади ?!За мене је потпуна тајна као је то могуће,могу само изнети претпоставку д је захваљујући томе што је била смештан на "лакат" кривини коју је правио Дунава тамо била поштеђена директног удара кошаве која можда погађала румунску обалу која је знатно нижа од наше.Но,то је само претпоставка.Ево мало са сајта пројекта Растко "1. Имена, положај и далека прошлост
Saan, Ducepratum, Острвски град, Ата/Ада, Острво-тврђава, Ада Кале, Ada-i- Kebir, Оршавско острво, Нова Оршава, Каролина, називи су за острво које се, до 1971. године и потапања за потребе изградње хидроенергетског и пловидбеног система Ђердап, простирало средином Дунава од 220. до 221, 6 км низводно од Београда, на 4 километара низводно од српске Текије и румунске Оршаве, 2 км низводно од ушћа Черне, 18 км узводно од Турну Северина и 15 км од Кладова. Позиција Аде Кале, како се у време дефинитивног урањања у дубине Дунава звало, а исписивало са Ada Kale, Ada Cale, Adakaleh, Ada Kaleh, Adacale, Ада Кале, Адакале, Адекале, омеђена је 950. и 952. километром дунавског пловног пута (1). Документом из 1738. године потврђено је било постојање острвца Sig /Сиџ/ „на којем нема зграда“, у непосредној близини најистуреније западне тачке великог острва (2). Средином XX столећа по целом ободу Аду Кале додиривао је пешчани спруд, најдужи уз западну границу, око 500 метара, где га је Дунав на крајњој тачки покривао воденим слојем дубоким 3 метра. Југозападно од острва била су три мања засебна подводна спруда, док се један, облика џиновске стопе, простирао уз његов југоисточни обод. Једини спруд изнад водене површине, дужине око 200 метара, лоциран је северозападно, издижући се изнад Дунава свега 25 сантиметара. Најближе тачке острва биле су удаљене 255 метара од румунске стране коју надвисује брег Алион и 315 метара од српске стране са обронцима Мироча. Готово медитеранска клима погодовала је добром прилагођавању неких егзотичних врста биљака, попут маслина, на острву дугом 1780 метара и широком између 400-500 метара које је, гледано из ваздуха, својим обликом између осталог подсећало на какву неман што је главу заронила у дунавске дубине. Отуда бројне легенде о митском боју јунака Новака и аждахе управо у ђердапској регији, као и прича да је баш ово острво постојбина маслине (3). линк
https://www.rastko.rs/rastko/delo/12985