PALUBA
April 22, 2024, 07:18:49 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Za sve probleme prilikom registracije obratite se mailom na brok@paluba.info
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 [4]   Go Down
  Print  
Author Topic: Reka Dunav  (Read 103435 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
victoria
vodnik
*
Offline Offline

Posts: 436


« Reply #45 on: December 10, 2022, 03:41:13 pm »

Još jedan kraći snimak stare Tekije.Vidi se pomenuta crkva,nalazi se pod samim brdom.   
Logged
victoria
vodnik
*
Offline Offline

Posts: 436


« Reply #46 on: December 11, 2022, 02:56:28 pm »

Donji Milanovac pre Potopa.
Logged
victoria
vodnik
*
Offline Offline

Posts: 436


« Reply #47 on: January 07, 2024, 06:03:35 pm »

А сада мало о дунавској Атлантиди.Погађате,биће речи,слике и филма о Ади Кале.Мени то није непозната ада,од малена знам да је то место где је Миленко Стојковић погубио дахије те да је касније потопљено вода Ђердапског језера.Али . . . ни у сну нисам могао да замислим шта ћу све открити када сам мало зачепркао по интернету и Поморској енциклопедији !!! Укратко,Ада Кале је била : 1)правно-дипломатски феномен 2)климатолошки феномен 3)историјски феномен 4)етнолошки феномен  !!!   Након громопуцног увода да мало појасним.Зашто је Ада Кале била правно-дипломатски феномен ? Зато што је потпуно заборављена(и османски гарнизон на њој) на Берлинском конгресу ! Тако је остала у саставу Османске Империје а гарнизон је евакуисан у склопу демилитаризације тек 1885-е.У већини прилога које ћу поставити стоји да је Аустро-Угарска преузела управу након Берлинског конгреса али то није тачно.У Поморској Енциклопедији јасно стоји да је заборављена а и сама чињеница да су аскери остали на њој још годинама указује на то као и то да су Аустро-Угари тек 1913-е војно запосели аду а 1923-е је Румунија након Лозанске конференције и спораазума са ТУРСКОМ  дефинитивно преузела.Дакле то је била османска енклава заборављена на Дунаву и када су турски заробљеници превожени Дунавом током Првог балканског рата могли су угледати делове своје државе тамо где се нису надали.
Logged
victoria
vodnik
*
Offline Offline

Posts: 436


« Reply #48 on: January 07, 2024, 06:14:10 pm »

Сада је на реду тачка 2,зашто је била климатолошки феномен ?Ово ми је још увек тешко да појмим али нема сумње,на Ади Кале су расле маслине,чемпреси,смокве уз дуван,руже,винову лозу адакалку(чија су зрна грожђа имала како кажу савременици укус вина) и остало воће и поврће по чему је била чувена али и које је за очекивати у том поднебљу з разлику од прво наведених.Наводно је Јасон управо са Аде Кале маслину пренео у Средоземље.Чемпреси су видљиви и на фотографијама и сликама а неки записи говоре о скоро медитеранској клими на ади ?!За мене је потпуна тајна као је то могуће,могу само изнети претпоставку д је захваљујући томе што је била смештан на "лакат" кривини коју је правио Дунава тамо била поштеђена директног удара кошаве која можда погађала румунску обалу која је знатно нижа од наше.Но,то је само претпоставка.Ево мало са сајта пројекта Растко "1. Имена, положај и далека прошлост
Saan, Ducepratum, Острвски град, Ата/Ада, Острво-тврђава, Ада Кале, Ada-i- Kebir, Оршавско острво, Нова Оршава, Каролина, називи су за острво које се, до 1971. године и потапања за потребе изградње хидроенергетског и пловидбеног система Ђердап, простирало средином Дунава од 220. до 221, 6 км низводно од Београда, на 4 километара низводно од српске Текије и румунске Оршаве, 2 км низводно од ушћа Черне, 18 км узводно од Турну Северина и 15 км од Кладова. Позиција Аде Кале, како се у време дефинитивног урањања у дубине Дунава звало, а исписивало са Ada Kale, Ada Cale, Adakaleh, Ada Kaleh, Adacale, Ада Кале, Адакале, Адекале, омеђена је 950. и 952. километром дунавског пловног пута (1). Документом из 1738. године потврђено је било постојање острвца Sig /Сиџ/ „на којем нема зграда“, у непосредној близини најистуреније западне тачке великог острва (2). Средином XX столећа по целом ободу Аду Кале додиривао је пешчани спруд, најдужи уз западну границу, око 500 метара, где га је Дунав на крајњој тачки покривао воденим слојем дубоким 3 метра. Југозападно од острва била су три мања засебна подводна спруда, док се један, облика џиновске стопе, простирао уз његов југоисточни обод. Једини спруд изнад водене површине, дужине око 200 метара, лоциран је северозападно, издижући се изнад Дунава свега 25 сантиметара. Најближе тачке острва биле су удаљене 255 метара од румунске стране коју надвисује брег Алион и 315 метара од српске стране са обронцима Мироча. Готово медитеранска клима погодовала је добром прилагођавању неких егзотичних врста биљака, попут маслина, на острву дугом 1780 метара и широком између 400-500 метара које је, гледано из ваздуха, својим обликом између осталог подсећало на какву неман што је главу заронила у дунавске дубине. Отуда бројне легенде о митском боју јунака Новака и аждахе управо у ђердапској регији, као и прича да је баш ово острво постојбина маслине (3). линк https://www.rastko.rs/rastko/delo/12985
Logged
victoria
vodnik
*
Offline Offline

