Srpske ekadrile na Solunskom frontu

<< < (2/6) > >>

kosta1961:
Od januara 1917g dobija oznake -bela kosa pruga na svakoj strani trupa i dve paralelne crvene pruge na donjim i gornjim krilima.Ove oznake su prvo bile na Farmanima,a kasnije i na Dorand AR koji su počeli da stižu sredinom 1917g .Tada su dobili novog komandira puk. Charles Guibert.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Pilot podnar.Nouvelle Auguste je u Farmanu 40 izvidjao za potrebe srpske vojske 5 maja 1917g .Da bi izvidjač mogao da osmotri položaje spustio se nisko,gde je dočekan mitraljeskom vatrom sa zemlje.Avion je bio toliko oštećen da je morao da se prinudno spusti ,što je on uspeo iza srpskih linija.

Nešto kasnije eskadrila prelazi na aerodrom kod Vertrkopa(sada Skidra).U junu 1917g ponovo prenumeracija sada kao 522 i dobijaju nekoliko Njuporta kao zaštitu.U avijatičarskom parku u Mikri 2 avgusta 1917g se pri probnom letu jedan AR iz ove eskadrile srušio ,ali je pilot pod.nar.Joseph Grillet ostao nepovredjen.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Krajem avgusta 1917g jedna posada Farmana 40 je bombardovala bugarske položaje kod Dobrog Polja kada je deo protiv-avionske granate teško ranio mitraljesca nar. Francois Guillot .Pilot je vratio avion na aerodrom Vertekop ,mada je bio oštećen ,a mitraljezac je odmah prebačen u bolnicu.Rana je bila toliko teška da je oslobodjen vojske i poslat u Francusku.U isto vreme nar.Teroa je kvar na elisi prinudio na sletanje,koje je on izveo na iza srpskih položaja.

U novembru te godine ,jedan od izvidjača je ranjen a jedan ubijen,dok je jedan Nieuport oboren sa pilotom.Prvo je 14 novembra 1917g ranjen u stopalo pilot por. Paul Lepeyre, ali iako ranjen a i njegov Nieuport XXIV je bio sav izrešetan(izbrojano je 42 pogodka) on se vretio u Vertekop.Dva Dorana AR1 su u pratnji SPAD VII,poslati 20 novembra 1917g u izvidjanje neprijateljskih položaja,u dubokoj pozadini.U jednom su bili pilot podnar.Savo Vukotić i izvidjač ppor.Pierre Caudy .Kada su bili izmedju Udova i Djevdjelije napalo ih je nekoliko nemačkih lovaca,i u toj borbi je oboren avion podnar.Vukotića.Oba letača su poginula.Podnar Vukotić je posmrtno dobio unapredjenje u čin poručnika,jer je do tada imao 50 uspešnih ratnih zadataka.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Avion Dorand AR eskadrile 522,vide se eskadrilske oznake

U decembru dolaze sa obuke ozvidjači M.Dimitrijević,N.Miletić i A.Živković,a u tom mesecu stiže i prvi Brege XIV .Sa njim ,10 decembra 1917g ,posada pilot Lui Noelle i izvidjač por.Dragutin Stojković izvode najdaje izvidjanje do tada,do Skolja.Uspeli su da naprave nekoliko snimaka terena i Skoplja ,kao i nekih sela iako je vreme bilo oblačno.Nad Skoljem su imalo borbu sa neprijateljskim avionima.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
por.Dragutin Stojković

Januara 1918g u eskadrilu 522 sa obuke za izvidjača u Sadesu stižu-Jovan Petrović,Jovan Crvenčanin,Mihajlo Dimitrijević,Nikola Miletić,Aleksandar Živković,Jovan Plamenac,Milorad Matejić,Miloš Dačin,Vlastimir Adamović.

U januaru 1918g komanda Srpske avijatike nastoji da ima eskadrile sa srpskim osobljem ,pa Srbi iz eskadrile odlaze,da bi popunili Prvu i Drugu srpsku eskadrilu.U prvo vreme se osetio nedostatak osoblja,ali je pozajmicom iz drugih eskadrila to nadoknadjeno.Dobijaju novog komandira Chavannes de Dalmassy.

Nešto kasnije se desio zanimljiv dogadjaj.U martu 1918g izvidjač ppot.Nikola Miletić ,koji je bio u eskadrili 522, tražio je od odgovornih da mu se dodeli zasluženo odlikovanje,jer bez njega ne može da dobije unapredjenje.On je ovaj zahtev zasnovao na osnovu činjenice da je već predlagan za zlatnu medalju na Bitoljskom frontu ,a potom po padu neprijateljskih položaja predlagan za čin.Medjutim njegov zahtev je išao izmedju komandanta,da bi na kraju ostao bez ičega.

Kao deo pripreme za ofanzivu 1918g je stiglo uputstvo Vrhovne komande kako koristiti avione:
-Bregei će se koristiti kao komandatski avioni za izvidjanje,osmatranje i fotografisanje.
-Dorand AR će osmatrati bojište ,naročito održavajući vezu sa artiljerijom i pešadijom i vršiće bombardovanje i sa male visine mitraljirati.
-Njepori će neposredno štititi osmatrače i bombardere,u grupi od 3-4 aviona, i uzimati učešće u napadima mitraljezom i bombama sa male visine.
-Odredjeni su i pešadiski avioni,po dva,(verovatno AR) koji će imati na kraju svakog krila zastavicu za raspoznavanje.Tako će avion Dunavske divizije imati zastavice bele boje,a Drinske divizije crvene.
-Odredjen je i komandantski avion(Brege,a ako nema AR) koji će posmatrati razvoj borbe na celom frontu,a izveštaje će bacati sa kapsulama ili bežičnom telegrafijom komandantu armije.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Kapsule sa izveštajem koje su bacane iz aviona

