Kratke vijesti

[MOTORISTA]

Države se vraćaju fosilnim gorivima, neke zemlje veće u potpunom mraku
Novosti online 10. 10. 2021.

DRŽAVE "nagomilavaju" fosilna goriva, a to je potez koji najavljuje skok globalne emisije ugljen-dioksida ove godine i predstavlja novu "pretnju" cilju Pariskog sporazuma da se globalno povećanje temperature ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa.

Sa druge strane, Kina, Indija i druge ekonomije u razvoju podstiču potražnju za ugljem, a čak su i SAD spremne da povećaju potrošnju najprljavijeg fosilnog goriva, prvi put za skoro deset godina, pokazuju prognoze Međunarodne agencije za energiju (International Energy Agency). Svetske emisije ugljen-dioksida dostigle su vrhunac pre početka pandemije kovida 19, a onda se tokom 2020. godine zabeležio najveći godišnji pad emisija još od 1965. godine, pokazuju podaci BP Plc-a. Oslobađanje gasova sa efektom staklene bašte ove godine do avgusta bilo je samo jedan procenat manje nego u istom periodu 2019. godine, pokazuju podaci Karbon monitora, grupe koja se bavi praćenjem emisija, piše Blumberg.

Prognoza za rekordne emisije je loša pozadina COP26 klimatske diskusije koja će se održati u Glazgovu, Škotskoj, u novembru. Ujedinjene nacije apeluju na zemlje da dostave ambicioznije planove, kada je reč o emisijama, do početka diskusije na kojoj se očekuje okupljanje zvaničnika iz skoro 200 zemalja. Da li će emisije dostići nove rekorde - verovatno će zavisiti od vremena, rekao je Stiven DŽej Dejvis, profesor Univerziteta Kalifornije u Ervajnu i jedan od vodećih u grupi Karbon Monitor. "Fosilna goriva koja se koriste za zagrevanje zgrada mogla bi brzo da nadoknade jedan procenat ako je hladno."

Energetska kriza koncentrisana je u sektoru proizvodnje električne energije. Nestašice prirodnog gasa i električne energije bile su posebno oštre u Kini i Velikoj Britaniji. Emisije proizvođača električne energije već su porasle za 2,2 odsto na globalnom nivou u periodu od januara do avgusta u odnosu na isti period 2019. godine, podstaknute povećanjem u Kini, Indiji i Brazilu, pokazuju podaci Karbon monitora. Ali na mnogim mestima, ispuštanja ugljen-dioksida iz većine glavnih izvora na putu su da budu niža nego u 2019. godini, jer su se postrojenja na ugalj ugasila, a više solarne energije i energije vetra dolazi na mrežu. Emisije u Evropskoj uniji i Velikoj Britaniji tokom prvih osam meseci ove godine smanjene su za 4,7 odsto u poređenju sa istim periodom 2019. godine, navodi grupa, koja svoje procene zasniva na proizvodnji električne energije, industrijskoj aktivnosti, kopnenom transportu, domaćem i međunarodnom avio-saobraćaju i stambenom potražnjom. U SAD su pale 3,5 odsto.

Još jedan faktor koji bi mogao da podstakne rast emisija je novi skepticizam prema obnovljivim izvorima energije pod uticajem energetske krize. Poremećaji su poslednjih nekoliko nedelja pokrenuli debatu o uticajima svetske tranzicije na čistiju energiju. Dok neki dokaze vide u "isprekidanosti" energije vetra i solarne enerije, drugi ekvivalent, ako ne i veću slabost zbog ekstremnih promena cena i nestabilnosti izazvanih prekidima u lancima snabdevanja fosilnim gorivima i zavisnošću od "petro-država" poput Rusije.

"Mene brine rast pogrešne percepcije da je trenutna energetska kriza izazvana obnovljivim izvorima energije, kao i politikama koje favorizuju obnovljive izvore", rekao je analitičar BlumbergNEF-a Ali Izadi.

