Kratke vijesti

[MOTORISTA]

Novi svetski poredak ima pet kategorija: Amerika je "glatki operater", Rusi "ometajući stratezi", a ko su obnovitelji
M. P. 17.10.2021.

Globalni institucionalni poredak posle Drugog svetskog rata je zastareo. Ovo nije skorašnji razvoj događaja: potreba za reformama očigledna je već duže vreme. Pa ipak, neophodna transformacija je sveobuhvatnija nego što mnogi shvataju i hitnija nego ikad. Razloge nije teško uočiti. Moć se prenosi na nove (i više) aktere.

Nedržavni akteri su stekli veći uticaj. A međunarodna saradnja je prešla sa pristupa tvrdog prava, zasnovanog na jasnim pravilima i ugovorima, na pristup zasnovan na mekom zakonu i samoregulaciji, što je ilustrovano Pariskim sporazumom o klimi iz 2015. koji se oslanja na nacionalno utvrđene doprinose. Da bismo održali stabilnost usred takvih promena, a istovremeno podržavali saradnju u ključnim oblastima (kao što su neširenje i klimatske promene), moramo fundamentalno preispitati postojeće pristupe i strukture.

Prošlog meseca početak 76. sednice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UNGA 76) ponudio je koristan uvid u to kako stoji ovaj proces - i sam međunarodni poredak. Osim velikih deklaracija i predvidljivih lista obaveza, UNGA 76 je uključila i vizije „međunarodnog poretka“ i njegove budućnosti. Te vizije spadaju u pet kategorija: Nosioci standarda, Ambivalentni akteri, Glatki operateri, Ometajući stratezi i Obnovitelji. Nije iznenađujuće što je nosioce standarda predstavljala Evropska unija. U onoj meri u kojoj postoji samo po zakonu, EU je vodeći šampion poretka zasnovanog na pravilima posle 1945. godine. Takođe nastoji da postane regulatorna velesila zasnovana na vrednostima - neka vrsta "svetskog sudije". To je bilo očigledno u govoru predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela na Generalnoj skupštini UN, koji je istakao liderstvo EU u globalnim inicijativama zasnovanim na pravilima, i pozvao sistem UN da se „vrati na osnove“, pri čemu je mislio na „međunarodni poredak zasnovan na pravilima“.

Pa ipak, stav EU nije bez kontradikcija. Gasovod Severni tok 2, koji isporučuje ruske zalihe direktno u Nemačku, teško je uskladiti sa retorikom EU, kao i nedavni francusko-grčki odbrambeni pakt. Ambivalentne aktere sada predstavljaju, kao i uvek, Sjedinjene Države. Da, SAD su predvodile stvaranje trenutnog međunarodnog poretka i decenijama su ostale njegov odlučujući akter. Ali Amerika takođe često nije htela da ratifikuje sporazume koje je tako brzo potpisala. Podsetimo, SAD su glasale protiv zvaničnog članstva u prethodnici UN-a, Ligi nacija, iako je to bila zamisao predsednika Vudroa Vilsona. Danas je američki predsednik Džo Bajden željan da ubedi svet da se „Amerika vratila“ u centar međunarodnog poretka, nakon četiri godine pristupa Donalda Trampa „Amerika na prvom mestu“.

„Za isporuku za svoj narod“, izjavio je on u svom govoru Generalne skupštine UN, „moramo se takođe duboko angažovati sa ostatkom sveta. Da bismo osigurali svoju budućnost, moramo zajedno sa drugim partnerima - našim partnerima - raditi na zajedničkoj budućnosti." Pa ipak, SAD su barem polarizovane kao što su uvek i bile, a Bajdenova administracija nastavlja da unapređuje politiku konkurencije velikih sila sa Kinom. U stvari, veliki deo Bajdenovog govora bio je implicitno upućen njegovom kineskom kolegi Siju Đinpingu.

