Kratke vijesti

[MOTORISTA]

Merkel protiv obaveznog služenja vojnog roka
Tanjug  27.08.2018.

Nemačka kancelarka Angela Merkel nedvosmisleno je odbacila ideju svoje partijske koleginice da se ponovo uvede obaveza služenja vojnog roka, piše Dojče vele.

Nakon što je generalna sekretarka Hrišćansko-demokratske unije Anegret Kramp-Karenbauer iznela ideju da mladi ljudi imaju obavezu jednogodišnjeg socijalnog rada ili da se ponovo uvede obaveza služenja vojnog roka, Merkel je rekla da obaveznog služenja vojnog roka više neće biti. Upitana u razgovoru s novinarima Prve nemačke televizije (ARD) šta će njena politika ostaviti u nasleđe, jer se bliži 2021. godina i kraj njenog mandata, Merkel je bez oklevanja odgovorila da je to održavanje Evrope na okupu.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Moskva i Peking proširuju vojnu saradnju
Srna  28.08.2018.

Šef Generalštaba ruske vojske Valerij Gerasimov razgovarao je u Moskvi sa šefom zajedničkog štaba Centralne vojne komisije Kine Li Zuočengom o proširenju bilateralne vojne saradnje.

Gerasimov je rekao da je tokom sastanka predložio da razgovor o mogućnostima proširenja i produbljavanja bilateralnih odnosa, kao što je održavanje zajedničkih vojnih vežbi i da su strane razmenile i mišljenja o situaciji u kriznim područjima u svetu. On je dodao da prva poseta Zuočenga Rusiji pokazuje posebnu prirodu rusko-kineskih odnosa, sveobuhvatno partnerstvo i stratešku saradnju. Gerasimov je napomenuo da su, zahvaljujući naporima lidera Rusije i Kine, odnosi dve zemlje dostigli novi visoki nivo i da su postali ključan faktor postizanja mira i međunarodne bezbednosti, javio je TASS. "Posvećujemo posebnu pažnju sprovođenju postignutih sporazuma. Ključna komponenta naše vojne saradnje jeste saradnje generalštabova dve zemlje", kaže Gerasimov.

Izvor: www.blic.rs

[Director]

Ruski predsednik Vladimir Putin smenio je 15 generala Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva za vanredne situacije, Federalne uprave za izvršenje krivičnih sankcija i Istražnog komiteta.

Prema ukazu ruskog predsednika, dužnosti je oslobođen zamenik ministra za vanredne situacije Vladlen Aksjonov.

Osim njega u Ministarstvu za vanredne situacije smenjeni su i načelnici: Mihail Begun iz Tomske oblasti, Andrej Bojko iz Saratovske oblasti, Igor Vanjejev iz Republike Komi, Vladimir Gusjev iz Murmanske oblasti i Denis Iljinov iz Sahalinske oblasti.

U Ministarstvu policije dužnosti su oslobođeni generali Jurij Varčenko iz Uljanovska, Dmitrij Vasiljev iz Južnog vojnog okruga i Igor Koršunov iz Kemerovske oblasti.

Osim smena, bilo je i unapređenja. Bivši načelnik glavne policijske uprave Altajskog kraja general Oleg Torubarov imenovan je za ministra unutrašnjih poslova Republike Krim.

https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/201808281117004993-Putin-Rusija-general/

Diktator se kanda naljutio

[dzumba]

Приметио сам да и руски новинари пишу "смењени", не само у овом случају. Међутим, неки од тих "смењених" (барем у војсци) се појављују на неким другим дужностима. Ја има утисак да се ради и заменама и померањима а не увек о "сменама" у контексту нашег схватања. Мада, то је код њих нека традиција да се шеф мало и наљути.

[MOTORISTA]

Ključne evropske zemlje razmatraju da vrate obavezni vojni rok
wsj.com / M.A.  02.09.2018.

Posle hladnog rata većina evropskih zemalja ukinula je vojnu obavezu, a sada razmatraju vraćanje institucije koja je ojačavala oružane snage, a donekle i koheziju društva.