AR 522 će postojati do juna 1918g kada je rasformirana.

kosta1961:
523(N87,N387,N523)

Eskadrila N 87 je formirana 1915g u bazi Lyon-Bron,i dodeljena je francuskoj Vojci Orjenta.Zamišljeno je da ima 8 lovačkih aviona Nieuport.Od toga jedan-dva Nieuporta 11 ,a ostali Nieuport 10.Komanda nad ekadrilom je dodeljena por. L’Hermitte.Ljudstvo i tehnika se u Marseju ukrcala na brod "Sinai" 10 novembra 1915g.Pored aviona imala je 40 mazgi,12 konja,22 kamiona,3 traktora sa prikolicom i 2 putička automobila.U Solun su stigli 20 novembra 1915g i stacionirali se u bazi "Alatini".Ona se nalazila južno od Soluna.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Vila po kojoj je baza dobila ime,u kojoj je bila komanda

Posle nekoliko dana baziraju se na aerodormu Sades,12 km jugo-istočno od Soluna.Eskadrila je prvu izvidjačku misiju imala 24 decembra.Nisu imali neke veće akcije sem presretanja neprijateljskih aviona koji idu na Solun.U jednom od takvih presretanja pilot Havet 7 januara 1916g sa Nieuportom 11 sreće neprijatelja,i dok se spremao da ga napadne ,mitraljez na gornjem krilu se otkačio i pao na pilota.Haven se ipak nije dao i nastavio je borbu sa svojim pištoljem.Onda sleteo na aerodrom eskadrile MF86 gde su mu napestili novi mitraljez ,pa kreće u potragu za neprijateljem.Sustigao je nekoliko aviona ,ali nije imao uspeha.U to vreme Nemci izvode bombardovanje Soluna sa velikom brojem aviona. Pored drugih eskadrila koje su branile grad 27 marta 1916g bila je i eskadrila N 87 sa dva aviona.

Dolaskom srpske vojske front dobija na značaju i svi su usmereni na granicu sa Makedonijom.Eskadrila je 16 juna promenila broj ,i sada je N 387,ali i dalje nije imala puno zadataka sem nekoliko presretanja.U to vreme je eskadrila imala Nieuport 10, Nieuport 11 , i poneki Nieuport 21,moguće da su imali i poneki Moran Saulnier type L.Po formaciskom sastavu imala je 6 Nieupora,a mesečno je dobijala 3 nova.(u to vreme se avioni nisu označavali kao Nie 10,Nie12,već prema motoru Nieuport Ron 80K.S.ili Nieuport Kleže 80K.S.)

Ova eskadrila je pratila bombardere koji su išli do jezera Dojran,i na prednjim položajima na Vardaru.Da bi bili bliže frontu premeštaju se kod sela Amatovo(to je slovenski naziv ,sada Apros).Tu je letelište gde se okupljaju eskadrile koje u to vreme podržavaju srpsku vojsku,pa je pored N387 bilo i dugih francuskih eskadrila.U narednih nekoliko meseci prima nekoliko srpskih pilota i mehaničara.Postaje eskadrila druge Srpske armije 2 jula 1916g. pa je 2 avgusta 1916g prešla na aerodrom Vertekop(sada Skidra) ,gde će ostati do kraja rata.Ovo je centralni položaj srpske vojske ,pa su u blizini bile i ekadrile koje su je podržavale.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Pored eskadrile N384 ,do avgusta 1916g i eskadrila N 387 je bila prva osposobljena sa mešovitim sastavom.Tada je bila podčinjena Vrhovnoj komandi srpske vojske,a glavni zadatak je bio lovačka zaštita srpskog dela fronta.U toku 1916g dobili su Nieuport 21.

Na novom položaju eskadrila je osvojila prvu zvaničnu pobedu 4 avgusta 1916g. iznad grada Monastir(tada u rukama Nemaca) .Izvojevao ju je por.Pieere Boucher.Dobijaju novog komandira 6 avgusta,kap. Henri Gallet,dok predhodni odlazi u Francusku.Obavili su i jednu specijalnu misiju 11 avgusta 1916g,kada sa Nieuport 11 prebacuju agente u okupiranu Srbiju.I vazdušne borbe postaju češće,u jednoj je posmatrač kap.Mavet uspeo 25 avgusta da odbrani svoj Nieuport od tri neprijateljska aviona. Ali je pilot por. Delrieu oboren dok je pokušavao da se domogne savezničkih položaja.

Por. Marcel Thirouin ,uspeva da obori neprijateljski avion ,12 avgusta 1916g ,ali se on jedva vratio sa oštećenim Nieuportom. Napad se dogodio ujutru u 8h,iznad položaja Šumadiske divizije.Nemački avion je pogodjen iznad Bidža Mahale,i pokušao je da se spusti iza bugarskih linija,ali nije uspeo i pao je kod sela Tresine . Neprijateljski pilot je preživeo pad i kasnije zaroblljen . U tom napadu je avion por. Thirouin bio sav izrešetan,i motor oštećen,ali se on posle obaranja neprijatelja vratio na svoj aerodrom. Por. Thirouin je bio u Srbiji 1915g(tada je leteo na Farman 11 ) i tada je oborio austougarski avion.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Bugari gadjaju avione kod Demir Hisara 1917g

