Srpske ekadrile na Solunskom frontu

(1/6) > >>

kosta1961:
Avijacija se pojavila početkom dvadesetog veka,i vojske sveta su primetile njihov značaj na bojištima.Zbog toga su prvi avioni,iako slabe konstrukcije i slabih i nepouzdanih motora,uvršteni u armiski sastav.
Tako je i Srbija,koja je u to vreme modernizovala svoju vojsku,kupila nekoliko aviona.Na žalost ,oni koji su odlučivali nisu poslali dovoljno mladih ljudi na obuku za pilota ,a naročito mehaničara,pravdajući se da su troškovi jako veliki.Umesto toga angažovali su strance,što se pokazalo kao jako loše i skupo u Balkanskim ratovima.Pored aviona kupili su i par balona za izvidjanje,i osnovali golubiju poštu,što su u to vreme imale sve savremene armije.Ustanovljena je Vazduhoplovna komanda 1912g ,pa su u Balkanskim ratovima korišćeni avioni i baloni,sa manjim ili većim uspehom.Nakon ovih ratova  vazduhoplovci su prizemljeni,navodno zbog velikih troškova ,dok su u ostalim državama oni intenzivno vežbali letenje i korišćenje aviona u borbi.Na početku Prvog Svetskog rata,nastala je svojevrsna pobuna srpskih pilota.Od njih je traženo da ispunjavaju borbene zadatke,a uskraćeno im je pravo da vežbaju i usavršavaju se.

Sve ovo je doprinelo slabom učinku avijacije na početku rata,iako su se piloti trudili da izvršavaju zadatke što bolje mogu.Na molbu srpske Vlade ,Francuzi su  1915g u Srbiju poslali jednu eskadrilu.Ljudstvo Vazduhoplovne komande je zajedno sa francuskom eskadrilom,uspešno ,koliko su uslovi dozvoljavali,izvidjali i napadali neprijatelja dok su mogli ,pa i dok su se povlačili ka Albaniji.Na jadranskoj obali su ostavili sve avione i drugu tehniku koju su imali i prešli na Krf,a osoblje francuske eskadrile je brodom otišlo za Francusku.

Dolaskom na Solunski front ,srpska vojska je bila vezana za francusku,pa je i avijacija bila deo francuske avijacije.Na Pariskoj konferenciji aprila 1916g ,odredjeno je da se oforme eskadrile koje će biti pod komandom srpske vojske,i biti donekle samostalne u odnosu na francusku Vojsku Istoka.Ali,sve će biti zavisne od francuske avijacije,u ljudstvu ,tehnici i ostaloj opremi.Čisto srpske eskadrile nisu mogli da oforme jer nije bilo dovoljno ljudi,pa su sve bile mešovotog sastava francusko-srpske.

Tako je odlukom francuske Vrhovne komande maja 1916g oformljeno pet srpskih i sedam francuskih eskadrila na Solunskom frontu.

Eskadrila AR 521(MF82,F382,F521,AR521)

Kada je srpska vojska stigla na albansko primorje krajem 1915g,dogovor je bio da ih francuski brodovi prebace na Krf.Dok su se povlačili preko Albanije ,ali i kasnije ,dok su bili na obali, stalno su trpeli napade austrougarskih aviona.U medjuvremenu je poslata jedna francuska jedinica koja je zauzela Krf  11 jan 1916g,ali je poslata i jedna eskadrila aviona.

Nazvana je "Francuska eskadrila Albanija"(l’escadrille française d’Albanie) i zadatak im je bio da pomognu trupama u zauzimanju Krfa i da posmatraju aktivnosti Austo-Ugarske vojske.Ona je oformljena u Francuskoj ,pa je vozom krenula iz Liona 23 januara 1916g  i dopremljena u talijansku luku Brindizi,a odatle brodom na Krf.Smestili su se na poljanu pored grada Potamos 7 februara 1916g.Komandant je bio por. Emile Prot ,a avioni su bili Maurice Farman MF XI bis.Još su je zvali "eskadrila Prot"(escadrille Prot) ili jednostavno  "eskadrila MF Krf" (MF de Corfou)
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Letelište Lefkimo Krf -francuska eskadrila Albanija 1916g

Primarni zadatak im je bio da osmatraju albansku obalu i more oko ostrva,radi odbrane ostrva i zone iskrcavanja.Dok su bili na Krfu ,izgubili su jedan avion,  puk. Léon Fabert  se srušio u more.Posada je spasena ,čak je i olupina izvadjena iz mora.Pored njih u krfskoj luci je postavljen jedan izvidjački balon,zbog eventualnog napada neprijateljskih brodova.Francuski piloti su leteli iznad brodova koji su prevozili ljude,i sa svojim Farmanima 11 vršili lovačku zaštitu.Pored toga tražili su podvodne mine na njihovim rutama .Kada su brodovima krenuli za Solun ,ove aktivnosti su intenzivirane.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Ljudstvo srpske Vazduhoplovne komande je bez gubitaka prešlo na Krf,ali bez aviona.Baza za njih je bila kod mosta na reci Potamos,tri kilometra severno od Krfa.U blizini se nalazilo malo letelište kod sela Lefkimo,gde je bila "eskadrila Albanija".

