Protesti u Hong Kongu

[Dreadnought]

Opet suzavac, cigle i molotovljevi kokteli


Honkonška policija saopštila je da je u toku noći uhapsila 29 osoba i upotrebila suzavac nakon sukoba sa anti-vladinim demonstrantima.

Gradski železnički operater MTR Korp objavio je da je suspendovao neke usluge na zapadu teritorije zbog aktivnosti koje se odvijaju u tom području.

U subotu su aktivisti bacali cigle i molotovljeve koktele u gusto naseljeno područje kineske teritorije na istoku poluostrva Kovlun, a četiri stanice podzemne železnice MTR bile su zatvorene zbog protesta, prenosi Rojters.

Policija je upotrebila suzavac nakon što su neki demonstranti bacili molotovljeve koktele i cigle, a drugi rasturali "pametne" bandere opremljene nadzornim kamerama.

Ovo je prva upotreba suzavaca za više od nedelju dana posle niza uglavnom mirnih demonstracija u bivšoj britanskoj koloniji.

izvor

[Dreadnought]

Policija upotrebila pravu municiju i vodene topove


Jedan policajac pucao je iz pištolja tokom protesta u Hongkongu u nedelju, što je prva upotreba prave municije od kada su počela okupljanja u junu.

Na fotografijama se mogu videti i drugi pripadnici policije kako drže oružje upereno u demonstrante koji su ih jurili noseći šipke, prenosi BBC na srpskom jeziku.

Ovo je takođe bio i prvi protest tokom kog je policija izvela na ulicu vodene topove.

Iz policije je lokalnim medijima rečeno da je pucanj bio upozorenje demonstrantima i da je nekoliko policajaca odvedeno u bolnicu.

Demonstracije u Hongkongu su počele u znak protesta protiv predložđenog zakona o izručenju kojim bi bila omogućena ekstradicija iz Hongkonga u Kinu, a nakon što je nacrt zakona povučen okupljanja su prerasla u proteste protiv vlade.

izvor

[Dreadnought]

[Dreadnought]

[Dreadnought]

Kina "izrazito" nezadovoljna saopštenjem G7 o Hongkongu


Kina je saopštila da je "izrazito nezadovoljna" saopštenjem G7 o Hongkongu u kome se poziva na izbegavanje nasilja u toj poluatonomnoj kineskoj teritoriji, posle više od dva meseca demonstracija protiv prokineske uprave.

U obraćanju novinarima portparol kineskog Minsitarstva spoljnih poslova Geng Šuang ponovio je da je situacija u toj bivšoj britanskoj koloniji unutrašnje pitanje Kine i da nijedna država, organizacija ni pojedinac nemaju prava da se mešaju.

"Izražavamo naše izrazito nezadovoljstvo i naše odlučno protivljenje deklaraciji koju su izdale vodje G7 u vezi dogadjaja u Hongkongu", rekao je Geng. Kina poziva članice G7 da prestanu da "taje loše namere, zabijaju nos u tuđa pitanja i u tajnosti pripremaju ilegalne aktivnosti".

U finalnoj deklaraciji posle trodnevnog samita u Biajricu u Francuskoj vođe G7 su ponovo potvrdile postojanje i značaj kinesko-britanske Deklaracije, iz 1984. o Honkongu i pozvale na izbegavanje nasilja.

Deklaracija iz 1984, o vraćanju Hongkonga Kini 1997. godine garantuje tokom 50 godina autonomni status te teritorije po principu jedna zemlja dva sistema. Demonstranti koji već dva meseca protestuju na ulicama Honkonga optužuju Peking da postepeno narušava autonomni status te teritorije i preti slobodama u Honkongu. Geng je rekao da deklaracija iz 1984. potvrđuje da će Kina povratiti suverenintet nad Honkongom.

izvor

[Dreadnought]

Nije loše podsetiti se   

Opijumski ratovi


Opijumski ratovi bili su ratovi između Kine i zapadnih sila. Dijele se na Prvi opijumski rat od 1839. do 1842. i na Drugi opijumski rat od 1856. do 1860.

