Prvi aviomehaničar u Srbiji -Fedorović Sevaljev

[kosta1961]

Kada su sve armije Evrope uključile ,početkom 20 veka ,u vojsku i avione,učinila je to i Srbija .Ali dok su druge države izdvajale znatna sredstva za školovanje pilota i mehaničara,Srbija se odlučila da plati stranim pilotima da lete za nju.

Jedan od pilota kojeg je angažovala je bio i Rus Agafonov(Агафонов Александр Александрович) i mehaničar Sevaljev .
Fedorović Sevaljev je rodjen 1889g u okolini grada Saratova.Nakon učilišta u tom gradu,zaposlio se kao mehaničar za  tramvaje.Premestio se u Petersburg gde je učio i jedno vreme radio kao aviomehaničar od 1909 do 1912g u Perogradskoj Partnerskoj Avijaciji.(firma osnovana 1910g).Nakon toga je angažovan od srpske države kao aviomehaničar.

U srpskoj vojsci su bila dva aviona Farman HF VII.Jedan je kupio ruski časopis Novo vreme("Новое Время") iz Peterburga i poklonio ga Srbiji.Kupljen je u Parizu,pa je preko Rusije prebačen u Srbiju.Izgleda da je na ovom avionu nešto malo leteo poručnk pilot Jovan Jugović.Drugi avion je Farman licencno radjen u Rusiji u fabrici DUKS.Fabrika je učestvovala na konkursu za rusku avijaciju 1910g sa svojom verzijom HF VII.Od originalnog se razlikovao po repu,imao je jedan vertikalni stabilizator (za razliku od originalnog koji je imao dva)  po nešto uvećanim krilima.Izmene nisu znatno poboljšale avion pa je na konkursu osvojio drugo mesto.Ipak se vojska odlučila za originalnu konstrukciju HF VII.

Srpska Vlada je htela da angažuje ruskog pilota,pa je morala za njega da nabavi i odgovarajući avion.Agafonov je leteo od 1910g na Farmanu HF VII ,čak je izvodio i daleke prelete.Učestvovao je i u trci izmedju Petrograda i Moskve,gde je stigao treći. Arhimandrit Mihajlo je u to vreme bio u Moskvi i pored svog posla ,sakupljao je pomoć za Srbiju,u novcu,opremi,upisivao dobrovoljce....Vlada u Srbiji ga je primetila i kako se bližio rat,tražila od njega da hitno nabavi jedan avion i pilota.Kako se on u avijatiku nije razumeo,povezao se sa studentima iz Srbije(koji su studirali u Moskvi) koji su se zanimali za avijatiku. Posle nekoliko ponuda izabrao je fabriku DUKS.Oni su u to vreme pravili Farman VII i Nieupor IV,ali je problem što mogu biti isporučeni tek za par meseci,a Srbiji su trebali hitno.Zato mu je fabrika ponudila svoj avion HF VII koji je ona pravila za vojni konkurs 1910g,na šta je Arhimandrit pristao.Platio je neverovatnih 30000 tadašnjih dinara,za koje je mogao da kupi mnogo bolji avion,ali iz Srbije su ga  pritiskali da što pre pošalje avion.Zahvaljujući pomenutim studentima ,nabavio je i pilota i mehaničara i poslao ih.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

 Avion je u rasklopljenom stanju stigao u Srbiju 1 novembra 1912g sa pilotom i mehaničarem Sevaljev,Vladimir Fedorovič(Савельев Владимир Фёдорович).Odmah su oba vazduhoplovca i avion poslati,preko Skoplja i Velesa u Prilep.Tu je trebalo da sastave avion i da pilot Agafonov osmatra povlačenje turske vojske.Kada je avion montiran,mehaničar Sevaljev je primetio da je stigao sa slabijim motorom- Gnom od 50k.s. umesto originalnog Gnom od 70 k.s.Pilot je poleteo na zadatak 11 decembra 1912g,kružio je nad Skopljem i navodno se popeo na 1200m visine,ali zadatak nije izvršio.Pretpostavlja se da je slab motor,nepripremljen teren za letelište ,kao i loše vreme onemogućilo pilota.Navodno,zbog toga je avitatičare srpska Vlada poslala u Pariz da kupe motor.

