PALUBA
April 14, 2024, 07:07:14 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Za sve probleme prilikom registracije obratite se mailom na brok@paluba.info
 
   Home   Help Login Register  
Paluba Forum Logo
Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 [53] 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63   Go Down
  Print  
Author Topic: Kratke vijesti  (Read 238381 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #780 on: September 14, 2021, 05:11:15 am »

Stardžen: Škotskoj je potreban novi referendum o nezavisnosti
Srna 13.09.2021.

Prva ministarka Škotske Nikola Stardžen iznela je danas planove za novi referendum za nezavisnost i ističe da su Bregzit i pandemija virusa korona Škotsku stavili na potpuno drugi smjer od ostatka Velike Britanije.

Liderka Škotske nacionalne partije (SNP) kritikovala je britanskog premijera Borisa Džonsona jer je Velikoj Britaniji nametnuo "opsesiju Bregzita" tokom pandemije virusa korona, što je dovelo do nestašice hrane i radne snage. Prema njenim rečima, problemi sa kojima su se pojedinci i firme suočavali izlaskom Britanije iz EU dodatno su pogoršani pooštravanjem imigracione politike jer je time ograničen priliv radne snage. Ona je u obraćanju na godišnjoj konferenciji SNP-a istakla da će Džonson i njegova konzervativna administracija iskoristiti svu štetu koju su naneli da bi preuzeli dodatnu kontrolu i zauzeli stav protiv nezavisnosti Škotske.

- Čineći nas siromašnijim, reći će da ne možemo sebi da priuštimo da budemo nezavisni. Smanjenjem trgovine sa EU, reći će i da previše zavisimo od ostatka Britanije - naglasila je Stardženova.

Prema njenim rečima, administracija iz Vestminstera ima samo šest poslanika u Parlamentu Škotske, zbog čega ne može da donosi odluke o budućnosti bez saglasnosti ljudi koji tu žive. Ona je dodala da bi novi referendum trebao biti održan do kraja 2023. godine nakon okončanja pandemije virusa korona, ali to mora da odobri britanska administracija. Džonson je to do sada odbijao i tvrdi da je posljednje glasanje 2014. godine, kada je većina Škota bila za ostanak u Velikoj Britaniji, bio "događaj jednom u generaciji".

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #781 on: September 14, 2021, 05:31:24 am »

"Erbas" u niskom letu iznad Pariza, pratio ga lovac
Novosti online 12. 09. 2021.

"ERBAS A330", koji je protutnjao nebom iznad Pariza, dok ga je pratio borbeni avion "rafal", preplašio je građane francuske prestonice.

- Zvučalo je poput eksplozije - nismo znali da li se srušio. I to na 11. septembar, na godišnjicu napada na SAD - rekao je jedan Francuz.

Ipak, ispostavilo se da su "Erbas" i "Rafal" leteli u sklopu vojne vežbe, i to ne bilo kakve - u avionu je u tom trenutku bio francuski premijer Žan Kasteks, sa ministarkom odbrane Florens Parli. Snimci leta su objavljeni i na internetu, gde su mnogi izrazili zabrinutost zbog "ove besmislice sa borbenim avionom".

Izvor: www.novosti.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #782 on: September 14, 2021, 05:36:47 am »


"Erbas" u niskom letu iznad Pariza, pratio ga lovac



Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #783 on: September 14, 2021, 06:07:26 am »

Japan upozorio građane: Sklonite se, moguć teroristički napad
IZVOR: TANJUG PONEDELJAK, 13.09.2021.

Tokio -- Japansko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je danas svoje građane da se drže dalje od verskih objekata i gužve u šest zemalja jugoistočne Azije.

Građani su upozoreni da postoji mogućnost terorističkog napada. Ministarstvo je saopštilo da je ima informacije da "postoje povećani rizici poput bombaša samoubica", piše AP.

Upozorenje se odnosi na Indoneziju, Filipine, Singapur, Maleziju, Tajland i Mjanmar.

Portparol tajlandskog ministarstva spoljnih poslova Tani Sangrat rekao je da Japan nije otkrio poreklo upozorenja i da japanska ambasada nema drugih detalja osim da takvi napadi "nisu specifični za Tajland". Tajlandske bezbednosne agencije nemaju vlastite informacije o mogućoj pretnji, rekla je zamenica portparola policije Kisana Patanakaroen. Filipinsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da ne zna za informacije o povišenom nivou pretnje, dok je portparol indonežanskog ministarstva spoljnih poslova Teuku Faizasiah porekao da je bilo kakvo upozorenje upućeno japanskim gradjanima.

U saopštenju, Japan je pozvao svoje gradjane da veliku pažnju na lokanle vesti i da "za sada budu oprezni".