- Uskoro ćemo ponovo morati intenzivno da se pozabavimo pitanjem vojne obaveze - kaže Anegret Kamo-Karenbauer, generalni sekretar Hrišćansko-demokratske unije Nemačke (CDU) u video-poruci objavljenoj ovog meseca i podstakla burnu raspravu. Nemačka je pre sedam godina ukinula vojnu obavezu, pa je poslednjih godina samo jedna trećina mladih završavala vojnu obuku, a trećina je izabrala civilnu varijantu. U situaciji kada oružane snage Bundesvera muku muče s regrutovanjem profesionalnih vojnika, predlog sekretarke CDU nimalo ne iznenađuje, piše “Volstrit džornal”.

Švedska i Litvanija uvele su selektivnu vojnu obavezu (koja podrazumeva da se od pozvanih više od 10.000 muškaraca na služenje vojnog roka odabere nekoliko hiljada), Norveška je proširila selektivnu vojnu obavezu na žene, a francuski predsednik Emanuel Makron planira novi oblik vojne obaveze, koja obuhvata civilni i vojni segment. Mada bi nekim državama brojnija vojska svakako koristila, ono što je mnogo hitnije jeste da se ljudi što pre osposobe da se efikasno suoče s teškoćama, ocenjuje u listu “Volstrit džornal” Elizabet Bro sa Kraljevskog instituta za odbranu i bezbednost združenih snaga Velike Britanije.

Ukoliko bi neka država sutra odlučila da napadne drugu državu sajber ili konvencionalnim sredstvima, stanovništvo bi možda moralo da preživi nekoliko dana bez struje i pristupa životnim namirnicima, a pomenute veštine pomogle bi stanovništvu i u slučaju prirodne katastrofe. Stanovništvo se sada uglavnom oslanja na pomoć vlade. Neki se možda sećaju veština naučenih u izviđačima, ali većina ne bi imala pojma šta da uradi ukoliko bi, na primer, nevreme onesposobilo električne vodove. Ono što je neophodno jesu obuka i organizacija.

Veliki deo štete izazvane uraganom “Katrina” u Nju Orleansu nastao je kao posledica činjenice da su ljudi čekali da im vlast pritekne upomoć. Ciklon “Gudrun”, koji je pogodio jug Švedske 2005, ostavio je gotovo pola miliona ljudi bez struje. Da lokalno seosko stanovništvo nije naviklo da samo brine o sebi, verovatno bi bilo mnogo više nego sedam smrtnih slučajeva, smatra Elizabet Bro. Zamislite koliko bi bilo korisno kada bi građani bili obučeni i znali šta da rade u hitnim slučajevima. Ne bi bilo situacija u kojima snažni i jaki muškarci i žene čekaju vladu da im tokom poplave pošalje uniformisano osoblje da napravi branu od vreća s peskom.

Na vladi bi, naravno, bilo da odigra glavnu ulogu u jačanju nacionalne izdržljivosti, na primer, tako što bi tinejdžeri, umesto da rade u restoranima brze hrane ili prolaze skraćenu vojnu obuku, jedno leto posvetili obuci u snalaženju u krizi bilo koje vrste. Sigurno bi im bilo zanimljivo da uče veštine preživljavanja, ali to bi, istovremeno, bila i prilika da se upoznaju s tinejdžerima iz drugačijih sredina.

- Takođe bi naučili šta znači biti državljanin jedne zemlje: budući da efikasno suočavanje s teškoćama ne mora nužno da podrazumeva korišćenje oružja, mogli bi da ga usvoje najrazličitiji ljudi - kaže Elizabet Bro.

Izvor: www.blic.rs

[Director]

Pa vidiš da mu sami vijetnamci odaju poštu. Čak je i upravnik zatvora došao da se pokloni

[Dreadnought]

Da, došli da se uvere da je đubre zaista odapelo 

[Director]

Vidiš da je i tebe slučaj žestoko potresao, još uvek si pod utiskom

[MOTORISTA]

Zemlja od 193 miliona stanovnika grabi ka mestu pete nuklearne sile sveta, a to dodatno komplikuje odnose sa jakim susedom
M.I.M. , Russia Today  09.09.2018.

Indiji se verovatno neće dopasti vesti da je njihov arhineprijatelj Pakistan na putu da postane peta najveća nuklearna sila u svetu, dok su američki istraživači označili su ovakav razvoja događaja kao "zabrinjavajući".