Drugi opijumski rat je također poznat kao Rat strelica ili anglo-francuski rat protiv Kine. Na početku 19. stoljeća, britanski trgovci počeli su tajno krijumčariti opijum u Kinu. Imali su deficit u trgovini s Kinom, zbog uvoza kineskog čaja te su željeli uravnotežiti trgovinu izvozom opijuma. Kina je 1839. zabranila korištenje opijuma. Velika Britanija šalje topovnjače i napada kineske obalne gradove ("Gunboat diplomacy"). Kina je tada imala zastarjelo oružje te je poražena. Bila je prisiljena potpisati nepovoljan Ugovor iz Nankinga 1842., kojim je morala dozvoliti uvoz opijuma, a Hong Kong je postao britanska kolonija.

Kina se nije mirila s postojećim stanjem, odbijala je prihvatiti strane veleposlanike, opstruirala je trgovinu, imala je sporove oko liječenja britanskih trgovaca u kineskim lukama. Kineske vlasti zarobile su piratski brod pod britanskom zastavom u Guangzhou. Kada su ga odbile predati Britancima, došlo je do Drugog opijumskog rata od 1856. do 1860. Britancima su pomogli i Francuzi te u manjoj mjeri SAD i Rusija te su porazili Kinu, koja je morala definitivno prihvatiti sve političke i trgovinske zahtjeve.

izvor


Neko bi rekao, "princip je isti, sve su ostalo nijanse" 

[Dreadnought]

Kina u Hongkong poslala vojsku


Kineski državni mediji su danas objavili snimke vojnika koji prelaze u Hongkong, u okviru onoga što su nazvali rutinskom rotacijom trupa.

S tom vešću porastao je i strah da će vojska intervenisati da uguši prodemokratske proteste.

Oklopni transporteri, kamioni i patrolni čamci prikazani su kako prelaze iz susednog Šenžena u Hongkong u 22. rotaciji snaga hongkonškog garnizona Narodnooslobodilačke armije, prenela je agencija Sinhua.

Skoro tromesečni antivladini protesti u Hongkongu su izazvali zabrinutost da će u taj poluautonomni region biti poslata vojska.

Hongkonški garnizon je ranije objavio promotivni snimak sa scenama vojnika koji se suočavaju s osobama obučenim kao demonstranti.

Vojnici koji su deo nove rotacije su prošli obuku o hongkonškim zakonima i obećali da će braniti suverenitet Kine, navela je Sinhua.

Danas su zamenjene i trupe u drugom kineskom specijalnom administrativnom regionu, Makau.

izvor

[MOTORISTA]

Vojska će reagovati ako se pogoša situacija
Tanjug   30. avgust 2019.

List Čajna dejli piše danas da svrha stacioniranja kineskih vojnika u Hongkongu nije simbolička i da oni neće imati razloga da ne reaguju ukoliko se situacija u gradu pogorša.

Kina je u četvrtak završila, kako je navela, rutinsku rotaciju vazdušnih, kopnenih i morskih snaga u Hongkongu, bivšoj britanskoj koloniji, u kojoj se od juna održavaju antivladine demonstracije, podseća Rojters. Odred vojnika Narodnooslobodilačke armije stacioniran je u Hongkongu od 1997. godine, a toj bivšoj britanskoj koloniji "nad glavom visi" mogućnost njihove raspodele kako bi se ugušili protesti, iako je gradska vlada više puta saopštila da može da se nosi sa situacijom.