U to vreme raspuštene su sve dotadašnje jedinice,i formirana je Aeroplanska eskadra.U njenjom sastavu je bilo i Aeroplanski depo.Eskadra je imala 132čoveka,komandant maj. Kosta Miletić,zamenik kap.I kl. Jovan Jugović,komandant aeroplanske eskadrile kap.I kl.  Miloš Ilić,komandant aeroplanskog depoa Živojin Stanković,adjutant komandanta eskadre Velimir Cvetković,rukovodilac u aeroplanskom depou Radoslav Subotić,pilot por.Miodrag Tomić,vodnik šumadijskog pionirskog polubataljona Dragoljub Marjanović,zamenik Miodrag Popović,upravnik radionice aeroplanskog depoa inž.Marko Marković-Markolesko. U svom sastavu su imali oko 100 vojnika i tri civilna majstora.Pošto je maj.Miletić bio na lečenju u Francuskoj,zamenjivao ga je kap.Jugović.U to vreme je i por.Tomić  poslat u Francusku radi lečenja i oporavka.Tamo je leteo na zapadnom frontu i oborio jedan nemački avion.To je bila prva vazdušna pobeda srpskog pilota.

Mehaničari i ostali pripadnici Aeroplanskog depoa su od 1 marta do 21 aprila svakodnevno dolazili na letelište Lefkimo.Tu su radili na francuskim avionima i stručno se osposobljavali za samostalan rad.Nema podataka da su srpski piloti tada leteli.Ipak ,oficiri koji su odredjeni za izvidjače su imali po nekoliko informativnih letova,na Farmanima MF11 sa francuskim pilotima.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Srpski oficiri na letelištu Lefkimo -Krf 1916g francuska eskadrila Albanija

Treba napomenuti da je por. Emile Prot ,aktivno pomagao u reorganizaciji Srpske avijatike,a kasnije,u Solunu,je dobio mesto tehničkog pomoćnika srpske avijatike.

Jedinice Aeroplanske eskadre su 6 maja ,ladjom "Kordova",krenuli za Solun,a 9maja su se iskrcali na pristaništu u Mikri.(to je otprilike gde je sada solunsko naselje Kalamaria-solunski aerodrom).Krajem maja 1916g poslednje jedinice srpske vojske napuštaju  Krf i kreću za Solun.Tada i ova eskadrila(MF de Corfou) kreće brodom 27 maja ,a već 30 maja se bazira na aerodormu Sedes kod Soluna.(3 km severnoistočno od sadašnjeg aerodorma Tesaloniki -sada muzej)
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
aerodrom Sedes danas

Maja 1916g je odlučeno da Srpska aviatika bude sastavljena od štaba i pet eskadrila,medju kojima i F82.Kako nije bilo dovoljno srpskog osoblja(u to vreme je bilo 14 osposobljenih pilota, i tri mehaničara) da popuni sve eskadrile,one su bile mešovitog sastava francusko-srpske.U to vreme nije bilo dovoljno izvidjača,pa je organizovana obuka u velikom avijatičarskom centru istočne vojske u Sedesu za obuku izvidjača i vežbu pilota.
Sve eskadrile koje su pripale srpskoj vojsci su bile pod komandom maj.Roger Vitrat(koji je komandovao francuskom eskadrilom  u Srbiji 1915g) .
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
maj.Roger Vitrat

Tokom juna,jula i avgusta je teklo osposobljavanje srpskog osoblja,piloti su posle provere na duplim komandama imali nekoliko letova iznad zone budućih operacija.Izvidjači su prvo morali da savladaju rukovanje mitraljezom Lewis,pa tek onda upoznavanje sa terenom na frontu. U junu u ovu eskadrilu je prekomandovan por.Jovan Janković,već iskusan pilot.On se posle školovanja u Francuskoj ,vratio u Solun gde je prvo bio u francuskoj Njuporskoj eskadrili  915,a zatim u eskadrili F86.Odatle je premešten u eskadrilu MF82 gde je bio do avgusta 1916g a odatle otišao za nastavnika aero-telegrafista.Pored njih u Sedesu su obučavani i mehaničari,jedan od njih je bio pod.nar. Božidar Božić koji je posle uspešne obuke rasporedjen u ovu eskadrilu. "Eskadrila Albanija" je promenila naziv u MF82 i od juna 1916g je pridodata srpskoj vojsci .

kosta1961:
Situacija na frontu je zahtevala stalno prisustvo aviona,pre svega zbog  stalnog i neometanog letenja nemačkih aviona i osmatanja srpskih položaja.Zato je eskadrila F82 pridodata  Drugoj armiji ,i premeštena kod Vertekopa (ovo je slovenski naziv, sada Skidra) 6 avgusta 1916g ,da bi bila bliže frontu, gde se zadržala do kraja rata .Kasnije je jedan deo bio u  Vodeni(sada Edesa).Tada su u ovu eskadrilu pristigli piloti nar.Petar Bulić i podn.Siniša Stefanović,i kao mehaničari Božidar Božić i Milorad Stojković.Tada počinje stvaran rad eskadrile,a kao izvidjači posle obuke stižu-kap.I kl.Aleksandar Antić,kapetane II kl.Nikola Žigić,Rista Ristić,Aleksandar Talić,Dušan Djurić,por.Tadija Sondermajer. Ostali su pod komandom ,sada već kapetana ,Prot.U to vreme je prenaoružana sa avionima Farman F 40 .
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Glavni zadatak eskadrile je bilo izvidjanje. Dolazi do prve nezgode ,kada se jedan Farman pri sletanju razbije i ozbiljno povredi svoju francusku posadu.Prve borbe eskadrila je imala 23 avgusta 1916g,kada su se dva Farmana sa francuskom posadom ,sukobila sa dva neprijateljska aviona. Oba protivnička aviona su pobegla na svoju stranu fronta.Iako su Farmani bili slabi, sa umešnim pilotom su mogli bili opasni.Tako je  podnar.Jean Joseph de Guigne napao jedan izvidjački avion  i naterao ga  da se vrati na svoju stranu. U ovu eskadrilu su ,naredbom od 16 avgusta 1916g poslati ,pilot nar.Petar Bulić(kasnije je postao prvi srpski hidropilot),pod nar.Siniša Stefanović,i dva mehaničara Aleksije Nikolić i David Trnavac.

