Kratke vijesti

[MOTORISTA]

Kako je Bajden udario EU gde je najviše boli i pretvorio je u filmskog negativca
J.R. 15.05.2021.

Na prvi pogled, transatlantski odnosi izgledaju mnogo bolje otkako je Donald Tramp napustio Belu kuću. Više se ne može čuti kako američki predsednik kritikuje nemačke automobile i optužuje Angelu Merkel da nije platila račune za NATO.

Ali ako se bliže pogleda, vidi se da Džo Bajden u svakoj oblasti, od trgovine i poreza do vakcina protiv korona virusa, zadaje istu glavobolju birokratskom Briselu kao i njegov prethodnik. Pritom pogađa EU tačno tamo gde je najviše boli - oduzima joj pravo da svet posmatra sa "moralne visine", kao što to obično voli da radi. Bajdenov bombastični predlog da se svi odreknu prava intelektualne svojine nad vakcinama protiv korona virusa savršen je primer, jer se EU sada koprca u pi-ar krizi, odjednom pretvorena u filmskog negativca koji zagovara prava farmaceutskih giganata na štetu siromašnih zemalja.

- Prava promena je ta što administracija Bajdena, na naše najveće zaprepašćenje, uključujući i moje, zaista menja ukupni narativ o ovim pitanjima, a nismo mislili da će to učiniti - rekla je Кatlin Van Brempt, belgijska poslanica u Evropskom parlamentu i glavna predstavnica socijalističke grupe za trgovinu.

Američki "vakcina gambit" nije jedini primer. Za samo nekoliko meseci, Bajden je razotkrio mane evropske trgovinske politike prema Кini i nedostatak ambicija EU u planovima za oporezivanje digitalnih multinacionalnih kompanija. Na površini stvari su se poboljšale, ali ispostavilo se da je Bajden jednako "tvrd orah" kao i Tramp u pitanjima do kojih je Briselu zaista stalo, poput nemačko-ruskog gasovoda Severni tok 2.

Iako Bajden želi da ublaži dugogodišnji carinski sukob zbog subvencija za Erbas i Boing, novi predsednik je takođe ostavio netaknutim veliki deo Trampove trgovinske politike, uključujući carine na čelik i blokadu sudskog sistema Svetske trgovinske organizacije. Na nekim frontovima on zapravo pritiska Evropu jače nego što je to činio Tramp. Bajdenov nagon za politikom "kupujte američko“, favorizujući američke kompanije na velikim javnim tenderima, čak može povući protivmere Brisela.

Sto dana od početka rada nove administracije, Evropljani počinju da osećaju da im njihov najbliži saveznik nudi prilično oštru ljubav.

Vakcina zlikovci

Bajdenov iznenađujući potez da javno podrži poziv Indije i Južne Afrike za odricanje od intelektualne svojine nad vakcina protiv korona virusa samo je najnoviji primer poteza koji nisu samo u suprotnosti sa ekonomskim interesima EU, već i razotkrivaju blef navodno progresivnog vođstva Brisela. Čak ni Francuska, koja je zvanično podržala odricanje od patenta, nije oduševljena novim licem Bajdenove administracije. Ministar za evropske i spoljne poslove Klement Bone rekao je za "Politiko" da je to bio "vrlo politički potez", jer Amerikanci, kada je reč o vakcinama, "do sada nisu ništa izvezli". Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u četvrtak je na sličan način pokušala da fokus usmeri na izvoz vakcina, odnosno na polje gde je Evropa bila odgovorniji globalni igrač.

- Iako je EU spremna da proceni kako bi predlog Vašingtona mogao da pomogne u postizanju povećanja proizvodnje vakcina, mi pozivamo sve zemlje proizvođače vakcina da odmah dozvole izvoz i da izbegnu mere koje ometaju lanac snabdevanja - tvitovala je Fon der Lajenova. Optužba na račun Amerike je jasna. Međutim, Van Brempt iz Evropskog parlamenta istakao je da je Bajden razotkrio propust Brisela.

- Sećam se da je u jednom od svojih prvih govora nakon izbijanja pandemijske krize, Ursula fon der Lajen rekla da niko nije siguran ako svi nisu na sigurnom. Ona je poručila da ćemo mi Evropljani stati zajedno sa ostatkom sveta. A nismo - rekao je.

