Понедељак, 27.09.2021.
Тања Вујић
ЕУ губи глобалну трку за течни гасУдружење индустријских потрошача Америке тражи од Вашингтона да ограничи извоз ЛНГЕвропљани напросто немају тај новац. У беспоштедној трци за набавку гаса на светском тржишту пред наступајућу грејну сезону на северној хемисфери купци у Азији и Латинској Америци спремни су ових дана да извозницима плате бољу цену за течни гас (ЛНГ) од евроконкуренције, потврђују берзе с обе стране Атлантика. Истовремено, дугорочне уговорне обавезе и уносни профити америчких извозника ЛНГ, почињу као бумеранг да се враћају домаћем тржишту у САД. Наиме америчка индустрија није у стању да америчким извозницима ЛНГ понуди цену која би била исплативија од оне коју нуде имућнији страни купци. У таквој ситуацији Удружење индустријских потрошача енергије у Америци (ИЕЦА) затражило је од Министарства енергетике САД да ограничи извоз ЛНГ, пренео је Ројтерс. Као разлог, ИЕЦА наводи да би било неопходно да се
„избегне европски сценарио”, односно изгледни рекордни раст цена гаса на домаћем тржишту, несташице хране, хемикалија (бројне фабрике ђубрива у ЕУ и у Великој Британији су пред затварањем), и разних врста материјала за индустријску производњу (због прекинутих ланаца снабдевања).
„Купци ЛНГ који се надмећу за природни гас с америчким потрошачима јесу државна предузећа и фирме под контролом влада које аутоматски регулишу цене до потрошача. Амерички произвођачи не могу с њима да се надмећу око цена” упозорио је Пол Сисио, председник ИЕЦА.
Излишно је рећи да су амерички извозници ЛНГ већ устали против предлога за ограничавање продаје енергента бољим платишама, известио је „Ојл енд гас џорнал”. У међувремену, Бразил, Аргентина и Кина као да више не питају пошто је ЛНГ на светском тржишту. Тако су Бразил и Аргентина летос на месечном нивоу куповали више ЛНГ од Кине, јављају из Волстрита. Из правца Луизијане и Тексаса две латиноамеричке економије збирно су у јулу пазариле 62,4 милијарде кубних стопа гаса (бцф), док је Кина истовремено набавила 42,2 милијарде, наводи „Блумберг”.
„Снажна тражња Бразила значи да је мање испорука ЛНГ усмерено ка терминалима у Европи”, наводе извори у Хјустону.
Према проценама берза, такав тренд у следећих пола године тешко да ће се мењати. У међувремену, кинеска тражња природног гаса је
„запањујућа”, оценио је недавно Алексеј Милер, извршни директор „Гаспрома”. Халапљиви раст кинеске тражње гаса изазван је између осталог и осетним мањком погонског угља на том тржишту. Према Милеру, у првом полугођу 2021. потрошња природног гаса у Кини порасла је за 15 одсто, а увоз за више од 23 одсто, преноси Тас. Процена је да би потрошња гаса у Кини ове године могла да достигне око 360 милијарди кубних метара, од чега би из увоза требало да стигне готово половина тих баснословних количина.
Где је Европа, прецизније Европска унија у оваквом глобално енергосценарију? С оне стране Атлантика стижу упозорења да је ЕУ својим
„погрешно вођеним приоритетима” у вези са што хитнијим преласком на
„ зелену агенду” занемарила могуће кризне ситуације, а с њима и ниво актуелних резерви гаса у прелазном периоду до масовнијег коришћења обновљиве енергије за неку деценију. Европска комисија предложила је у јулу климатски пакет „Фит за 55” (да за тај проценат снизе емисију штетних гасова до 2030. године) у време кад су велике поплаве задесиле Белгију и Немачку, док се Грчка борила са разорним пожарима.
Данас, док се увелико боре да заштите домаћинства од нових енергетских трошкова, европским политичарима поново се, уместо замишљених зелених бенефита у будућности, враћа питање трошкова климатске транзиције, упозоравају у лондонском Ситију. Западни експерти песимистично гледају на шансе ЕУ да се ускоро извуче из статуса енергетски зависног региона, поготово у трци с имућнијом конкуренцијом. Европској унији изгледа тек следи преиспитивање сопствене преговарачке позиције на глобалном тржишту енергетике.
Izvor:
www.politika.rs