Protesti u Hong Kongu

[Dreadnought]

Kina ne dozvoljava američkim brodovima da dođu u Hongkong


Kina je odbila zahtev dva ratna broda američke mornarice da posete Hongkong narednih nedelja, izjavili su američki zvaničnici koji su želeli da ostanu anonimni.

Oni su rekli da je brod "Grin bej" zatražio dozvolu da poseti krajem ovog meseca Hongkong, dok je krstarica "Lejk Iri" zatražila odobrenje za posetu u septembru.

Jedan od zvaničnika je dodao da konkretan razlog za odbijanje nije naveden, ali da takav potez nije bez presedana. Sličan zahtev Kina je već odbila u septembru 2018. godine, prenosi Rojters.

Politička kriza u Hongkongu koji je pod kineskom upravom se produbljuje, a u utorak se policija sukobila sa demonstrantima koji su blokirali terminal na aerodromu.

izvor

[Dreadnought]

Aerodrom u Hongkongu ponovo radi, protesti i dalje traju


Na aerodromu u Hongkongu ponovo je uspostavljen saobraćaj nakon dva dana poremećaja zbog antivladinih protesta na terminalu za dolaske.

Rukovodstvo aerodroma je saopštilo da je dobilo dozvolu da privremeno zabrani demonstrantima da ulaze na određena područja aerodroma. Više od 30 demonstranata i dalje je u delu aerodroma za dolaske, dan nakon masovnih protesta i nasilja zbog kojeg je bilo otkazano više od 100 letova.

U saopštenju se navodi da je jedan deo aerodroma odvojen za demonstracije, ali da protesti neće biti dozvoljeni van tog područja, prenosi AP.

Policajci su koristili biber sprej u pokušaju da rasteraju demonstrante koji su blokirali ulaz na terminal kolicima za prtljag. Nekoliko ljudi policija je odvela u policijski kombi na aerodromu.

Demonstranti su, sa druge strane, uhvatili dve osobe zbog sumnje da su prikriveni agenti, prenosi AP.

Tokom dana letovi su na kratko obavljani da bi potom svi preostali bili otkazani, a liderka Hongkonga Keri Lam je upozorila da su demonstranti skrenuli situaciju "na stazu bez povratka".

Blokada aerodroma i protesti koji traju od juna organizovani su zbog toga što mnogi stanovnici Hongkonga vide sve veću eroziju sloboda koje su im obećane 1997, kada je Kina pod vođstvom Komunističke partije preuzela tu teritoriju, koja je nekada bila britanska kolonija, piše AP.

izvor

[Dreadnought]

"Pretnje Pekinga nisu prazna priča, ali koja je cena vojne intervencije u Hongkongu"


Peking sve otvorenije preti Hongkongu da će poslati vojsku pod oružjem. Ipak, izgleda da odluka još nije pala, jer je cena velika, smatra Matijas Belinger.

Duge kolone oklopnih vozila koje su se uputile na jug i već zakrčile ulice pograničnog grada Šenžena – od početka nedelje su na društvenim mrežama sve prisutniji filmski zapisi prema kojima se može zaključiti da Kina na granici sa Hongkongom gomila trupe „Narodne policije“, paravojne formacije koja je opremljena teškim naoružanjem.

To je poslednji kamenčić u mozaiku sačinjenom od pretnji koje Peking upućuje već nedeljama. Poruka je jasna: Spremni smo da silom ugušimo proteste u Hongkongu, piše Belinger za "Dojče vele".


Pretnje bez učinka

Strah je posao diktatura. Moćnici se boje naroda i zato čine sve da se narod boji njih. Taj sistem zastrašivanja Kina je usavršila. Država ima bezbroj mogućnosti da stalno podseti građane da je spremna da upotrebi silu. Od telefonskog poziva koji poslodavac uputi Državnoj bezbednosti, preko zabrane putovanja u inostranstvo do hapšenja i mučenja.

Međutim, u Honkongu su kineski funkcioneri suočeni s činjenicom da njihove pretnje nisu delotvorne. Građani su deset nedelja na ulicama. Ne pomaže ni policijsko nasilje ni masovna hapšenja ni drakonske kazne – učešće u izgredima povlači kaznu do deset godina zatvora. Ni pretnje vojnom intervencijom nije uplašilo uglavnom mlade demonstrante.

Lako je zamisliti da državni vrh Kine sve to gleda sa nevericom. Naime, pretnje koje stižu iz Pekinga nisu prazna priča. Komunističko rukovodstvo je pre 30 godina na Trgu nebeskog mira u Pekingu pokazalo da je spremno da puca na sopstveni narod, ako smatra da mu je ugrožen opstanak na vlasti. Ne treba očekivati obzire.