"Racionalan odgovor na više cene fosilnih goriva, kao i na više emisije, bilo bi ubrzanje prelaska na obnovljive izvore", zaključuje on.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Poljski premijer demantovao prestanak članstva u EU
Tanjug 11.10.2021.

Poljski premijer Mateuš Moravjecki demantovao je danas da njegova Vlada želi da izvede Poljsku iz Evropske unije ili uradi "Polegzit", rekavši da je to potpuno neistinit i štetan mit.

Moravjecki je to izjavio reagujući na masovne proteste održane u nedelju širom zemlje protiv Vladine politike za koju kritičari kažu da bi Poljsku mogla koštati članstva u EU, preneo je AP. Vlasti u Varšavi procenile su da je na protestima učestvovalo do 100.000 ljudi. Protesti su izazvani presudom najvišeg poljskog suda da poljski Ustav ima primat nad zakonima EU. Međutim, slučaj je, kako navodi AP, pokrenuo Moravjecki koji je izrazio sumnju u dominaciju zakona EU.

Moravjecki je, međutim, danas na Tviteru napisao da je "Polegzit" lažna vest. On je naglasio da sve poljske obaveze koje proističu iz zakona EU ostaju na snazi.

"Unija je isuviše ozbiljna zajednica da bi se dovela u carstvo bajki. To je mesto uzajamne koristi, ali i stvarnih izazova za sve nacije Unije", istakao je on.

Poljska desničarska Vlada se više puta sukobljavala sa EU u vezi sa njenom politikom, uglavnom u sektoru pravde i insistira da 27-članom bloku treba prilagođavanje.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Uhapšen tinejdžer "šaljivdžija" u Francuskoj
Goran Čvorović 11. 10. 2021.

DEVETNAESTOGODIŠNJI mladić, koji je išao na sastanak radne grupe u bolnicu u Marselju, pokazao je propusnicu na ime predsednika države Emanuela Makrona, zbog čega je odveden u pritvor, gde je proveo nekoliko sati.

Morao je da plati i kaznu zbog lažnog predstavljanja propusnice od 135 evra. Mladić kaže da je to uradio iz šale, jer nije imao svoju propusnicu, u Francuskoj, inače, obavezne za ulazak na sva mesta sa više od 50 ljudi, uključujući i bolnice. "Kju-ar" kod predsednika države je u septembru kružio internetom, a protiv zdravstvenih radnika koji su to uradili pokrenut je postupak pred Lekarskom komorom. Makronov kod je u međuvremenu deaktiviran.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Francuski predsednik predstavio ambiciozan plan za inovacije koji je vredan čak 30 milijardi evra
G. ČVOROVIĆ 12. 10. 2021.

FRANCUSKA planira da do kraja ove decenije postane kompetentna u tehnološkim i industrijskim inovacijama sa Kinom i SAD.

Ovaj ambiciozni investicioni plan predstavio je juče francuski predsednik Emanuel Makron i za to na sto stavio 30 milijardi evra. Inovacije bi trebalo da se tiču desetine predmeta iz svakodnevnog života. Plan je, posle više meseci elaboracije, predstavljen pred dvesta studenata, investitora, industrijalaca, istraživača i akademika. Reč je o novoj privrednoj politici u kojoj bi bolje trebalo da se razume vreme u kome se živi. Do svega je došlo posle krize s kovidom koja je pokazala zavisnost u mnogim domenima od trećeg sveta. Cilj je da se povrati industrijska suverenost, ali na moderan način. Parizu je zasmetalo i kašnjenje u proizvodnji vakcine, pa je namera da se Francuskoj vrati status velike inovatorske nacije. Makron planira da Francuska i Evropa postanu šampioni sutrašnjice u industrijskoj inovaciji. Država namerava da to i finansira.