Кina je bila još jedno strateško područje u kojem je Amerika učinila da EU izgleda licemerno zbog pontifikovanja "evropskih vrednosti“. Predvođena Nemačkom i njenom najvažnijom automobilskom industrijom, EU je krajem prošle godine ušla u trgovinski sporazum sa Pekingom, ne obazirući se na optužbe za kršenje ljudskih prava i zahteve dolazeće Bajdenove administracije da se konsultuje o sporazumu. Iako je Trampov državni sekretar Majk Pompeo prvi proglasio kineske progone Ujgura u Sinđijangu "genocidom“, administracija Bajdena otišla je korak dalje sa formalizovanjem te oznake u izveštaju. To je stvorilo moralni pritisak na zemlje EU da zauzmu isti stav i uperio oči sveta prema nemačkoj fabrici "Folksvagen" u regionu.

Sad kad je sporazum između Brisela i Pekinga pod znakom pitanja nakon što su ključni članovi Evropskog parlamenta rekli da ga nikada neće ratifikovati posle sankcija Pekinga - američka trgovinska predstavnica Кetrin Taj ponovo je lukavo sugerisala da je možda vreme za razgovor. Bila je previše uljudna da bi kazala "rekli smo vam“, ali je jednostavno je primetila da je sporazum "tema od velikog interesa u administraciji i da očekuje razgovore sa evropskim kolegama".

Porezi

Potpuno neočekivano, Amerikanci su takođe nadmašili Evropu po pitanju poreske pravičnosti, što je bio povod dugogodišnjeg neslaganja između Brisela i Vašingtona. Кao i kod carina na čelik i blokade Svetske trgovinske organizacije, i ovde je Bajden uglavnom nastavio Trampovu politiku. Održao je pretnju da će ukinuti carine na milijarde dolara vredne francuske luksuzne proizvode zbog digitalnog poreza Emanuela Makrona. Prošlog ponedeljka Vašington je započeo postupak carinske odmazde Austriji, Italiji i Španiji zbog njihovih digitalnih poreza. Ali, za razliku od Trampa, Bajden istovremeno odnosi moralnu pobedu. U još jednom potezu prošlog meseca, Bajden je zasenio lidere EU. U međunarodnim razgovorima o globalnom oporezivanju, on je predložio minimalni porez na dobit velikim korporacijama od 21 odsto u svetu, što je mnogo ambicioznije od 12,5 odsto koliko je predložila EU.

Bajdenov plan oporezivanja 100 najvećih kompanija na svetu uključivao bi Gugl i Fejsbuk, ali i nedigitalne divove poput "Folksvagena" i francuskog naftno-gasnog giganta "Total". Posle ovog neverovatnog obrta, Berlin i Pariz su sada pod pritiskom da objasne zašto ne bi podržali veći minimalni porez za multinacionalne kompanije, nakon što su godinama držali lekcije o poreskoj pravičnosti. Upitan da li je podržao porez od 21 odsto, nemački ministar ekonomije Peter Altmajer rekao je da Berlin još uvek treba da "istraži efikasnost i obim" američkog predloga. Van Brempt iz redova socijalista rekla je da su svi ovi Bajdenovi potezi pojačali pritisak na EU da postane koherentnija.

- Odjednom mi Evropljani zaostajemo u ovim progresivnim pitanjima u kojima kojima obično vodimo glavnu reč - rekla je.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Novi zakon o promociji privatnog obrazovanja
D. D. S. 17. 05. 2021.

KINESKA vlada najavila je danas novi Zakonu o promociji privatnog obrazovanja koji zabranjuje strane nastavni programe, od vrtića, do devetog razreda. Zakonom, koji stupa na snagu 1. septembra, zabranjuje se i strano vlasništvo nad bilo kojom devetogodišnjom privatnom školom.

Kako prenosi agencija Rojters, članovi upravnog odbora ili bilo kog drugog organa zaduženog za donošenje odluka u privatnoj školi moraju da budu kineski državljani. Među njima se, prema novom zakonu, moraju nalaziti i predstavnici kineskih regulatora. Kina trenutno ima privatne, devetogodišnje osnovne škole, u kojima se nastava održava u skladu s domaćim, i stranim, nastavnim programima.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Bomba iz Drugog svetskog rata pronađena u Frankfurtu, evakuisano 25.000 ljudi
SVET Autor: Beta 19. maj. 2021

Oko 25.000 ljudi evakuisano je u Frankfurtu nakon što je tokom izgradnje otkrivena bomba od 500 kilograma iz Drugog svetskog rata, saopštile su vlasti.

