Prvi put od Drugog Svetskog Rata - Po Berlinu se uveliko šuška: Treba li nam nuklearna bomba?politico.eu , N. K. 03.08.2018.
Pošto su predstavnici nemačke spoljne politike postali sve više ubeđeni da agresivna retorika američkog predsednika Donalda Trampa prema Berlinu i NATO-u predstavlja presudan pomak u prekoatlantskim odnosima, neki su počeli da razmišljaju u nezamislivom pravcu.
"Treba li nam nuklearna bomba?" odjeknula je vest u Veltu, najvećim nedeljnim novinama u Berlinu i to nije distopijska novela u kojoj su Nemci u Drugom svetskom ratu prvi došli do nuklearne bombe i bacili je na Vašington, već stvarna debata koja se dešava u sadašnjem Berlinu.
- Po prvi put od 1949. godine Savezna Republika Nemačka nije više pod američkim nuklearnim kišobranom - napisao je u svom članku Kristijan Hake, istaknuti nemački politički novinar
- Nacionalna odbrana na osnovu nuklearnog odvraćanja mora da ima prioritet u svetlu novih prekoatlantskih neizvesnosti i potencijalnih sukoba. Brojanje evropskog rešenja za materijalizaciju je čista iluzija, jer su nacionalni interesi drugačiji - istakao je on.
Kako piše "Politiko", ovo nije prvi put da Nemačka razmišlja o nuklearnim opcijama. Početkom šezdesetih godina, tadašnji kancelar Konrad Adenauer, koji je sumnjao u pouzdanost SAD kao saveznika, pokušao je da pristupi tadašnjem francuskom predsedniku Šar de Golu u nadi da uključi Nemačku u francuski nuklearni arsenal. Bio je ljubazno odbijen. Nekoliko godina nakon što je Adenauer napustio poziciju kancelara, Nemačka je ratifikovala ugovor o nuklearnom neširenju iz 1968. godine, kojim ukazuje da ne želi da ima dodirnih tačaka sa razvojem atomskog oružja. Prema takozvanom Sporazumu o ujedinjenju dve Nemačke i pripadnika Drugog svetskog rata koji su utrli put do ponovonog ujedinjenja ove zemlje, Nemačka se opet opredelila za izbegavanje nuklearnog oružja. Ovo su razlozi zašto je ipak jako mala mogućnost da se obistine tvrdnje o nuklearnom oružju.
- Ako bi Nemačka odustala od statusa nenuklearne zemlje, šta bi onda sprečilo Tursku i Poljsku da vrate tužbu - izjavio je Volfgang Išinger, bivši nemački ambasador u SAD, na tekst koji je objavio Hake. Ulrike Franke analitičar iz Evropskog saveta za spoljnu politiku smatra da je jako bitno da Nemačka i Evropa imaju stratešku debatu.
- Ono što Nemačka polako počinje da shvata jeste da opšta struktura evropskog sistema bezbednosti nije pripremljena za budućnost - dodala je ona. Prema pisanju ovog medija, nemački političari su dugo izbegavali raspravu o odbrani, ali Trampova uporna kritika nemačke skromne potrošnje za odbranu, prisiljuje političku klasu da mu se suprotstavi. Međutim, ovo ne "bode oči" samo Trampu. Poslednjih meseci otrkiveno je loše stanje nemačke vojske, tačnije nemanje dovoljno adekvatne opreme.
- Ništa ne leti, ništa ne pluta, ništa ne radi - naglasio je Hake u svom članku. Pored opreme, druga briga su ljudi. Naime, Nemačka se od 2011. godine oslanja na volontere, kojih nema dovoljno, što predstavlja ozbiljan problem za tamošnju vojsku. Pojedini analitičari su predložili da umesto izgradnje sopstvene nuklearne mogućnosti, Nemačka možda bolje da razmisli o tome da finansijski pripomogne Francuskoj koja je već izgrađena i stabilna. Međutim, istraživanja koja su obavljena prošle godine pokazuju da sufinansiranje nuklearnog arsenala druge zemlje ne bi bila vidljiva izvan statusa kvo. Drugim rečima, članstvo Nemačke u NATO-u i EU već je stavilo ovu zemlju pod francusku i englesku nuklearnu zaštitu.
Izvor:
www.blic.rs