U decembru je ova eskadrila bombardovala neprijatelja na obroncima planine Kožuh,kada je avion pilota podnar.Jean Joseph de Guigne upao u tako snažno vrtloženje vetra( remu,kako su tada zvali piloti) da je avion sa 800m pao,srećom bez posledica po posadu. Podnar.Armand Louazel je istog meseca imao borbu sa neprijateljem iznad Golog Bila,pa ga je naterao u beg,iako mu je avion primio više metaka.Isti ovaj pilot je nešto ranije vodio borbu sa nemačkim avionom sve dok mu nije nestalo goriva.Podnar. Louazel  je intenzivno leteo do tada(nekad i po 7 časova u vazduhu dnevno) pa se razboleo i vraćen je u Francusku.Za svoju požrtvovanost bio je pohvaljen od voj.Stepe Stepanovića.

Posada Farmana pilot ppor.Robert Senechal     i izvidjač ppor.Gortran Marleat su 13 avgusta 1916g  imali zadatak posmatranja neprijatelja na Kožuhu .Osmatranje je tog dana  bilo jako važno pa su ova dvojca poleteli u svom Farmanu 40 iako je vreme bilo loše.Da bi napravili što bolje slike spustili su se jako nisko,ali ih je dočekala žestoka vatra sa zemlje.To ih nije omelo u izvršenju zadatka, ali  jesu  jake tople vazdušne struje .Zbog kojih je pilotu pozlilo,pa je pri sletanju polomio avion.On je tom prilikom  polomio nosnu kost,a izvidjač nogu.Na avionskim krilima su pronadjene četiri rupe od metaka.

Tog meseca je por.Menilldoe vodio više borbi u vazduhu (verovatno sa Nieuportom XI ) ,sa kojih se vraćao sa manje ili više izrešetanim avionom(jednom čak 11 rupa ).Iz tih borbi   je  izašao kao pobednik 19 avgusta 1916g kada je neprijateljski avion bio prinudjen da se spusti na Dobro Polje.Ovaj poručnik je leteo u eskadrili od njenog nastanka ,dok je još bila na Krfu.Na solunskom ratištu je najviše leteo sa fotografskim avionom i sve ukupno je proveo preko 180 časova iznad neprijatelske teritorije.

U septembru  1916g - prenumeracija ,eskadrile na solunskom frontu su dobile broj 3,pa je tako postala eskadrila 382. U decembru su iz ove eskadrile poslati  u Njuporsko odelenje kaplar Mladen Nikolić i mehaničar redov Stojko Milošević.

Eskadrila je bila veoma aktivna u reglaži artiljerske vatre,pa je tako nar.Charies Dutheil 29 oktobra 1916g bio sa svojim Farmanom 40 u takvoj ulozi.Ali,upali su u vazdušnu struju i avion je izgubio brzinu i naglo počeo da pada(en vrille),medjutim zbog prisebnosti i sposobnosti pilota avion je ispravljen i nastavili su svoj zadatak.Isti pilot je 17 decembra 1916g opet na reglaži gadjanja dobio u avion šrapnele od dve granate,ali je izvržio zadatak.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Pilot Dragoljub Ristić ispred Farmana 40,vide se eskadrilska oznaka beli X,i označene rupe od metaka.

U januaru 1917g stiže naredjenje za oznake na avionima.Beli krst Svetog Andreja na svakoj strani trupa,i obrnute ševrone(obrnuto slovo V) ,plave boje na gornjim i donjim krilima.Na nekim avionima su ostale lične oznake  koje su crtali francuski piloti na zapadnom frontu.Sve ove oznake su početkom 1918g prefarbane srpskom  trobojkom.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Opet se pokazao pilot nar.de Guigne ,kada je sa svojim Farmanom 40 pomagao artiljeriji 24 februara 1917g.Napao ih je lovac,ali je pilot hrabro krenuo na njega .Kada  mu se približio na 25 m, omogućio svom mitraljescu lake pogodke.Neprijatelj se dao u beg,a posada Farmana je nastavila svoj zadatak.Ovaj pilot je za dosadašnje uspehe bio pohvaljen od Komande srpske avijatike.

 Menja se  komandant ,sada je por.Chavannes de Dalmassy.Zbog pregrupisavanja snaga a i zbog zaštite izvidjačkih aviona gen.Petar Bojović je marta 1917g izdao naredbu da svaka eskadrila ima zaštitu sa lovačkim avionima.Svaka eskadrila je trebalo da ima nekoliko Njepora,stim da je eskadrila F 382  bila pod zaštitom Njeporskog odelenja.Neprijatelj je 12 marta 1917g bombardovao  vojne objekte u dolini Vardara,i avioni ove eskadrile su poleteli da ih presretnu (tri Farmana i Njuport) ali nisu uspeli da ih stignu.  Nar.Djak Aleksandar Prokić je 19 maja 1917g poginuo u svom avionu na Kamenitoj kosi ,u okolini Vertekopa.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Farman eskadrile 382 na aerodormu Vertekop ,januar 1917g

U toku te godine  neprijateljski avioni su bili savremeniji od F 40,pa je  eskadrila   imala sve više  gubitaka.U maju 1917g  ponovo prenumeracija u F 521,(sada broj 5 označava avijaciju na solunskom frontu)i sve više ima srpskog osoblja.Imala je osam izvidjača i deset pilota,a od aviona  sedam farmana F40.U junu je iz druge eskadrile došao pilot  Radoslav Petrašković  ,koji je do tada  leteo na Framanima 130K.S.Kako Farmani nisu za borbu ,koriste ih za korekturu topovske vatre,i izvidjanje.Krajem te godine eskadrila F 521 dobija svoje odelenje Njepora.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
djak-narednik Matija Hodjera

kosta1961:


U decembru dobijaju bolje Dorand AR  pa postaje AR 521.  Ispred broja eskadrile stajala je slovna oznaka ,koja označava koje avione ima eskadrila.Dobijanjem broja sa peticom na početku ,gubi se slovna oznaka(jer su sada eskadrile imale više tipova aviona)samo je ekadrila 521 imala ispred broja  AR.(AR 521)
 
Početkom 1918g stiže novo osoblje u eskadrilu AR 521 posle obuke u Francuskoj ili Trenažnom centru u Sadesu.Piloti Radisav Lazarević,Dušan Milojković,Orestije Krstić,Dragoš Adamović,Josif Antonović,Jovan Šreplović,Milivoje Vukotić,Sergije Marinović,Atilije Raspor,Sava Mikić,Mića Pržulović,Djordje Mirković.