Osećaj poraza

To znaju i demonstranti. Ako ih pitate da li vide neku šansu da njihov protest urodi plodom, često je odgovor bez oklevanja – ne. Peking je u prethodnim godinama sve otvorenije pokušavao da ojača svoj uticaj u gradu. Opozicioni političari su isključivani iz parlamenta, nedostatak poštovanja prema državnoj zastavi je sankcionisan zatvorom, lideri demokratskog pokreta iz 2014. nestajali su iza rešetaka.

Mnoge demonstrante na ulice ne tera nada da će zaustaviti ili preokrenuti taj trend već možda osećaj da možda poslednji put mogu da pokažu šta misle. Gradonačelnica upozorava demonstrante da guraju „grad u ponor“, a demonstranti odavno osećaju da se nalaze u slobodnom padu. Njihov utisak, da su svakako izgubili čini pretnje iz Pekinga tako nedelotvornim.


„Zapadnjaci će to zaboraviti“

A Hongkong još uvek ima toliko toga da izgubi. Vojna intervencija bi značila kraj međunarodnog finansijskog centra. Slobode koje je grad uživao bile bi zauvek izgubljene. Isto tako i Peking ne bi izašao iz svega toga bez posledica. Hongkong je najvažnija finansijska kapija za svetski kapital potreban kineskim kompanijama.

Slike krvi na ulicama bi nanele veliku štetu imidžu ambiciozne svetske sile. Moguće sankcije bi zatekle kinesku ekonomiju u nezgodnoj fazi. A u trgovinskom sporu sa Sjedinjenim Američkim Državama kineska pozicija bi značajno oslabila.

Čovek koji je imao moć za vreme masakra na Tjenanmenu, Deng Sjaoping, je na primedbe da će upotreba vojske protiv studenata izazvati oštre međunarodne reakcije, rekao: „Zapadnjaci će to zaboraviti“.

Ako kinesko rukovodstvo opet ukalkuliše sve to, ni ovaj put neće biti nikog da ga zaustavi. Ono što bi zapadne demokratije ovaj put mogle da učine, jeste da Pekingu jasno stave do znanja da bi upotreba sile stvarno imala veliku cenu, zaključuje Matijas Belinger.

izvor

[Dreadnought]

Peking osuđuje "skoro terorizam" na aerodromu u Hongkongu


Kancelarija Kine za Hong Kong osudila je , kako je navedeno, "skoro terorističke akcije" na aerodromu u Hongkongu.

Tom prilikom Kina je ponovo izrazila podršku vlastima tog grada pod kineskom kontrolom da oštro kazni odgovorne za eskalaciju krize.

Kancelarija je u saopštenju oštro osudila i napad na novinara kinskog Global tajmsa i putnika, koje su, kako se navodi, počinili "nasilni demonstranti", prenosi Rojters.

Aerodrom je danas ponovo uspostavio saobraćaj, a stotine letova koji su u protekla dva dana bili otkazani zbog sukoba policije i demonstranata biće ponovo zakazani.

izvor

[Dreadnought]

Kina gomila paravojne snage kod Hongkonga


Kina gomila paravojne snage narodne policije nedaleko od granice sa Hongkongom, podaci su dobijeni na osnovu satelitskih snimaka.

Agencija AP prenosi da je uz pomoć sistema "Maksar vorld vju" uočeno da su oklopna i druga vojna vozila parkirana u sportskom kompleksu u Šenženu, nasuprot hongkonške luke.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Protesti u Hongkongu traju od početka juna i kraj im se ne nazire.

Američka obaveštajna služba izvestila je juče o kineskom vojnom raspoređivanju "na granici sa Hongkongom".

Predsednik SAD Donald Tramp je u utorak uveče na Tviteru objavio da je obavešten da je kineska vlada mobilisala trupe na granicu sa Hongkongom.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


izvor

[Dreadnought]

Ko protestuje u u Hongkongu?


Ogromna većina prodemokratski orijentisanih demonstranata u Hongkongu ima visoko obrazovanje, polovina njih ima dvadesetak godina i gotovo svi preziru policiju

Ovo je pokazalo ispitivanje hongkonških fakultet koje je bacilo više svetla na masovne proteste koji već nedeljama izlaze na ulice Hongkonga.

Tokom deset nedelja, koliko traju protesti, ova poluautonomna teritorija doživiela je da milioni demonstranta marširaju ulicama gde su izbijali sve jači sukobi između radikalnih demonstranata i policije, sve do okupacije međunarodne aerodrome u kojoj su poslednjih dana otkazane stotine letova.