Izvor: www.b92.net
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #784 on: September 14, 2021, 06:16:11 am »

"Udarac" na muslimane; zabranjuju više od dvoje dece
IZVOR: VEČERNJI LIST PONEDELJAK, 13.09.2021.

Nju Delhi -- Muslimanske porodice veće su od hinduističkih pa predlažu da država ne zaposli i ne pomaže one sa više od dvoje dece.

Najprije je Utar Pradeš prošle godine donela kontroverzni zakon kojim se zabranjuju "nezakonita preobraćenja", odnosno "ljubavni džihad", kako se u desničarskim krugovima u Indiji naziva udaja hinduističkih devojaka za muslimane i njihovo preobraženje na islam. Radilo se o zakonu koji je usmeren protiv mešovitih brakova u državi u kojoj živi puno muslimana, koji je donesen pod pritiskom desničarskih hinduističkih nacionalističkih grupa.

Sličan zakon donesen je sredinom tridesetih godina prošlog veka i u Hitlerovoj Nemačkoj, kojim su bili zabranjeni mešoviti brakovi između Nemaca i Židova, a ovakav potez premijera Indije Narendre Modija dovodi u pitanje demokratski karakter Indije, formalno najmnogoljudnije demokracije na svetu. Indijski zakon doveo je do niza karikaturalnih situacija i brojnih prijava zbog slučajeva navodnog "ljubavnog džihada", da bi se nakon provere od strane policije utvrdilo kako su prijave bile neutemeljene. Za sporni zakon, koji tamošnji muslimanski doživljavaju kao još jedan antimuslimanski akt, zaslužan je prvi ministar Utar Pradeša Jogi Aditjanat, zvezda nacionalističke hinduističke vladajuće stranke Baratiia Janata (BJP) u usponu.

"Previše je ljudi u zemlji"

Aditjanat se nije zaustavio samo na progonu "ljubavnog džihada". Ovih je dana predložio još kontroverzni zakon, kojim bi se u toj indijskoj saveznoj državi sankcionisala "prekomerna" rađanja i broj dece ograničio na dvoje. Zakon je izazvao burne reakcije i trenutno je povećao napetost između hinduista i muslimana u Utar Pradešu i u celoj Indiji. Kritičari kontroverznog zakona smatraju kako je ovde posredi pokušaj ograničenja rasta muslimanske zajednice u Utar Pradešu, a sutra u celoj Indiji, ali sudeći po analizi Vašington Posta, ovakav zakonski predlog mogao bi da donese dodatne bodove vladajućoj nacionalističkoj stranci uoči važnih izbora u toj saveznoj državi početkom naredne godine jer bi teza o rastućem muslimanskom stanovništvu koje izmiče kontroli pokrenula dodatne izbore BJP-a.

Protivdemografski zakonski predlog, baš kao i zakon o zabrani "nezakonitih preobraženja" odlično oslikava protivmuslimanski narativ vladajućeg hinduističkog BJP-a indijskog populističkog premijera Narendre Modija, koji svojim odlukama i politikom previše i ne skriva da Indiju u političkom i kulturnom smislu želi da oblikuje prvenstveno kao hinduističku zemlju, u kojoj se, logično, muslimani ne osećaju dobrodošlim. Vladajući BJP uverava da su nove mere stanovništva namenjene svima, a ne samo jednoj zajednici, rekavši da će novi zakon obezbediti održivi razvoj i smanjiti nejednakost prihoda u raspodeli prihoda.

Nakon Utar Pradeša, sličan predlog pojavio se u Asanu, saveznoj državi na krajnjem severoistoku zemlje. Asan takođe planira da suspenduje državne beneficije parovima sa više od dvoje dece, a zakon predviđa podsticaje za one parove u kojima se jedan član odluči za dobrovoljnu sterilizaciju, podstaknut povoljnijim kreditima za izgradnju ili kupovinu kuća i nižim računima za komunalije. Međutim, postoje podaci koji ovu odluku dovode u pitanje i ukazuju na njenu političku pozadinu. Naime, demografi upozoravaju da je upitno koliko su Indiji potrebne antidemografske mere s obzirom na to da natalitet u Indiji opada.

Izvor: www.b92.net
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #785 on: September 16, 2021, 06:10:06 am »

Posejala seme razdora u EU? "Veliki problem"
IZVOR: JUTARNJI LIST SREDA, 15.09.2021.

Pariz -- Ursula fon der Lajen i njena ideja da Francuska bude dominantna u okvirima evropske odbrane su "veliki problem" smatraju analitičari.