"Ne pravite grešku," izjavio je, "Sjedinjene Države će nastaviti da brane sebe, svoje saveznike i naše interese od napada" i "nastaviti da brane naše vitalne nacionalne interese, uključujući i one protiv tekućih i neposrednih pretnji".

Si, vrhunski glatki operater (Smooth Operator), uzeo je drugačiji pristup. U svojoj video poruci Generalnoj skupštini UN - nije kročio izvan Kine od početka pandemije - Si se distancirao od svojih nedavnih "govora ratnika vukova" i rekao ono što bi svet želeo da čuje. Unapređujući viziju Kine kao „graditelja svetskog mira“ i „branioca međunarodnog poretka“, govorio je o „solidarnosti“, „obostranoj saradnji“ i „istinskom multilateralizmu“. Si jasno zna kako da koristi jezik međunarodnog prava u svoju korist, iako je vestfalski suverenitet jedino načelo koje on zaista prihvata. Vestfalski suverenitet je takođe omiljeno načelo Rusije - najistaknutiji od remetilačkih stratega. Ali, za ruskog ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova, suverenitet je u osnovi nespojiv sa „zapadnim“ konceptom „poretka zasnovanog na pravilima“. Govor Lavrova naglašava često zanemarenu istinu: Rusija nije samo „pokvaritelj“. Putinov populizam i demagogija deo su pažljivo smišljenih napora da se uruši liberalni svetski poredak.

Na kraju, ali ne i najmanje važni, nalaze se Obnovitelji, a Indija je u tome vodeća. U svom govoru, premijer Narendra Modi okarakterisao je Indiju kao „majku demokratije“, sa „velikom tradicijom demokratije“ koja je trajala „hiljadama godina“. Modijevo odvajanje indijske demokratije od nasleđa britanskog kolonijalizma nagovestilo je sve veće napore-evidentne, u različitim oblicima, u brojnim govorima lidera srednjih vlasti - da udahnu novi život starim institucijama.

Mnogi posmatrači su brzo uvideli nove saveze, pakte i pristupe saradnji kao signal da novi globalni poredak izranja iz ostataka posleratnog liberalnog poretka. Za njih, destruktivne ili neuverljive vizije koje su izneli neki svetski lideri u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija mogu izgleda da pojačaju ovo gledište. Nosioci standarda moraju da neguju pošten, nepristrasan dijalog sa Obnoviteljima (i, očigledno, sa SAD) kako bi zacrtali kurs koji ne podrazumeva samo držanje istrošenog, niti rascepkanog liberalnog poretka, već predviđa smislenu i promišljenu reformu, prilagođenu današnjem svetu. EU bi trebalo da bude na čelu ovih napora.


Piše: Ana Palasio, bivša ministarka spoljnih poslova Španije i bivši viši potpredsednik i generalni savetnik Grupe Svetske banke, gostujući je predavač na Univerzitetu Džordžtaun. Ekskluzivno pravo za "Blic" od Project Syndicate.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Недеља, 17.10.2021.
Тања Вујић

Европска унија у енергетској клопци

Загледан у зелену будућност, усред милиона Европљана нагло осиромашених енергетском кризом, Брисел још не уочава нови преговарачки стил снабдевача све скупљих покретачких горива