Spor je nastao početkom juna nakon odbijanja predloga zakona koji bi omogućio da se tokom kaznenog progona optužene može iz Hongkonga izručiti Kini. Od tada su se zahtevi znatno proširili kako bi se osudilo smanjivanje sloboda kao i nadležnosti Kine u Hongkongu.


54 posto demonstranata su muškarci, a 46 posto žene

Istraživači s četiri hongkonška fakulteta proveli su istraživanje profila hongkonških demonstranata koje su intervjuisali tokom 12 protesta, uključujući masovne skupove kao i "mobilne" i "statičke" proteste.

Ispitivanje je ustanovilo da su 54 posto učesnika protesta bili muškarci, a 46 posto žene. Od 6688 ispitanika, njih čak 77 posto ima visoko obrazovanje, a 21 posto srednje.

Najzastupljeniji među demonstrantima bili su mladi od 20 do 29 godina (njih 49 posto, a slede ih tridesetogodišnjaci (između 30 i 39 godina) - njih 19 posto te mlađi od 20 godina - 11 posto. Demonstranata od 40 i više godina bilo je 16 posto.

Pedeset posto demonstranta smatralo se pripadnicima srednje klase, dok je njih 41 posto reklo da su na društvenoj lestvici "odozdo prema gore".


Motivi demonstranta su različiti

Na pitanje šta ih je motivisalo za učestvovanje u demokratskom pokretu, 87 ispitanika odgovorilo je da žele povlačenje predloga zakona o izručivanju, njih čak 95 posto reklo je da su nezadovoljni načinom na koji je policija delovala tokom protesta, 92 demonstranta pozvalo je na osnivanje neovisnog poverenstva za istragu policijskog nasilja.

Hongkong se vratio pod kinesku upravu 1997. godine i ima odvojeni pravni sastav do 2047., u skladu s dogovorom o "jednoj zemlji, dva sastava".

Hongkonška čelnica Keri Lam dosad nije uspela povući predlog zakona o izručenju, bez obzira na to što je suspendovan, i nije osnovala neovisni skup za istragu o policijskom nasilju tokom protesta, što zahtevaju demonstratni.

izvor

[dzumba]

Ogromna većina prodemokratski orijentisanih demonstranata u Hongkongu ima visoko obrazovanje, polovina njih ima dvadesetak godina i gotovo svi preziru policiju

Готово сви демонстранти, посебно млађи, презиру полицију, било где у свету. И склонији су насиљу код тих демонстрација. Пензионерски протести су мало где насилни...
Али, када неко од њих касније постане нека власт често буду ригиднији у употреби силе од оних против којих су се некада бунили. Полиција увек "брани" власт и демонстранти је увек поистовећују са влашћу. По теорији социологије  власт је увек "сила" и брани се присилом и силом. Чак и кад је "народна".

[MOTORISTA]

Merkel: Potrebno je da se nađe mirno rešenje za Hong Kong
Tanjug  15.08.2019.

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da je potrebno naći mirno rešenje za situaciju u Hong Kongu.

- Mora se učiniti sve da bi se sprečilo nasilje i rešenje pronašlo dijalogom - rekla je Merkelova novinarima, prenosi AP. Prema njenim rečima, dijalog bi trebalo da se vodi na osnovu osnovnog zakona o Hong Kongu iz 1997. godine, koji stanovnicima garantuje veće slobode.

- Prava, uključujući slobodu mišljenja i vladavinu prava, imaju dugu tradiciju u Hong Kongu - rekla je nemačka kancelarka.

--------------------------------------------------------------------------------

Stejt department: SAD su zabrinute zbog kretanja kineske paravojske kod Hong Konga
Tanjug  15.08.2019.

SAD su "duboko zabrinute" zbog kretanja kineskih vojnih i policijskih formacija duž administrativne linije između Kine s Hong Kongom, saopšteno je iz Stejt departmenta.

Kako je preneo Rojters, Stejt department smatra da "trajno nagrizanje autonomije" Hongkonga dovodi u opasnost povlašćeni trgovinski status koji ta teritorija uživa prema američkom zakonu u razmeni sa SAD. Američki predsednik Donald Tramp je u utorak izjavio da ima informacije bezbednosnih službi, prema kojima je Kina poslala trupe prema granici sa Hongkongom i pozvao na smirenost zbog sukoba demonstranata i vlasti u toj bivšoj britanskoj koloniji.