Zadovoljstvo uspehom vakcinacije i činjenica da će 19 država članica do kraja ove godine dostići BDP kao pre pandemije, ali i najava novih ciljeva u borbi protiv klimatskih promena, digitalizacije i jačanja evropske odbrane obeležili su ovogodišnje obraćanje Predsednica Evropske komisije Ursule fon der Lajen. U raspravi koja je trajala skoro pet sati većina poslanika dala je podršku predsedniku Komisije, mada je bilo i kritika, posebno evroskeptičnih partija. Ursula von der Leien podržala je nastavak proširenja EU na Zapadni Balkan i najavila posetu regionu kasnije ovog meseca. Izdvojili smo pet najvažnijih tema govora.

1. Ubrzati vakcinaciju

Šefica Evropske komisije pohvalila je podatak da je EU već postigla više od 70 odsto vakcinacije odrasle populacije, ali i upozorila da se ovaj proces mora ubrzati kako se to ne bi pretvorilo u, kako je rekla, „pandemija nevakcinisanih“. Fon der Lajen, lekar po zanimanju, takođe je upozorila na velike razlike u svetu jer u nekim siromašnim zemljama nijedan procenat stanovništva nije vakcinisan. Ali se pohvalilo da je EU najveći svetski donator vakcina.

"Već smo se obavezali da ćemo distribuirati 250 miliona vakcina, a Komisija će donirati još 200 miliona doza do sredine sledeće godine", rekla je predsednica EK. Predsednica EK pozvala je EU da učini sve što je moguće da to "ne postane pandemija nevakcinisanih".

2. Novac EU i vladavina prava

Iako nije bila tako oštra kao što su neki očekivali, predsednica Evropske komisije se dotakla i vladavine prava u državama članicama EU i potrebe za strogom kontrolom načina na koji se troši novac EU. Ona je rekla da korupcija nije samo krađa novca poreskih obveznika, to nije samo zastrašivanje investitora, već i omogućavanje ljudima da kupuju usluge velikim novcem, a bogatima da preskoče demokratska pravila.

"Što se tiče zaštite našeg budžeta, mi ćemo to ipak učiniti sa svime što nam je na raspolaganju i uskoro ćemo početi. Ljudi moraju imati pravo na pravično i nezavisno sudstvo i na isti tretman bilo gde u Evropi."

Ona je najavila da će ubuduće izveštaji o stanju vladavine prava u zemljama EU imati i preporuke svakoj zemlji kako da poboljšaju situaciju. Takođe je poslala jasnu poruku da su odluke Suda pravde Evropske unije obavezujuće za sve države članice i da se moraju sprovesti, uz jasno upućivanje na Poljsku i Mađarsku.

3. Kontrolisane migracije i pomoć Avganistanu

Fon der Lajen se osvrnula na situaciju u Avganistanu kada je govorila o odbrani i migracijama. Ona je najavila da će EU povećati pomoć narodu Avganistana za dodatnih 100 miliona evra.

"Stojimo uz avganistanski narod, žene i decu, tužioce, novinare i zaštitnike ljudskih prava", rekla je fon der Lajen. Ona je izrazila solidarnost sa zemljama koje su danas na udaru "hibridnih napada" Belorusije, koje migrante usmeravaju ka njima. Ona je zatražila od Evropskog parlamenta da ubrza proces novog Pakta o azilu i migraciji, čija je primena, kako je rekla, "bolno spora". Rekla je da je potrebno uspostaviti ravnotežu između kontrole evropskih granica i pomoći onima koji bježe od progona, što EU uvijek čini.

4. Troškovi zagađenja

Šefica Komisije zatražila je da se u debati o budućnosti Evrope inspiracija izvuče iz mladih ljudi koji daju smisao empatiji i solidarnosti i pozivaju na odgovornost planete. Budućnost EU zavisi od tehnološke snage, "posebno pristupa čipovima ključnim za sve, od pametnih telefona, električnih skutera do fabrika", rekla je predsednica EK. Podsetila je da je Komisija ovog leta predstavila ambiciozan paket "Fit for 55", čiji je cilj smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte u EU za 55 odsto do 2030. godine u odnosu na nivo iz 1990. godine. Ona je najavila i kazne za zagađivače.

5. EU bi trebala biti u stanju da vojno interveniše bez pomoći SAD

Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen zatražila je od NATO -a i Evropske unije da traže odgovore kako je vojna misija u Avganistanu završila tako naglo. Iako je pozvala na nastavak saradnje sa NATO-om, ona je naglasila da bi Evropska unija trebalo da bude u mogućnosti da vojno interveniše bez pomoći Sjedinjenih Država. Priznala je, međutim, da za to ne vidi dovoljno političke volje. Ona je rekla da EU i NATO rade na zajedničkoj deklaraciji koju će predstaviti do kraja godine. Ona je najavila da će tokom francuskog predsedavanja u prvoj polovini sledeće godine biti održan Evropski samit o odbrani, koji će sazvati sa predsednikom Emanuelom Makronom.