Konkretno, plan do 2030. godine podrazumeva više domena. Tako će osam milijardi biti usmereno na proizvodnju energije i dekarbonizaciju, od čega će milijardu evra biti odvojeno za razvoj malih i sigurnijih nukelarnih reaktora, uz bolji tretman otpada. Četiri milijarde ide na transport, za proizvodnju aviona s manje izduvnih gasova i automobilskih akumulatora. Francuska namerava da na svom tlu proizvede dva miliona hibridnih i električnih automobila. Dve milijarde su između ostalog usmerene na poljoprivredu i zdraviju hranu, sedam i po milijardi za proizvodnju dvadeset biomedikamenata protiv raka, bolesti vezanih za starenje i drugih oboljenja, šest milijardi za elektroničke i robotičke sastojke, a 2,5 milijarde za obuku budućih talenata. Francuska namerava da odvoji značajna sredstva za startap firme, istraživanje svemira i morskog dna, obezbeđivanje osnovnih strateških sirovina, veštačku inteligenciju...

Obećanja stižu pred izbore

OPOZICIJA u svemu ovome vidi predloge budućeg predsedničkog kandidata, imajući u vidu da se za šest meseci održavaju izbori. Sve to se događa u trenutku kada cene gasa, goriva i struje idu u nebo. Petina Francuza ističe da im je hladno u stanovima, a više od polovine njih je zavrnulo energetske slavine da ne bi plaćali skuplje. Primera radi, cena benzina na pumpama premašila je onu protiv koje su se pre tri godine pobunili "žuti prsluci".

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Makron stvorio nove neprijatelje, a u sve je prste umešao Kremlj
I.Z.K. 14.10.2021.

Bliže se predsednički izbori u Francuskoj, a Emanuel Makron se nalazi pred sve više izazova.

Broj predsedničkih kandidata se povećava, Makronova popularnost u zemlji nije baš najbolja, a sada njegovom mogućem drugom mandatu prete i spoljnopolitički problemi. Naime, u poslednje vreme izgleda da se neke bivše francuske kolonije i zemlje gde je Francuska imala protektorate, sve više okreću protiv Pariza. Prvenstveno se radi o Alžiru i Maliju.

Od smanjenja broja viza do optužbi za genocid

Tenzije sa Alžirom su narasle posle odluke Francuske da smanji broj radnih i boravišnih viza za ljude koji su došli sa severa Afrike, uključujući Alžirce, Tunišane i Marokance. Naime, francuske vlasti odlučile su da pooštre uslove za dobijanje viza, kao uzvratnu meru zbog toga što ove tri zemlje odbijaju da prihvate nazad svoje građane, kojima Francuska ne odobri boravak. Makron je, kako se izveštava, naredio da se broj isporuka viza Alžiru i Maroku prepolovi, a za trećinu smanji Tunisu.

Međutim, tu je tek početak sukoba. Usledili su komentari Makrona koji su digli prašinu. On je održao sastanak sa francuskom i francusko-alžirskom omladinom koja ima veze sa ratom za nezavisnost (1954-1962), kako je izvestio Le Mond. Govoreći o pitanju viza, francuski predsednik je pojasnio da je ideja bila da se "iznerviraju ljudi iz vladajuće elite koji su navikli da se lako prijavljuju za vize". A zatim se osvrnuo na istoriju odnosa dve države. Prema izveštajima francuskih i alžirskih medija, Makron je rekao da je Alžirom upravljao „političko-vojni sistem“ koji je „ponovo napisao“ njenu istoriju.

- Vidite da je alžirski sistem umoran, oslabio ga je Hirak - dodao je on, misleći na prodemokratski pokret koji je Abdelaziza Butefliku prisilio da ode sa vlasti 2019. godine nakon dve decenije na čelu Alžira.

U komentarima, objavljenim u francuskom dnevniku Le Mond, navodi se da je Makron rekao da se ova istorija "ne zasniva na istinama" već "na diskursu mržnje prema Francuskoj".

- Da li je pre francuske kolonizacije postojala alžirska nacija? - Makron je navodno pitao. Zatim je prozvao Tursku, koju je smatrao odgovornom za „dezinformacije“ i „propagandu“.

