PALUBA
November 09, 2024, 02:05:02 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Važno - Pravilnik za prenošenje vesti na forumu PalubaInfo
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 [64] 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 ... 94   Go Down
  Print  
Author Topic: Kratke vijesti  (Read 268467 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 038



« Reply #630 on: December 16, 2020, 11:38:34 am »

16.12.2020.

Uniformisane snage će od januara čuvati spoljnu granicu EU
AUTOR: Beta

Od idućeg meseca Evropska unija će prvi put angažovati stalnu uniformisanu jedinicu za čuvanje spoljnih granica, uključujući i onih na Balkanu, pod nazivom Stalne snage za graničnu i obalsku stražu što je, između ostalog, odgovor na pograničnu krizu sa migrantima, koja se dogodila u martu u Grčkoj.

Kako navodi portal Balkanska bezbednosna mreža, prva grupa od 260 pripadnika stalnih snaga završila je pripreme u Poljskoj, a obuka druge grupe započela je u oktobru u Bariju i trajaće šest meseci. Tokom 2021. godine, ova jedinica će brojati oko 700 ljudi iz cele EU, a zadaci su im provera identiteta, davanje odobrenja ili zabrane ulaska u EU, patroliranje granicom, traganje i spasavanje, borba protiv prekograničnog kriminala i razmena podataka.

Na konkurs za ovu formaciju 2019. prijavilo se više od 7.000 policajaca širom Evrope, uključujući Hrvatsku, Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku.

"Ove snage omogućiće EU da brzo reaguje i uputi jedinicu u krizno područje bez čekanja na policijske kontigente individualnih država članica. Potrebu za takvom jedinicom pokazala je i pogranična kriza u Grčkoj marta 2020. godine", navodi se u tekstu. Portal podseća da su Stalne snage sastavni deo Evropske agencije za granice i obalsku stražu (Fronteks) i deo su napora za jačanje zaštite granica EU, Šengenske zone i trećih zemalja koje zatraže pomoć. Formiranje stalnih snaga sastavni je deo jačanja Fronteksa, koji broji više od hiljadu službenika iz 32 zemlje članice EU i Šengenskog ugovora.

"Osnovni zadatak ove agencije EU je bezbednost spoljnih granica unije, suzbijanje krijumčarenja droge, oružja, ukradenih automobila, trgovine i krijumčarenja ljudi i obaveštajni rad - prikupljanje podataka o kriminalnim grupama. Pod istim okriljem se nalazi i Centar izuzetnosti za borbu protiv falsifikovanja ličnih isprava", dodaje se.

Fronteks trenutno sprovodi operacije u Albaniji, Crnoj Gori, Grčkoj, Bugarskoj, Mađarskoj, Italiji i Španiji. Kancelarija za vezu Fronteksa za Zapadni Balkan nalazi se i u Srbiji, a takva predstavništva postoje i u Turskoj, Nigeriji i Senegalu.

Izvor: www.n1info.com
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:Yesterday at 08:49:11 pm
Posts: 22 807


« Reply #631 on: December 16, 2020, 07:00:21 pm »

По мом суду кључно питање јесте каква су им овлашћења, тим пре што делују на територији земаља чланица. Друго, 700 полицјаца је кап у мору (узимајући у обзир проблем са мигранима), осим ако то није основа за неке бројније снаге.
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 038



« Reply #632 on: December 17, 2020, 10:05:57 am »

четвртак, 17.12.2020.
Јелена Каваја

Мексичка полиција „позајмљује” шпијунски софтвер нарко-картелима

Новинари су честа мета прислушкивања, а због спреге државе и криминалаца Мексико је најопаснија земља за њих не рачунајући ратне зоне

Најнапреднији шпијунски алати требало би да буду доступни само државним органима и по могућству тамо где се поштују људска права, али у Мексику често заврше у рукама нарко-картела. Америчка Агенција за сузбијање наркотика (ДЕА) тврди да криминалцима у томе помажу корумпирани званичници. Око 25 компанија продаје такву опрему мексичкој савезној и регионалној полицији, али нема начина да се контролише где она заврши. Ту спадају и напредни алати попут  софтвера „пегаз”,  који производи израелска компанија НСО, а којим је праћен и убијени саудијски новинар Џамал Хашоги.