"Evropska odbrana bila bi francuska odbrana"

Džejm Krisp, dopisnik briselskog Dejli Telegrafa, britanskog dnevnog lista koji nije previše proevropski orijentisan, protumačio je govor Ursule fon der Lajen kao poziv na stvaranje "odbrambene unije" unutar EU. Krisp posebno piše da je šefica EK rekla da "EU mora da se podigne na sledeći nivo" i pošalje trupe u sukobe u zoni. Odnosno, pozvala je 27 država članica da stvore „Sindikat odbrane“.

Biće misija u kojima neće učestvovati NATO ili UN, ali u kojima bi Evropa trebalo da bude prisutna. Evropa može i očigledno mora biti voljna da sama učini više, rekla je fon der Lajen, koja je upozoriila da ulazimo u eru regionalnog rivalstva, ali i u eru u kojoj se velike sile fokusiraju jedna na drugu. Krisp napominje da EU od 2007. godine ima borbenu grupu od 1.500 vojnika, ali koja nikada nije korišćena, čak ni za nedavnu evakuaciju iz Kabula.

"Možete imati najnaprednije oružane snage na svetu, ali ako nikada niste spremni da ih upotrebite, kakva je korist od njih? To nas je do sada kočilo. To nije samo nedostatak kapaciteta, već i nedostatak političke volje, zaključio je von der Leien. Jača vojna integracija država članica EU mogla bi poslužiti kao važan korak ka formiranju potencijalne evropske vojske", navodi Daili Telegraph, podsećajući na koncept kojem se Ujedinjeno Kraljevstvo konstantno protivilo tokom svog članstva u EU.

Takođe, takav korak ne bi bio moguć bez saglasnosti svih država članica. A neke, poput tri baltičke države, nerado to čine jer moguću evropsku vojsku vide kao sve manji uticaj i značaj NATO pakta (na koji se te države uveliko oslanjaju u čuvanju svojih istočnih granica sa Rusijom i Belorusijom). Diplomate nekih drugih država članica, piše Krisp za Telegraf, pozivajući se na svoje izvore, tvrde da se plaše da bi Francuska bila previše dominantna u evropskoj vojsci.

"Bez Ujedinjenog Kraljevstva, evropske odbrambene snage bi zapravo bile Francuzi, što je veliki problem", rekao je anonimni diplomata za Telegraf.

Izvor: www.b92.net
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #786 on: September 19, 2021, 06:23:27 am »

Meksički predsednik predlaže latino-američki savez sličan EU
SVET Autor: Index.hr 18. sep. 2021

Latino-američke i karipske zemlje trebalo bi da teže regionalnom savezu sličnom Evropskoj uniji, smatra meksički predsednik Andres Manuel Lopes Obrador kako bi se te zemlje udaljile od Organizacije američkih država (OAS) u kojoj veliku ulogu igra Vašington.

Domaćin sastanka, levičarski nastrojen meksički predsednik, poznat i pod inicijalima AMLO, pred gotovo 20 predsednika i premijera na samitu Zajednice latino-američkih i karipskih država (CELAC) u Meksiko Sitiju, rekao je da taj savez može pomoći ekonomijama regiona, kao i da se suoči za zdravstvenom i drugom krizom, piše Index.hr.

„U ovim vremenima CELAC može postati glavni instrument za konsolidaciju odnosa između latino-američkih i karipskih nacija“, rekao je na otvaranju samita u meksičkoj prestonici. „Moramo na američkom kontinentu izgraditi nešto slično ekonomskoj zajednici koja je bila preteča današnje Evropske unije“, rekao je AMLO, naglašavajući potrebu poštovanja suvereniteta država regiona.

Sastanak u Meksiko Sitijuskrenuo je pažnju na levičarske lidere u regionu, uključujući novog predsednika Perua Pedra Kastilja, Kube Migela Dijaza- Kanelu i Venecuele Nikolasa Madura. Urugvajski predsednik Luis Lakalje, koga smatraju političarem desnog centra, naglasio je da njegovo učešće na skupu ne znači da on podržava neke autoritarne režime u regionu.

„Zabrinuti smo i pratimo što se događa na Kubi, u Nikaragvi i Venecueli“, rekao je Lakalje, nazivajući akcije tih vlada represivnim.

Izvor: www.nova.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #787 on: September 20, 2021, 05:37:58 pm »

Понедељак, 20.09.2021.

Макрон се извинио због масакра Алжираца

ПАРИЗ – Председник Француске Емануел Макрон извинио се данас Алжирцима који су се борили заједно са француским колонијалним снагама у алжирском рату за независност, а затим су масакрирани и изопштени као издајници.