Stanovnici gusto naseljene oblasti Frankfurta morali su da budu evakuisani pre izazivanja eksplozije bombe. Neeksplodirane bombe često bivaju pronađene na gradilištima, iako je od kraja Drugog svetskog rata prošlo 76 godina. Prošle godine je uništeno sedam bombi pronađenih na placu blizu Berlina, na kojem američka kompanija električnih automobila Tesla gradi svoju prvu evropsku fabriku. Nakon što je u Frankfurtu 2017. godine otkrivena bomba težine 1,4 tone, evakuisano je 65.000 ljudi. To je bila najveća operacija evakuacije u Evropi od 1945. godine.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

"Ne budite naivni, Ameriku brine samo Kina": EU ne može da se usaglasi oko sukoba na Bliskom istoku, a Bajden joj prkosi
J.R. 19.05.2021.

Odlučnost administracije novog američkog predsednika Džoa Bajdena da se ne meša u izraelsko-palestinsko pitanje najbolje su oslikale nedavne posete državnog sekretara Entonija Blinkena Кopenhagenu, Rejkjaviku i Grenlandu. Rasprave o Arktiku i klimatskoj krizi možda jesu važne, ali prohladni sever je daleko od tunela, raketne vatre i patnje u najnovijem ratu na Bliskom istoku.

Ćorsokak u Savetu bezbednosti UN-a, gde se Amerika usprotivila bilo kakvom pomaku ka rezoluciji kojom se traži prekid vatre, ostavio je Evropsku uniju u nagađanju u kojoj se meri nova administracija, bar kada je reč o Izraelu, zaista razlikuje od prethodne i kako se Amerika može nagovoriti da bude manje suzdržana u potrazi za mirom na Bliskom Istoku. Кao rezultat toga, ministri inostranih poslova EU, često zabrinuti da im na Bliskom istoku nedostaje uticaj koji zahteva njihova ekonomska snaga, u utorak će se sastati i razgovarati o tome kako da koordiniraju svoj stav.

Što se tiče spoljne politike, lideri EU često žele stratešku autonomiju od Amerike, a zatim u praksi ne ispadne sve onako kako su zamislili. Ministri spoljnih poslova EU, na primer, nisu izdali kolektivno saopštenje o Izraelu od 2016. godine. Još u februaru 2020. godine, nakon što je Tramp priznao Jerusalim kao izraelsku prestonicu, Mađarska, Češka i Rumunija, između ostalog, blokirale su izjavu EU koja kritikuje taj plan. EU je institucionalno jača u spoljnoj politici nego što je bila 1980. godine, kada je tadašnjih devet država donelo Venecijansku deklaraciju, što je dovelo do priznanja Palestinske oslobodilačke organizacije - ali je njen politički utjecaj nesumnjivo smanjen.

Tenzije postoje unutar, kao i između država članica. U Nemačkoj je jedna od najjačih pristalica Izraela, kandidatkinja Zelenih za kancelarku, Analena Berbok, bila pod pritiskom političara iz vladajuće CDU da pojasni izjave koje je dala 2018. godine o isporukama oružja Izraelu. Ona je poslednjih dana osudila Hamas. U Austriji je Sebastijan Кurc istakao izraelsku zastavu nad austrijskom vladom, što je iranskog ministra spoljnih poslova Džavadu Zarifa navelo da otkaže posetu Beču. Suprotno tome, francuska diplomatska služba izdala je devet saopštenja koja pozivaju na uzdržanost. U Italiji su radnici blokirali isporuku oružja za Izrael u luci Livorno, a italijanski ministar spoljnih poslova Luiđi Di Majo pozvao je EU da zauzme jasan i jedinstven stav.

EU se marginalizovala u ovom sukobu kada je odbila da razgovara sa Hamasom direktno ili čak putem glasnika, piše "Gardijan". Posredničku ulogu vode Amerika, Egipat, Jordan i Кatar. Umesto toga, EU se specijalizovala za pozive za obnovu Gaze. Ipak, bilo je upadljivo na nedeljnom sastanku Saveta bezbednosti UN koliko se evropski glas razlikovao od američkog. Sajmon Kovenej, irski ministar spoljnih poslova često viđen kao jedan od velikih saveznika Bajdenove administracije, bio je najoštriji prema Izraelu i Americi. Rekao je da je ključno da UN zauzme jedinstven stav, a to do sada nisu mogle da učine. To je bila direktna optužba na račun Amerike i otpor koji pružaju bilo kojoj rezoluciji koja poziva na prekid vatre.

Amerika je, umesto toga, pozvala na "održivi mir“, a ta formulacija Izraelu ostavlja slobodu da nastavi bombardovanje sve dok ne neutrališe vojnu infrastrukturu Hamasa. U EU postoji i zabrinutost da li će je i u kojoj meri Bajdenova administracija tretirati kao cenjenog ravnopravnog partnera. Tokom posete Briselu u martu, Blinken je obećao da će se konsultovati sa svojim saveznicima "rano i često“, ali potezi koje je administracija povlačila u poslednje vreme ne obećavaju.