Početkom septembra preleću kod mesta Ostrovo(sada Arnissa,severno od jezera Vegoritida-slovenski Ostrovsko jez.) ,da bi obezbedili što bolje dejstvo artiljerije.U oktobru i početkom novembra daju lovačku pretnju Farmanima u napadu na Gradsko i Silun.Eskadrila je 2 oktobra 1916g bila na letelištu Sorovičevo(sada Aminteo-južno od jezera Vegoritida) ,medjutim zbog malarije su morali da se vrate na Vertekop(Skidra).Ta bolest je jako pogodila ovu eskadrilu i ona je imala manjak ljudstva sve do leta 1917g.Sa ovom bolešću se borio sanitetski por.dr.Dominique Dumas ,koji je 1915g bio u Srbiji.On je tada bio od velike pomoći jer je u to vreme harao tifus u Srbiji.Kasnije se brinuo o ljudima pri prelasku Albanije.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Narednik Siniša Stefanović je 5 novembra 1916g leteo u izvidjanje kada ga je napao nemački avion.On je prihvatio borbu ali mu se mitraljez zaglavio,pa je nekako pobegao neprijatelju i sleteo na svoj aerodrom.Zamenio je mitraljez i ponovo se vratio da završi zadatak ,iako je avion u borbi oštećen.Nešto kasnije 23 decembra nar.Stefanović je opet bio u izvidjanju(verovatno u Nieuporu X),kada ga napadaju dva nemačka aviona.Posle nekoliko minuta borbe jedan od napadača nestaje u dubini iznad svojih linija ,dok drugi i dalje napada.U jednom momentu se zaglavio mitraljez na Nieuporu ,kojim je rukovao izvidjač,i Nemac je sasuo rafal u avion.Izvidjač je bio teško ranjen,drugim rafalima je oštetio motor i stabilizator.Pilotu Stefanoviću nije drugo preostalo nego da spusti avion ,i on to čini kod sela Negočani.

Saveznici osvajaju Monastir novembra 1916g i tada se front stabiliše,a eskadrile mogu da predahnu.Eskadrila N 387 dobija opet novog komadira 7 novembra 1916g kap.Marcel Thirouin i ostaje na Vertekopu.
Piloti Srbi koji su bili u eskadrili por.Miodrag Miletić i Miodrag Tomić,ppor. Mišel Marinković,adj.Sergije Marinović,Izvidjači vod.Stanojević.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Pilot Sergije Marinović

U prvoj polovini 1916g francuski piloti iz ove eskadrile su imali tri nepotvrdjene pobede.Pilot Boucher je 4 novembra oborio jedan kod Monastira(slovenski naziv Bitola),a pilot Georges Viallet 6 februara 1917g obara jedan jugo-zapadno od Prilepa.U februaru 1917g je pilot podnar.Luy Rotivar gonio dva nemačka aviona do njihovih aerodroma,onda se vratio ,uzeo gorivo i municiju,pa ponovo poleteo.Sreo je treći avion kojeg je gonio dok ovaj nije pobegao na svoju stranu.Avion podnar. Rotivar je bio izrešetan ,pa se pri sletanju polomio a pilot se ozbilno povredio.Nešto kasnije je umro od zadobijenih povreda.

Ppor.Miletić 3 aprila obara jedan dvomotorac koji pada kod Preslapa,ali mu ne priznaju pobedu,jer je zaključeno da je oboren vatrom sa zemlje.Sutradan ujutru u 8h 30min kap.Vukosavljević je imao borbu sa jednim Albatrosom,u kojoj je njegov avion dobio 5 metaka.A onda 6 aprila 1917g ppor.Miletić oko 9h izjutra vodio borbu sa jednim Albatrosom,ali bez rezultata.por.Marcel Thirouin i podnar.Charles Martin su 20 maja 1917g leteli svako u svom avionu ,kada su napali jedan monoplan,i prinudili ga da sleti kod Drenova.

kosta1961:
Da bi izvidjački i bombarderski avioni imali lovačku zaštitu formirano je Njuportsko odelenje, u Veterkopu(Skidra) 17 dec 1916g sa komandirom kap.Brankom Vukosavljevićem.Celokupno ljudstvo je bilo srpskog porekla.Na početku ,odelenje je imalo dva aviona Nieuport XXI CI(jedan je imao broj 1965). ,kao lovački i izvidjački dvosed Nieuport X A2.Odelenje je nastalo iz eskadrile N 387.Pored kap.Vukosavljevića ,pilot je bio kap.Borivoje Mirković i potp.Miodrag Miletić,i izvidjači maj.Dragoljub Plećević i maj.Dragoljub Tomić.Pored njih bilo je nekoliko mehaničara Srba.Bili su u hangarima eskadrile F 382 ,od koje su po potrebi uzimali izvidjače i mitraljesce.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Branko Vukosavljević pored svog Nieuporta 21 N°1965 sa mehaničarima

Naredjenja su primali od Vrhovne komande a izveštaje su podnosili komandantu Srpske avijatike.Primarni zadatak je pružanje potpore eskadrilama F382 i F399.Zadatak im je da čuvaju bombardere (ne smeju biti udaljeni više od 100m od štićenog aviona),vrše pratnju aviona za korekciju artiljerske vatre,ali i krstarenje iznad fronta 2 i 3 srpske Armije i sprečavanje aktivnosti neprijatelske avijacije.Dok su druge eskadrile imale po šest aviona,odelenje je počelo sa dva,pa kasnije tri,što je zavisilo od njihove ispravnosti,a upotreba od zdravlja pilota.

Poručnik Marinković je bio komandir eskadrile N 523 do21 dec.1916g ,na kratko, da bi je preuzeo por. Marcel Thirouin .U to vreme kap.Viallet ostvaruje pobedu iznad Prilepa.U vazdušnoj borbi 23 decembra 1916g poginuo je pilot Dhersoir iz ove eskadrile .