- Bilo je ranijih kolonizacija. Ja sam fasciniran što vidim sposobnost Turske da učini da se potpuno zaboravi uloga koju je imala u Alžiru i dominacija koju je imala - dodao je Makron, prema Le Mondu.

Iz alžirskog predsedništva je saopšteno da su ti komentari "nedopustivo mešanje" u njihove unutrašnje poslove i da su uvredljivi za sve Alžirce koji su poginuli u borbi protiv francuskog kolonijalizma.

"Zločini kolonije Francuske u Alžiru su nebrojeni i odgovaraju striktinim definicijama genocida", navodi se u saopštenju.

Usledilo je povlačenje ambasadora iz Pariza na konsultacije, a zatim i zabrana za letove francuskih vojnih aviona iznad teritorije Alžira. To je veliki problem za Francusku koja ima oko 5.000 vojnika u regionu Sahel, južno od Alžira, koji se zajedno sa regionalnim vojskama bore protiv militantnih grupa uglavnom u Maliju i Nigeru. Predsednik Alžira Abdeladžid Tebune je rekao da će vratiti ambasadora kada Pariz pokaže poštovanje prema njegovoj zemlji.

Mali i Vagner

Problem u odnosima sa Malijem je još kompleksniji. Mali je pozvao francuskog ambasadora u zemlji da izrazi "ogorčenje" zbog nedavne kritike francuskog predsednika na račun vlade te zemlje, u kojoj dominiraju vojne figure. Napetosti između Francuske i njene bivše kolonije Mali porasle su otkad se pokazalo da država u Sahelu vodi pregovore sa ruskim plaćenicima organizacije Vagner. Naime, Pariz planira da smanji broj od 5.000 vojnika za antiterorističku misiju u ovom regionu, navodi agencija Rojters. Premijer Malija Čogela Maiž optužio je Francusku da ju je napustila u zajedničkoj borbi protiv islamističkih pobunjenika.

Francuski predsednik je odbacio tu optužbu i nazvao premijerovu izjavu "sramotom", jer dolazi od osobe koja je na položaju posle dva uzastopna puča i vlade koja ima "nulti demokratski legitimitet."

Kao odgovor na ove tvrdnje, malijsko ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da je pozvalo francuskog ambasadora da ga obavesti o ovome, preneo je Tanjug.

Na sastanku, kako je saopštilo ministarstvo, ministar inostranih poslova Diop "oštro je reagovao na Makronove primedbe, koje će verovatno naštetiti razvoju prijateljskih odnosa". Kako piše BBC, javno mnjenje u Maliju nesumnjivo se okrenulo protiv prisustva trupa iz bivše kolonijalne moći.

Osam godina nakon dolaska Francuza, bezbednosna kriza se proširila na Burkinu Faso i Niger, sa brojnim različitim grupama, od kojih su neke povezane sa Al Kaidom ili grupom Islamska država, koje lutaju regionom iz svojih baza u pustinji Sahari. Ubijeno je oko 55 francuskih vojnika i nekoliko stotina Malijaca. Razjareni sve većom nesigurnošću, Malijci održavaju redovne proteste protiv francuske vojske i optužuju ih da nisu napravili nikakvu razliku u borbi protiv džihadista. Prisustvo francuskih vojnika nazivaju okupacijom i zahtevaju njihov brz izlazak. Mnogi su izgleda srećni što će ih ruski plaćenici zameniti. Međunarodno zaprepašćenje zbog dogovora malijske vlade sa Vagnerom povezano je sa mračnom reputacijom organizacije plaćenika. Kremlj i dalje poriče veze sa plaćenicima. Međutim, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov potvrdio je da se Mali "obratio privatnoj vojnoj kompaniji iz Rusije" kako bi mu pomogla u borbi protiv džihadističkih grupa.

Makron želi pomirenje, ali ne sa političarima

U nameri da "smanji tenzije" Makron je održao samit prošlog petka u Monpeljeu, ali na njemu, osim njega samog, nije bilo visokih zvaničnika. Umesto toga on je pozvao na razgovor mlade afričke lidere iz raznih oblasti sa kojima je razgovarao, a među njima je bilo i učesnika iz Alžira i Malija.