Američko odbijanje tri puta da dozvoli Savetu bezbednosti UN-a da izda saopštenje o Bliskom istoku je samo poslednji u nizu primera. Povlačenje trupa iz Avganistana bila je odluka koju je Amerika donela samostalno i saopštila je NATO-u. Predlog Evropske komisije za transatlantski trgovinski i tehnološki savet do sada nije naišao na odgovor. Pretnja sankcijama zbog gasovoda Severni tok 2 i dalje traje. Bajdenov poziv da se odrekne od patenta na vakcine protiv korona virusa pretvorio je EU u filmskog negativca koji zagovara prava farmaceutskih giganata na štetu siromašnih zemalja. Slično je bilo i nakon Bajdenovog predloga da minimalni porez na dobit velikih korporacija bude 21 odsto, što je mnogo ambicioznije od 12,5 odsto koliko je predložila EU.

Norbert Rotgen, predsednik njemačkog odbora za spoljne poslove Bundestaga, nedavno je rekao da Evropa ne bi trebalo da bude naivna prema Americi ili njenoj odlučnosti da se usredsredi na svoj glavni prioritet - "sveobuhvatno nadmetanje sa Кinom“.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Narušena sigurnost imovine, poremećen finansijski poredak
D. D. S. 21. 05. 2021.

KINESKA udruženja za onlajn finansije, Kinesko udruženje banaka i Udruženje za plaćanje zabranili su pružanje usluga povezanih sa kriptovalutama, preneo je portal "Enterprener". Zabrana se odnosi i na rad sa kompanijama koje posluju u oblasti kriptovlauta. Potez je usledio posle višestrukih pokušaja Kine da reguliše aktivnosti na tržištu digitalnih valuta.

- U poslednje vreme su skočile cene kriptovaluta, pa su strmoglavo pale. Poraslo je i spekulativno trgovanje kriptovalutama, koje ozbiljno narušava sigurnost imovine ljudi i remeti normalan ekonomski i finansijski poredak - navodi se u zajedničkom saopštenju tih organizacija.

Kineskim bankama i internet kompanijama za plaćanje naloženo je da obustave sve aktivnosti otvaranja računa, registracije novih korisnika, trgovine i osiguranja.Takođe, ni institucije ne mogu da pružaju usluge razmene kriptovaluta sa kineskom valutom juan, kao i sa drugim stranim valutama. Pored toga, institucijama je zabranjeno da pružaju usluge štednje i izdavanja finansijskih proizvoda povezanih s kriptovalutom. Evropska investiciona banka nedavno je najavila da će početi da koristi svoju kriptovalutu Etereum, koja će biti dostupna u obveznicmama vrednim 100 miliona evra.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Obnavljanje odnosa dve zemlje nakon višedecenijskih optužbi
Tanjug 27. 05. 2021.

FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron stigao je danas u Kigali, glavni grad Ruande, u nadi da će obnoviti odnose između dve zemlje nakon višedecenijskih optužbi Ruande na račun Francuske i njenog saučesništva u genocidu 1994. godine.

Ulice Kigalija su danas tihe, bez ijednog transparenta ili zastave koji obično prate posetu na visokom nivou, prenosi agencija Rojters. Francuski predsednik bi trebalo da govori o genocidu u Memorijalnom centru Gisozi u Kigali, gde je sahranjeno više od 250.000 pripadnika naroda Tutsi. Poseta je usledila nakon objavljivanja izveštaja francuske istražne komisije u martu, u kojem se navodi da je kolonijalni stav zaslepio francuske zvaničnike i da vlada snosi "ozbiljnu" odgovornost jer nije predvidela pokolj.

Međutim, izveštaj je oslobodio Francusku direktnog saučesništva u ubistvu više od 800.000 Tutsa i umerenih Hutua. Predsednik Ruande Pol Kagame, koji je rekao ranije da je Francuska učestvovala u genocidu, izjavio je prošle nedelje da ovaj izveštaj "mnogo znači" građanima Ruande. Građani Ruande "možda ne mogu zaboraviti, ali mogu oprostiti" Francuskoj za njenu ulogu, izjavio je Kagame, pripadnik Tutsa i glavna figura na političkoj sceni Ruande otkako je njegova pobunjenička vojska okončala ubistva odreda smrti koji su odani vladi koju predvode pripadnici naroda Hutu.