Krajem decembra 1916g neprijatelj je bombardovao Vertekop sa šest bombi ,pri tom je poginuo jedan francuski vojnik,a pet ih je ranjeno.Iako je stiglo naredjenje da avioni sa aerodroma odmah polete i presretnu ove bombardere,oni nisu bili u stanju.Ovo se i kasnije dogadjalo jer su avioni uglavnom neispravni.

Nemački teški bombarderi su 15 februara 1917g napravili paniku dolinom Vardara i u Solunu.Nešto kasnije su napadali francuske položaje kod Monastira(sada Bitolj) ,pa srpske položaje.Tada je podnar.Louis Rotival sa svojim Nieuportom XI napao i gonio skoro do neprijateljskog aerodroma dva aviona,a onda se vratio,uzeo municiju i gorivo i napao trećeg,ali je ovaj uspeo da pobegne.Avion mu je u ovoj borbi oštećen,pa je pri sletanju doživeo udes ,i od povreda ubrzo umro.

Da se ne bi ponovio neprijateljski napad , komandant Denian naredjuje da se N387 spoji sa N 390 i da presreću bombardere kada se pojave.Ali ,stari zadatak -da pruže zaštitu savezničkim bombarderima i dalje ostaje. Nemački napad velikih razmera se desio 12 marta 1917g i to na Vertekop .U napadu je učestvovalo 18 bombardera i 6 lovačkih aviona.Desilo se da na ovom aerodromu bilo malo Nieuporta,tako da nisu mogli da ga odbrane.Pogodjeni su srpski magacini municije i obližnja bolnica.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Miodrag Tomić Nieuport 23 N°2780 april 1917g

Početkom 1917g eskadrila dobija Nieuport 23 i 24,a u leto iste godine stižu i prvi SPAD VII,a kasnije iste godine i Nieuport 27. U januaru 1917g greškom je artiljerskom vatrom oštećen jedan avion iz eskadrile N387.U februaru 1917g pilot Georges Viallet je vodio dve borbe u vazduhu,jednu iznad Kajmakčelana ,ali je neprijatelj uspeo da pobegne. Druga borba je bila uspešna jer je uspeo da pogodi neprijateljski avion ,koji je pao kod Prilepa.Ovog meseca je eskadrila dobila drugačiji zadatak- zaštita balona,medjutim vreme je bilo jako loše,pa je zadatak odložen.

U to vreme je eskadrila bila aktivna, pa je na početku aprila imala 6 gonjenja neprijatelja u kojima je bilo četiri borbe.Jednu je vodio por.Tiuren,jednu por.Tomić,i dve podn.Viale. Njuporsko odelenje je sa jednim avionom štitilo Farmane ( por.Miletić) i tom prilikom je napao dva neprijateljska aviona.

Onda je Njuporsko odelenje imalo uspeha. Dva Nieuport XXI su poletela 2 aprila 1917g sa pilotima, por.Miletić,i kap.Vukosavljević .U toku leta naišli su na jedan nemački Aviatic C i napali ga iznad sela Kapinjani,na visini od 4000m.Uspeli su da mu pridju i da otvore vatru sa malog rastojanja .Prvo je napao Miletić, ali mu se zaglavio mitraljez,pa je prošao pored neprijateljskog aviona i napravio polukrug i zašao mu pod rep,pokušavajući da odglavi mitraljez.U tom položaju mitraljezac iz Avijatika nije mogao da ga vidi.Sada je napao Vukosavljević,ali se i njemu zaglavio mitraljez .Leteći okolo pokušava da ga odglavi ,ali uzalud,pa se okrenuo ka Veterkopu.Potp. Miletić je ostao sam,nije imao iskustva u borbama pa je bilo pitanje šta da radi.Ipak ostao je iza neprijateljskog aviona,pokušavajući da osposobi oružije,lagano se spuštajući.Odjednom je primetio ispred sebe masiv planine Kožuh.Uspeo je da popravi kvar,i tada je primetio i da nemački mitraljezac ima isti problem sa oružijem.Postavio se na 20 metara iza njega i sasuo rafal.Izgleda da je probio rezrevoar pa su ga svetleća zrna zapalila.Počeo je da pada obavijen gustim dimom. Pao je kod položaja Timočke divizije,na bodljikave žice izmedju srpskih i bugarskih položaja.

Sutradan je potp. Miletić vodio borbu sa jednim dvomotorcem koji je pao kod Preslapa,što je potvrdjeno od trupa na zemlji.Komandir Vukosavljević je 4 aprila vodio borbu sa jednim Alabatrosom ,i pri tome zadobio 5 metaka u avion ,ali bez ozbljnih posledica.Onda je opet potp.Miletić vodio borbu 6 aprila 1917g sa nemačkim Albatrosom kod Subotskog,ali bez posledica.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Potporučnik Miodrag Miletić

Krajem aprila 1917g Njuporsko odelenje je u svom sastavu imalo tri Nieuporta Bebe,jednoseda,jedan Nieuport dvosed i jedan Soptwich dvosed.

Poručnik Miodrag Tomić je do tada imao preko deset vazdušnih borbi,kada zamalo nije stradao.Nemačka formacija od 14 aviona je 17 aprila 1917g krenula da bombarduje pozadinu saveznika ,pa je eskadrila N387 krenula da ih presretne.Tomić je krenuo sa svojim Nieuportom XXI C1 a sa neprijateljem su se sreli iznad sela Kapinjana i Savrljana.Ustremio se na tri nemačka dvoseda ,čiji su se mitraljesci uzajamno branili, pa je njegov avion upao u unakrsnu vatru.Pretrpeo je znatno oštećenje a jedan metak je prekinuo crevo za dovod goriva i motor je stao.Nije mu preostalo ništa drugo nego da pronadje teren za prinudno spuštanje,što je i uradio kod sela Kapinjani. Tomić je ostao nepovredjen.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Tomićev avion posle prinudnog spuštanja

Pilot M.Miletić je 10 maja 1917g leteo sa izvidjačem Plećevićem ,kada ih je pogodila neprijateljska PVO pa su morali prinudno da slete kod sela Bač.Tada je pilot zadobio povrede zbog kojih je 14 maja primljen u englesku bolnicu,a kasnije poslat u Francusku na lečenje.