Izvidjači -Matija Rajnić,Jevrem Simić,Stanimir Živković,Mihajlo Živković,Miloš Živković,Vladisav Sondermajer,Dušan Radović,Dušan Pavlović.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Pilot Dragoš Adamović pored Dorand AR

Ppor.Stevan Raičević se vraćao sa zadatka   26 avgusta 1917g .Dok je preletao liniju fronta  mitaljirao je bugarske položaje.Medjutim Bugari su bili spremni pa su otvorili tako jaku vatru da su mu izrešetali avion mecima.Gadjala ga je i artiljerija pa su delovi jedne granate  pogodili avion.Morao je prinudno da se spusti . Jedva je uspeo da spusti avion na  savezničku stranu.On i njegov izvidjač su ostali nepovredjeni.

U decembru 1917g izvidjač Sava Mikić je imao udes u okolini aerodorma Vertrkop.Tog dana je imao promotivni let sa francuskim pilotom nar.Marcsel Joseph Tampier. Na visini od 300m pilot je izveo nekoliko oštih manevara i iznenada avion se srušio.Odmah su prevezeni u bolnicu. Pilot je zbog teških povreda prebačen u bolnicu u Solunu,ali je podlegao ranama.Sava je prošao sa polomljenom vilicom,manjom ranom na potiljku,ugruvan grudni koš,i izbijeno mu je pet zuba. Nar.Charies Dutheil je 17 decembra 1917g na  Framanu 40 radio sa artiljeriom na reglaži pogodaka nad Kravicom,kada ga je napala neprijateljska PA.Bili su prilično precizni ,pa je avion pogodjen sa dva šrapnela,ali pilot i izvidjač nisu ustuknuli,izvršili su zadatak do kraja.Za ovo su pohvaljeni od vojvode Stepe Stepanovića.

U februaru 1918g komandu preuzima francuski por.Mihajlo Marinković ,a 8 marta 1918g postaje Prva srpska eskadrila. Za ovo je postojala naredba od 19 januara 1918g,po kojoj treba izvršiti zamenu svog francuskog osoblja srpskim i da to treba uraditi do 5 marta.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Nieuport 23  eskadrile 521 Vertekop ,kraj 1917g

Svo francusko osoblje je povučeno iz eskadrile i pridodati drugim eskadrilama. Zadatak eskadrile  je bio izvidjanje neprijatelja,osmatranje dejstva artiljerije,održavanje veze sa trupama u borbi . Raspored letećeg osoblja je bio:piloti por.Jovan Kalember,ppor.Stevan Rajčević,i podoficiri,Dragoljub Ristić,Petar Petrović-Peškir,Matija Hodjera,Dušan Milojković i Sergej Marinović.

izvidjači:kap.Vučeta Janjović,nikola Žikić,por.Jevrem Simić,Dušan Radović,ppor.Jovan Crvenčanin,Dragutin Stojković,Jovan Plamenac,Aleksandar Živković,Radomir Žunjić,Miloš Dačin,Miloš Živanović,Vladislav Sondermajer.

Ipak je nedostajalo osoblja za eskadrilu ,pre svega pilota,ali i mehaničara i ostalih specijalista.
U ovoj eskadrili se 24 marta 1918g dogodio neobičan slučaj.Posada AR -a pilot por.Jovan Kalember i izvidjač ppor.Radomir Žunjić je krenula na zadatak ,kada se na visini od 1000m pilotu skinula kaciga sa glave.Zbog toga  su se morali vratiti,neizvršivši zadatak.

Komandu preuzima 8 juna 1918g kap. izvidjač Nikola Žikić,a po povratku iz Francuske tokom avgusta komandu preuzima kap.Branko Vukosavljević.Isti dan izvodi probni let na jednom SPAD-u koji je dodeljen eskadrili.U to vreme je raspolagala  sa 12 aviona Dorana AR 1(možda i neki AR2) i tri lovca Nieuport XXIV,i postaje potpuno operativna aprila 1918g.Eskadrila AR521 je na aerodromu Vertekop,kod Druge armije.U avgustu 1918g joj se pridružuje i Druga srpska eskadrila,i tako čine jedinicu od 40 aviona ,stim da su imali i nekoliko u rezervi.Početkom septembra srpska avijatika dobijaja 24 najmodernija bombardera BregeXIV ,što je predstavljalo značajno povećanje udarne moći.U AR 521 je bilo devet ovih aviona ,pa je u eskadrili bilo i Bregea i AR-ova.