Да полиција прослеђује опрему картелима или за њихов рачун врши шпијунажу уверени су и људи из „Пројекта картел“, иницијативе коју предводи глобална мрежа истраживачких новинара. Они преузимају приче од колега који су заустављени претњама, цензуром или убиством. Новинари и активисти у Мексику су иначе честа мета шпијунаже. Техничка анализа организације Амнести интернешенел открила је десетог по реду мексичког новинара који је био жртва „пегаза”. Реч је о уреднику најпрестижнијег магазина који се бави истраживачким новинарством.

Како пише „Гардијан”, Мексико је један од највећих увозника шпијунског софтвера. Спада у најбоље клијенте израелске компаније НСО, која је 2014. године са канцеларијом државног тужиоца потписала уговор вредан 32 милиона долара. Поред ње још двадесетак компанија продаје Мексиканцима шпијунске алате, тврде неименовани званичници ДЕА.

На америчком суђењу мексичком нарко-босу Хоакину Гузману Лоери, познатијем као Ел Чапо, један инжењер је сведочио да је купио пресретачку опрему за његов картел Синалоа. Картели који немају своју људе за то лако могу да подмите полицијске званичнике који ће за новац ставити некога „на мере”.

Недавно су америчке власти због притиска Мексика одустале од оптужнице против бившег мексичког генерала и министра одбране Салвадора Сијенфуега, пустиле га из затвора и вратиле у домовину, где је сада слободан човек. Он је ухапшен у Лос Анђелесу под сумњом да је као министар одбране штитио један картел, а прогонио конкуренцију.

Због спреге државе и криминалаца Мексико је постао најфаталнија земља за новинаре не рачунајући ратне зоне. Најмање 119 медијских радника је убијено од 2000. године и зато њих посебно плаши могућност да прислушкивање доведе до нових напада. Према подацима мексичке владе, за више од трећине напада на новинаре одговорни су државни службеници.

Политичка шпијунажа није нова за Мексико. У савезној држави Веракруз, где је од 2012. убијено 19 новинара, специјална јединица од деведесетих година води досијее о новинарима, активистима и политичким противницима са детаљима о њиховим међусобним односима, политичким склоностима и сексуалној оријентацији. Технологију су осавременили између 2016. и 2018. када су почели да користе производе „Хакинг тима”. Када је та италијанска фирма иронијом судбине постала мета хакерског напада, из откривених мејлова се видело да је Веракруз још 2012. имао на располагању пробне верзије њиховог система који малициозним документима „инфицира” компјутере.

У тој држави је 2012. убијена новинарка Регина Мартинез, која је истраживала корупцију и организовани криминал за време два гувернера: Фидела Херере и Хавијера Дуартеа. За мандата Дуартеа убијено је 16 новинара, који су често били мета надзора. Он тренутно одслужује деветогодишњу казну затвора након признања корупције и сарадње са криминалним елементима.

Продавци софтвера често се спријатеље с неким од званичника који одлучују чије ће производе купити. За „Хакинг тим” је то био Томас Серон, бивши директор агенције за кривичне истраге у канцеларији државног тужиоца. У „процурелим” мејловима открило се да се он залагао да се „инфицира” рачунар сваког локалног тужиоца у Мексику. Серон је тренутно у бекству од правде, вероватно у Израелу.

Оптужен је за проневеру средстава приликом склапања три уговора о набавци шпијунске опреме. Такође, тражен је због фалсификовања истраге о нестанку 43 студента у држави Гвереро 2014. године. Тај случај који је шокирао Мексиканце никада није решен, а канадска организација „Ситизен лаб доказала је да је софтвером „пегаз” праћена група међународних експерата која је истраживала њихов нестанак. Родитељи несталих не верују у резултат званичне истраге да их је грешком отела и спалила једна криминална банда, већ сумњају да иза свега стоји Серон.