Posle ovoga u Njeporskom odelenju je ostao Vukosavljević kao jedini pilot.Da bi obavio sve zadatke ovog odeljenja morao da leti mnogo više.A onda, krajem aprila, kao ispomoć u Njuporsklo odelenje stiže nar.Fridrih Rot.Prvi zadatak ,u ovom odelenju, mu je bio zaštitita bombardera i tom prilikom je vodio borbu sa dva aparata u isti mah.

U to vreme je ovo odelenje dobilo jedan dvosed Hanrio sop 1 1/2,koji je korišćen za daleka izvidjanja.On je dobijen posle zahteva Srpske Avijatike za boljim avionima.Isporučena su četiri Hanria. Ali od svih njih samo je jedan postao operativan,ali on nje mogao da leti više od 2400m.Tokom maja kap.Vukosavljević je više puta koristio ovaj aviona za mitraljiranje neprijateljskih rovova.Mitraljesce su pozajmljivali iz drugile eskadrile (F 382),a jedan od njih sa kojim je najčešće leteo je bio por. Tadija Sodenmajer.Na jednom od tih letova (16 maja) je bio sa izvidjačem maj.Dragomirom Plećevićem kada su ih napala dva nemačka lovca. Razvila se ogorčena borba,u kojoj je pilot ranjen u rame,a avion primio puno pogodaka.Iako ranjen uspeo je da sleti iza srpskih linija,dok je izvidjač bio neozledjen .Avion je u ovoj vazdušnoj borbi bio toliko oštećen da je otpisan.Posle par dana kap.Vukosavljević je otišao u Francusku na lečenje.

Narednik-djak Fridrih Rot je smatran za jednog od najboljih srpskih pilota u Nuporskom odelenju .Tada je leteo na Nieuportom XXI .Kada je ,ranije ,leteo na Framanu 11 izvodio je svakakve akrobacije,i avion je leteo glatko i sigurno,za razliku od drugih koji su jedva skretali sa njim,a kamoli izvodili akrobacije.Nažalost 19 maja 1917g je prilikom izvodjenja akrobacija na maloj visini(jer je bilo jako oblačno),upao u kovit i avion(Nie XXI) je udario u zemlju i usmrtio pilota.I medju francuskim osobljem je smatran za najhrabrijeg i najsavesnijeg pilota.

Kako više nije bilo pilota Njuportsko odelenje je rasformirano maja 1917g i avioni vraćeni u sklop N387.Komandant srpskih eskadrila maj.Vitra je obavestio Vrhovnu komandu o ovome i stakao da će ovo odelenje biti ponovo formirano kada se steknu uslovi.(nažalost,to se nije nikad desilo).Ostalo osoblje iz odelenja -izvidjači i mehaničari prešli su u N387.

Ostalo je drugo francusko njuporsko odelenje u Vrbeni(sada Itea). Ono se sastojalo od četiri aviona Nieuport i pet pilota:poručnik Deloche,narednik Stefanović,podnarednici Beronne,Marcheval i Barillet.Nar.Siniša Stefanović se izdvajao od drugih izvanrednom letačkim osobinama,ispoljavao je sigurnost,izdržljivost i preciznost u vodjenju letelica.On je obavljao veći broj letova od drugih pilota,dešavalo se da u jednom danu leti dva puta i obavlja raznovrsne zadatke iznad položaja neprijatelja,ili je vodio vazdušne borbe.Za komandir ovog odelenja je 12 juna 1917g postavljen ppor. Mihajlo Marinković-francuski oficir . Medjutim i ono je rasformirano 25 avgusta ,a piloti rasporedjeni u druge eskadrile(525,i 524) kada su formirana lovačka odelenja u svakoj eskadrili.

Piloti eskadrile 387 por.Tiuren i nar.Jean Nikolas su 20 maja ,u jednoj od akcija,pogodili svaki zasebno isti neprijateljski avion koji se nakon toga prinudno spustio.
Ubrzo je usledila prenumeracija pa postaje eskadrila 523 . Dobija nekoliko izvidjačkih dvoseda za strateško izvidjanje koji lete za potrebe srpske komande.Pilot ppor.Bucher Pieere je 30 aprila 1917g vodio borbu sa tri neprijateljska aviona nateravši ih u bekstvo.Za ovo ga je pohvalio gen.Petar Bojović.
Dobijaju nove avione SPAD VII,prvi isporučen u proleće 1917g ima na trupu broj 10,medjutim loša konstrukcija onemogućava korišćenje.Naime ,sve mane su se pokazale na mediteranskoj klimi.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

