Mala i udaljena zemlja oko koje velike sile lome koplja: Sve oči su uprte u nju i mogla bi da odluči pobednika između Istoka i ZapadaM.I.M. 23.03.2021.
Neočekivano sazvani parlamentarni izbori na Grenlandu, zakazani za 6. april, prete da utiču na pristup evropskih industrija retkim mineralima koji su ključni za “zelenu” tranziciju, a Vašington i Peking takođe će ih pratiti sa pažnjom.Grenland se našao na listi prioriteta Vašingtona, piše “Forin polisi”, a njihove napore “gura” novi američki konzulat u prestonici Nuk koji je otvoren prošlog juna. Kako se izborna kampanja zahuktava, izgleda da se sve više grenlandskih političara koleba u podršci predloženom rudarskom projektu na jugu zemlje, gde se nalaze jedni od najvećih nalazišta retkih minerala u svetu. Prošlog meseca se koaliciona vlada Grenlanda urušila usred tekuće debate zbog novog rudnika, a sad novi, nezavisni izveštaji, pozivaju obaveštajnu alijansu “Pet očiju” – koju čine Sjedinjene Države, Velika Britanija, Australija, Novi Zeland i Kanada – da izgradi mostove sa ostrvom kako bi smanjili zavisnost od resursa od Kine.
Kompleksni statusKako geopolitika izvora postaje sve spornija, vanredni aprilski izbori mogli bi da označe tačku prekretnicu za udaljenu arktičku naciju, sićušnu demokratiju sa 56.000 stanovnika. Utvrditi status Grenlanda može se pokazati teškim. To je autonomna teritorija unutar Danske, slobodna – i voljna - da dodatno unapredi svoju nezavisnost od kraljevine, ipak ograničena u tome svojim oslanjanjem na nju za, ugrubo, oko polovine svog godišnjeg budžeta. Stanovnici Grenlanda, uglavnom Inuiti, ovlašćeni su da preuzmu bilo koju od mnogih odgovornosti koje trenutno ispunjava Kopenhagen – što uključuje migracije, pomorsku trgovinu i neke aspekte spoljne politike – pod uslovom da sami podnesu i troškove. Puna nezavisnost je Ustavom određena opcija, sve dok na referendumu dobije podršku naroda.
Geografski položaj najvećeg svetskog ostrva (triput većeg od Teksasa), smeštenog između Arktičkog i Atlantskog okeana, takođe je zbunjujuć. Teško je reći gde na Grenlandu prestaje zemlja a počinje led. Svake godine istraživači ispituju obalu, tragajući za novim ostrvima koja se pojavljuju topljenjem glečera, nagomilanih u ogromnoj unutrašnjosti Grenlanda čiji je značajan deo ispod nivoa mora.
"Made in China"Novi izveštaj Polarne inicijative za istraživanje i politiku, sa sedištem u Britaniji, opisuje kako je bivši američki predsednik Donald Tramp nudio da kupi Grenland 2019, što su mnogi stanovnici ostrva doživeli kao uvredu. Mnogi u SAD su sve više svesni, ističe izveštaj, da je Kina
“istovremeno najveća svetska zaliha, proizvođač, potrošač, prerađivač, uvoznik i izvoznik retkih minerala”. Nisu im promakli ni navodi kineskih medija da bi retki mineralni mogli da budu način odgovora na nove američke trgovinske barijere.
U februaru je novi predsednik SAD Džozef Bajden potpisao ukaz u kojem se ističe američka potreba za
“otpornim, raznovrsnim i bezbednim lancima nabavke”. U ukazu se precizira da će ministar odbrane podneti izveštaj o rizicima u lancu nabavke ključnih minerala i drugih strateških materija, uključujući retke minerale iz zemlje, te izneti preporuke kao odgovor na te rizike. Iste nedelje je predsednica Evropske komisije Ursula Fon Der Lajen rekla da kineska dominacija nad retkim mineralima
“nije održiva”. Inicijativa je u izveštaju poziva na alijansu “Pet očiju” u vezi ključnih minerala koja bi doprinela
“većoj bezbednosti resursa za Britaniju i njene saveznike putem ojačane saradnje na Grenlandu i sa njim”.
Ključni mineraliOd 41 kompanije koje imaju dozvole da eksploatišu, istražuju i tragaju za resursima na ostrvu, 27 ima sedište ili je povezano sa Britanijom, Kanadom i Australijom. Proizvodnja retkih minerala porasla je za devet odsto od 2019-2020, a oko 95 odsto prerade odvija se u Kini uglavnom zahvaljujući manjim troškovima. Iako retkih minerala ima u obilju širom sveta, 17 elemenata uključenih u tu kategoriji imaju sve veću upotrebu u postojećim i novim tehnologijama, poput lasera, turbina na vetar, nuklearnih kontrolnih šipki. Njihova važnost za novu generaciju zelenih i vojnih tehnologija je jasna.
Velike zalihe Grenlanda – koje američke Geološka agencija opisuje kao najveća nerazvijena nalazišta u svetu – mogle bi se pokazati ključnima u podsticanju Zapada da uhvati korak sa preradom. Ipak, te rezerve imaju drugačiji značaj za sam Grenland, čijim je stanovnicima potrebna ekonomska snaga da se odvoje od danske finansijske podrške.
Rudnik KuanersuitGrenland je dom svega dva aktivna rudnika, a razvoj jednog od njih, Kuanersuita, obeležio je politiku ostrva unazad šest meseci. Prema medijskim izveštajima, Kuanersuit će biti
“drugi najveći u svetu rudnik za retke minerale, a peti za uranijum”. Nalazi se manje od 10 kilometara od Narsaka sa 1.300 stanovnika, od kojih mnogi nisu srećni zbog planova da se radioaktivni otpad čuva iza brane ili da se tlo posipa vodom kako bi se sprečilo širenje radioaktivne prašine.
Prošlog novembra je premijer Kim Kjelsen izgubio izbore za lidera vladajuće stranke Siumut, zamenio ga je poslanik Erik Jensen, međutim ovaj je odbio da preda fotelju dok je Jensen počeo da govori kako bi izmenio stav partije po pitanju Kuanersuita, koji su dugo podržavali. Kuanersuit razvija australijska firma “Grenland minerals”, čiji je najveći deoničar “Šenge resorsiz”, čiji je dalje najveći akcionar podređen odeljenju kineske vlade, što nije izbeglo pažnji bezbednosnih istraživača. Odluka u vezi tog rudnika – sve dok se ne tiče izvoza ili kontrole uranijuma – jeste na Grenlandu, a ne na Danskoj.
Kako Grenlanđani napreduju na svom putu ka nezavisnosti, značaj njihove kolektivne odluke mogao bi jednog dana premašiti okvire retkih minerala. Položaj ostrva ima stratešku važnost za čitav Arktik – tako je na severu smeštena vazduhoplovna baza Tuli, uspostavljena sporazumom Danske i SAD tokom Drugog svetskog rata. Trenutni “začarani krug” na Grenlandu jedno je poglavlje duge političke sage ljudi povezanih sa ostrvom ali željnih promena. Oni su odlučni da proglase nezavisnost, ali ipak je večno odlažu. Rastući interes velikih kompanija i stranih vlada u pozadini je aprilskih izbora, koji bi se mogli pokazati presudnima za ostrvo i njegovu budućnost.
Izvor:
www.blic.rs