- Mi kao Afrikanci svakodnevno osećamo bol zbog kolonizacije - rekla je Adel Oniango, kenijska medijska ličnost, Makronu tokom panel diskusije, optužujući Francusku da živi u "poricanju" svoje "destruktivne prošlosti". Oniango je bila jedna od 11 mladih Afrikanaca koji su pristojno zasuli Makrona kritikama tokom plenarne sednice i pozvali ga da podrži demokratsku obnovu u zemljama u kojima lideri drže vlast pod "demokratskim diktaturama".

- Prestanite da sarađujete sa ovim predsednicima diktatorima - rekao je Čeik Fal uticajni senegalski bloger, tražeći od Francuske da se izvini za zločine iz kolonijalne ere.

Makron je odgovorio da je Pariz rutinski izražavao neodobravanje političkih ili vojnih udara na kontinentu i smanjio saradnju sa autoritarnim režimima, prenosi Frans 24.

- Nikada nisam osnovao vojnu bazu ako to ne zatraže demokratski legitimni lideri - dodao je on. Što se tiče kolonijalne prošlosti Francuske, Makron je rekao da je "traženje izvinjenja previše lako".

- Ne verujem da se možemo osloboditi ove istorije. Verujem u politiku priznavanja. Želim da zajedno prihvatimo ovu istinu - rekao je on.

Iako su mnogi kritikovali francusku kolonijalnu prošlost, oštro su govorili i o svojim vladama, optužujući ih da su diktatori, što je Makron i želeo da čuje.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Podignuta optužnica protiv bivšeg španskog ministra Vilje za četiri ubistva iz vremena diktature
Srna 17.10.2021.

Argentinski sudija Marija Servini de Kuba, koja je istraživala niz slučajeva koji se odnose na diktaturu Franciska Franka u Španiji, podigla je optužnicu protiv bivšeg španskog ministra za četiri slučaja navodnog ubistva, prema sudskim dokumentima koje je Rojters dobio na uvid.

Sudija Marija Servini de Kuba /Maria Servini de Cuba/, koja je u Buenos Ajresu, donela je odluku protiv Rodolfa Martina Vilje /87/, bivšeg ministra unutrašnjih poslova između 1976. i 1979. godine. U presudi je sudija napisala da Vilju smatra "krivično odgovornim na osnovu uvjerljivih dokaza za đelo teško ubistvo, ponovljeno u najmanje četiri navrata a čije žrtve su Pedro Marija Martinez Osio, Romualdo Baroso Čaparo, Fransisko Aznar Klemente i Herman Rodrigez Saiz".

Slučaj je počeo 2010. godine kada je argentinski sudija počeo da istražuje zločine protiv Frankove vlade po principu univerzalne pravde. U presudi je sudija Servini napisala da je Vilja odigrao ključnu ulogu u represivnoj strukturi diktature koja se nastavila i u godinama nakon Frankove smrti 1975. godine. Sudija je odredio pritvor Vilji, koji ima prebivalište u Madridu, ali je rekla da je malo vjerovatno da će se to dogoditi.

Španija je, kao i mnoge latinoameričke zemlje u tranziciji ka demokratiji, 1977. godine donijela zakon o amnestiji koji je oprostio zločine koje je počinila Frankova diktatura. Advokati pokušavaju da zaobiđu ovo pravilo oslanjajući se na međunarodno pravo. Stotine Španaca obratilo se argentinskom sudu u potrazi za pravdom za zločine počinjene nad njima i njihovim porodicama tokom 36-godišnje diktature Franciska Franka.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Makron: Neoprostiv zločin nad Alžircima 17. oktobra 1961.
Tanjug 16.10.2021.

Predsednik Francuske Emanuel Makron osudio je danas krvavi obračunu francuske policije sa alžirskim demonstranatima 17. oktobra 1961. godine u Parizu kao "neoprostiv zločin".