Posle objave rata Turskoj 1912g,na niškoj zelezničkoj stanici je zarobljen avion R.E.P. koji je kupila Turska,a išao je prugom preko Srbije.Kako se u to vreme u Beogradu nalazio Sevaljev,avion je predat njemu i njegovom pilotu.Mehaničar  je sklopio avion i pripremao ga za let 23 decembra 1912g ,koji je uspešno izveden iznad Beograda.Naredni let je bio 31 decembra1912g iznad banjičkog aerodroma,pa 1 januara 1913g.Plan je bio da se ovaj avion upotrebi u Balkanskom ratu,a za komandama da bude pilot Agafonov.Ali pre toga ,trebalo je da izvrše jedan duži probni let.Ruta je bila Beograd-Niš-Ćuprija-Smederevo-Beograd.U medjuvremenu je plan promenjen,pa su leteli od Niša ka Beogradu.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Proprema aviona R.E.P. za let,mehaničar Sevaljev stoji nad kabinom

 Avijatičari su 23 januara krenuli za Niš.Sevaljev je montirao avion,isprobao motor i 29 januara su trebali da krenuli on i pilot Agafonov.Ruta je bila dolinom Morave do Smedereva ,a odatle u Beograd. U glavnom gradu je planiran doček,kojem bi prisustvovali i predstavnici Kraljevske Vlade.Ali,loše vreme je omelo let,pa su ga odložili za sutradan.Svetina,koja se skupila na Banjici ostaje razočarana. Sutradan su krenuli ,iako je bilo loše vreme,ali su morali da slete u Svilajnac.Naredni dan su stigli do Požarevca,ali opet im vreme nije dozvoljavalo da nastave dalje.Zbog jakog vetra i magle rešili su da tu slete,ali pri doditu sa zemljom  točak je pukao .Srećom nije bilo veće štete,ali je Sevaljev imao pune ruke posla.Do jutra je avion ponovo sposoban za let,pa kreću za Beograd.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Sevaljev pokazuje rukom na tursku oznaku na repu aviona R.E.P.

Tu su stigli popodne ,napravili  krug nad Beogradom.Taman kada su bili na visini od 2000m,motor je prestao da radi i avion je počeo da se spušta  u vrlo strmim lukovima .Pilot nije mogao mnogo da bira pa je za sletanje odabrao polje kod Všetečkove fabrike.Ali,teren je bio mekan,a sletali su većom brzinom i strmije nego što treba ,pa su se točkovi odmah zarili u zemlju i avion se prevrnuo.Putnici su čudom preživeli bez povreda,zahvajujući iskustvu.Neposredno pre dodira zemlje uvukli su se u kabinu što su više mogli.Odmah po padu aviona,pritrčao je Djordje Roš,koji je ,kao zaljubljenik u avijaciju,pratio rad avijatičara.Njemu su avijatičari  rekli da je motor ostao bez goriva,pa su ručnom pumpom pokušali da obezbede gorivo,ali se pokvarila.Sevaljev  je skinuo crevo  sa pumpe i pokušao ustima da povuče benzin ,ali bez uspeha.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Svetina gleda prevrnuti avion Agafonova

Avion je demontiran i prenesen na Banjicu,a motor odnesen u hotel Pariz ,gde su bili avijatičari.Rasturili su ga i oprali delove u benzinu.To su radili nekoliko dana,ali jednom se benzin upalio i izazvao eksploziju i požar u hotelu.Srećom ,avijatičari nisu bili u sobi.Kasnije je motor sklopljen i montiran na avion.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Avijatičari sa braćom Deroko(Sevaljev drugi sleva)

Ipak ,nadležni nisu bili zadovoljni radom i rezultatima ove dvojce avijatičara pa su 15 februara 1913g dobili otkaz.

[kosta1961]

Avijatičari su se vratili u Rusiju .Po povretku Sevaljev se zaposlio kao stariji aviomehaničar u avio delu fabrike  Русско-Балтийский вагонный завод (РБВЗ).Tu je učestvovao u izradi i ispitivanju aviona «Илья Муромец»   - "Ilja Muromec"-prvi u svetu luksuzni putnički avion(kasnije prvi bombardeski avion).

