"Ovo je samo zagrevanje": Dok svet ne gleda, Putin i Erdogan vode žestoke borbe na dva fronta i imaju isti ciljM.I.M. 14.06.2020.
“Rat” između Rusije i Turske oko toga ko će da bude glavni igrač na Bliskom istoku upravo je eskalirao – dva rivala igraju ovu igru već vekovima, ali se situacija zaoštrila ove nedelje, nakon što je Rusija poslala svoje borbene avione u Libiju, piše “AlterNet”.Ni pandemija korona virusa nije uspela da zaustavi sukob Rusije i Turske, koji je sada eskalirao na više frontova – i u Libiji i u Siriji. “AltenNet” ukazuje da Rusi imaju dugo pamćenje. Oni se sećaju kad se imperijalna Rusija borila sa Otomanskim carstvom u krvavom Krimskom ratu. Otomanske snage potukle su hrišćansku carsku vojsku na ovom poluostrvu, kad je više boraca palo zbog epidemije kolere nego na frontu.
Krimski ratTurska je pobedila, međutim danas je Krim ponovo u rukama Rusije. Ali, u ratu iz 19. veka nastali su rusko-turski antagonizmi i njihovi imperijalni snovi iz 21. veka. I Rusija i Turska žele da iskoriste disfunkcionalnost i smanjenje Evropske unije, te američku i kinesku fokusiranost na konsolidovanje moći. A pandemija je otvorila vrata za obe ambciozne nacije da se čvrsto utvrde i iznesu svoje nove pretenzije. Iako Sirija i Libija deluju kao
“utešne nagrade”, događaji u Damasku i Tripoliju su veoma važni. Stanovnici Sirije su mnogo propatili zbog režima predsednika Bašara al Asada, te ponovo 2011, kad je sirijska verzija Arapskog proleća brzo ugašena. Slike razaranja iz Rake i Alepa podsećaju na posleratni Berlin.
Rusija je vršila vazdušne napada u kojima su pogađane bolnice, škole i infrastruktura, podržavajući Bašarov režim koji želi da dovede pobunjenike do potpune kapitulacije, piše “AlterNet”. Jedina nada za normalnost i mir ležala je na severoistoku Sirije, u predominantnom kurdskom regionu, gde su do 2019. američke snage imale minimalno prisustvo a maksimalni efekat. Američka prisutnost garantovala je bezbednost najžešćim borcima protiv islamista – Kurdima.
Međutim, nakon telefonskog razgovora između američkih i turskih vlasti, Amerika se povukla iz Sirije i otvorila put turskoj invaziji. Cena je plaćena sirijskim životima, regionalnom stabilnošću, američkim kredibilitetom, poverenjem saveznika i poremećenim regionom bez prospekta za dugotrajniji mir. Rusija i Turska nastavljaju svoje nasilne geopolitičke igre u Siriji. Boreći se za veći uticaj u Mediteranu i naftu zašli su i u severnu Afriku. Libija je sada nova scena za njih, gde ruski borbeni avioni ukazuju da se situacija kreće ka jugu za moskovskog saveznika, opozicionog lidera i generala Kalifu Haftara.
Dve velike borbene snage ponašaju se kao turski i ruski predstavnici. Jedna je Libijska vlada nacionalnog jedinstva, koju podržavaju Ujedinjene nacije i Turska i koja se bori za goli život, kako navodi “AlterNet”. Drugu čine Haftarove grupe pobunjenika povezane s Rusijom, sa bazom u Bengaziju. Haftar traži međunarodno priznanje a prema poslednjim informacijama sve je bliži libijskoj prestonici Tripoli, gde je situacija uzavrela. Bezakonje i nasilje u Libiji stvorilo je idealno mesto za šverc droge i migranata, oružja, krađu nafte i teror nad običnim građanima. U međuvremenu, i Rusija i Turska jačaju svoje strane u Libiji.
Dok ruski predsednik Vladimir Putin žudi za danima Sovjetskog saveza, njegov turski kolega Redžep Tajip Erdogan sanja o izgubljenoj slavi Otomanskog carstva. Oba lidera suočena su sa političkim izazovima na domaćem terenu, dok traje zdravstvena kriza. U takvim teškim vremenima nema boljeg skretanja pažnje od rata protiv tradicionalnog neprijatelja. A Turska i Rusija samo se zagrevaju, zaključuje “AlterNet”.
Izvor:
www.blic.rs