Услед све жешћих критика због прислушкивања, нови председник Мануел Лопес Обрадор је рекао да ће влада престати да користи „пегаз”. Пре два месеца је тражио од Израела да изручи Томаса Серона.

Izvor: www.politika.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 038



« Reply #633 on: December 20, 2020, 09:43:54 am »

Bregzit se zakuvava, razvod Brisela i Londona prelazi u pretnje
Goran Čvorović 20. 12. 2020.

DANAŠNjI dan, nedelja, ključni je za buduće odnose između Evropske unije i Velike Britanije. Evropski parlament je već stavio do znanja da od nedelje uveče više neće biti vremena za ratifikaciju dogovora.

Pregovori se poslednjih dana i dalje užurbano vode, ali su i Boris Džonson i Ursula fon der Lajen pesimisti. Zapinjalo je mnogo oko kontrolnih punktova s Irskom, ali su se kola, na kraju, slomila na - ribolovu. Sa svojih 15.000 kilometara obale, Velika Britanija je, kao ostrvo okruženo vodama, raj za ribolovce. Ovde, prema podacima s druge strane Lamanša, 60 odsto ribe love stranci. Ostatak EU pretenduje da se radi o oko 40 odsto. U svakom slučaju, u pitanju su ogromne količine.

Belgijski ribari imaju od 70 do 80 odsto svog ulova u britanskim vodama. Francuski, oko 30. Ali, ribari iz nekih gradova najvećeg britanskog suseda, poput Bulonja na Moru ili Lorijana, ostvaruju "tuđinski" ulov i do 90 odsto! Ribari iz ostatka EU love pet puta više u britanskim vodama nego obratno. Boris Džonson želi da Velikoj Britaniji vrati potpuni suverenitet. To mu je, ujedno, i adut da Škote odvrati od novog referenduma za otcepljenje od Londona. S druge strane, Britanci čak 70 odsto svojih ribljih proizvoda izvoze u Evropsku uniju. Mnogo zavise i od evropske prerađivačke industrije, i u Briselu tu vide svoju šansu. U slučaju izostanka ugovora, paprene carine bi izuzetno poskupele ovu, i svaku drugu robu.

Sve, istovremeno, rizikuje i da posvađa Evropljane među sobom. Članice su do sada nastupale jedinstveno, ali se polako izdvojio blok onih koji zavise od britanske ribe, kao što su Francuska, Španija, Belgija, Holandija, Danska i Irska. Drugi više vode računa o pronalaženju sporazuma koji bi štitio globalne interese.

VOJSKA ČUVA "KRUNU"

KAO vrhunac, stižu pretnje iz Londona da će, ukoliko ne bude dogovora, sopstvene granice od Nove godine braniti vojskom. Već su u tu svrhu spremna četiri broda duga 80 metara iz britanske vojne mornarice. U predostrožnosti su i helikopteri, kao i 14.000 vojnika!

Izvor: www.novosti.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 038



« Reply #634 on: December 31, 2020, 06:27:00 am »

Španija i Velika Britanija pregovaraju o Gibraltaru
SVET Autor: Beta 29. dec. 2020

Španija i Velika Britanija nastavile su danas pregovore kako bi postigle sporazum o Gibraltaru i izbeglo uvođenje fizičke granice između EU i te britanske enklave jer bi to ugrozilo slobodno kretanje ljudi kao i lokalnu ekonomiju.

Šefica španske diplomatije Aranča Gonzales Laja izjavila je da se pregovori nastavljaju dok je predsednik vlade Gibraltara Fabijan Pikardo u ponedeljak izrazio nadu da će biti postignut dogovor. Vlade Londona i Madrida žele da postignu poseban dogovor u okviru postignutog sporazuma o budućim odnosima Velike Britanije i EU posle 1. januara. U postignutom sporazumu Brisela i Londona ne navodi se da se dogovor odnosi i na Gibraltar.