Ovo je najsnažnija predsednička osuda masakra koji je počinila francuska policija u danu kada je veliki broj ljudskih tela bačen u reku Senu, prenosi Rojters. Dana 17. oktobra 1961. godine, po naredenju tadašnjeg načelnika pariske policije Morisa Papona, policija je napala oko 25.000 demonstranata, pristalica Nacionalnog oslobodilačkog fronta Alžiraca (FLN) koji su protestovali zbog uvođenja policijskog časa koji je uveden samo za Alžirce.

Protest je potisnut "brutalno, nasilno i u krvi", navodi se u saopštenju Jelisejske palate i podseća da je oko 12.000 Alžiraca uhapšeno, da su mnogi ranjeni, a više desetina ubijeno. Tačan broj žrtava masakra izvršenog 17. oktobra 1961. godine nikada nije utvrden, ali neki istoričari navode da je preko 200 ljudi izgubio život toga dana. Makron je prisustvovao svecanosti u čast godišnjice događaja na mostu u Bezonu, zapadno od Pariza, odakle su neki Alžirci krenuli na protestni marš koji je krvavo suzbijen.

"Predsednik je priznao cinjenice: zločini počinjeni te noći po naređenju Morisa Papona neoprostivi su za Republiku", navodi se u saopštenju Jelisejske palate.

Francuske vlasti su dugo negirale ili prikrivale ovaj masakr koji se dogodio dok je trajao rat protiv francuske vladavine u Alžiru, a prvu komemoraciju organizovao je 2001. godine tadašnji gradonačelnik Pariza, socijalista Bertran Delanoe. Ovogodišnja komemoracija se održava u jeku diplomatskih tenzija na relaciji između Pariza i Alžira.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Šta su svetski lideri govorili, kada nisu znali da im je mikrofon uključen
SVET Autor: Ana Tašković 17. okt. 2021

Povremeno se dešava da ono što svetski lideri pričaju među sobom, dospe u javnost. Tako ljudi širom sveta uspeju da saznaju šta oni zapravo i misle jedni o drugima.

Kraljica Elizabeta II je u četvrtak „uhvaćena“ kako „kritikuje“ svetske lideri kojie stalno govore o klimatskim promenama ali ništa ne čine povodom toga.

„Čula sam sve o COP-u. Još uvek ne znam ko dolazi. Nemam pojma. Zaista je iritantno kada pričaju, ali to ne rade“, rekla je ona. Međutim, kraljica nije jedina koja je „uhvaćena“ kako govori otvoreno o nečemu bez zadrške dok je mislila da je niko drugi ne čuje. I ovi poznati političari i svetski lideri su se našli u sličnoj situaciji.

Džastin Trudo ogovara Donalda Trampa

Na kraljevskom prijemu za zvaničnike NATO-a u Bakingemskoj palati 2019. godine, kanadski premijer Džastin Trudo, francuski predsednik Emanuel Makron, holandski premijer Mark Rute, britanska princeza Ana i britanski premijer Boris Džonson uhvaćeni su kako razgovaraju o svojim jedinstvenim i „bizarnim“ iskustvima zajedničkog nastupa sa tadašnjim američkim predsednikom Donaldom Trampom.

„Jesi li zato zakasnio“, pitao je Džonson Makrona.

„Zakasnio je zato što on drži konfenreciju za medije 40 munuta“, rekao je Trudo. Tramp je kasnije Trudoa nazvao dvoličnim i tvrdio je da ga Kanađanin ne voli jer želi da Otava postigne cilj od 2 odsto u NATO-u, prenosi Politiko.

Dejvid Kameron srećno pevuši nakon što je podneo ostavku

Nakon što je izgubio referendum o Bregzitu, britanski premijer Dejvid Kameron je odstupio i podneo je ostavku ispred Dauning Strita 10.

„Hvala vam puno“, završio je Kameron svoju objavu i krenuo nazad do vrata. Na opšte iznanađenje, mikrofon mu je i dalje radio pa su svi čili kako pevuši.