На свечаној церемонији коју је прекидао плач ћерке једног од бораца, Макрон је, такође, обећао доношење закона који ће гарантовати репарацију за контингент људи познат као харки, пренео је АП. Узнемирена жена, која је рекла да је одрасла у кампу, у којем је Француска након рата држала харкије, тврдила је да закон неће моћи да поправи штету.

Харки и њихови потомци сматрају да их је Француска напустила и злостављала након рата, током једног од најмрачнијих поглавља у њеној модерној историји. Око 200.000 Алжираца се борило против својих сународника у рату који је трајао од 1954. до 1962, а десетине хиљада харкија је убијено након повлачења Француза. Они који су успели да стигли у Француску смештени су у кампове, а многима је ускраћен приступ школи и друга права. Верује се да је неколико хиљада харкија и данас живо.

„Молим вас за опроштај”, рекао је Макрон харкијима и њиховим потомцима окупљеним у француској председничкој палати и додао да ће Француска наставити да „превија ране све док не зацеле уз помоћ речи истине”, јавља Танјуг. Зато ће француска влада представити предлог закона који има за циљ да признање и репарације унесе у француске законе, казао је Макрон. Када га је уплакана жена у публици прекинула, Макрон је покушао да је смири.

„Чујем те”, рекао јој је, позивајући је да уложе заједничке напоре за постизање помирења.

Тек 1999. Француска је званично признала да је осмогодишња борба која је окончала 132 године француске владавине у Алжиру – рат.

Izvor: www.politika.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #788 on: September 22, 2021, 11:23:13 am »

Osumnjičeni desničarski ekstremista otkriven u Ministarstvu odbrane Nemačke
SVET Autor: Der Spiegel 22. sep. 2021

Nemačka vojna kontraobaveštajna služba MAD otkrila je navodnog desničarskog ekstremistu zaposlenog u Ministarstvu odbrane, piše list Špigl.

Osumnjičeni je imao pristup osetljivim podacima, kako navodi Špigl.

Ministarstvo odbrane obavestilo je Bundestag u sredu da je službenik odseka zaduženog za strateško planiranje i raspoređivanje trupa privukao pažnju svojim desničarskim stavovima. Njemu je zabranjen pristup internim sistemima nakon što je obaveštajna služba Bundesvera otkrila „bezbednosno interesantne informacije koje se dovode u vezu sa desničarskim ekstremizmom“.

Odsek u kom radi osumnjičeni planira i kontroliše misije nemačke vojske, uključujući specijalne snage, vojnu obaveštajnu službu i upravljanje kriznim situacijama. Još uvek nije jasno za šta je tačno optužen službenik, piše Špigl. Prema izveštaju, zabrana pristupa sistemu trajaće „dok se bude doneta konačna odluka o tome da li postoji bezbednosni rizik“.

Ministarstvo odbrane je najavilo da će nadležni sprovesti dalju istragu. Špigl piše da je u Ministarstvu odbrane zavladao šok nakon saznanja da je navodni ekstremista službovao u tako važnoj ustanovi duži vremenski period, a nije bio otkriven.

Izvor: www.n1info.com
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #789 on: September 23, 2021, 08:06:15 pm »

Najčešći odgovor Evropljana o novom hladnom ratu – ne tiče me se
SVET Autor: Radio Slobodna Evropa 23. sep. 2021

Novo istraživanje pokazalo je da većina Evropljana misli da su SAD u novom hladnom ratu sa Kinom i Rusijom, ali i da ih se to ne tiče, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Istovremeno, Evropljani misle da je verovatnije da će institucije Evropske unije biti uključene u takav međunarodni sukob, nego njihove zemlje, što bi moglo ugroziti zajednički evropski odgovor u slučaju rasta tenzija. Iako većina Evropljana veruje da je u toku novi hladni rat izmedju SAD i Kine, 85 odsto njih kaže da taj sukob ne utiče neposredno na njihove živote, ukazuje Tajms na istraživanja tink-tenka Evropski savet za spoljne odnose (European Council on Foreign Relations – ECFR). Manjak interesovanja evropske javnosti po tom pitanju dolazi dok se zemlje predvođene Francuskom nadmeću sa SAD u suzbijanju sve većeg uticaja Kine, piše londonski list, dodajući da nalazi anketa u 12 evropskih zemalja ukazuju da nezadovoljstvo Francuske i Evrope zbog nove alijanse SAD, Velike Britanije i Australije protiv Kine nema veliku podršku u Evropi.

Istraživanje je pokazalo da 62 odsto ispitanih misli da je počeo novi hladni rat između SAD i Kine, ali da samo 15 odsto njih smatra da je njihova zemlja umešana, dok se skoro 60 odsto ne slaže da je njihova zemlja u sukobu s Kinom. Jaz između javnog mnjenja i „jastrebova“ u Vašingtonu ili Briselu koji žele da obuzdaju Peking takodje je veliki po pitanju Rusije – 59 odsto ispitanih veruje da se s tom zemljom vodi novi hladni rat, ali samo 25 odsto kaže da ih to direktno pogađa, prenosi RSE. Oko 44 odsto smatra je da je hladni rat s Rusijom realniji nego s Kinom, mada većina ne misli da se to njih tiče.