kosta1961:
Nastavljaju se vazdušne borbe. 20 maja 1917g posada por. Marcel Thirouin i nar. Charles Martin obara jedan neprijateljski avion.Dan ranije je por.Tomić vodio borbu sa jednima nemačkim avionom ,ali je on pobegao u oblake.Krajem maja nar.Stefanović vodi borbu sa jednim Albatrosom iznad Gradešnice ,ali bez rezultata. U borbi od 8 jula 1917g podnar.Robert Mollien je oborio jedan nemački avion,koji je pao na savezničku stranu. A onda je 10 jula 1917g pilot ove eskarile Fernand Meignen oborio jedan nemački izvidjački avion(DFV.CV) kod sela Serka di Legen(nalazi se severoistočno od planine Paiko) na francuskoj strani . Posada je nepovredjenja pobegla ,ali je ubrzo zarobljena ,a ostaci aviona odneti u Solun da vidi gradjanstvo.A onda su 21 jula 1917g piloti por.Miodrag Tomić(verovatno u Nieporu XXI),i francuzi podn. Charles Martin( u SPAD-U) i podn. Robert Mollien ( Nieporu XXI) pošli u patrolni let u 7h izjutra,na kojem su oborili jedan dvokrilac Albatros C VII.Avion je pao na stranu Saveznika,kod sela Kapinjana ,a posada je pobegla.Kasnije je pronadjena i zarobljena.Onda je podnar.Fernard Meignen 27 juna 1917g u bliskoj borbi ,oborio jedan neprijatelski avion,i zato bio pohvaljen od Vrhovne komande Srpske vojske.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Oboreni nemački avion u Solunu jul 1917g

Poručnik Marinković je u avgustu 1917g postavljen za komandira esakadrile N523.U toku avgusta njuporsko odelenje je tri puta pratilo bombardere Farmane.U toku ovog meseca por.M.Tomić je imao tri vazdušne borbe,a M.Miletić jednu.
Por.Marinković Mihajlo -Mišel komandir eskadrile 523 je vraćajući se sa krstarenje 12 septembra 1917g nezgodno sleteo i polomio avion ,a on je ozbiljno povredjen i prenet je u bolnicu.

Por Pavel Jankovski je 24 novembra 1917g imao otkaz motora i prinudno sletanje kod Kapinjana .Avion je završio sa polomljenom elisom i oplatom motora,a i pilot je povredjen .

Najiskusniji srpski izvidjač kap.Aleksandar Antić je nastradao 11 oktobra 1917g.Tog dana je sa pilotom nar.Joseph Grillet na avionu Dorand A.R. snimao bugarske položaje kada kada su dobili direktni pogodak protivavionske artiljerije kod mesta Gradsko.Kap.Antić je pokazivao izuzetne sposobnosti kao izvidjač,pa su mu bile poveravani najteži zadaci.Kao najsposobniji i najiskusniji bio je komandir eskadrile nad srpskim osobljem.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
izvidjač kap.Aleksandar Antić

Pilot nar.Siniša Stefanović i kap.dr.kl.Jovan Ilić su imali specijalan zadatak 29 oktobra 1917g.Oni su trebali da prelete u Srbiju i ustanicima Topličkog ustanka da prenesu poruke ,insrukcije i komande ,Vrhovne komande.Za ovaj zadatak je izabran avion R.A.F.B2 ,ali su pri sletanju doživeli udes i uhvaćeni od Bugara.

Januara 1918g sa obuke za pilota lovca u Trenažnom centru u Sedes,u eskadrilu 523 dolazi pilot Svetozar Djordjević.Brojno stanje ljudstva u eskadrili 523 januara 1918g ,oficira -5,podoficira- 8,kaplara i redova -59 i 4 konja.Pilot ove eskadrile podnar.Robert Molien je 23 aprila 1918g vodio borbu sa neprijateljskim avionom iznad Moglenske ravnice.U borbi je ranjen u nogu,ali je i pored bolova uspeo da sleti na savezničku stranu kod sela Dragomanaca.

Kap.Miletić je 7 avgusta1918g sa svojim SPAD-om oborio nemački avion kod Dobropolja.

Eskadrila 523 je 25 avgusta 1918g raspolagala sa avionima,7 SPAD (verovatno VII) i 2 Brege ,drugi avioni su neupotrebljivi zbog popravke i revizije.
U avgustu 1918g komandu nad eskadrilom preuzima por. Pierre Boucher, a u tom mesecu por. Miletić oborio treći neprijateljski avion,i tako postao najuspešniji srpski pilot.Matera Hodjera je 25 avgusta 1918g oborio nemački avion kod Dobropolja.

U septembru 1918g u svom sastavu je imala 11 SPAD VII i 5 Dorand AR(negde stoji 5 BREGE) za izvidjanje. Negde se pominje da su imali i tri SPAD-a od 220K.S.,ali oni nisu leteli u proboju fronta.Jedan od njih se zapalio u vazduhu,a drugi piloti su odbili da lete na preostala dva.To se dogodilo 11 septembra 1918g.Tog dana podnar.Boden je uzleteo u 9h sa još dva aviona SPAD,ali na nekih 300m visine avion se zapalio,i eksplodirao je rezervoar.Pitot je odmah poginuo a avion je pao u baru 3km od Vertekopa.

Glavni zadatak eskadrile u proboju fronta je bio da spreče izvidjanje savezničke pozadine.Sem toga učestvovala je u proboju fronta obezbedjujući zaštitu izvidjačkim avionima.U tim operacijama su imali nekoliko gubitaka aviona ,ali ne i posada . U cilju gonjenja neprijatelja 14 septemnbra 1918g. ukupno je letelo 10 SPAD -ova iz ove eskadrile .Sutradan poleće sedam SPAD lovaca sa francuskim pilotima sa zadatkom da krstare iznad fronta Druge armije .Pošto nije bilo aviona oni su sa svega 100m mitraljirali rovove i neprijateljsku pozadinu.Isti dan poleće Brege u 9h sa pilotom Zanerom i izvidjačem kap.Jankovski u cilju izvidjanj fronta Druge armije ,ali zbog niskih oblaka nisu mogli da obave zadatak.Drugog dana proboja fronta letelo se najviše ,pa je tako ova eskadrila ukupno letela 44 časova.