Posts: 436


« Reply #49 on: January 07, 2024, 06:30:30 pm »

Најлакше је појаснити тачку 3,зашто је историјски феномен.Ни мање аде ни згуснутије Историје,познатих људи и догађаја.Опет мало са сајта растко "Постоје мишљења да је цар Трајан приликом Дачко-римског рата 101-102. године своје легије пребацио преко Дунава баш на месту где се налази Ада Кале, начинивши мост од мноштва чамаца, са острвом као средишњом потпором (4). Ако је теза тачна, приказ подухвата на Трајановом стубу у Риму чинио би најранију познату ликовну представу значајног дунавског острва. Најзначајнији археолошки репери у острвској регији су Трајанова табла 13 км узводно и Трајанов мост 22 км низводно од острва." Након Трајана,стратешки значаја мале аде за контролу пловидбе у доњем току Дунава,као и за могућност десанта преко велике реке баш на том месту увидели су сви који су имали амбиције да завладају Подунављем.Ту су Монголи прешли преко залеђеног Дунава,Визигот,Хуни,Словени итд.Ни броја се не зна колико је бојева на води или на обали вођено на пример између аустријске и турске војске.О томе ћемо мало касније.За нас је најзначајније по већ поменутом догађају,погубљењу дахија од стране Миленка Стојковића али и Мађари имају разлога да знају за Аду Кале.Наиме,ту је Лајош Кошут провео неку време након пораза Мађарске револуције 1849-е и ту је закопао круну Светог Штефана да би је сачувао.Ту је и књижевни јунак мени омиљеног Лајоша Зилахија,Адалберт-Дали пробао опијум након што је измакао руским козацима након пораза мађарске револуционарне војске.Историја у којој се преплићу стварност,легенде,митови,срећу стварне личности и књижевни јунаци.Историја од које клецају ноге и застаје дах,зар не ?
Logged
victoria
vodnik
*
Offline Offline

Posts: 436


« Reply #50 on: January 07, 2024, 06:37:54 pm »