S druge strane, iako Evropljani većinom ne vidi svoju zemlju kao direktnog učesnika hladnog rata izmedju Amerike i njenih glavnih geopolitičkih rivala, Kine i Rusije, više njih smatra da je liderstvo Evropske unije u Briselu deo novog medjunarodnog sukoba, ističe Gardijan. Dok, kako piše list, osnivanje saveza Aukus SAD, Velike Britanije i Australije i dalje izaziva reakcije i usred razgovora o raskolima u zapadnom savezu, autori izveštaja kažu da podaci istraživanja ukazuju na jasnu opasnost od proširenja jaza izmedju evropskog i američkog javnog mnjenja. Odgovori takodje ukazuju na razlike između političkih ambicija u Briselu i članica EU, navodi Gardijan, dodajući da autori izveštaja kažu da to može podriti efikasan evropski odgovor u slučaju eskalacije tenzija s Kinom i Rusijom.

Autori studije navode da bi Evropljani mogli „konačno da prepoznaju zajedničku evropsku spoljnu politiku“ kada je reč o Kini i Rusiji, pošto vide Brisel a ne svoje nacionalne vlade kao „najbolje mesto za odbranu svojih interesa i vrednosti“. Oni, medjutim, ukazuju da tvrd pristup Brisela ima malu podršku u Evropi i da bi pitanje novog hladnog rata pre moglo da odbije nego da privuče evropske birače, pa bi kreatori evropske politike trebalo da se iznesu argumente za snažan atlantski savez na nov način.

„Evropska javnost misli da je u toku novi hladni rat, ali ne žele da imaju veze s tim“, rekao je Mark Leonard, koautor studije i direktor ECFR-a, dodajući da istraživanje pokazuje da pitanje novog hladnog rata može „otuđiti evropske glasače“.

Dok skoro dve trećine Evropljana misli da su SAD u hladnom ratu s Kinom, samo 31 odsto veruje da je EU verovatno ili definitivno u takvom sukobu s Kinom, što je dvostruko više nego procenat onih koji misle da je njihova zemlja u hladnom ratu. Zapravo, 91 odsto ispitanih u Mađarskoj, 80 odsto u Bugarskoj, 79 odsto u Portugalu i 78 odsto u Austriji kažu da njihova zemlja nije u sukobu s Pekingom, pri čemu većina Evropljana ne vidi Kinu kao pretnju po svoj način življenja. U pogledu Rusije, dok 59 odsto ispitanih misli da je Vašington u hladnom ratu s Moskvom, 44 odsto je saglasno da je EU u tom sukobu, a samo 26 odsto se ne slaže. Taj jaz bi se mogao objasniti time što neke članice EU prepuštaju spoljnu politiku Briselu da brani evropske vrednosti i demonstrira snagu, navodi EUobserver, ali i ukazuje da izveštaj takođe upozorava da bi se to moglo objasniti sve većim jazom izmedju evropskog i američkog javnog mnjenja, kao i između nacionalnih pristupa i čvršće pozicije političkih lidera EU.

„Ako je ovo novo ispitivanje zahvatilo trajan trend, ono otkriva da evropska javnost nije spremna da vidi rast tenzije s Kinom i Rusijom kao novi hladni rat“, naveo je Ivan Krastev, koautor izveštaja i predsednik Centra za liberalne strategije. „Zasad su samo evropske institucije, a ne evropska javnost, spremne da vide svet sutrašnjice kao sve veći sistem nadmetanja između demokratije i autoritarizma“, dodao je on. Izveštaj takodje navodi da je „novi Zapad“ koalicija Vašingtona i Brisela a ne SAD i Evrope, ističe EUobserver.

„Za razliku od prvog hladnog rata, (Evropljani) ne vide neposrednu, egzistencijalnu pretnju evropskom susedstvu ili osećaj ideološke kohezije u slobodnom svetu“, naveo je direktor ECFR-a Mark Leonard.

„Političari više ne mogu da se oslanjaju na tenzije s Rusijom i Kinom kako bi ubedili biračko telo u vrednost snažne atlantske alijanse. Umesto toga, oni moraju da naprave argument na osnovu evropskih interesa, pokazujući kako rebalansirana alijansa može osnažiti i vratiti suverenitet evropskim građanima u opasnom svetu“, dodao je Leonard.