Makron, koji je pokušao da distancira Francusku od njene kolonijalne prošlosti, izjavio je u aprilu da će zvanični Pariz otvoriti arhive bivšeg predsednika Fransoa Miterana o Ruandi, u sklopu nastojanja da se bolje razume uloga Pariza u toj afričkoj zemlji tokom genocida. Jelisejska palata je saopštila da će Makron u petak imenovati novog ambasadora u Ruandi, što će biti prvi akreditovani francuski izaslanik od 2015. godine.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Preminuo ambasador Ukrajine u Tajlandu
Tanjug 30.05.2021.

Ambasador Ukrajine u Tajlandu Andrij Bešta (44) preminuo je danas u jednom letovalištu gde je bio na odmoru s porodicom.

Nadležne medicinske službe na ostrvu Lipe u provinciji Satun na jugu Tajlanda konstatovale su smrt 44-godišnjeg ambasadora, potvrdio je u izjavi za AP Ekarat Lisen, guverner provincije Satun. Sin preminulog ambasadora reako je nadležnima da se njegov otac jutros žalio na mučninu, ali da se pre toga osećao dobro. Policija smatra da je ukrajinski ambasador po svemu sudeći doživeo srčani udar. Bešta je preuzeo položaj ambasadora u januaru 2016. godine, a za njim ostaju supruga, kćerka i dva sina, navodi se na sajtu ambasade Ukrajine.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Sezona priznavanja genocida: Šta su Nemačka i Francuska radile u doba kolonizacije i zašto baš sada traže oproštaj
J.R. 30.05.2021.

Francuska i Nemačka žele da prevaziđu svoju mračnu afričku prošlost - ali pitanje je da li će u tome uspeti.

Obe zemlje su ove nedelje priznale odgovornost za svoju ulogu u ubistvima stotina hiljada ljudi tokom prošlog veka u Ruandi i Namibiji. Analitičari kažu da te odluke predstavljaju pokušaje Evrope da resetuje odnose sa ključnim partnerima u Africi. Francuski predsednik Emanuel Macron rekao je u četvrtak u Ruandi da je njegova zemlja "dužna da istoriji pogleda u lice i prepozna svoj deo u patnji naroda Ruande".

Već sledećeg dana, nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas kazao da je njegova zemlja odgovorna za masovno ubijanje desetina hiljada ljudi, pripadnika namibijskih manjina Herero i Nama, tokom njene kolonijalne okupacije te zemlje početkom 20. veka.

- Imamo samo jednu reč za ono što je za vreme nemačke kolonijalne okupacije između 1904. i 1908. počinjeno u Namibiji: genocid. U svetlu istorijske i moralne odgovornosti Nemačke, tražićemo oproštaj od Namibije i potomaka žrtava - rekao je Mas, dodajući da se Nemačka složila da obezbedi više od milijardu evra u narednih 30 godina za finansiranje projekata u sektorima kao što su poljoprivreda i zdravstvo.

Francuska i borba za uticaj

Za 27 godina, koliko je prošlo otkako je približno 800.000 etničkih Tutsija ubijeno u genocidu koji se odigrao tokom samo 100 dana, Francuska se nije izvinila za svoju čvrstu podršku vladi odgovornoj za zločin. U četvrtak nije bilo formalnog izvinjenja francuskog predsednika. Francusko priznanje desilo se tokom susreta Makrona i ruandskog predsednika Pola Кagameoma u Кigaliju. Ruandska vlada dugo je bila nezadovoljna nevoljnošću Pariza da prizna da je gajenjem ekonomskih odnosa sa liderima širom Afrike ignorisala očigledna kršenja ljudskih prava na terenu. Početkom godine vlada Ruande je čak objavila izveštaj na 592 stranice u kojem se detaljno opisuje uloga Francuske u genocidu.

Devedesetih godina Francuska je na Ruandu gledala kao na priliku da se suprotstavi uticaju afričkih zemalja u kojima se govori engleski, poput Ugande, Кenije i Tanzanije. U to vreme Pariz je pružao podršku ekstremističkom Hutu režimu na čelu sa Gregorom Kajibandom, koji je preuzeo vlast 1962. godine i nadgledao masakre nad Tutsijima narednih godina.

- Makronova izjava o francuskoj krivici oko genocida u Ruandi manje se odnosi na promenu politike prema tom pitanju, a više na sanaciju štete u odnosima između Francuske i Ruande - rekao je Majkl Dženings, profesor međunarodnog razvoja na Univerzitetu SOAS u Londonu, napominjući kako je Pariz već duže vreme zabrinut zbog sve slabijeg uticaja u Ruandi otkada se zemlja pridružila Кomonveltu, uprkos tome što nije imala istorijske veze sa Velikom Britanijom.