Prema proceni analitičara, garnizon broji između 8.000 i 10.000 vojnika, koji se nalaze u bazama na jugu Kine i u nizu kasarna u Hongkongu, koja ima status specijalne administrativne oblasti (SAO). "Iako vlada SAO do sada nije osećala potrebu da pozove garnizon, to ne znači da to neće uraditi ukoliko to zahteva", upozorava Čajna dejli, koji se objavljuje na engleskom jeziku, u uvodniku. U nastavku teksta ističe se da oružane snage neće imati razloga da ne reaguju, ako se situacija dodatno pogoša i nasilje i nemiri prete da izmaknu kontroli pod vođstvom, kako su naveli, problematičnih osoba, koje se zalažu za secesiju Hongkonga.

Čajna dejli, koja je u vlasništvu kineske vlade, naglašava da garnizon Narodnooslobodilačke vojske u Hongkongu nije samo simbol kineskog suverniteta nad gradom, prenosi Rojters.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

10.000 kineskih vojnika na stend-baju


Honkoški prodemokratski aktivista Džošua Vong uhapšen je u petak, dok su novi protesti planirani za vikend otkazani. Kineska vojska na stend-baju.

Vong, koji je predvodio i proteste 2014. godine koji su na 79 dana paralisali delove grada, pušten je iz zatvora u junu, nakoj što je odslužio petonedeljnu kaznu zbog nepoštovanja suda, prenosi Rojters.

"On je iznenada uguran u privatni automobil", piše na Tviter nalogu Vongove političke stranke Demosisto, koja se zalaže za veću demokratiju u Hongkongu.

U postu se dodaje da je on prebačen u policijsku stanicu u kvartu Van Čai.

Podsetimo, Hongkong se suočava sa najvećom političkom krizom od kada ga je 1997. godine Velika Britanija vratila pod kinesku upravu. Demonstracije u Hongkongu su počele u junu u znak protesta protiv predloženog zakona o izručenju kojim bi bila omogućena ekstradicija iz Hongkonga u Kinu, a nakon što je nacrt zakona povučen okupljanja su prerasla u proteste protiv vlade.

Kina je poslala i vojsku, a list Čajna dejli piše danas da svrha stacioniranja kineskih vojnika u Hongkongu nije simbolička i da oni neće imati razloga da ne reaguju ukoliko se situacija u gradu pogorša.

Kina je u četvrtak završila, kako je navela, rutinsku rotaciju vazdušnih, kopnenih i morskih snaga u Hongkongu.

Odred vojnika Narodnooslobodilačke armije stacioniran je u Hongkongu od 1997. godine, a toj bivšoj britanskoj koloniji "nad glavom visi" mogućnost njihove raspodele kako bi se ugušili protesti, iako je gradska vlada više puta saopštila da može da se nosi sa situacijom.

Prema proceni analitičara, garnizon broji između 8.000 i 10.000 vojnika, koji se nalaze u bazama na jugu Kine i u nizu kasarna u Hongkongu, koja ima status specijalne administrativne oblasti (SAO).

"Iako vlada SAO do sada nije osećala potrebu da pozove garnizon, to ne znači da to neće uraditi ukoliko to zahteva", upozorava Čajna dejli, koji se objavljuje na engleskom jeziku, u uvodniku.

izvor

[MOTORISTA]

"Samo su ga ugurali u automobil" - Uhapšen jedan od predvodnika demonstracija u Hong Kongu
Tanjug  30.08.2019.

Honkoški prodemokratski aktivista Džošua Vong uhapšen je u petak, dok su novi protesti planirani za vikend otkazani jer organizatori nisu dobili odobrenje za njihovo održavanje.

Vong, koji je predvodio i proteste 2014. godine koji su na 79 dana paralisali delove grada, pušten je iz zatvora u junu, nakoj što je odslužio petonedeljnu kaznu zbog nepoštovanja suda, prenosi Rojters.

- On je iznenada uguran u privatni automobil - piše na Tviter nalogu Vongove političke stranke Demosisto, koja se zalaže za veću demokratiju u Hongkongu. U postu se dodaje da je on prebačen u policijsku stanicu u kvartu Van Čai.  Osim njega su uhapšeni i drugi istaknuti aktivisti kao što su Agnes Čau i Endi Čen.