Nakon oslobadjanja Niša prelazi na aerodrom kod tog grada,ali i dalje ostaje u skloppu - l’Armée d’Orient.Odatle prelazi u Novi Sad i učestvuje u slamanju komunističke revolucije u Madjarskoj ,a potom ostaje u njoj kao deo okupacionih trupa.U ovom periodu su poginula tri pilota,ali ne u borbama.Nakon toga sav materijal eskadrile je predat srpskoj vojsci,koja 1920g ukida eskadrilu N 523.

kosta1961:
524(MF98T,F98,F398,N524)

Ova eskadrila je nastala iz potrebe da kopnene i pomorske snage Francuske,koje su bile na Dardanelima ,imaju vazdušnu podršku.Prvi naziv je bio MF98T(od Tenedos-ostrvo pored obale Turske).
Pre nastajanja eskadrile francusko-britanske pomorske snage su početkom 1915g trebale da zauzmu Dardanele.Za koreciju vatre sa brodova i izvidjanje pošli su hudroavioni britanskog vazduhoplovstva ,koji su bili na brodu "Ark Royal".Brodovi sa svojom atiljerijom nisu uspeli da slome otpor Turaka,čak su imali i velike gubitke.Kako nisu imali uspeha , odlučeno je da pošalju kopnene trupe i avijaciju koja bi im pomogla.Zato su britanci poslali na ostrvo Tenedos 3-ću eskadrilu RNAS (Royal Naval Air Service )pod komandom Charles Rumney Samson.On se satojao od 22 različita aviona (ali samo nekoliko je moglo da obavlja vojne akcije) . 23 marta 1915g su raskrčili vinograde na ostrvu i napravili aerodrom.Od sedam Nieuporta hidroplana koji su bili u sastavu eskadrile ,dva Nieuport IV hidro su pretvorena da mogu da sleću na zemlju.Tada nije bilo neprijateljskih aviona,pa su obavili puno izvidjačkih letova,snimanja terena(nije bilo karta ) i malo napada iz vazduha. Letovi su obavljani dva-tri puta dnevno,i bili su jako opasni,jer su leteli iznad mora(u to vreme motori nisu bili jako pouzdani) ,pa nije postojala mogućnost da sleti usled kvara.Drugo leteli su iznad turskih utvrdjenja,iz kojih su gadjali avione .
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Baze eskadrila

Tada francuska vojska formira eskadrilu MF 98 T u okolini Liona, a 24 marta 1915g su preseljeni u Marsej.Komandant je bio kap. Antoine Césari,i imao je osam pilota,i osam aviona Farman MF XI , najsavremenije aparate za snimanje terena,mehaničare ,dovoljno konja.Piloti ,mehaničari i ostalo osoblje , se ukrcava na brod " Le Gange" u Marseju 28 marta. Stigli su u Aleksandriju 4 aprila 1915g,i ulogorili se kod britanskih snaga,i čekaju dolazak tehnike.Tek 29 aprila stižu brodovi sa avionima i ostalom tehnikom na ostrvo Tenedos. Četiri dana je trajao istovar aeromaterijala.Istovaranje aviona i opreme je bilo teško jer nije postojala nikakva luka ili mesto za pristajanje brodova,a i putevi su bili jako loši.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Izvlačenje francuskog avionskog materijala na ostrvo Tenedos

Iskrcavanje na Galipolje je počelo ,a eskadrila MF 98T se bazirala na zapadnom delu ostrva kod britanske eskadrile. Avioni su smešteni u hagare ,dok je ljudstvo bilo u šatorima ,ili je od sanduka u kojim su bili avioni ,napravili kućice(bivake).Prvi Farman poleće 11 maja,da bi bi 16 maja izgubili jedan avion nad morem . Dva Farmana su prepravljena za korekturu artiljeske vatre.Ta dva aviona su sletala na letelište na rtu Helles(na Galipolju) ,ali je to bilo izuzetno opasno jer je turska artijerija mogla da ih pogodi.Od ostalih Farmana dva su prepravljena za fotografisanje terena,dva za daleka izvidjanja i jedan za bombardovanje.Medjutim svi su nosili bombe ,pa su bombardovali sve ,kad god naidju na neprijatelja.

Ovo je jako ometalo turske konvoje za snabdevanje ,koji su išli po ionako lošim putevima. Bombardovali su i poljske bolnice,pa su protestvovali iz Crvenog polumeseca. Francuzi su 21 juna 1915g sa dva aviona ceo dan bombardovali i izvidjali neprijatelja.Medjutim ,nesavršenost motora i aviona je uzala svoj danak.Kako su oni bili slabi ,često je leteo samo pilot,jer avion nije imao snage da ostane dugo u vazduhu ,posebno sa bombama,pa je pilot morao da zapamti položaje neprijatelja,i da odmah po povratku raportira.To je dovodilo do mentalnog zamora pilota.