Na početku rata 1914g postao je stariji inžinjer-mehaničar u 2-gom avioparku ,prvo u Varšavi a kasnije u Smolensku.U septembru 1915g , zajedno sa mehaničarem Vladislavom Zelemskim projektovao je i avion sa četiri krila.Ideja je bila da omogući pilotu bilji pogled napred i nagore.To je uradio tako da je neka od krila podelio.To je trebalo da bude vojni avion,trosed,izvidjač,drvene konstrukcije,presvučen platnom.Prvi avion koji je napravio je bio "Самолет  1" ,kojeg je dobio preradjivanjem francuskog jednokrilca Moran-Ž,sa rotativnim motorom Gnom od 80k.s.Poleteo je aprila 1916g a ispitivanja je izveo vojni pilot.Ne čekajući rezultate testova prepravio je avion ,tako što je dodao jači motor "Gnome Monosoupape".Nazvao ga je "Самолет  2" Početkom sledeće godine je isproban,ali zbog lošeg rada motora nisu doneli konačan zaključak.Ipak ocenjeo je da ima jako dobre letne karakterisitike(primećene još na prvom modelu),čak je uporedjivan sa Nieuportom Be-Be.Komisija je smatrala da avionu treba jači motor,čak 250k.s. i da bi takav mogao da služi u jedinicama kao bombarder.Istorija je zabeležila da je jedini primerak dobio dva mitraljeza napred i jedan na zadnjem sedištu,i da je služio u vazduhoplovnoj jedinici.

Ipak su njegovu ideju podržali neki profesori Politehničkih instituta,kao mogućnost da se naprave takvi avioni.Da su i drugi došli na istu ideju je britanski četvoroplan F.K.10 fabrike "Armstrong Withworth".Sam Sevaljev je govorio da mu je plan da napravi veliki putnički avion sa četiri krila.Oktobarska revolucije je  prekinula dalji rad na avionu.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Avioni Sevaljeva, Самолет  2 i projekat četvoroplanog putničkog aviona.

Posle oktobarske revolucije pristupio je Kolčakovskom pokretu,da bi decembra 1919g postao član revolucionog sovjeta grada Irkutska i postavljen za načelnika avijacije Istočno-Sibirske Sovjetske Armije.Od 1921-1923g je gradio prvi avion u Sovjetskoj Rusiji,to je ustvari bio usavršen četvoroplan kojeg je ranije sagradio.Za ovaj projekat je bio novčano nagradjen.On je odmah po uspostavljanju Sovjeske Republike predložio da izradi putnički avion za 25 čoveka,i predao nacrte.Dozvoljeno mu je da u zavodu N°16 izradi avion sa tri motora Reno od 220k.s.,medjutim od toga se odustalo.Možda uzrok takve odluke treba tražiti u njegovom narednom avionu sa motorom Ron od 120k.s.Ovaj avion je jako ličio na njegov "Самолет  2",ali je pokazao lako loše letne karakteristike.U medjuvremenu su fizičari dokazali da je sve preko dva krila nezadovoljavajuće na avionima.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Sevaljev Самолет  2

Nakon toga je radio u zavodu  ГАЗ № 1-bivši DUKS gde je radio na sistemu naoružanja na avionima Polikarpova.Uklonjen je iz ove fabrike nakon čistke 2 avgusta 1930g(formalno se odnosi prema poslu,ima kontakte sa rušilačkim elementima...)
Tako se našao u posebnom konstrukcionom birou - Бюро № 14( «шарашке»), gde su bili politički zatvorenici,inženjeri i tehničari .Oni su tu konstuisali i pravili mašine za industiju uglja.Ovde su bile vaoma značajne ličnosti iz tehnike u Rusiji,koji će kasnije biti vodeći inženjeri u raznim oblastima.Tu je bio do 1932g kada je premešten za Moskvu u zavod  № 32 ,koji proizvodi delove za aute i široku potrošnju.Kasnije i držače bombi na avionima.Promenio je nekoliko fabrika-zavoda da bi 1938g ponovo pao u nemilost i kao takav postavljen kao glavni inžinjer u fabrici «Металлоконструкций» koja je proizvodila šerpe.Od početka rata ta fabrika proizvodi granate.A onda je 1944g osudjen na prinudni rad od osam godina  kod grada Gorki.Tu se i oženio.Mobilisan je u samohodnu artiljeriju kao radista.Prošao je kao vojnik od Moskve do Berilna gde je dočekao kraj rata.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Sevaljev u birou N°14

Kada je odsužio kaznu 1952g se zaposlio u fabrici protivpožanje zaštite.Odlukom Prezidijuma Vrhovnog Sovjeta 1955g je rehabilitovan,ali ipak mu nije dozvoljeno da se preseli u Moskvu.Penzionisao se 1958g ,da bi ga sledeće pozvali u institut za rudarstvo u Novosibirsku.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Umro je na kraju 1960g ,zbog medicinske greške.