Kap.Nikola Žunjić je 9 jula 1918g dobio predmet o oznakama na srpskim avionima ,od Vrhovne komande.Ona je pak ovo dobila od pomoćnika načelnika štaba savezničke vojske.Kap.Žunjić je prokomentarisao da predlog predstavlja rusku kokardu(crveno spolja,plava ,a u sredini bela boja),dok bi srpska trebal biti crvena u sredini,plava,i bela spolja.Zbog ovoga je obustavljeno postavljanje srpskih kokarda na avione do daljneg.Brojno stanje eskadrile 6 juna 1918 u Vertekopu ,oficira-pilota 9,izvidjača 10,podoficira-pilota 7,mehaničara 11,redova -87,šofera-10,komordžija -i dr.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Pilot Milutin Mihajlović, Nieuport 24 ,januar 1918g

Narednik-djak Matija Hodjera je sa svojin Nieuportom 25 avgusta 1918g oborio oko 11 h neprijateljski avion koji je pao u oblasti Dobropolje.To je bio jedan od njegovih prvih letova .Zadatak zaštita Farmana .Polako su leteli kada je  primetio jedan nemački avion kako se obrušava na izvidjača.On se odmah ustremio na njega i ispalio nekoliko rafala.Protivnički avion se istog momenta strmoglavio ka zemlji.Za ovo je Hodjera dobio orden Karadjordjevu Zvezdu sa mačevima i francuski Ratni krst sa palmom.

Te godine je poginuo i komandir mehaničara 1 srpske eskadrile pod.nar.Božidar Božić.Ruski pilot por.Isidor Kakavašili je izvodio probni let sa avionom AERO,i sa njim je u avionu bio nar.Božić.Tokom leta je  došlo  do problema i avion je pao i usmrtio oba letača.

Eskadrila 521 je 25 avgusta raspolagala sa 11 Dorand AR1A2, 4 Nieupora(XVII i XXII) 2 Brege i 1 Spad VII.
Opet pak,po izveštaju šefa srpskog vazduhoplovstva de Larsan Vrhovnoj komandi od 12 septembra  u ovoj eskadrili bilo:6 Dorand AR,3 Nieuporta,3 Brege,i jednog  SPAD-a,a zbog pregrupisavanja ova eskadrila je smanjena za 6 aviona(raznih tipova).Bilo je drugih aviona koji nisu bili u letnom stanju zbog kavarova.

Eskadrila je aktivno učestovala prvog dana 14 sep.1918g u proboju Solunskog fronta,a i kasnije u gonjenju neprijatelja.Glavni zadatak eskadrile je bio korektura artiljerskog gadjanja u toku artiljerske pripreme.U to vreme je raspolagala sa avionima , Dorand AR1 A2 - 11 aviona,Breguet 14 A2 -2 aviona,Nieuport XXIV -4 aviona,i jednog SPAD-a.Ona je u planovima za taj dan imala velike zadatke,izvidjanje,održavanje veze sa divizijama,veza sa štabom Druge armije,patroliranje nad frontom,bombardovanje i mitraljiranje neprijatelja u povlačenju.

Cilj rada srpskog vazduhoplovstva ,pri proboja fronta,je bilo  sadejstvo sa pešadijom Druge srpske armije ,glavnom udarnom silom proboja fronta ,sa 122 i 17 francuskom pešadiskom divizijom i artilerijom kao i Prvom srpskom armijom(iz knjige Vazduhoplostvo Srbije na solunskom frontu 1916-1918 Vladeta D.Vojinović)

Prvi zadatak eskadrile AR 521 je  imala u 7h ,kada je poleteo jedan Dorand AR sa srpsko-francuskom posadom, i naredna tri sata vršila korekturu gadjanja.U 8h je poletelo par Nieupora sa pilotima Mišić,Hodjera koji su patrolirali iznad fronta,stim da je Hodjera bacao Bugarima letke.Tri sata kasnije poleteo je pilot Krstić u patrolu, a u 5h popodne su poleteli podnar. Raspor i kap.Žikić na korekturu gadjanja .
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Bugarska pešadija gadja avione

U 13 h je posada AR -a Antonović -Radović odustala od korekture gadjanj zbog pokvarenog telegrafa.U 14h su poleteli u patroliranje piloti Stecenko i Hodjera,a u isti sat je poletela i posada pilot Milojković i izvidjač Plamenac da fotografišu neprijatelske položaje.Medjutim zbog jakog vetra vratili su se posle 20 min.Ali duga posada Antonović -Radović je uspešno osmotrila neprijatelja.U 6h uveče je u patroliranje poleteo pilot Petar Peškir.Ukupno je iz ove eskadrile tog dana letelo 6 Nieuporta u cilju gonjenja neprijatelja.

Sutradan ,15 septembra , poleće u 6h posada Bregea, pilot nar.Ristić i izvidjač ppor.Crvenčanin,sa zadatkom održavanja veze sa Šumadiskom divizijom.Posle tri sata leta ,po povratku na aerodrom uočeno je da je avion primio sedam puščanih metaka.Sat vremena kasnije poleće još jedan Brege sa pilotom nar. Vukotić i izvidjač Sondermajer ,ali su zbog magle na ,zadatom terenu ,morali da se vrate.U isto vreme poleće Dorand AR sa pilotom por.Kalember i izvidkač kap.Žikić u cilju održavanja veze sa štabom Druge armije.Već u 8h su se pojavili oblaci ,pa posada drugog Dorand AR pilot nar.Milojković i izvidjač ppor.Savić nije mogla da uspostavi vezi sa ovom armijom.Sat kasnije poleće drugi Dorand AR sa pilotom nar.Markićević i pot.Žunjić da bi održavali vetzu sa Timočkom divizijom,ali su i oni zbog niskih oblaka morali da se vrate.Bilo je još pokušaja uspostavljanja veze izmedju armija ,ali su taj dan niski oblaci to sprečili.