Izvor. www.n1info.com
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #790 on: September 26, 2021, 02:57:48 pm »

U nemačkom gradu pronađena bomba, građanima rečeno da ne dolaze da glasaju
Srna 26.09.2021.

Vlasti nemačkog grada Vupertala u Severnoj Rajni-Vestfaliji pozvali su danas građane da ne idu na glasanje na pet glasačkih mesta nakon što je u toj oblasti pronađena bomba iz Drugog svetskog rata.

- Glasačka mesta nalaze se u radijusu od 500 metara od mesta gde je pronađena bomba. Građanima koji ovđe glasaju rečeno da ne dolaze do glasačkih mjesta dok se situacija ne reši -saopštili su gradski zvaničnici.

Ljudi su evakuisani iz zgrada u neposrednoj blizini mesta gđe je nađena bomba. Oko 400 ljudi je u privremenom skloništu u jednoj srednjoj školi. Oni koji žive u radijusu od 200 do 500 metara od mesta gde je pronađena bomba moraju da ostanu kod kuće, dok vlasti ne saopšte drugačije.

Izbori za Bundestag počeli su danas u Nemačkoj, koji će odrediti sastav parlamenta. Nakon izbora biće formirana Vlada na četiri godine i biće imenovan novi kancelar umesto Angele Merkel, koja je na tom mestu provela skoro 16 godina. Skoro 60.000 birališta biće otvorena do 18.00 časova. Prema preliminarnim istraživanjima, šest najvećih stranaka ima šansu da uđe u Bundestag, podseća "Sputnjik".

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #791 on: September 27, 2021, 08:20:31 pm »

Posetu francuskog predsednika sajmu gastronomije obeležio incident
Tanjug 27.09.2021.

Na francuskog predsednika Emanuela Makrona danas je bačeno jaje tokom njegove posete sajmu hotelijerstva i gastronomije u Lionu.



Muškarac koji je bacio jaje nakon incidenta je odmah izveden iz sobe i pritvoren, prenosi "Juronjuz". Kako se navodi, jaje koje je bačeno odbilo se od ramena francuskog predsednika, a da se nije slomilo, pa francuski mediji navode da je moguće da je bilo tvrdo kuvano.

"Ako ima nešto da mi kaže, neka dođe", rekao je Makron, tražeći da vidi čoveka koji ga je gađao.

Ovaj incident dogodio se tokom Makronove posete štandovima Međunarodnog sajma ugostiteljstva, hotela i hrane (SIRHA). Francuskog predsednika toplo su pozdravili stručnjaci na sajmu u Lionu, a mnogi su zahvalili njegovoj vladi na pružanju državne pomoći industriji tokom pandemije korona virusa. Inače, slični incidenti su se ranije dešavali. Dok je bio predsednički kandidat, pogođen je jajetom za vreme posete poljoprivrednom sajmu u Parizu. Nedavno je makron i fizički napadnut, kada ga je jedan muškarac ošamario.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #792 on: September 27, 2021, 08:25:29 pm »

Ambasadori Avganistana i Mjanmara odbili da govore u UN
Tanjug 27.09.2021.

Stalni predstavnici Avganistana i Mjanmara u Ujedinjenim nacijama Gulam Isačaj i Kjo Moe Tun odbili su da govore na 76. sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, izjavila je danas portparolka predsednika Generalne skupštine Monika Grejli za TAS S.

Ranije izvor Ujedinjenih nacija izjavio je za Tas s da avganistanski ambasador neće govoriti pred Generalnom skupštinom. Kada je reč o Mjanmaru, vojna hunta je došla na vlast u februaru ove godine, kada je svrgnula civilnu vladu, koja je prethodno poslala Moe Tuna u Ujedinjene nacije. Vojna hunta Mjanmara, kao i talibani, su već poslali svoje izaslanike u UN, ali njihove akreditacije još nije potvrdilo nadležno telo.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #793 on: September 27, 2021, 08:35:19 pm »

Vojska će biti angažovana u snabdevanju Britanije gorivom?
Tanjug 26. 09. 2021.

NA stotine vojnika bi moglo da bude angažovano da snabdeva benzinske pumpe gorivom širom zemlje, nakon što su vozači panično pravili zalihe i došlo je do nestašice naftnih derivata, rekao je večeras premijer Velike Britanije Boris DŽonson, preneo je "Gardijan".