Уди Адири, генерални директор министарства енергетике Израела, био је веома јасан поводом упита домаћих произвођача природног гаса да прискоче у помоћ ЕУ, у незапамћеној енергетској кризи на северним обалама Средоземља. „Израел не може да притекне у помоћ у снабдевању Европе природним гасом будући да је повећање извоза (енергента) неизвесно”, изјавио је Уди Адири за „Блумберг”. Адиријево иступање уследило је, иначе, након препоруке надлежног комитета израелске владе да се не повећава извоз природног гаса, уз оцену да треба обезбедити домаће снабдевање тим енергентом, као и електричном енергијом. Израел иначе 70 одсто домаћих потреба за електричном енергијом обезбеђује из прераде природног гаса: баснословна средоземна налазишта „Левијатан”, „Тамар”, „Кариш” и „Танин” из визуре званичног Тел Авива имају задатак да обезбеде енергетску независност Израела. Брисел се у гасној кризи неизвесног временског трајања и економскополитичког исхода суочава ових дана с горким отрежњењем да је на енергетском терену увелико инфериорни партнер. Наиме, велике наде Брисела да би издашне резерве природног гаса медитеранских партнера ЕУ могле делимично да замене испошћена налазишта у Северном мору, и тако смање енергетску зависност пола милијарде Европљана од других странаца, у овом тренутку као да падају у воду.

На другом крају Медитерана и Алжир ових дана на даљу енергетску сарадњу с ЕУ гледа из деликатно профилисане перспективе домаћих економских и политичких приоритета. У случају Алжира, чланице ОПЕК-а и Форума земаља извозника природног гаса (ГЕЦФ), ствари су за западноевропске купце тог енергента пред наступајућу зиму прилично дипломатски шкакљиве. Наиме, колико 30. октобра званични Алжир, према најавама, планира да заврне славину гасовода којима тај енергент транспортује до Марока, Шпаније и Португалије. Разлог је најновија пресуда Европског суда правде из Луксембурга, према којој трговински споразум ЕУ и Марока не може да важи и за „Мароканску Сахару” (како енергетски пребогату пустињску регију дуж Атлантика, именује званични Рабат), односно „Западну Сахару” (како исту територију зову побуњенички покрет „Полисарио” и његов дугогодишњи активни војнополитички ослонац Алжир, залажући се за њену независност). Дан након изрицања пресуде у Луксембургу званични Брисел и Рабат издали су заједничко саопштење којим су потврдили стратешко партнерство ЕУ и Марока. Истог дана Хосе Мануел Албарес журно је одлетео у Алжир да с домаћинима преговара о наставку и повећању извозних капацитета гасовода према Шпанији, и то за 25 одсто (садашњи споразум истиче 31. октобра). Уместо обећања нове бујице природног гаса према Иберијском полуострву, Алжир је најавио завртање текућег снабдевања. У јеку гасне кризе, где ЕУ увелико трага за спољним кривцима новонасталог мањка природног гаса на домаћем тржишту, Брисел се налази на новом дипломатском испиту несагледивих последица по сопствено становништво ове зиме, као и међународни енергетски рејтинг Уније.

Наиме, да ли Брисел има дипломатску технику да уприличи евентуално повећање извоза из Израела? Истовремено, како ће централа ЕУ вагати однос својих спољнополитичких приоритета у Магребу, према евентуалном цвокотању од зиме милиона Европљана јужно од Пиринеја? Ове „гасне” дилеме Брисела према медитеранским енергопартнерима могу деловати од споредног значаја за европску енергетску кризу, која због њених друштвених последица почиње да забрињава и Уједињене нације.

„Текућа енергетска криза у ЕУ подриће економије најугроженијих чланица блока и довести многа домаћинства у ситуацију да тешко могу да плате своје рачуне за енергију. Уколико енергетски трошкови домаћинства превазилазе 10 одсто прихода фамилије, то води његовом енергетском сиромаштву”, поручила је у петак у Москви током форума „Руска енергетска седмица” Олга Алгаиерова, извршни секретар Економске комисије УН за Европу (УНЕЦЕ). У међувремену, Русија испоручује 25 одсто природног гаса на светском тржишту и контролише 13,5 одсто глобалне производње нафте, наводи амерички „Волстрит џорнал”, позивајући се на годишњи извештај „Бритиш петролеума”. Истовремено, руски снабдевачи контролишу 53 одсто снабдевања Европе барелима, док „Гаспром” муштеријама у ЕУ обезбеђује око 35 одсто неопходног природног гаса. Недавни спектакуларни скок цене природног гаса на европском и светском тржишту разголитио је преговарачке позиције Москве, Брисела, енергоснабдевача и њихових муштерија с две стране Урала.