Takođe, kako javlja britanska agencija, nije jasno da li je Tramp u utorak govorio o novim kineskim aktivnostima ili o prethodnim navodima medija, podsećajući da je kineski državni medij "Global tajms" ove nedelje objavio da kineska policija izvodi vežbe u gradu Šenžen, u blizini Hong Konga.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Sudskim nalogom zabranjene demonstracije na aerodromu


Vlasti aerodroma u Hongkongu saopštile su da su dobile sudski nalog kojim se zabranjuju demonstracije koje ometaju rad aerodroma.

Kineska kancelarija za poslove Hongkonga istog dana osudila je ono što je nazvala "terorističkim aktima" na međunarodnom aerodromu u Hongkongu, uključujući jučerašnji incident u kojem su demonstranti napali reportera kineskog glasila, preneo je Kjodo.

Nakon što su višednevni protesti poremetili rad aerodroma i došlo je do prinudnog otkazivanja stotine letova, aerodrom se danas vraća u normalu, iako je više od 100 letova otkazano, navodi se na veb-sajtu aerodroma.

Aerodromska uprava saopštila je da je dobila privremenu zabranu "ograničavanja osoba od protivzakonitog i namernog ometanja ili ometanja pravilnog korišćenja aerodroma" i od "prisustva ili učešća u bilo kakvim demonstracijama ili protestima na aerodromu", osim u određenim područjima.

Policijski službenici bili su raspoređeni u zgradi, a osoblje aerodroma zaustavilo je ulazak svih ljudi osim putnika i ovlašćenog osoblja, nakon što su objavljene kopije zabrane, prenose lokalni mediji.

Izvršni direktor aerodromske uprave Fred Lem rekao je novinarima da se demonstracije mogu održati samo na odredjenim mestima, uz prethodno odobrenje.

"Ali nemamo plan da odobrimo bilo kakve demonstracije u bliskoj budućnosti", rekao je Lem.

izvor

[Dreadnought]

"Kina da razmisli o potezima u Hongkongu, jer se Amerika seća"


Kina treba da razmisli o potezima koje povlači u vezi sa događajima u Hongkongu, kaže za Glas Amerike Džon Bolton savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće.

Bolton je dodao su "i dalje sveža sećanja na represiju kineskih vlasti na Trgu Tjenanmen i vapaja kineskih građana za slobodom i demokratijom”.

Upitan nameravaju li SAD nešto da učine povodom situacije u Hongkongu, nekadašnjoj britanskoj koloniji koja se od 1997. godine nalazi pod kontrolom Kine, gradu u kome već mesecima traju protesti protiv vlasti bliske zvaničnom Pekingu – Bolton je pozvao na stišavanje tenzija.

“Znate da je Kina optužila SAD da je uzrok tih demonstracija. Demonstrante su povezali sa nama i istovremno su u javnost puštali lične informacije o našim, američkim diplomatama, u Hongkongu. Potrebno je da se sa time prekine. Kinezi treba da porazmisle o potezima koje povlače jer se ljudi u Americi sećaju – Trga Tjenanmen. Sećaju se slike čoveka koji stoji ispred reda tenkova, kao i vapaja kineskim građana za slobodom i demokratijom. Sveže su uspomene na represiju kineskih vlasti 1989. godine i bila bi velika greška stvoriti slična sećanja u Hong Kongu”, rekao je Bolton za Glas Amerike.

On je dodao da se nada da kineski predsednik Si Đinping o koracima koje će preduzeti.

"Uočljiv je duh slobode građana Hongkonga. Ono što SAD očekuju je da Kina poštuje sporazum koji je sklopila sa Ujedinjenim Kraljevstvom kada je Hongkong vraćen pod kontrolu Kine. Jedna država – dva sistema. To bi značilo da nakon primopredaje Hongkong zadrži jedinstveni sistem i slobode koje datiraju iz vremena Britanaca. Ako se taj dogovor bude prekršio to prerasta u značajan problem kredibiliteta Pekinga", naveo je Bolton.

izvor

[Dreadnought]

"Ne sumnjam da predsednik Si želi da reši problem brzo i humano"


Predsednik SAD Donald Tramp nagovestio je sastanak sa kineskim predsednikom Si Đinpingom kako bi razgovarali o situaciji u Hongkongu.

Tramp je na Tviter u sredu uveče napisao: "Ne sumnjam uopšte da predsednik Si želi da problem reši brzo i humano u Hongkongu, on to može"

Na kraju poruke Tramp je, kako se čini, upitao kineskog predsednika da li bi želelo da se lično sastanu.