Сада мало о тачки 4 па се онда искрцавамо на саму Аду,вођени вештом руком цртача,топографа,сликара и филмаџија.Зашто је етнолошки феномен ?Зато што је такву мешавину народа,култура и обичаја немогуће наћи на једном тако малом месту.На ади дужине 17000-1800 метара а ширине свега 500 метара.На том малом парчету земље,песка и шљунка је свој мир нашао чак и убекистански принц Мишкин баба "U vreo letnji dan, kad sunce zaroni u duboke vode Dunava, Miškin Baba umiva svoju dugu bradu. Zaranja je u sunčev odraz praveći talase. Podiže je polako gledajući u reku a onda naglo protrese bradu i iz nje ispušta vetar. Vetar prevrće vodu, ulazi u nju, luta po njenom dnu i vrati se u svetlo dana zadihan. Na obale vetar ne silazi, samo nad rekom juri. To Miškin Baba traži svoje rajsko ostrvo koje su dunavske vode poklopile pre pola veka.
Miškin Baba, princ iz Buhare poslednji je iz drevne Samanidsko – uzbekistanske dinastije. U svojoj palati okuženoj sa 360 dzamija usnio je čudan san. U kasni noćni sat, u gluho doba kad sve živo na zemlji spava, Alah mu se javio. Zatražio je od njega da napusti tron svojih predaka i krene na put kako bi ljude naučio da sreća leži u dobroti. Na tom putu treba da nadje veliku reku i na njoj ostrvo na kome će naći svoj „šanti,“ tu će prizvati mir u svom umu,u svom govoru i u svom telu. Bio je koliko učen toliko čestit i dobar čovek pa je sa svojih tridesetak godina kad je napustio palatu bio proglašen za svetog čoveka. Opraštajući se od svog dvora i svojih učenih prijatelja, podelio je najveći deo bogatstva sirotinji.
Bila je to 1786g. kad je krenuo da ostvari svoj san.
Na tom dugom putu, na kome su se smenjivala godišnja doba stigao je i do Beograda a za njim i glas Velikog kalifa iz Buhare Sam paši da ga vrati nazad.Paša je odmah naredio da se svih dvanaest kapija zatvori i postave straže. Princ je ipak izašao iz grada i krenuo na obalu Dunava. Bilo je to medju prvim čudima, jedno od mnogobrojnih u njegovom životu, koje je načinio. Videći sveca u njemu, paša ga je pustio da ide putem na koji ga je Alah pozvao. Ribari sa Dunava čije je mreže napunio ulovom pokazujući im mesta gde da ih hvataju dovezli su ga do ostrva Ada Kale. Odeća mu je bila sva u ritama i pokrivena prašinom a bose noge u ranama od dugog puta. Sa lica izgorelog od sunca visila je duga nemarna brada. Zbog takvog izgleda ga ostrvljani prozvaše Miškin – na arapskom jeziku znači odrpan. Sa njim su stigle i priče o njegovoj isceliteljskoj moći koje su prevazilazile nauku medicine tog vremena. Naselio se u delu razrušene tvrdjave kraj mezara. U razgovorima sa stanovnicima pričao im je da sreću nalaze u velikodušnosti i ljubavi za druge ljude čineći dobra dela. Decu je učio da čitaju Kur“an, a snagom svoje molitve lečio je ljude, posebno pomažući ženama da ostvare svoje želje za materinstvom.
Bilo je to ostrvo iz njegovog sna, ostrvo na kome je našao svoj“šanti“ Alah ga je nagradio dugim životom, video je njegova dobra dela. Kad mu se približila smrt u devedesetpetoj godini zamolio je meštane da njegovo telo ne vraćaju u veliku dzamiju Samaidskih kraljeva, već da ga na ostrvu sahrane. Hteo je da i posle smrti pomaže stanovnicima ostrva koji su ga sa iskrenom ljubavi primili. Želju su mu ispunili. Samo jedno Miškin Baba nije predvideo, da će dva, tri veka kasnije ostrvo biti potopljeno. Njegov grob je prenet na ostvo Šimijan na Dunavu, nizvodno od Turn Severina. Na grobu je epitaf u kome piše:“ Neka se raduje njegova putujća duša dok ležeći u grobu iščekuje, bez straha trenutak vaskrsenja,…“ Luta tako Miškin Baba, princ iz Buhare nad vodama Dunava tražeći svoje ostrvo. Ne znam kako da ga umirim i kažem mu da ga nikad više neće naći, da su ga na dno velike reke spustili ljudi kojima je na mestu gde srce stoji, stajao novac."  https://ljubusaci.com/2022/01/29/ada-kale-potopljena-historija/
Logged
victoria
vodnik
*
Offline Offline