„Европска гасна криза указала је екстремну предност коју Русија има у односу на Европу, као и шире. То је позиција моћи”, оценио је за „Волстрит џорнал” Тјери Брос, професор престижног универзитета Сијенс По у Паризу. Како Брисел надаље преговара с Москвом, након што су две-три реченице Владимира Путина прошле седмице стрмоглавиле европску цену гаса с историјског рекордна, са 1.900 евра на око 1.000 евра за мерну јединицу? Из угла Кремља ствари као да делују једноставно. „Русија је спремна да помогне да се нађе Европи у садашњој енергетској кризи, када буде таквих захтева”, истакао је Путин током „Руске енергетске седмице”.

Авај, „званично нико није питао министарство енергетике или владу за додатне испоруке (гаса)”, саопштио је Александар Новак, заменик руског премијера, на истом форуму. Брисел би, према овој поставци, требало да јасно каже руским партнерима колико коме у Европи треба додатног природног гаса, па да актери с оне стране Урала уђу у преговоре. Да ли је Брисел спреман на овакав пословни искорак према „Гаспрому” и Москви, делује неизвесно. Уместо тога, Европска комисија најављује: истрагу поводом „недавни евентуалних манипулацијама на тржишту природног гаса”; иницијативу за забрану даљих нафтних истраживања на Арктику (где „Гаспром” и „Шел” увелико сарађују); додатне карбон-таксе загађивачима из редова домаће путне и грађевинске индустрије, а све у циљу не би ли Европа далеке 2050. године постала зелена зона света.

Да ли ће државе чланице ЕУ успети да окрену „зелени” дурбин Брисела из будућности ка потенцијалној енергетској муци милиона Европљана већ ове зиме, биће јасније идуће седмице на самиту лидера те групације (21. и 22. октобра).

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Najmanje četiri lidera G20 propuštaju samit
Srna 20.10.2021.

Najmanje četiri lidera iz G20 izgleda da će propustiti ovomesečni samit u Rimu za koji su se domaćini u Italiji nadali da će to biti događaj uz lično prisustvo, saopštili su diplomate i zvaničnici.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je u utorak da definitivno neće prisustvovati sastanku lidera G20 od 30. do 31. oktobra, i on je treći lider koji se formalno povukao nakon novog japanskog premijera Fumija Kišide i meksičkog predsjednika Andresa Manuela Lopeza Obradora. Putin i Kišida rekli su da će pratiti samit putem video-veze, dok je portparol Obradora rekao da će na njegovo mjesto poslati ministra spoljnih poslova Marsela Ebrarda. Druge zemlje se još nisu zvanično oglasile, ali diplomatski izvor u Rimu je saopštio da kineski predsjednik Si Đinping verovatno neće doći. Postojala je i neizvesnost oko toga da li će se pojaviti brazilski predsednik Žair Bolsonaro.

Nasuprot tome, američki predsednik Džo Bajden potvrdio je da će doći na samit, a očekuju se i čelnici Argentine, Australije, Kanade, Velike Britanije, Francuske, NJemačke, Indije, Indonezije, Južne Koreje, Južnoafričke Republike, Saudijske Arabije, Turske i EU. Kišida ostaje kod kuće jer će u Japanu 31. oktobra biti održani opšti izbori, dok je Obrador retko putovao u inostranstvo otkad je stupio na dužnost 2018. godine. On je preskočio poslednji samit G20 u Japanu 2019. godine pre početka pandemije kovida 19. Italijanski diplomata je rekao da se čini da je kovid 19, takođe, glavna briga za kineskog predsednika Si Đinpinga, pri čemu je Kina uvela strog i dug karantin za sve one koji u zemlju dođu iz inostranstva. Si Đinping nije napuštao Kinu od januara 2020. godine, kada je ozbiljnost pandemije prvi put postala očigledna. On je video linkom pratio neke međunarodne događaje, ali se nije uključio u sastanak G20 o Avganistanu, koji je Italija organizovala ranije ovog meseca. Nije navedeno da li će on virtuelno učestvovati na samitu G20 ako ne dođe lično, saopštili su zvaničnici.