„Duu duuuu duu duu“, pevao je pre nego što je shvatio da su ga čuli, pa je skinuo mikrofon.

Nikola Sarkozi naziva Netanijahua „lažovom“

Nikola Sarkozi, nekadašnji francuski predsednik nazvao je bivšeg izraleskog premijera Benjamina Netanijahua „lažovom“.

„Ne mogu da podnesem Netanijahua, on je lažov“, rekao je Sarkozi bivšem američkom predsedniku Baraku Obami još 2011. godine.

„Dosta vam je njega, ali moram da se bavim njime čak i češće od vas“, dogovorio je Obama.

Obojica su morala da sarađuju blisko sa Netanijahuom kako bi obuzdali iranske nuklearne ambicije.

Gordon Braun je uvredio birače pre izbora 2010. godine

Ono što je trebalo da bude standarni događaj u kampanji 2010. godine za tadašnjeg premijera se pretvorilo u katastrofu. Pristalica Laburista Gilian Dufi kratko je razgovrala sa Braunom na predizbornoj kampanji u Engleskoj, gde ga je osporila u vezi migracije i zatražila je od njega da se uhvati u koštac sa rastom duga. Nakon toga je Dufi rekla novinarima da je Braun „vrlo fin čovek“ i da namerava da glasa za Laburste. Međutim, Braun nije bio impresioniran.

„To je bila katastrofa – nikada nisu trebali da me povežu sa tom ženom. Čija je to ideja bila. Smešno“, rekao je on, a nije primetio da mu je mikrofon uključen.

„Ona je samo fanatična žena“, dodao je on.

Tada je izgubio izbore od Dejvida Kamerona i laburisti se nikada nisu vratili na vlasti u Velikoj Britaniji.

Ronald Regan se šalio o bombardovanju Rusiji

„Moji sugrađani Amerikanci“, rekao je Regan. „Drago mi je što vam danas mogu reći da sam potpisao zakon koji će Rusiju zauvek uništiti. Počinjemo bombardovanje za pet minuta“, dodao je on.


Ono što bi moglo da izazove Treći svetski rat, Regan je zapravo izgovorio u mikrofon pre nedeljnog obraćanja na radiju 1984. godine. Njegov vic nije emitovan uživo, ali je kasnije procureo u javnost, što je rezultiralo još jednim diplomatskim raskorakom tokom Hladnog rata.

Dejvid Kameron je napao lidere Nigerije i Avganistana

„Imamo neke lidere nekih fantastično korumpiranih zemalja koji dolaze u Britaniju… Nigeriju i Avganistan, verovatno dve najkorumpiranije zemlje na svetu“, rekao je Kamaron kraljici Elizabeti tokom događaja za njen rođendan 2016. godine.

„Ali ovaj konkretni predsednik zapravo nije korupiran… on se jako trudi“, uključio se nadbiskup kenterberijski Džastin Velbi, pokušavajući da h odbrani. Kasnije tog dana, kraljica Elizabeta je imala i sopstveni gaf kada je kineske zvaničnike opisala „kao veoma nepristojne“ tokom državne posete predsednika Si Đinipinga britaniji 2015. godine.

Izvor. www.nova.rs

[MOTORISTA]

Šokantno otkriće: Britanski propagandisti odigrali ključnu ulogu u pokolju komunista u Indoneziji
Srna 17.10.2021.

Propagandna kampanja koju je organizovala Britanija odigrala je ključnu ulogu u jednom od najbrutalnijih pokolja komunista u Indoneziji šezdesetih godina 20. veka, otkrivaju novi šokantni dokazi, piše "Gardijan".

Procenjuje se da je najmanje 500.000 ljudi - neke procene idu i do tri miliona - povezanih sa Komunističkom partijom Indonezije (PKI) eliminisano između 1965. i 1966. godine. Britanski zvaničnici su šezdesetih godina tajno koristili crnu propagandu kako bi pozvali istaknute Indonežane da "saseku" "komunistički rak". Novootkriveni dokumenti pokazuju šokantnu ulogu Britanije u pokolju i kako su britanski špijuni podsticali masovna ubistva indonežanskih komunista.