Na ostrvo Tenedos stiže pojačanje 23 juna 1915g za eskadrilu MF98T u vidu sedam novih pilota,četiri Farmana sa motorom od 80k.s.i tri Moran- parasol kao lovački avioni.Turski avioni ,koji su se pojavljivali bili su nenaoružani,ali su pri susretu sa francuskim avionom piloti pucali iz pištolja ili pušaka.Zahvaljujući stalnom izvidjanju i snimanju terena,pronašli su te turske avione i sve ih uništili na zemlji 5 jula 1915g.Posle toga su Nemci poslali svoje avione ,ali su osnovali novi aerodorm koji je bio nešto dalje.Situacija je sada bila nepovoljna po Britance i Francuze jer su Nemci imali bolje avione. Saveznici su bombardovali i novi turski aerodrom ali bez uspeha.Da stvar bude gora,Turci su imali dva hidroaviona Gotha ,kojim su napadali aerodrom na Tenedosu.U jednom takvom napadu avion Moran parasol je branio aerodrom i oborio jedan bombarder .
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
aerodrom na Tenedosu

Do decembra 1915g Turci dobijaju od Nemaca dovoljno aviona da ovladaju nebom.Taman u to vreme i Britanci odlučuju da napuste Dardanele.Sa njima odlaze i Francuzi .Evakuacija je završena 9 januara 1916g,i eskadrila MF 98T odlazi do Soluna kao deo francuskih trupa.

Francuzi ne napuštaju skroz ovo područije pa formiraju još jednu eskadrilu sličnog imena - MF98M( M- Mytilène ) sa komandirom por.Lemasse i zadatkom da se bazira kod mesta Mytilène na ostrvu Lesbos 13 januara 1916.Piloti sa Tenedosa ,koji su odredjeni za ovu eskadrilu,preleću svoje Farmane a ostalo osoblje prelazi brodovima.Ubrzo komanda izdaje naredjenje da eskadrila učestvuje u napadu na Smirnu(sada Izmir).Ovaj napad je trebalo da natera Turke da pomlisle kako će sada tu da se iskrcaju.Ovo je bio let na udaljenost od 200km ,što je krajnja mogućnosti Farmana.

Eskadrila MF98M ostaje na ostrvu do 27 februara 1916g kada je naredjeno da i oni krenu za Solun.Kako je trebalo da prelete do tamo ,svi su oko trupa aviona vezali biciklističke gume ili nešto drugo što pluta ,u sličaju da slete na vodu.Jedan Farman je ipak imao mehanički kvar ,ali je prinudno sleteo na ostrvo Strati.Avion je znatno oštećen a posadu je posle dva dana spasio jedan britanski brod.Komandir Cesari , je prinudno sleteo na more 15km od Lezbosa,ali je brzo pokupljen na brod.Ostali su se usmerili ka Svetoj Gori i bezbedno stigli do Soluna.Mehaničari i ostalo osoblje je stiglo 6 marta 1916g .

Za to vreme komanda eskarile MF98T ,avioni i osoblje ,se smeštaju 23 marta 1916g na veliko polje južno od Soluna . Kap.Cesari se vratio u Francusku.Dobijaju nove avione Farman MF XI bis,nešto bolji od predjašnjih ,i odmah su upućeni za mesto Kilkis( slovenski Kukuš) južno od jezera Dojran.Dobija i novog komandanta por. Roger Sarda .Tu su leteli za potrebe britanske armije ,koja je bila u tom prostoru,uglavnom izvidjanje.

Iako je eskadrila namenjena za Srpsku avijatiku,ipak je rasformirana 30 maja 1916g .Ponovo su je formirali 22 jula 1916g u Mikri.Ovaj put je pripala Prvoj Srpskoj armiji ,sada pod imenom F98. Nekoliko srpskih pilota i mehaničara je poslato u Francusku na obuku,dok su izvidjači išli na obuku u veliki avijatičarski centar u Sedesu.Medju njima je bio narednik-djak Ljubiša Pavlović ,kasnije rasporedjen u ovu eskadrilu.

U avgustu 1916g pristižu Srbi piloti u eskadrilu - nar.Dragiša Vujić i nar.Matija Hodjera,nar.Miodrag Tomić i por.Milutin Mihajlović i mehaničari Mihajlo Mirković i Milisav Jevtić.A kao izvidjači - kapetani II kl.Svetolik Popović,Luka Ristić,Božidar Obrenović,Živorad Petrović,Svetislav Hodjera. Svi piloti su prvo provereni na avionu sa duplim komandama,i onda su imali nekoliko letova iznad zone budućih operacija.Izvidjači su izučavali teren koji će osmatrati ,i imali obuku za rukovanjem mitraljezom Levis.

Eskadrila je u junu 1916g imala u svom sastavu MF 11,MF11 bis ,i kao lovce Moran Saunier type L,ili neki od Nieuporta.U početku su sve eskadrile imale nekoliko lovačkih aviona za zaštitu,a kasnije krajem 1917g sve su imale svoje lovačko odelenje.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Drugu eskadrilu sličnog imena MF98M rasformiraju 1 juna 1916g a ljudstvo je uglavnom prešlo u eskadrilu F98.

Sredinom leta F98 je preimenovana u F 398,i dobijaju nove avione Maurice Farman F40. Da bi bila bliže srpskom delu fronta 31 avgusta 1916g preleteleće kod mesta Ostrovo(sada Arnissa na severu jezera Vegoritida),gde se zadržala do 6 oktobra ,pa prelazi na aerodrom Vrbena(sada Itea) i tu će ostati do kraja rata.Krajem godine dobija novog komandanta- kap. Jacques Sabattier.Sve vreme vrši izvidjanja za potrebe Prve srpske armije.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Snimak aerodroma Vrbeni

Pilot nar.Raymond Havet je 4 avgusta oborio jednog nemačkog dvokrilaca.On je leteo na Nieuportu 17 ili 23,medjutim nije mu priznata pobeda.Pilot Luis Laffont je 25 jula 1918 sa Nieuport 23 oborio jednog Albatros DIII koji je pao kod sela Zovik. Eskadrila u avgustu tri puta učestvuje u velikom napadu na neprijateljska uporišta. Tog meseca 25 avgusta 1916g dobija i četiri lovca Nieuporta 25 za podršku izvidjačkim dvosedima.

Navigation

 Message Index