Premijer će sutra okupiti ministre kako bi razgovarali o "Operaciji Eskalin" nakon što je "Britiš petroleum" priznao da je na trećini njihovih benzinskih stanica ponestalo dve vrste goriva, dok je Udruženje malih prodavaca goriva (PRA), koje predstavlja oko 5.500 pumpi, navelo da je 50 do 90 odsto njihovih članova prijavilo da im je nestalo goriva. U pokušaju da izbegnu dodatno produbljivanje krize, ministri, uključujući ministra ekonomije Kvasija Kvartenga, ministra saobraćaja Granta Šapsa i ministarku unutrašnjih poslova Priti Patel, okupili su se u danas na sastanku kako bi razgovarali o mogućnostima, navodi ''Gardijan''.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #794 on: September 27, 2021, 08:59:00 pm »

Понедељак, 27.09.2021.
Тања Вујић

ЕУ губи глобалну трку за течни гас

Удружење индустријских потрошача Америке тражи од Вашингтона да ограничи извоз ЛНГ

Европљани напросто немају тај новац. У беспоштедној трци за набавку гаса на светском тржишту пред наступајућу грејну сезону на северној хемисфери купци у Азији и Латинској Америци спремни су ових дана да извозницима плате бољу цену за течни гас (ЛНГ) од евроконкуренције, потврђују берзе с обе стране Атлантика. Истовремено, дугорочне уговорне обавезе и уносни профити америчких извозника ЛНГ, почињу као бумеранг да се враћају домаћем тржишту у САД. Наиме америчка индустрија није у стању да америчким извозницима ЛНГ понуди цену која би била исплативија од оне коју нуде имућнији страни купци. У таквој ситуацији Удружење индустријских потрошача енергије у Америци (ИЕЦА) затражило је од Министарства енергетике САД да ограничи извоз ЛНГ, пренео је Ројтерс. Као разлог, ИЕЦА наводи да би било неопходно да се „избегне европски сценарио”, односно изгледни рекордни раст цена гаса на домаћем тржишту, несташице хране, хемикалија (бројне фабрике ђубрива у ЕУ и у Великој Британији су пред затварањем), и разних врста материјала за индустријску производњу (због прекинутих ланаца снабдевања).

„Купци ЛНГ који се надмећу за природни гас с америчким потрошачима јесу државна предузећа и фирме под контролом влада које аутоматски регулишу цене до потрошача. Амерички произвођачи не могу с њима да се надмећу око цена” упозорио је Пол Сисио, председник ИЕЦА.

Излишно је рећи да су амерички извозници ЛНГ већ устали против предлога за ограничавање продаје енергента бољим платишама, известио је „Ојл енд гас џорнал”. У међувремену, Бразил, Аргентина и Кина као да више не питају пошто је ЛНГ на светском тржишту. Тако су Бразил и Аргентина летос на месечном нивоу куповали више ЛНГ од Кине, јављају из Волстрита. Из правца Луизијане и Тексаса две латиноамеричке економије збирно су у јулу пазариле 62,4 милијарде кубних стопа гаса (бцф), док је Кина истовремено набавила 42,2 милијарде, наводи „Блумберг”.

„Снажна тражња Бразила значи да је мање испорука ЛНГ усмерено ка терминалима у Европи”, наводе извори у Хјустону.

Према проценама берза, такав тренд у следећих пола године тешко да ће се мењати. У међувремену, кинеска тражња природног гаса је „запањујућа”, оценио је недавно Алексеј Милер, извршни директор „Гаспрома”. Халапљиви раст кинеске тражње гаса изазван је између осталог и осетним мањком погонског угља на том тржишту. Према Милеру, у првом полугођу 2021. потрошња природног гаса у Кини порасла је за 15 одсто, а увоз за више од 23 одсто, преноси Тас. Процена је да би потрошња гаса у Кини ове године могла да достигне око 360 милијарди кубних метара, од чега би из увоза требало да стигне готово половина тих баснословних количина.

Где је Европа, прецизније Европска унија у оваквом глобално енергосценарију? С оне стране Атлантика стижу упозорења да је ЕУ својим „погрешно вођеним приоритетима” у вези са што хитнијим преласком на „ зелену агенду” занемарила могуће кризне ситуације, а с њима и ниво актуелних резерви гаса у прелазном периоду до масовнијег коришћења обновљиве енергије за неку деценију. Европска комисија предложила је у јулу климатски пакет „Фит за 55” (да за тај проценат снизе емисију штетних гасова до 2030. године) у време кад су велике поплаве задесиле Белгију и Немачку, док се Грчка борила са разорним пожарима.

Данас, док се увелико боре да заштите домаћинства од нових енергетских трошкова, европским политичарима поново се, уместо замишљених зелених бенефита у будућности, враћа питање трошкова климатске транзиције, упозоравају у лондонском Ситију. Западни експерти песимистично гледају на шансе ЕУ да се ускоро извуче из статуса енергетски зависног региона, поготово у трци с имућнијом конкуренцијом. Европској унији изгледа тек следи преиспитивање сопствене преговарачке позиције на глобалном тржишту енергетике.

Izvor: www.politika.rs
Logged
Pages:  1 ... 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 [53] 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.038 seconds with 22 queries.