"Spontana masovna ubistva"

Nedavno obelodanjeni dokumenti Forin ofisa pokazuju da su britanski propagandisti potajno podstrekivali antikomuniste, uključujući i armijske generale, da eliminišu PKI. Kampanju naizgled spontanog masovnog ubistva, za koju se sada zna da je organizovala indonežanska vojska, kasnije je CIA opisala kao jedno od najgorih masovnih ubistava veka. Specijalistički propagandisti iz Odeljenja za istraživanje informacija britanskog Forin ofisa (IRD) poslati su 1965. u Singapur da šire propagandu kako bi potkopali Sukarnov režim. PKI je bila snažna podrška predsedniku i pokretu "Konfrontacija". Stručnjak za propagandu britanskog Forin ofisa Norman Redvej rekao je da se pad Sukarnoa smatra jednim od najvećih propagandističkih pobeda Britanije. U jednom od svojih pisama on je kasnije rekao da diskreditacija Sukarna bila brza i uspešna.

"To nas je koštalo oko 250.000.000 funti godišnje. Taj pokret je bio razbijen uz minimalne troškove u roku od šest meseci", rekao je on u pismu.

Profesor Skot Lukas rekao je da ovi objavljeni dokumenti pokazuju kako su takozvana crna propaganda i Forin ofis, odnosno IRD, nastavili da deluju u tom smislu u posleratnoj britanskoj spoljnoj politici i prekomorskim operacijama.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Marš sećanja u Parizu: 60 godina krvavog policijskog obračuna sa alžirskim demonstrantima
Tanjug 17.10.2021.

Povodom 60. godišnjice krvavog policijskog obračuna sa demonstrantima na protestu Alžiraca tokom poslednje godine njihove borbe protiv francuske kolonijalne vlasti, danas je u Parizu organizovan marš u znak sećanja na nastradale.

Marš je organizovan nakon što je predsednik Francuske Emanuel Makron priznao da su zločini počinjeni 17. oktobra 1961. godine u Parizu, koje su vlasti pokušavale da prikriju decenijama, neoprostive za Francusku. Represija je bila brutalna, nasilna, krvava, izvedena po naredbi šefa pariske policije Morisa Papona, naveo je Makron u saopštenju koje je juče izdato. Oko 12.000 Alžiraca je uhapšeno, a desetine ubijeno, njihova tela su bačena u reku Senu, saopštila je predsednikova kancelarija.

Istoričari kažu da je najmanje 120 demonstranata poginulo, na neke je pucano, a neki su se utopili, navela je Makronova kancelarija. Tačan broj nikada nije utvrđen jer su arhive ostale delimično zatvorene. Papon je kasnije postao najviše rangirani Francuz osuđen za saučesništvo u zločinima protiv čovečnosti zbog svoje uloge u deportaciji Jevreja tokom Drugog svetskog rata. Grupe za zaštitu ljudskih prava i borbu protiv rasizma i alžirska udruženja u Francuskoj organizovali su popodne u Parizu marš u znak sećanja na žrtve. Oni su pozvali vlasti da priznaju odgovornost francuske države u tragedijama i strahotama vezanim za rat za nezavisnost Alžira i otvore arhive.

Gradonačelnica Pariza An Idalgo prisustvovala je ranije danas ceremoniji odavanja počasti na mostu San-Mišel, u centru prestonice. Makron je odao poštu žrtvama juče na mostu Bezon severozapadno od Pariza. On je prvi francuski predsednik koji je prisustvovao komemoraciji žrtvama masakra.

Dana 17. oktobra 1961. godine, po naredenju tadašnjeg načelnika pariske policije Morisa Papona, policija je napala oko 25.000 demonstranata, pristalica Nacionalnog oslobodilačkog fronta Alžiraca (FLN) koji su protestovali zbog uvođenja policijskog časa koji je važio samo za Alžirce.

Izvor: www.blic.rs