Francuska je bila pod pritiskom i zbog nadmetanja sa drugim svetskim silama. Poslednjih godina Rusija je naglo počela da širi uticaj u afričkim zemljama u kojima su dugo dominirale bivše evropske kolonijalne sile, uz prodaju aviona, oružja i osiguravanja rudarskih projekata. Tu su i kineske pozajmice afričkim državama, a Peking je čak izgradio novo sedište Afričke unije u etiopskoj prestonici Adis Abebi. Ipak, analitičari su rekli da je Makronov potez u osnovi bio diplomatska pobeda Кagamea, čija se vlada sve češće kritikuje zbog autoritarnosti nakon hapšenja Pola Rusesabagina, kritičara predsednika, koji je bio inspiracija za poznati film "Hotel Ruanda".

- Ruanda će se nadati da će francuska želja za održavanjem dobrih odnosa pomoći u ublažavanju kritika na račun vladajućeg Ruandskog patriotskog fronta - rekao je Dženings.

Nemačka pomoć "nije dovoljna"

Priznanje krivice od strane Nemačke desilo se u vreme kada Berlin nastoji da proširi svoju ulogu u subsaharskoj Africi povećavanjem novčane pomoći i dopremanjem trupa u mirovnu misiju Ujedinjenih nacija u Maliju. Ali, unutar Namibije postoji podela oko toga da li bi trebalo prihvatiti priznanje Nemačke i postupke reparacije. Tradicionalni autoritet Ovaherero (OTA) i Udruženje tradicionalnih lidera Nama (NTLA) - grupe koje predstavljaju dve manjine koje su masakrirale nemačke trupe - odbacile su ove nedelje berlinsko priznanje i ponuđenu pomoć. Кažu da je ono bilo nemački "pi-ar" usmeren na podržavanje Narodne organizacije Jugozapadne Afrike (SVAPO) koja je dominirala političkom scenom od nezavisnosti 1990. godine i koju kontroliše etnička grupa Ovambo. Vekuii Rukoro, koji je na čelu OTA, rekao je za namibijske novine da odšteta od milijardu evra nije ni blizu dovoljna.

- To nije dovoljno za krv naših predaka. Borićemo se do pakla i nazad. Leći ćemo u krevet sa đavolom ako će nam to doneti ono što zaslužujemo - rekao je.

Kako je ranije pisao "Dojče vele", na području današnje Namibije, nemački kolonijalni gospodari počinili su najgore zločine. Nakon neuspelog ustanka u periodu između 1904. i 1908, život je izgubilo oko 100.000 pripadnika plemena Herero i Nama. Pojedini misionari kritikovali su nasilje koje su sprovodili njihovi zemljaci, ali mnogi su ga i podržavali.

- Sveštenici nemačke doseljeničke župe bili su potpuno na strani kolonijalnih vlasti i zastupali su njene interese. Oni su pričešćivali vojnike, pratili ih na bojište i izveštavali o događajima - rekao je evangelistički sveštenik Hans Lesing. On je rukovodio jednim istraživanjem koje se bavilo ulogom evangelističkih crkava u doba kolonijalizma u Namibiji.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Iran i CAR izgubili glasačka prava u Generalnoj skupštini UN
SVET Autor: Beta/AP 03. jun. 2021

Iran i Centralnoafrička Republika kasne u plaćanju doprinosa za budžet Ujedinjenih nacija i izgubiće prava glasanja u Generalnoj skupštini UN od 193 člana, objavio je šef UN u pismu.

U pismi predsedniku Generalne skupštine Volkanu Bozkiru generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je da još tri afričke zemlje, Komorska ostrva, Sao Tome i Principe i Somalija takođe kasne u plaćanju. On je rekao da je Generalna skupština donela rezoluciju prema kojoj te zemlje još mogu da glasaju u sadašnjoj sesiji koja se završava u septembru. Prema Povelji UN zemlje članice čija zakasnela plaćanja su jednaka ili premašuju njihov doprinos za prethodne dve pune godine gube glasačka prava. Ali Generalna skupština takođe ima ovlašćenje da odluči da li je neplaćanje rezultat uslova koji su van kontrole članice i u tom slučaju zemlja može da nastavi da glasa.

Prema pismu generalnog sekretara minimalna plaćanja potrebna za vraćanje glasačkih prava su za Iran 16.251.298 dolara a za Centralnu Afričku Republiku 29.395 dolara. Komorska ostrva treba da plate 871.632 dolara, Sao Tome i Principe 829.888, i Somalija 1.443.640 da smanje zaostatak i izbegnu moguće oduzimanje glasačkih prava u septembru, navodi se u pismu.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Lukašenko ih lovi u vazduhu, Erdogan na zemlji, bahati princ kasapi, a Putin truje: Kako autokrate hvataju neprijatelje po svetu
I.Z.K. 07.06.2021.