Ipak ,posada Bregea koja  je poletela u 9 ujutru, pilot nar.Antunović i por.Radović ,je uspešno izvršila izvidjanje fronta Druge armije ,i posle  3,5h se vratili na aerodrom.A u 11h je na Nieupor poleteli Piloti Mišić,Stecenko i Krstić su u 11h na svojim Neiuporima krenuli na zadatak - patroliranje frontom na visini od 4000m.Na ovom zadatku nisu primetili neprijatelske avione.Narednog dana ,16 septembra ,ova eskadrila je nastavila letenje za potrebe artijerije,bombardovanja,ali su zbog oblaka i kvara na motorima neki zadaci prekidani.Piloti sa Nieuporima su ,pored patroliranja nad frontom,vršili i osmatranja neprijatelja.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

kosta1961:
Sutradan,17 septembra ,AR ovi su bombardovali(u  17h)  Bugare na putu ka Razim Beju,pri tom je medju njima nastala panika.Isti dan su ih i Francuzi bombardovali ,nakon čega je primećeno da su u rasulu.Tom prilikom je bačeno  prvo 20 velikih bombi a onda i 200 malih za žive ciljeve.Na taj način je spašen most na ovom putu ,jer su Nemci hteli da ga sruše.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Od postavljenih zadataka u ovim borbama ,eskadrila je najviše uspeha  imala u održavanju veze izmedju divizija,dok su ostale zadatke izvršili delimično.Uzrok je najčešće bio  zbog lošeg vremena-niskih oblaka nad zonom dejstva,ali i čestim kvarovima motora.Ako bi im se dogodilo ovo drugo, piloti su sletali ,popravili kvar i ponovo poletali na dovršenje zadatka.Na avionima su po sletanju uočene  brojne rupe od metaka,najčešće pešadiskog,jer se neprijatelj najčešće branio mitraljezima sa zamlje.Tih dana se vodila neobična borba u vazduhu , jedan Brege (posada Antunović-Radović) je napadnut od čak pet  nemačkih lovaca iznad fronta u večernjim satima,ali su uspeli da se izvuku nepovredjeni.Prvo masovno bombardovanje ova eskadrila je izvela 18 septembra 1918g kada je bombardovan  putu od Konopišta ka Kavadaru .Bombardovanje je izvršeno   sa 14 aviona AR i Brege (učestvovao je i jedan  avion eskadrile 523).Posada Bregea Antunović-Radović je 18 sept. vodila borbu sa četiri aviona u 18h 30min,ali bez rezulatata.

Kako su srpske trupe brzo napredovale odlučeno je da se privremeno uspstavi aerodrom za eskadrilu  AR 521 kod Kavadara(Kavadarci).Zbog toga  je 22 septembra 1918g poslat jedan potporučnik(Crvenčanin) sa četiri mehaničara, i jednim pilotom,i  dva kamiona ,da izaberu podesno mesto za aerodrom. U toku tog meseca   sa jednim ili dva Bregea su održavane veze sa pešadijom koja je bila u oblasti Razim Bej.Ti letovi su bili veoma opasni .Na jednom od takvih letova   posada pilot Kalember i izvidjač Simić  su se spustili kod Kavadara,ali su pri spuštanju ,na loš teren,toliko oštetili  avion  da se zapalio.

Drugi avion sa posadom pilot Ristić -Plamenac je primetila neprijatelja u rovovima i na njih bacila 15 ručnih bombi.
Krajem septembra je  osam  Brege-ja posebno letelo do mesta Gradsko,radi izvidjanja .Tu je trebalo ,po naredjenju,da se uredi teren za sletanje aviona.Sutradan je komandir eskadrile Vukosavljević sa svojim SPAD-om preleto do mesta Gradsko(centralni dao države Makedonije) da izvidi stanje letelišta.Po povratku je izdao naredjenje da se polje uredi da može da se leti bez opasnosti.Ovo naredjenje je prenela sa Brege-om posada Antunović-Radović,i vratili se isti dan.Nešto kasnije 30 septembra 1918g na novi aerodrom je upućeno 10 kamiona sa materijalom iz magacina,oružarnice i 12 lakih hangara. U operacijama na kraja rata eskadrila AR 521 je imala prosečno dva do tri leta dnevno,ali nisu svi uspešno obavljeni zbog čestih kvarova motora.

Primirje sa Bugarskom je stupilo na snagu 30 septembra 1918g,kada i intenzivan rad ove eskadrile prestaje.Vršene su pripreme za prelazak svog avijatičarskog materijala u Gradsko.Iz Vertekopa je sa  kamionima pošlo osam oficira-izvidjača u Skoplje ,zbog uredjenja terena za aerodrom.Posle nekoliko dana 13 oktobra su preleteli u Skople ,piloti Ristić.Lazarević,Djordjević,Vukotić,Krstić i Rajević.Nakon dolaska aviona Brege XIV u Skolje ,avioni su dobili  srpsku trobojku na boku.Pilot Rajević  je posle par dana preneo poštu Vrhovne komande u Solun.  Iako je sa Bugarskom potpisano primirje,na jedan izvidjački avion sa francuskom posadom je pucano iz topova,ali na sreću veoma neprecizno.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Automobil eskadrile 521 Solun 1918g

Prva Srpska eskadrila je 13 oktobra 1918g  bila na aerodromu kod Skoplja,kada je dobila naredjenje da predju u Niš ,i svaka aktivnost prestaje jer francuzi nisu u stanju da ih snabdevaju.Tako su trupe na zemlji ostale bez pomoći aviona.Francuzi su sada za vazduhoplovstvo imali nove zadatke.Imali su plan napada na Tursku,gde bi i srpska avijacija imala ulogu.Uspstavljen je svakodnevan prenos pošte Skoplje -Solun.Opet po francuskim planovima srpske eskadrile dobijaju naredjenje od francuske komande da  budu u oblasti Skolje -Mitrovica.Zbog toga  je  otputovalo nekoliko  oficira automobilom za pripremu zemljišta.Ali po naredjenju komandanta Stepanovića eskadrila 521 je upućena u Kraljevo.Tamo   su prvi avioni stigli 27 oktobra,a 1 novembra je upućeno 33 mehaničara i vojnika sa pet kamiona i avionskim materijalom,koje su vodili por.Pavlović i Djordjević.Medjutim opet se pojavio problem je u snabdevanju eskadrile.
 