Posts: 436


« Reply #51 on: January 07, 2024, 06:47:41 pm »

На ади су живели,осим Турака,и Срби,Румуни,Власи и понеки бегунац од закона непознатог порекла који се ради бољег "маскирања" сместа утапао у домаће становништво.Сво зајено су славили Ђуђевдан(Хидрелез)Нема рата без Турака а изгледа да нема ни Турака без Ђурђевдана.Ево мало о становницима Аде Кале  са сајта клуб путника " Oko Dunava, večite granice svetova, ključala je oduvek previše gusta mešavina naroda i religija da bi iko među njima mogao da povuče jasne linije razgraničenja. Sa turskog popisa "poreskih obveznika za varoš Ade Oršava" iz 1714. godine, žubori čudna poezija imena koja su istovremeno i nacija, vera, zanimanje, osobina, bolest duše: Prvul Bugarče, Stančul Gazibara, Nedeljko Mrzak, Ferenc Fujko, Jovan Boginja, Petre Dugi, Džora Bosiok, Stojo Milko, Petre Ližibure, Jakob Gintuša, Ilija Janoš, Čorka dunđer, Sava pop, Dimitrije bostandžija, Simo terzija, Gina dunđer, Stojan slabouman, Prvul slabouman..."  линк https://www.klubputnika.org/zbirka/putoskop/3966-dunavska-atlantida-kako-je-potonula-ada-kale
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 406


« Reply #52 on: January 07, 2024, 07:37:42 pm »

Ne mogu se setiti kako se zvao i ko ga je emitovao, ali pre par godina pogledao sam neki domumentarni film o Adi Kale, iz vremena pre potpopa. Nešto poput "Karavana" Milana Kovačevića.
Logged
victoria
vodnik
*
Offline Offline

Posts: 436


« Reply #53 on: January 08, 2024, 04:40:35 pm »

Пређосмо пешчани спруд на прилазу ади и искрцавамо се.Наша ваздушна компонента ће нам омогућити поглед на Аду Кале из птичје перспективе а корисник под надимком Одисеј 68 је то све већ лепо укомпоновао у следећем снимку 
Logged
victoria
vodnik
*
Offline Offline

Posts: 436


« Reply #54 on: January 27, 2024, 03:51:46 pm »

Poseta rumunskog kralja  Karola II Adi Kale "КАДА је 4. маја 1931. РУМУНСКИ КРАЉ КАРОЛ ИИ крочио на мало дунавско острво Ада Калех, међу острвљанима се причало да је његов долазак био проречен у сну. Одлуке које је донео након што је тамо провео два сата те летње вечери биле су толико важне да ће његова посета касније бити обележена годишњим фестивалом.Отприлике годину дана након своје владавине, краљ је обилазио то подручје и одлучио да сврати у овај најнеобичнији кутак свог царства. Острво је лежало у региону познатом као Гвоздена врата, где река пролази кроз низ клисура док се спушта низ Карпате. Било је то опасно место за речни саобраћај, а чамци који су путовали узводно морали су да се вуку са обале да би савладали струју. Непосредно изнад првог низа брзака, на кривини реке наспрам града Оршова, стајала је Ада Калех. Острво је било нешто више од уског појаса песковитог тла дугачак око миљу и широк 400 метара у најширем делу. Људи на северној обали реке били су румунски, а на југу српски, али су сами острвљани – којих је било око 680 у време краљеве посете – били Турци. Уоквирене тамним боковима планина које су се уздизале са обе стране Дунава, тополе и кестени Аде Калеха, чемпреси њеног гробља и минарет њене џамије, као да лебде као фатаморгана на површини воде.Краљ – бела војничка униформа која је блистала на сунцу – изашао је из свог чамца око пет сати праћен пратњом трезвеније обучених бирократа, војника и политичара. У то време цветало је цвеће острва, преврћући се преко бедема старе тврђаве по којој је и добило име (ада кале што на турском значи „острвски замак“) и прштало из белих лименки са бензином које су стајале у његовим калдрмисаним улицама. Орушени зидови сијали су у топлој, оштрој светлостиНеколико месеци раније, како су острвљани касније испричали Георгију Лунгулескуу из листа УНИВЕРСУЛ, светац Мискин Баба, чија је гробница стајала у малом парку на источном крају острва, појавио се  Ибрахиму Алију у сну и изговорио ове речи: „Идите својим вођама и реците им да поправе моје светилиште и прекрију мој гроб у дрвену конструкцију попут засвођене куполе џамије. Четири месеца након завршетка радова, на острво ће доћи вођа земље... Покажите му своје куће и своје животе и замолите га да вам врати привилегије без којих не можете живети, а он ће вам их вратити. '
Logged
victoria
vodnik
*
Offline Offline