Ovogodišnji samit u Rimu smatra se posebno važnim jer dolazi neposredno prije konferencije UN o klimatskim promjenama koja će se održati u Glazgovu u Škotskoj, gđe će pozicija članica G20 biti veoma važna.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

"Brodovi duhova" isplivali sa morskog dna posle skoro 80 godina
Jutarnji list 21.10.2021.

Čak 24 broda koja su potpljena u toku bitke za Ivo Džimu, u kojoj su se Amerikanci i Japanci sukobili u zadnjim mesecima Drugog svetskog rata, isplivala su sa morskom dna na obali Ivo Džime.

Uzrok iznenadne pojave brodskih olupina je pomeranje morskog tla usled aktivnosti vulkana Suribahi, piše "Dejli mejl". Na snimcima japanskog Al Nipon njuza vide se ostaci trupova 24 transportna broda koje su Amerikanci zarobili i potom premestili na zapadni deo Ivo Džime da im posluže kao osnova za formiranje luke koje na ostrvu tada nije bilo. Ti brodovi su poslužili kao svojevrsni lukobrani kako bi od talasa i vetra zaštitili američke brodove s kojih su se iskrcavali vojnici, naoružanje i oprema. Decenijama kasnije seizmička aktivnost vulkana Suribahi, koji se smatra jednim od najaktivnijih u Japanu, podigla je morsko dno, a samim time i brodove.



Na ostrvu danas nema stanovnika, ali su na njemu prisutne japanske oružane snage koje su tamo došle nakon što su Amerikanci 1968. vratili ostrvo pod upravu Tokija, prenosi "Jutarnji list".

- Čini se da vulkanska aktivnost još uvek nije završena, postoji mogućnost velike erupcije na Ivo Džimi - poručio je za Al Nipon njuz Setsya Nakada, direktor državnog Centra za istraživanje vulkana.

Na Ivo Džimi je do sad zabeleženo najmanje 10 erupcija, a posljednja se dogodila 1982. godine. Samo ostrvo se od 1952. godine zbog vulkanske aktivnosti izdiglo za najmanje 10 metara, prema istraživanju Sveučilišta Oregon. U bitci za Ivo Džimu, koja je trajala od 19. februara do 26. marta 1945. godine poginulo je više od 7.000 američkih vojnika i oko 18.000 japanskih (zarobljeno je samo 216 Japanaca), a završila je američkim osvajanjem ostrva. I dok se o strateškom značaju bitke i dalje vode rasprave, danas je najpoznatija po čuvenoj fotografiji američkih marinaca koji na vrhu Suribahija uzdižu zastavu SAD. Fotografiju je za AP snimio Džo Rozental.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Петак, 22.10.2021.

Глобално загревање могло би да изазове сукобе у неуралгичним тачкама света

Климатске промене више од пуког мењања окружења прете да трајно и опасно преобликују глобални безбедносни пејзаж, закључак је серије новоизрађених процена америчких војних, обавештајних и безбедносних званичника, преноси данас Глас Америке.

Извештаји, које је раније ове године наручио председник САД Џозеф Бајден као део напора да се боље суочи са утицајем климатских промена, упозоравају да ниједна земља неће бити поштеђена и да неки делови света можда већ достижу прекретницу.

„Како се климатске промене приближавају другим покретачима - посебно геостратешкој конкуренцији, новим технологијама и глобалним демографским трендовима - тако се преобликује списак ризика”, наводи се у стратешком оквиру за климатске промене Секретаријата за унутрашњу безбедност објављеном данас.