Za Sjedinjene Države i druge zemlje nuklearna sposobnost Pakistana postala je "značajna briga" – broj nuklearnih bojevih glava u posedu ove južnoazijske zemlje povećaće se na između 220-250 do 2025. godine, pokazalo je novo istraživanje sprovedeno u okviru projekta "Nuklearno informisanje". Projekcije Federacije američkih naučnika daleko premašuju one američke Odbrambene obaveštajne agencije (DIA) iz 1999, gde je procenjeno da će Pakistan imati 60 do 80 bojevih glava do 2020. Ako se ove prognoze ostvare, Pakistan će postati peta najveća nuklearna sila u svetu.

Pakistan je pojačao svoje nuklearne sposobnosti na "dominaciju punog spektra", dizajniranu da odbije ne samo nuklearne napade, već i "konvencionalni upad u pakistansku teritoriju". Studija je verovatno aludirala na potencijalni upad iz Indije u planinski region Kašmira – mesto 67-godišnjeg spora između dve zemlje. I Indija i Pakistan tvrde svoje pravo na pun suverenitet nad tom teritorijom, koja je trenutno podeljena među njima. Prema proceni koju je u julu načinio Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI), Indija prati Pakistan u smislu broja nuklearnih bojevih glava i ima ih između 130 i 140, navodi RT. Ali, Indija je u julu rekla da je njena sposobnost za odvraćanje snažna i da obezbeđuje preživljavanje udara u znak odmazde, dok se nastavlja modernizacija njenog nuklearnog naoružanja.

- Ovakav razvoj događaja stvorio je značajnu zabrinutost u drugim zemljama, uključujući SAD, koje se plaše da to smanjuje prag za nuklearnu upotrebu u vojnom konfliku sa Indijom - navodi se u izveštaju "Pakistanske nuklearne snage 2018". Prema poslednjem izveštaju istraživača, Pakistan trenutno ima 140-150 nuklearnih bojevih glava, a očekuje se da će te zalihe do 2025. porasti na 220-250 ako se nastavi sadašnji trend.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Putin ponudio Japanu mirovni sporazum
NovostiOnline   12. septembar 2018.

Predsednik Rusije Vladimir Putin predložio je zaključivanje mirovnog sporazuma između Rusije i Japana do kraja godine bez preduslova

Predsednik Rusije Vladimir Putin predložio je na plenarnoj sednici „Daleki istok: Proširenje granica mogućnosti“ u okviru Istočnog ekonomskog foruma u Vladivostoku zaključivanje mirovnog sporazuma između Rusije i Japana do kraja godine bez preduslova. „Pregovaramo sedamdeset godina. (Premijer Japana) Šinzo (Abe) je rekao: ’Hajde da promenimo pristupe‘. Hajde. Dakle, evo šta mi je palo na pamet: hajde da zaključimo mirovni sporazum — ne sada, već do kraja godine — bez ikakvih preduslova“, rekao je Putin.

Rusija i Japan žele da postignu mirovni sporazum i potrebno je stvoriti povoljne uslove u regionu, rekao je ruski predsednik. „Prvo, hoću da kažem da je Šinzo (Abe, premijer Japana) u pravu: i on i ja želimo da postignemo mirovni sporazum. Smatram da je to izuzetno važno i u našim bilateralnim odnosima i u smislu stvaranja povoljnih uslova za razvoj situacije u svetu. O ovome je upravo govorio predsednik (Kine) Si Đinping. Moramo stvoriti povoljne uslove u regionu. I ja se u potpunosti slažem sa tim“, istakao je Putin. „Japan je naš prirodni partner i želimo da razvijamo punopravne odnose“, dodao je ruski predsednik. Ruski lider predložio je da se nakon zaključivanja mirovnog sporazuma na njegovoj osnovi rešavaju sva ostala sporna pitanja.

„A onda, na osnovu tog mirovnog sporazuma, kao prijatelji nastavimo da rešavamo sva sporna pitanja. Čini mi se da bi nam ovo olakšalo rešavanje svih problema sa kojima ne možemo da izađemo na kraj već 70 godina“, naglasio je Putin. Odnosi Rusije i Japana godinama su u senci odsustva mirovnog sporazuma. Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomaj, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine. Tokio je vraćanje tih ostrva postavio kao uslov za zaključivanje mirovnog sporazuma s Ruskom Federacijom, koji nakon Drugog svetskog rata nije bio potpisan. Stav Moskve zasniva se na tome da su južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata, te da je ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuće međunarodno-pravno utemeljenje, nije upitan. Četvrti Istočni ekonomski forum održava se od 11. do 13. septembra u Vladivostoku.

Izvor: www.novosti.rs