Kada neko stane na žulj autokrati, jedini spas je mogao da vidi u bekstvu iz zemlje.

Međutim, sve više je primera koji pokazuju da to nije dovoljno i da diktatori svoju mrežu mogu da dobace veoma daleko. A metodi kojima se obračunavaju sa svojom opozicijom i kritičarima su različiti, ali su svi neverovatno bezobzirni i surovi. Mnogi i drsko krše međunarodno pravo i izgleda da se ne plaše posledica. Poslednji u nizu ovakvih primera je zaprepastio Zapad, ali je pitanje da li će ovoga puta stići prikladna kazna.

Aleksandar Lukašenko – „otmičar aviona“

Beloruski predsednik, koji je prošle godine napunio zatvore demonstrantima koji tvrde da je pokrao izbore, zaplašio je opoziciju pretnjama, pa su mnogi zabrinuti za svoje živote i svoje porodice pobegli u Poljsku, Litvaniju...

Međutim, Aleksandar Lukašenko se ne libi da napada opoziciju i izvan svojih granica. Njegov potez od prošlog meseca je pokazao da njegovi protivnici definitivno nigde nisu bezbedni.

Podsetimo, beloruske vlasti su naterale avion kompanije „Rajaner“ na letu Atina-Vilnjus da prinudno sleti u Minsk izazvavši paniku pilota zbog tvrdnje da je u avionu bomba. Ispostavilo se da je dojava o bombi bila lažna, nesrećni putnici su satima čekali u Minsku da nastave putovanje, dok ih je pretraživala beloruska vojska. Epilog incidenta je bio hapšenje beloruskog opozicionog novinara Romana Protaševiča i njegove devojke Sofije Sapege. Oni su u međuvremenu privedeni, a na teret im se stavlja organizovanje nereda u Belorusiji. Zapad je ovo okarakterisao kao otmicu aviona. Nesrećni par je morao i da prizna krivicu, ali su mnogi uvereni da su na to bili prisiljeni.

Njihovi bližnji se sada brinu za njihovu bezbednost, s obzirom na veliki broj potresnih svedočenja drugi zatvorenih opozcionara koji tvrde da ih maltretiraju u zatvorima.

Putin i trovači iz FSB

Međutim, moglo bi se reći da je Lukašenko mala beba za ono što čine saradnici ruskog predsednika. Sve je više dokaza da ruski predsednik Vladimir Putin po svoje kritičare i neprijatelje po svetu šalje specijalne jedinice Federalne službe bezbednosti (FSB). Mnogi od njegovih kritičara su pretrpeli napade nervnim agensom, a neki i nisu preživeli. Svog trenutno najvećeg neprijatelja Alekseja Navaljnog je bacio u zatvor zbog sumnjivih optužbi. Prethodno je Navaljni bio otrovan novičokom i dugo se oporavljao u Nemačkoj. Međutim, mnogi nisu bili te sreće, a najčešće su ruski disidenti u Velikoj Britaniji bili na meti.

Britanska policija istraživala je sumnjivu smrt Rusa Nikolaja Gluškova, koji je strahovao da se nalazi na "listi za ubistva" Vladimira Putina. Telo Gluškova (68) je nađeno 2018. godine sa tragovima davljenja na vratu u njegovom domu u Nju Maldenu u Londonu. Bivši ruski špijun Sergej Skripalj je otrovan 4. marta 2018. u Solsberiju zajedno sa ćerkom Julijom, a u međuvremenu su se oporavili. Utvrđeno je da su otrovani ruskim nervnim agensom "novičok". Iako nema dokaza da je ubijen, mnogi sumnjaju u to da je milijarder Boris Berezovski izvršio samoubistvo. Berezovski je marta 2013. godine pronađen mrtav u kući u blizini Askota, zapadno od Londona, gde je živeo do smrti u 67. godini. Kad je njegovo telo otkriveno, oko vrata je imao deo svoj omiljeni crni šal od kašmira, dok je drugi deo šala pronađen na tušu, iznad njegove glave. Aleksander Perpelični je bio finansijer koji je pružio dokaze o navodnoj velikoj poneveri. Odjednom je umro 2012. godine u 44. godini, dok je džogirao blizu svog doma u Sariju, jugozapadno od Londona. Prvo se pokazalo da je ovaj "zviždač" umro od prirodnih uzroka, ali se u poslednjih nekoliko godina pojavio dokaz da je možda bio otrovan.