Posts: 436


« Reply #55 on: January 27, 2024, 03:58:39 pm »

Ове „привилегије“ су биле пореске и царинске олакшице које су острвљани уживали када је Ада Калех била ексклава Отоманског царства и популарно одредиште европских туриста који су крстарили Дунавом. Први светски рат је довео до колапса и туризма и отоманске државе, а када је нова Република Турска уступила острво Румунији 1923. године, старе привилегије нису враћене, а његови становници су потонули у сиромаштво.
Ибрахим Али је три пута сањао исти сан, а тек пошто је запретио да ће се удавити у реци, старији су га послушали и поправка је извршена.Када је краљ стигао, градоначелник Ибрахим Турхан и Али Кадри - власник фабрике цигарета која је била главно пословно предузеће на острву - примили су га и одвели у обилазак њиховог дома. Група је наставила кроз китњасти камени свод главног улаза у тврђаву до села, чије су уске улице биле опточене виновом лозом. Показали су му џамију са огромним тепихом који је био поклон султана Абдулхамида ИИ и који је тежио близу пола тоне. Потом су посетили дом Нијазија Сулејмана, чији је живот представљен као пример марљивости и храбрости са којима су острвљани подносили своје сиромаштво. У Нијазијевој кући острвски угледници су натерали краља да дође у кафе Мока и даље саслуша њихове невоље. Керол је пио кафу припремљену на традиционалан начин у лонцу скуваном на врелом песку, сервирану му у шољици из које је некада пио његов отац краљ Фердинанд. Пошто је чуо њихове молбе, он им је објавио: ’Можете се у миру вратити својим кућама. Од сада ћеш добити назад своје привилегије и сву моју бригу.’То нису биле празне речи. Следећег месеца основано је друштво са ограниченом одговорношћу, Мусулмана, са лиценцом за увоз луксузне робе, укључујући дуван, кафу, шећер, алкохол и цигарете, без пореза. У аранжману који је кодификован у румунском закону, половина профита компаније додељена је за одржавање и модернизацију острва, док је друга половина подељена подједнако као мала субвенција сваком од његових становника, што је еквивалентно око 150 фунти годишње у данашњем новац. У року од три године, приход је искоришћен за изградњу мале електране, а отприлике у исто време изграђена је железничка станица на северној обали реке наспрам острва, а карте из Букурешта биле су доступне у пола цене. У року од четири године, 40.000 до 50.000 туриста посећује Ада Калех годишње. Сваког 4. маја, острвљани су одржавали фестивал на коме су делили приход компаније.
Logged
victoria
vodnik
*
Offline Offline

Posts: 436


« Reply #56 on: January 27, 2024, 04:01:21 pm »

И тако, да смо ту завршили причу, било би много како је светац предвидео када је рекао Ибрахиму Алију да ће се, на крају, 'златна чаша уздићи изнад ваших болова и сви грађани ће добити срећу.' Али такви завршеци постоје само у бајкама."  https://www.thewhitereview.org/feature/ada-kaleh-the-story-of-an-island/
Logged
victoria
vodnik
*
Offline Offline

Posts: 436


« Reply #57 on: January 27, 2024, 04:36:46 pm »

Još jedan izvanredan kratki film o Adi Kale uz prigodnu orijentalnu muziku.Priredio pesnik Denijal Dergić.           
 
Logged
Pages:  1 2 3 [4]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.031 seconds with 23 queries.