Američke vlasti saopštile su juče da su "duboko zabrinute" zbog izveštaja o raspoređivanju kineskih paravojnih snaga duž granice sa Hong Kongom, u kojem se protestuje više od dva meseca.

izvor

[MOTORISTA]

"Ne sumnjam da predsednik Si želi da reši problem brzo i humano"

To sigurno.

[Dreadnought]

Kina: Strane sile podstiču proteste u Hongkongu


Kina je optužila neidentifikovane strane sile da su podstakle nasilne proteste u Hongkongu.

Kineske vlasti upozoravaju da će im se ti napori na kraju vratiti "na njihovu štetu".

"Hongkong je deo Kine. Strane snage moraju prestati da se mešaju u poslove u Hongkongu", rekao je kineski ambasador u Britaniji Liju Sijaoming, a prenosi Rojters.

On je ocenio da neki britanski političari i dalje smatraju tu kinesku teritoriju delom svoje imperije, ali je izrazio nadu da će premijer Boris Džonson pratiti dešavanja u Hongkongu sa velikim oprezom.

Liju je rekao da Kina želi da se dešavanja u Hongkongu završe na miran način ali da, ako se radikalizuju protesti, postoji opasnost od terorističkih napada.

U međuvremenu, glavni opožicioni lider,koji je zatvoren zbog optužbi za učestvovanje u javnim neredima, pušten uz kauciju,dok hongkonška vlada i dalje pokušava da uguši proteste koji su paralisali delove teritorije, uključujući i njen međunarodni aerodrom, prenosi AP.

Podseća se da su u junu počele masovne demonstraciije protiv zakona o izručivanju, koje su se kasnije proširile i na druge demokratske zahteve koji su im obećani 1997, kada je Kina preuzela tu teritoriju, koja je nekada bila britanska kolonija.

Letovi na aerodromu u Hongkongu uglavnom su nastavljeni posle masovnih demonstracija proteklih dana. Hongkonška avio-kompanija Ketaj Pacifik saopštila je da je otkazala 272 leta, što je pogodilo 55.000 putnika. Kompanija je otpustila dva pilota zbog njihove uključenosti u demonstracije.

Pristalice pokreta još planiranaju ulične proteste, ali nije jasno koji je njihov sledeći potez.

Više od 700 demonstranata uhapšeno je od početka juna. Policija i vlada obećali su da će sve "krivce" privesti pravdi i preduzeti "čak i prisilne akcije kako bi se ta lica našla pred sudom".

izvor

[Dreadnought]

Peking pozdravio Trampovu izjavu da je Hongkong unutrašnja stvar Kine


Kina je primila k znanju izjavu američkog predsednika Donalda Trampa da Peking treba sam da reši krizu u Hongkongu, saopšteno je iz kineskog Ministarstva inostranih poslova.

Američki predsednik je ranije pohvalio kineskog predsednika Sija Đinpinga i naglasio da on lično može da reši situaciju u Hongkongu, gde od juna traju antivladine demonstracije.

Deset nedelja sve jačih sukoba policije i demonstranata ubacila je taj međunarodni poslovni centar u najgoru krizu od prelaska ostrva sa britanske na kinesku vlast 1997. godine.

izvor

[Dreadnought]

Policija Hongkonga ne zna za vojne planove Kine


Tri visoka zvaničnika hongkonške policije izjavila su da ne znaju za planove upućivanja kineske vojske za rešavanje krize sa protestima, javlja AP.

Neimenovani zvaničnici su dodali da nisu ni sigurni da li bi bili unapred bili obavešteni ako bi kineske vojne snage bile rasporedjene u Hongkongu.

Predsednik SAD Donald Tramp u utorak je preneo da su ga obaveštajne službe informisale "da kineska vlada šalje snage na granicu sa Hongkongom". Tramp, koji ranije nije mnogo komentarisao proteste, rekao je novinarima da je situacija u Hongkongu veoma teška, ali da je siguran da će se rešiti.

Jedna od najvećih političkih kriza u Hongkongu, bivšoj britanskoj koloniji, u poslednjih desetak godina izazvana je spornim zakonom o izručenju građana kineskim vlastima. Protivnici zakona navode da pravni sistem Kine ne bi garantovao optuženima ista prava koja imaju u Hongkongu, poluautonomnoj kineskoj teritoriji.

Demonstranti kažu da se bore protiv podrivanja modela "jedna zemlja, dva sistema" koji Hongkongu osigurava određenu autonomiju otkad ga je Velika Britanija vratila Kini 1997. godine. Oni traže ostavku gradske čelnice Keri Lam i nezavisnu istragu o postupanju prema demonstrantima.

izvor