„Корозиван утицај ових трендова учиниће све нације рањивијим по домаћу нестабилност, са огромним импликацијама на регионалну и пограничну безбедност и кључне интересе националне безбедности”, додаје се, преноси Бета.

Званичници одбране рекли су да су већ приморани да се припреме за најгоре сценарије - од догађаја масовне миграције, преко промена у равнотежи снага у кључним регионима до могућности да би неке земље доспеле до потпуног колапса, изазивајући „нестабилност широм света”.

„Конкурентска предност у будућности ће ићи онима који могу да се боре и победе у овом стратешком и физичком окружењу које се брзо мења”, рекао је амерички министар одбране Лојд Остин.

У Пентагоновој процени ризика упозорава се да ће климатске промене вероватно изазвати нестабилност у најмање четири региона - на Блиском истоку и у Јужној Азији, Африци, Европи и Централној и Јужној Америци - од којих ће три вероватно имати повећану потражњу за хуманитарном помоћи. Национална обавештајна процена о климатским променама, коју је израдила обавештајна заједница САД, је још страшнија, што указује на претећу катастрофу за кључне земље у јужној и источној Азији и у Централној Америци. А тамо где постојеће владе нису у стању да одговоре на изазове климатских промена, чини се да су побуњеници и терористи спремни да искористе ситуацију.

„Оцењујемо да је већина земаља у којима су (активне) Ал Каида или Исламска држава, веома осетљива на климатске промене”, упозоравају обавештајне службе.

Земље у централној Африци, које се већ суочавају са растућим претњама тероризма, такође би могле да се нађу преплављене проблемима.

„Војске са недовољно ресурса и лоше опремљене суочиће се са озбиљним напорима када буду позване да одговоре на више природних катастрофа у својим и суседним земљама”, наводи се у процени.

У централној Америци, продужени сушни периоди и обилне кише могле би да натерају 30 одсто радно активног становништва на миграције. А тамо где постојеће владе нису у стању да одговоре на изазове климатских промена, изгледа да су побуњеници и терористи спремни да искористе ситуацију.

„Оцењујемо да је већина земаља у којима су Ал Каида или ИСИС веома осетљива на климатске промене”, упозоравају обавештајне службе.

Земље у Централној Африци, које се већ суочавају са растућим претњама тероризма, такође би могле да се нађу преплављене. Обавештајни званичници САД такође упозоравају да би се чак и земље са највише ресурса могле наћи у сукобу, предвиђајући интензивну конкуренцију између САД и Кине над кључним технологијама минерала и чисте енергије до 2040. године.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Понедељак, 25.10.2021.

Порука ЕК Пољској: Нема места ратној реторици међу партнерима

ВАРШАВА – Портпарол Европске комисије Ерик Мамер поручио је данас Пољској да нема места за ратну реторику међу партнерима у ЕУ.

Мамер је то изјавио након што је пољски премијер Матеуш Моравјецки рекао да би ускраћивање новца од стране Брисела због питања везаних за владавину права било као да почиње Трећи светски рат, пренео је Ројтерс. У интервјуу „Фајненшел тајмсу”, Моравјецки је оптужио ЕУ да захтева од Варшаве ствари држећи јој пиштољ уперен у главу и затражио од Брисела да одустане од претњи и санкција против Пољске. Коментари су уследили након вишегодишњих спорова око промена које је пољска влада урадила у судовима у земљи. ЕУ верује да промене нарушавају демократске контроле и равнотежу, а Европска комисија задржава милијарде евра Пољској предвиђене у плану опоравка од пандемије, јавља Танјуг.