Hongkong se suočava sa najvećom političkom krizom od kada ga je 1997. godine Velika Britanija vratila pod kinesku upravu. Demonstracije u Hongkongu su počele u junu u znak protesta protiv predloženog zakona o izručenju kojim bi bila omogućena ekstradicija iz Hongkonga u Kinu, a nakon što je nacrt zakona povučen okupljanja su prerasla u proteste protiv vlade.

Izvor: www.blic.rs

[Boro Prodanic]

Samo vesti, nema naših komentara... Mislim da je Hong Kong i situaciju u njemu unutrašnja stvar suverene NR Kine u koju niko nema pravo da se meša.

Lepo nas je Dread podsetio na opijumske ratove, danas se takve stvari rade suptilnije ali se rade. Zakon je povučen iz procedure, šta sad za cilj imaju demonstranti? Povratak Britanske uprave? Ko ih onda potiče i finansira?

[dzumba]

Не, њихов циљ је да се Хонг Конг не врати под пуну Кинески суверенитет, а ако може добије пуну независност...А кад добију они тражиће то Макао, Тајван је већ свршена ствар, па...

Не , то Кина сигурно неће дозволити. Нема преседана, нема изузетака... Као што сам написао ценим да се Кина неће залетати да оружаном силом решава проблем, али неће презати од тога, ако буде требало. Ценим да ће применити суптилније методе...сигуран сам да обавештајно-безбедносне службе већ раде  и да ће вође демонстраната полако и у тишини бити хапшени или на неки други начин неутралисани...

[fazan]

Неке ствари треба ставити у перспективу. Хонг Конг се простире на подручју које је велико као урбана зона Београда и има 7,5 милиона људи који имају национални доходак по глави становника на нивоу  Швајцарске, међу 10 највећих у свету. (То је 3,5 пута више него у НР Кини.) Језик којим причају (кантонски кинески) се разликује од мандаринског кинеског до те мере да се међусобно не разумеју у вербалној комуникацији. У писаној форми ће комуницирати без проблема, ако изузмемо чињеницу да се у НР Кини користи поједностављен алфабет, а у Хонг Конгу и Тајвану традиционални. Деценије под британском управом су учиниле своје. Добар број људи који је живео у Хонг Конгу није био за враћање у састав Кине.

Неко је ово искористио и помогао у изазивању нереда. Кинези генерално нису народ који воли да демонстрира, тако да је тешко прогнозирати колико је велика подршка коју демонстранти уживају.

Кина нема проблема да у случају потребе скрши демонстрације силом, па ако треба и побије демонстранте а породицама убијених пошаље рачуне за муницију. (То се дешавало 1989.) Проблем је какав би утицај све то имало на пословно окружење у Хонг Конгу. То је и основни разлог зашто су Кинези поприлично уздржани. 

[Boro Prodanic]

U suštini, demonstracije su projektovane negde napolju sa ciljem destabilizacije Kine.

Mislim da narod Han čini oko 90% stanovništva Kine, ali 10% preostalih je skoro 150 miliona...

[MOTORISTA]

Поново сукоби полиције и демонстраната у Хонгконгу
субота, 31.08.2019.

ХОНГКОНГ – Демонстранти и полиција данас су се поново сукобили у Хонгконгу, а полиција користи сузавац и водени топ у покушају да сузбије протесте испред владиног седишта, јављају медији, преноси Танјуг.

Демонстранти су претходно уперили ласерске зраке у полицију и, како јављају медији, чини се да бацају тврде предмете преко великих баријера, преноси АП. Полиција је одговорила испаљивањем сузаваца у демонстранте са друге стране барикада, а потом употребила и водени топ. Демонстранти се нису повукли и покушавају да провале у простор у којем се налази полиција.

Ово је 13. викенд како трају протести у том граду под кинском контролом.

Izvor: www.politika.rs