Gibraltar je prekomorska teritorija Ujedinjenog Kraljevstva na Pirinejskom poluostrvu, koja spaja Atlantski okean i Sredozemno more. Nalazi se na jugu Španije koja je svoj deo teritorije ustupila Britaniji 1713. godine. Za sada jedina garancija u slučaju da nema dogovora, jeste sloboda kretanja nekoliko hiljada radnika koji svakodnevno prelaze kopnenu granicu izmedju Španije i Gibraltara. Vlasti Gibraltara su napravile registar upisanih radnika kako bi oni mogli da nastave prelazak granice samo uz ličnu kartu.

Izvor: www.n1info.com
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 038



« Reply #635 on: December 31, 2020, 06:33:13 am »

Makron: Odnosi između EU i Kine ojačali proteklih godina
IZVOR: TANJUG SREDA, 30.12.2020.

Odnosi između Evropske unije i Kine ojačali su proteklih godina, izjavio je danas francuski predsednik Emanuel Makron.

Izava dolazi nakon što su dve strane u principu zaključile pregovore o sveobuhvatnom Sporazumu o investicijama.

"Dijalog između Evrope i Kine ojačao je i postao uravnoteženiji u proteklih nekoliko godina. On se nastavlja", naveo je Makron na Tviteru.

Kako navodi Rojters, pozivajući se na transkript onlajn sastanka između lidera EU i kineskog predsednika Si Ðinpinga, Makron je ponudio da poseti Kinu u narednim mesecima, zajedno sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, kako bi razgovarali o drugim oblastima saradnje, poput zdravstva i okoline. EU i Kina danas su u principu zaključile pregovore o sveobuhvatnom Sporazumu o investicijama.

U Briselu navode da se Kina obavezala na "veći nego ikada" nivo pristupa svom tržištu za investitore iz EU, uključujući i nova važna otvaranja kineskog tržišta.

Izvor: www.b92.net
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 038



« Reply #636 on: January 02, 2021, 03:02:56 pm »

Četiri britanska ratna broda u Lamanšu kao upozorenje Francuskoj
Srna 02.01.2021.

Britanska kraljevska mornarica uputila je četiri ratna broda u Lamanš kao opomenu francuskim brodovima da ne ulaze britanske vode zbog ribarenja sada kada je stupio na snagu trgovinski sporazum između Londona i Brisela.

Nekoliko sati pre nego je sporazum stupio na snagu 1. januara brodovi naoružani topovima i mitraljezima, napustili su luku Portsmut kako bi zaustavili svako nelegalno ribarenje na teritoriji Britanije. Brod "HMS Trent" predvodi misiju uz brodove "Tamar", "Tajn" i "Mersej". Njihov zadatak je čuvanje novih prava na ribolov koja su dogovorena u trgovinskom sporazumu, podseća "Dejli mejl". Prema tom sporazumu, brodovi iz Francuske i drugih članica EU moći će da love ribu u britanskim vodama, ali u narednih pet i po godina četvrtina njihove kvote biće data Britaniji.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 038



« Reply #637 on: January 02, 2021, 04:40:43 pm »

субота, 02.01.2021.
Миленко Пешић

Велике силе се отимају за „Овчија” острва

Због растућих тензија у северном Атлантику, фарски архипелаг постаје нова геостратешка капија за Арктик

Када је прошлог лета шеф Стејт департмента Мајк Помпео посетио Копенхаген имао је неуобичајени захтев за свог данског колегу Јепе Кофода. Тражио је да састанку присуствују и министри спољних послова аутономних територија Данског краљевства – Гренланда и Фарских острва. Кофод је вероватно прогутао кнедлу, јер је Доналд Трамп у својој председничкој мегаломанији тражио од Данаца да купи највеће ледено острво на свету на којем САД већ имају стратешку војну базу. Овакав разговор учетворо је за Копенхаген био знак понижења, али за мало одељење спољних послова Фарских острва је значио дипломатски врхунац. Забачен архипелаг, стешњен између немирних вода северног Атлантика и Норвешког мора, суперсили је очито имао да понуди још нешто осим рибе и овчетине.