Nemački avioni su bili i dalje veoma aktivni,pa su pored napada na trupe na zemlji,često bombardovali i oslobodjene gradove.Srpskih i francuskih aviona nije bilo,da ih spreče.Leteo je poneki BREGE u izvidjanje ili  snimanje porušenih mostova.

Neprijateljstvo sa Turskom je prestalo 31 oktobra,a 11 novembra potpisano primirje izmedju Saveznika i Centralnih sila. Gen.D Epere je dostavio srpskoj avijatici poverljivu depešu 1 novembra ,u kojoj traži da se  naredba za brzo kretanje srpske pešadije ka Kotoru pošalje avionom,kao i da se jedan avion pripremi za vezu sa Jugoslovenskom  flotom. Eskadrila je 10 novembra otpočela uredjenje aerodorma u Nišu,kada je dobila naredbu da predju u Novi Sad.Sutradan je Brege sa pilotom Antunović i pot.Sondermajer krenula za Beograd,a 14 novembra je por.Matejić sa šest kamiona natovareno vazduhoplovnim materijalom krenula za Beograd. U Novi Sad je eskadrila 521 stigla 24 novembra 1918g,i prestao je ratni plan eskarile i Srpske avijatike.

Počeo je rad  na uspostavljanju velike vazduhoplovne baze u Novom Sadu,jer su  bili najbolji uslovi za to.Beograd nije imao uredjeno zemlište za aerodrom.

Vrhovna komanda je naredila da eskadrila 521  sada bude na raspolaganju i snabdevanju kod 1 armije,i da se sav zaplenjeni vazduhoplovni neprijateljski materijal stavi na raspolaganje toj ekadrili.Naredba je bila i da se oformi Prva srpska pilotska škola u Novom Sadu ,a da se svi učenici iz Sadesa perebace u Novi Sad na dalje školovanje.U januaru 1919g eskadrilu preuzima   komandant Živorad Petrović,a Vukosavljević ide na druge dužnosti.Uspostavljena je stalna veza avionima za prenos pošte Novi Sad -Zemun-Niš-Skolje,i po potrebi u drugim gradovima.Eskadrila je u svom sastavu od leta 1918 do proleća 1919g imala 24 pilota,29 izvidjača(medju njima šest Rusa i tri Francuza) kao i veći broj mehaničara(njima se ne zna broj) i pomoćnog osoblja.Marta 1919g su ruski piloti razrešeni dužnosti i vratili su se u Rusiju.

Eskadrila je rasformirana 5 aprila 1919g.

kosta1961:
eskadrila 522(V84,F 84,F384,N 522)

Eskadrila je fomirana početkom decembra 1915g ,verovatno u Lionu kao V 84.U svom sastavu je imala šest pilota pod komandom kap.Francois de Castel.Ona kreće za Solun 9  decembra 1915 kao deo- Armée d’Orient(vojske orjenta),i stiže na odredište 19 decembra1915g.Formira bazu kod mesta Šamli ,12 km zapadno od Soluna.Grupiše se sa drugim eskadrilama Voisin ,V90 i V 83 i formiraće bombardesku grupu -Groupe de Bombardement d’Orient (GBO).Ova grupa će učestvovati u masovnim bombardovanjima neprijatelja.Prva akcija je bila 1 februara 1916g ,napad na bugarski logor kod mesta Petrič(sada u Bugarskoj),kao odmazda za napad Cepelina na Solun.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Pilot Dragiša Vujić koji je leteo u ovoj eskadrili ,  je 23 januara 1916g izvršio svoj prvi ratni zadatak,u kom je na neprijatelske zgrade u Bitolju bacio pet granata.Ovo je verovatno i prvi ratni zadatak srpskih pilota na Solunskom frontu.On je bio jedan od onih koji su po povratku sa školovanja u Francuskoj ,našali  u Solunu i bili primljeni u francusku avijaciju Orjent.Na svom prvom zadatku ostao je u vazduhu četiri sata i deset minuta,a bacio je pet granata od 90kg i pet od 75kg.Kasnije je premešten u eskadrilu MF98.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
pilot Dragiša Vujić

U kasnijim napadima na Strumicu,Volovec(kod jezera Dojran) i Ksanti ometali su ih nemački lovci Fokker Eindecker  i  Pfalz E.Medjutim ,najveći protivnik im je bio motor na Voisinu,koji se stalno kvario.Ubrzo GBO vraća 25 marta u Francusku kap. Castela i za komandira postavlja por. Charles Boudoux d’Hautefeuille.Za jedanaestu  misiju GBO  je odabran ponovo Petrič,medjutim samo 4 Voazena,od toga 3 iz V84 je stiglo na cilj,14 je moralo da se vrati zbog kvarova na motoru.Zbog toga je komandant Istočne vojske Denain odlučio, u junu ,da rasformira GBO.