Ubistvo bivšeg ruskog špijuna Aleksandra Litvinjenka najverovatnije je odobrio sam ruski predsednik Vladimir Putin, navodi se u presudi britanskog suda iz 2016. godine. Istraga o njegovoj smrti počela je u januaru 2015. godine, a predsednik istražnog veća ser Robert Oven istakao je da je verovatno sam ruski predsednik potpisao nalog za njegovo ubistvo. Aleksandar Litvinjenko u bolnici u Londonu u 43. godini u Londonu 2006, 22 dana pošto je otrovan radioaktivnim polonijumom za koji se veruje da je podmetnut u njegovu šolju čaja.

Poznati beloruski novinar Pavel Šeremet ubijen je 2016. godine u Kijevu u eksploziji bombe koja je bila podmetnuta ispod njegovog automobila. Šeremet je bio i politički analitičar, specijalizovan za odnose Rusije i Ukrajine, kao i za bivši Sovjetski Savez.

„Putinov besni pas“ lovi po Evropi

Veliki broj kritičara čečenskog lidera Ramzana Kadirova živi u strahu. Mnogi su pobegli u Austriju i Nemačku, ali ih ubice i tamo nađu. Prošle godine je u Beču ubijen Mamihan Umarov, koji se na internetu predstavljao kao „Ansar iz Beča“ i koji je na svom kanalu na Jutjubu na sva usta kritikovao Kadirova. U saopštenju je austrijska policija je navela da je žrtva odbila policijsku zaštitu, ne navodeći kada ili zašto mu je ponuđena. Umarovljev prijatelj, Čečen, koji živi u Austriji i koji je tražio da ostane anoninan, izjavio je, međutim, da je Umarov zapravo pristao da policija patrolira ispred njegove kuće 24 sata dnevno kako bi zaštitio suprugu i decu, nakon što je prijavio da mu je život ozbiljno ugrožen.

Umarov je navodno dobio nov identitet i ime Martin Bek kada je dobio azil u Austriji i navodno je radio kao doušnik za austrijske bezbednosne službe. Bio je svedok ubistva Umara Izrailova u Beču 2009, čoveka koji je pobegao iz Čečenije i optuživao Kadirovljeve ljude za mučenje. Zelimhan Hangošvili ubijen je u Berlinu u avgustu 2019. godine. Državljanin Gruzije čečenskog porekla, koji se borio protiv ruskih snaga početkom dvehiljaditih, upucan je u berlinskom kraju Klajner Tirgarten, a nemačke vlasti su optužile rusku vlast da je organizovala ubistvo i proterale dvojicu ruskih diplomata.

Erdogan hapsi po Evropu, Aziji, Africi

Kampanja turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana protiv njegovih protivnika i kritičara, izgleda ne prestaje još od neuspelog puča 2016. godine i nije ograničena samo na unutrašnjost Turske, već se proširila i po okolnim kontinentima. Nedavno je u Keniji njegova tajna služba uhapsila nećaka Fetulaha Gulena, čoveka kojeg Erdogan smatra organizatorom puča. Zbog mogućih veza sa Gulenom u inostranstvu je, kako piše Njujork, pohapsio oko 80 osoba. Hapsio je čak i ljude u Bugarskoj i na Kosovu.

Od pokušaja puča, Erdogan je preduzeo oštre mere, dve godine držao na snazi vanredno stanje, uhapsio100.000 ljudi i otpustio150.000 državnih službenika.

Agenti bahatog princa ubijaju i u konzulatima

Jedan od najšokantnijih zločina koji je potresao svet svakako je ubistvo Džamala Kašogija. Istaknuti kritičar saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana, mučen je i ubijen u saudijskom konzulatu u Istanbulu 2018. godine, a veruje se da je njegovo telo isečeno na komade, ali njegovi ostaci nikada nisi nađeni. Američke tajne službe su zaključile da je Bin Salman naredio to ubistvo. U međuvremenu i dalje se čeka da on odgovara za to. Ipak, Kašogi nije bio jedina Bin Salmanova meta.

Prošle godine je optužen je da je poslao tim ubica u Severnu Ameriku da izvrše atentat na suparničkog glavnog špijuna, nakon što je uzeo njegovu porodicu kao taoce. Saad Al Džabri, koji je svojevremeno bio šef obaveštajaca pod svrgnutim prestolonaslednikom Mohamedom bin Najefom, živi u egzilu u Torontu otkako je bin Salman, takođe poznat kao MBS, bezobzirno preuzeo vlast 2017. i postao defakto vladar velikog kraljevstva.

Izvor: www.blic.rs