Zašto mlade, obrazovane devojke sa Zapada udoban život menjaju za srednji vek Islamske države?Slobodna evropa 28.05.2015.
Od kada su militanti takozvane Islamske države širom sveta počeli, za svoje ciljeve osim mladića, regrutovati i devojke, uglavnom vrlo mlade tinejdžerke sa Zapada, nije malo onih koji su se zapitali: zašto bi uopšte neka mlada devojka zamenila slobodu modernog sveta za život u srednjem veku IS-a?U BBC-vom Magazinu, na neke od odgovora pokušala je da odgovori Huda Džavad, savetnica u londonskom Centru za akademsko izučavanje šiitskog islama. Rođena u Bagdadu, a odrasla u Ujedinjenim arapskim emiratima i Siriji, kao tinejdžeka stiže u Englesku, kasnih osamdesetih godina prošloga veka, piše Slobodna Evropa. Njeni roditelji su bili politički aktivisti u vreme Sadama Huseina i iz Iraka su pobegli nakon što im izrečena smrtna kazna u odsustvu. Pradeda joj je bio ajatolah Naini, poznati verski pravnik, zagovornik razmišljanja i rasuđivanja, koji je slobodu izražavanja smatrao "bogom danu". Iako je odgojena u vrlo religioznoj familiji, pradedino nasleđe je rezultiralo činjenicom da je Huda bila prva devojka u svojoj porodici koja je završila fakultet i stekla zvanje učiteljice. Zbog aktivnog političkog angažmana, roditelji su se selili i čak četiri puta počinjali život iznova, u četiri različite države. Huda Džavadi koja je trenutno koordinator Lige za borbu protiv porodičnog nasilja, u poslednje vreme je zaokupirana temom žene i tzv. Islamske države. Ona kaže kako s mešavinom krajnje fascinacije i neizdrživog gađenja pomno posmatra konstantan odlazak devojaka iz Velike Britanije na područja koja u Iraku i Siriji kontrolišu islamisti.
"Zašto bi nečija inteligentna, naizgled dobro integrisane ćerke ispred koje je svetla budućnost, koja uživa sve slobode modernog demokratskog društva, sve to ostavila i krenula na put u najmračnije mračno doba?" pitanje je koje postavlja Huda Džavadi i dodaje.
"Moderno obučene devojke, sa naočarima za sunce po poslednjoj modi, torbicama s modne piste, odlaze u pustinju u kojoj nema ni vode, gde je struja luksuz, gde te i osnovno ljudsko pravo - sloboda kretanja - može koštati života! Zašto?" Dileme koje muče Hudu imaju brojna potpitanja. U svom tekstu za Magazin BBC-a ona navodi:
"Kao neko ko je rođen na Bliskom istoku, ko je pobegao od rata, progonjen kao dete, neko ko zna kako je to biti bez vode i struje, ili u strahu da će neko pokucati na vrata u bilo kom trenutku, ne mogu da shvatim izbor ovih mladih žena! Kao istinska islamska vernica i aktivistkinja za ljudska prava, ja pobesnim na činjenicu da te naivne žene prihvataju i još gore, zagovaraju brutalnost i divljaštvo koje čine teroristi. I još više - veličaju ih kao vernike koji poštuju šerijatsko pravo" rekla je ona. Huda Džavadi primećuje i svu protivrečnost života u raljama IS-a. S jedne strane militanti zagovaraju povratak, kako ga oni zamišljaju, tradicionalnom i čistom
"halal življenju", očišćenom od svih
"zagađenja modernoga sveta", ali se ne uzdržavaju od korištenja smarfonova, Tvitera ili Fejsbuka. I sigurna je da nije jedina koja primećuje to licemerje. Sa devojkama koje beže iz Britanije, a tamo su rođene i odrasle, Huda se na nekom nivou može i poistovetiti. Ona deli njihovu iskrenu želju da učine
"pravu stvar" i da žive život u kojem daješ sebe za opšte dobro. Deli i njihovo čežnju da više saznaju o tome odakle su i gde se možda bolje uklapaju. Saglasna je s njihovim nezadovoljstvom koje izaziva medijsko prikazivanje islama i muslimana kao genetski nasilnih. Deli njihove frustracije predrasudama prema islamu odnosno automatsko nepoštovanje drugih samo zato što si musliman. Ili zato što si žena, muslimanka, na koju čudno gledaju, kako u široj javnosti ili u drugim verskim zajednicama. Huda deli i želju mladih devojaka da nauče nešto i umanje svoju konfuziju o islamu. Baš kao i te mlade žene koje su vrbovane, najčešće kroz društvene mreže, i Huda iskreno veruje u boga, pravdu i jednakost svih društvenih zajednica. Hoće da brine o siromašnima ili bolesnima, da traži najbolja i najpravednija rešenja problema, i za ljude i za životinje. Radeći u Centru za borbu protiv nasilja u porodici, Huda Džavadi se susretala s dilemama u vezi s nejednakošću polova. Često se pitala zašto se nasilje nad ženama, ili prisiljavanje na brak, tumači
"prirodnim pravom muškarca nad ženom". Na pitanje
"zašto je kretanje žene u spoljnom svetu tako ograničeno, zašto žensko dete može naslediti samo polovinu onoga što nasleđuje muški potomak?" na sve je dobijala uvek isti odgovor:
"To je božja volja zapisana u svetim knjigama!" Bojeći se da će to zaista i naći zapisano u Kuranu, Huda nikada nije ni pokušala otvoriti tu knjigu. Međutim:
"Vremenom sam, zahvaljujući radu i druženju s mojim kolegom Jusufom, potpuno promenila odnos prema bogu. To uzbudljivo iskustvo preispitivanja i razmišljanja omogućilo mi je moj direktan i neposredan razgovor s bogom" piše Huda Džavari. Nekoliko godina nakon što je započela svoj novi odnos s bogom, Huda je počela da radi u sekularnom Centru za žrtve porodičnog nasilja, sa ženama svih etničkih, rasnih, obrazovnih, ekonomskih i verskih slojeva i porekla. Shvatila je da nasilje ne pravi razliku, da mu nije važno da li ste mladi ili stari, vernik ili ateista. Važno je samo da si žena. Međutim, mnoge od tih žrtava su upravo s religijom identifikovale svoje muke. Neke su govorile da ON ima pravo da je tuče, druge su mislile da je to neko božje iskušenje, ili čak kazna! Baš kao i žene žrtve nasilja, i neveste džihadista su ranjive. One žude za prostorom gde je njihov religijski identitet dobrodošao, gde mogu da se osećaju kao sastavni deo društva, koji ih poziva da ga zajedno grade. To što je reč o uspostavljanju kalifata koji se temelji na netoleranciji i nepismenosti, koji gradi svet u kojem prava imaju isključivo muškarci kao neprikosnoveni gospodari, to ove devojke u svojoj zanesenosti ne vide odmah. Možda upravo u njihovom traganju islamisti uspevaju da im ponude
"rešenje". Većina tih žena najverovatnije shvati da je u zabludi tek kada bude kasno.
Izvor:
www.blic.rs