U  eskadrilu  V 84 stiže Milorad Veselinović kao jedan od najiskusnijih srpskih pilota.On je posle školovanja u Francuskoj ,pristupio francuskim avijatičarima kod Soluna,gde je bio u eskadrili F88.Kasnije je prešao u Voazenske eskadrile V83 i V 90 i gde je završio preobuku za let na Voazenima(voazenska škola u Solunu).Potom je završio lovačku školu u Sadesu pa je od aprila 1917g bio u eskadrili F384.Još jedan srpski pilot je prekomandovan u ovu eskadrilu- Aleksandar Deroko.On je pre bio u voazenskoj eskadrili V 905,gde je učestvovao u bombadovanjima.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
vazduhoplovni potpukovnik,pilot-lovac Milorad D.Veselinović

U perionu od juna do  avgusta 1916g traje zamena  Voazena  sa  Maurice Farman MF 11bis i boljim Famanima F 40  .Primarni zadatak postaje  daljno izvidjanje ,praćenje startegiskih pokreta neprijatelja.U tom periodu eskadrila je u svom sastavu imala šest aviona.Zbog močvarnog terena harala je malarija.Naročito je pogodila ovu eskadrilu,pa je u leto 1916g puno  francuskih pilota zamenjeno jer su oboleli .Dobija novog komandanta 25 jula 1916g kap. Charles Hug i novi naziv F 384.Osim toga u eskadrilu je avgusta 1916g primljeno nekoliko srpskih pilota, kap.Radoslav Petrašković(koji je od novembra 1915g bio u francuskoj eskadrili MF88 gde je leteo na MF 80K.S. i MF 130 K.S.) i por.Milorad Veselinović,potp.Branko Naumović.Pored njih primljena su i dva mehaničara Aleksije Nikolić i David Trnavac.

Ovo je  jedna od prvih mešovitih eskadrila osposobljenih za akcije,a potčinjena je bila srpskoj Vrhovnoj komandi.Zadatak joj je bio strategisko izvidjanje u dubini neprijateljske teritorije.Pored ovog izvršavala je i druge  zadatke.Jedan od teških zadataka je bio i bombardovnje Sofije 17 septembra 1916g.Na ovaj zadatak je pošlo četiri aviona iz raznih eskadrila,i od njih je bio jedan iz eskadrile F384.Izabrana je posada pilot kapl.Maurice Rouable i pilot potp.Branko Naumović-kao mitaljezac bombaš.Plan je bio da stignu do Sofije ,bombarduju i nastave do Rumunije.Ovo  akcija  je bila od velikog značaja,a cilj je bio odmazda za često bombardovanje Soluna.Cilj je postignut jer posle ovog  prestaje nemačko-bugarsko bombardovanje Soluna.

Iznad grada su napadnuti od PA,i jedan šrapnel je probušio krilo aviona potp.Naumovića ,a onda su se pojavili lovci.Naumović je branio avion sve dok nije ostao bez municije,a onda je nišanio ne bi li zavarao neprijatelja.To im nije uspelo i avion je bio sav izrešetan dok na kraju nisu dobili  pogodak u rezervoar ,pa su morali su da se spuste.Preživeli su spuštanje, ali su  zarobljeni.Tek po završetku  rata su pušten iz zarobljeništva.Potp. Naumović je za ovaj podvig odlikovan.Treba napomenuti da su izvidjači i mitraljesci češće ranjavani i ginuli od pilota.

Ova eskadrila napada 25 oktobra 1916g veliko bugarsko skladište i nemački aerodrom kod Gradskog(Makedonija),a 6 novembra vojne objekte kod Skoplja.Nešto kasnije 30 oktobra 1916g leteći na svom Framanu 40,pilot Radoslav Petrašković je doživeo  da padne u kovit zbog kvara na avionu.Kada se desio kvar bio na 1200m visine i zahvaljujući umešnosti uspeo nekako da ublaži pad ,ali je ipak zadobio teže povrede.Bio je u bolnici do 1 jula 1917 g kada se vraća u eskadrilu.
  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
pilot Radoslav Petrašković

Eskadrila sada pomaže srpsko -francuske trupe na zemlji u napadu na Monastir(sada Bitola).Kako bi bili bliže srpskom delu fronta, napuštaju  Šamli 5 oktobra 1916g i prelaze kod sela Sorovitčevo(sada Aminteo),pa kod sela Vrbeni(sada Itea) 2 novembra 1916g. Dok su ranije dolazili u sukob sa bugarskim avionima,sada se sukobljavaju sa nemačkim.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Imali su nekoliko gubitaka,ali prvi gubici su bile neobični.To je i druga verzija pada pilota Petaškovića.Navodno je kap.Radoslav Petrašković  ,vodja srpskih pilota u eskadrili ,želeo da proslavi svoju slavu.Zbog toga je nagovorio jednog mehaničara da 30 oktobra 1916g  podju u malo selo Sorović kod Gorničeva.Do sela ima 20 min leta,i plan je bio da se brzo vrate.Medjutim njih dugo nije bilo i zabrinuti   saborci  prijavili let komandru.On naredjuje da jedan kamion krene ka selu i da ih potraži.Pronašli su ih u polju nedaleko od aerodroma.Navodno je u kršu od aviona bio kap. Petrašković,potpuno pijan .Kasnije se otkrilo da je kapetan  stigao u selo ,ali je tamo probao lokalne proizvode , napunio avion sa balonima vina i šunkama i krenuo nazad.Izgubio se pa je  sleteo u polje i razbio Farman ,ali je on čudesno ostao živ.Navodno je francuskom osoblju u eskadrili više žao vina koje je prosuo nego aviona. Petrašković je posle ovoga poslat u pešadiju ,gde se hrabro borio.Preživeo je rat i umro je desetak godina kasnije od povrede kičme na tom udesu.

Nedugo zatim slično se dogodilo francuskom kaplaru Pierre Dupon.On je skoro završio pilotažu u školi Bordo,i poslat u eskadrilu F 384.Piloti eskadrile su hteli da proslave Božić 1916g,pa su zadužili kaplara Dupona da ide za Solun i kupi šta treba.On je sa Farmanom stigao u Mikru ,ukrcao narudžbine i 26 decembra 1916g krenuo nazad,ka Vrbeni ,ali nije stigao! Nekoliko dana kasnije,saznali su da su Austrijanci zarobili  Francuskog pilota kod albanskog sela Elbasan.Izgleda da je i on popio da bi se zagrejao u avionu,ali je izgubio orjentaciju i pao nekih 120km od svoje baze.

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page