„Неки народи имају велике природне ресурсе, али наша локација је наш главни ресурс”, објаснио је за „Форин полиси” министар спољних послова Јенис ав Рана све веће занимање САД, Кине и Русије за Фарска острва, која иако административно припадају Данској нису чланица Европске уније. Са растућим тензијама глобалних сила у арктичком региону богатом нафтом и природним гасом, 18 острва на којима живи 52.000 становника добијају све више на важности. Фарска, у преводу „овчија”, острва која су у средишту северноатлантске руте, између Гренланда, Исланда и Уједињеног Краљевства, повратила су стратешки значај која су имала током хладног рата.

У америчкој одбрамбеној стратегији објављеној у извештају Конгреса за 2019. године цела област је означена као „стратешки коридор” за поморске операције између Арктика и северног Атлантика. Због све снажнијег утицаја Кине и Русије на овом простору, уз забрињавајуће топљење леда на Арктику и са растућим бродским саобраћајем, овај поморски регион постаје све важнији за националне интересе САД. Неколико месеци после разговора са Помпеом у Копенхагену, на Фарска острва у посету Јенису ав Ранеу је дошао адмирал Роберт Бурке, командант америчких поморских снага у Европи. Бурке се интересовао за могућност да влада у Торсхавну убудуће пружа услуге бродовима америчке морнарице.

Није чудо што геополитички стратези све гласније поручују – заборавите Гренланд, Фарска острва су нова стратешка капија за Арктик. У недавном извештају Данског института за међународне односе констатује се да ова област која гравитира Северном полу све више постаје регион „високе напетости” имајући увиду растуће тензије великих сила на Арктику.

„Велика напетост на Арктику има два ефекта на Фарска острва”, објашњава Микел Рунге Олесен, један од аутора извештаја рађеног за данско министарство спољних послова: „Архипелаг се поново вратио на геополитичку мапу. Али, то има и негативне последице. Што више Вашингтон буде био заинтересован за Фарска острва, влади у Торсхавну ће бити теже да и даље одржава добре односе са свима а да не изабере страну.”

Када се Данска 1972. године придружила претходници данашње Европске уније, парламент Фарских острва је одлучио да остану ван заједничког европског тржишта како би сачувала постојећа риболовна права. Иако архипелаг упорно ради на што већем дистанцирању од Копенхагена, спољна и безбедносна политика су правно и даље под контролом данске владе. Политички лидери Фарских острва своју „спољнополитичку улогу” углавном су користили за склапање повољних трговинских и риболовних споразума широм света. Тако је влада аутономног данског архипелага била међу првима на Западу која је још седамдесетих година прошлог века склопила споразум о риболову са Совјетским Савезом. Мада каснији разговори о споразуму о слободној трговини никада нису финализовани, Русија је постала главно тржиште за пласман фарске рибе.

У јеку украјинске кризе и „рата санкцијама” у троуглу Брисел–Вашингтон– Москва, Фарска острва отварају  2015. године дипломатску мисију у Русији, да би три године касније потписали и меморандум о сарадњи са Евроазијском унијом. То што нису део ЕУ помогло је Фарским острвима да искористе ситуацију и постану највећи извозник рибе у Русију. Вашингтон не брине толико коме ће све ова данска аутономна територија да извози рибу, већ да тај архипелаг у склапању повољних уговора не потпадне под утицај Москве или Пекинга, где такође има своју „амбасаду”. Када је државна телекомуникациона компанија „Фероја теле” 2020. почела преговоре са кинеским „Хуавејом” о увођењу 5-Г мобилне мреже, америчка амбасадорка у Данској, Карла Сендс, преко локалног фарског дневника „Сосијалурин”  директно је поручила тамошњој влади да за ове послове одабере  америчку или европску компанију.

Амерички притисак да „Хуавеј” испадне из игре је уродио плодом и због несмотрености једног фарског министра који није искључио микрофон током разговора са кинеским партнерима. Тако се сазнало да споразум о слободној трговини са Кином, који Фарска острва толико прижељкују, води преко давања дозволе лиценце „Хуавеју” за 5-Г мрежу. Четири месеца после сусрета са Мајком Помпеом, на којем је амерички шеф дипломатије упитао колегу Јепе Кофода зашто Фарска острва немају дипломатско представништво и у Вашингтону, локална влада, која је спремала да парафира контроверзни уговор са „Хуавејом”, потписала је споразум о партнерству са САД.

Овим договором од 28. новембра, који је у данској јавности прошао готово незапажено, Вашингтон и Торсхавн, осим тога што су изразили жељу да ојачају сарадњу у науци и култури и економији, признали су заједничке стратешке и економске интересе у северном Атлантику. Фарска острва су сада на путу да постану поморска база која ће пружати услуге војним бродовима САД и НАТО. Да ли ће за аутономни „зелени архипелаг”, који има дупло више оваца него становника, то значити и крај добрих односа са Москвом и Пекингом?

Izvor: www.politika.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 038



« Reply #638 on: January 04, 2021, 01:11:13 pm »

Španija i VB pregovaraju o vojnoj saradnji
IZVOR: TANJUG PONEDELJAK, 4.01.2021.

Španija i velika Britanija trenutno pregovaraju o postizanju sporazuma o vojnoj saradnji, a nakon što je Britanija napustila EU.

Taj sporazum trebalo bi da obuhvati borbu protiv džihadizma, odbranu od sajber napada, zajedničke misije, kao i "mere poverenja" u vezi Gibraltara, prenosi španski El pais. Kako se navodi, sporazum bi trebalo da bude i ključni element nove saradnje. Trenutna saradnja dve zemlje ograničena je na inicijative unutar NATO alijanse čije su članice i Britanija i Španija, dok na bilateralnom nivou postoje određeni sporazumi o ppoverljivim informacijama i saradnji, ali oni ne pokrivaju sve aspekte odbrane.

Izvor: www.b92.net
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 038



« Reply #639 on: January 14, 2021, 10:53:22 am »

четвртак, 14.01.2021.

Велики нереди у Брисел, запаљени полицијска станица и возила

Демонстранти у Бриселу, главном граду Белгије, запалили су улаз полицијске станице и полицијско возило током протеста због смрти тинејџера афричког порекла који је преминуо након што га је привела полиција.

Стотине грађана окупило се пред полицијском станицом, у близини железничке станице у северном делу Брисела, на протестима због смрти младића (23) афричког порекла по имену Ибрахима Барије, јавила је агенција Анадолија. Током протеста могле су се чути пароле „Живот црнаца је важан”, „Правда за Ибрахиму”, „Полицајци убице”, а демонстранти су потом почели да бацају камење на полицијску станицу, на што су припадници снага сигурности одговорили кориштењем воденог топа.

Демонстранти су нешто касније запалили улаз полицијске станице и полицијски аутомобил, додаје се у тексту Анадолије. Током нереда разбијена су стакла на бројним полицијским аутомобилима, а демонстранти су оштетили банкомате и радње у оближњим улицама. Демонстранти су камењем погодили и возило белгијског краља Филипа, које је случајно пролазио регијом у којој су протести трајали, а засад није познато да ли је у том тренутку у возилу био краљ. Неколико демонстраната је повређено и пребачено у болницу, а више демонстраната је приведено.

Полиција је привела Ибрахиму Баријеа с образложењем да се није придржавао мера предузетих у оквиру борбе против корона вируса. Барије је мобилним телефоном снимио видео полиције, а затим побегао. Потом је ухапшен и одведен у полицијску станицу, сат времена касније изгубио је свест, а умро у болници у коју је пребачен, па је тужилаштво покренуло истрагу о смрти младића.

Izvor: www.politika.rs
Logged
Pages:  1 ... 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 [64] 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 ... 94   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.031 seconds with 22 queries.