На питање да ли би Пољска могла да искористи своје право вета да блокира законе као одговор на то, на пример о климатским питањима, Моравјецки је рекао: „Ако започну трећи светски рат, ми ћемо бранити своја права било којим оружјем које нам је на располагању”. Упитан да да свој коментар на брифингу, портпарол Европске комисије Ерик Мамер рекао је да је ЕУ пројекат који је веома успешно допринео успостављању трајног мира међу својим државама чланицама. Он је додао да нема места реторици која се односи на рат.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Protesti u Italiji pred okupljanje svetskih lidera
Milica Ostojić 26. 10. 2021.

TRIDESETOG i trideset prvog oktobra u Rimu se održava završni i najveći samit G20 od kada je 1. decembra 2020. godine Italija preuzela predsedavanje

Preduzimaju se ogromne mere bezbednosti jer stižu predstavnici najvećih zemalja sveta, ali se spremaju i ogromni protesti “No green pass”. Ministarstvo Unutrašnjih poslova i tajne službe uperili su reflektore i slušalice na ušima da bi sledili one najekstremnije grupe, oko dvadesetak izdvojenih kanala, specijalne policijske snage prate njihov kanal (“čat”) i telefone oko stotinak najradikalnijih koji se dogovaraju o planu izazivanja nereda, a sve u cilju garantovanja bezbednosti održavanja Samita. Nadgeledanje sa zemlje i neba, putem dronova, helikoptera, proglašnje zone zabrane preletanja aviona, snajperisti na krovovima... Spremljena su sredstva za sprečavanje eventualnog bakteriološkog napada, a deset kilometara u prečniku oko centra “Nuvola” na Euru gde se održava Samit potpuno je kontrolisano i blokirano. To su najvidljivije mere zaštite.

Jezik onih koji spremaju nerede postaje iz dana u dan sve agresivniji, pripadnici grupa ekstremne desnice i ekstremne levice, neofašisti, antagonisti, pobunjenici raznih vrsta, doveli su do ponovnog dopunskog utvrđivanja plana bezbednosti: hiljade policajaca i karabinijera brinuće o bezbednosti, 500 vojnika, ali i razna tehnološka pomagala. Zato će biti zatvorena sva arheološka nalazišta, muzeji, najosteljivije državne institucije, diplomatska predstavništva, prilaz Vatikanu, Predsedničkoj palati Kvirinalu...

Najavljuje se da će najveća manifestacija koja je dobila dozvolu za održavanje od Ministarstva Unutrašnjih poslova biti održana u subotu na strogo kontrolisanoj lokaciji (između trga San Đovani i Ostijense), a na trg izlaze i aktivisti asocijacije “Frudaus for future”. Samit je organizovan tako da omogućuje i onlajn učestvovanje. Za to su se opredelili ruski predsednik Valadimir Putin (koji je već razgovarao telefonom sa italijanskim premijerom Mariom Dragijem da će se zbog kovida uključiti virtuelno) i kineski predsednik Si Đinping, koji se takođe uključuje iz daljine, a juče su svoje prisustvo na G20 u Rimu potvrdili DŽo Bajden, Emanuel Makron, Redžep Tajip Erdogan i premijer Boris DŽonson.

Izvor. www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Makron zatražio snažan signal od Sija uoči samita UN o klimi
Srna 27.10.2021.

Francuski predsednik Emanuel Makron zatražio je od kineskog predsednika Sija Đinpinga "odlučan signal" u vezi sa klimatskim promenama uoči samita UN o klimi u Škotskoj, saopštilo je francusko predsedništvo.

Makron je ohrabrio Sija da poveća ciljeve Kine u smislu napora da se reši klimatska kriza i da ostvari "konkretan napredak" u pravcu okončanja oslanjanja Kine na ugalj. Francuski predsednik je pozvao na veći reciprocitet i ravnotežu u trgovinskom odnosu između Evrope i Kine, naročito u smislu pristupa tržištu.

Kina spada među države koje najviše emituju gasove koji izazivaju efekat staklene bašte i još nije odredila nove klimatske ciljeve. Ova država je ranije obećala da će postati ugljenično neutralna do 2060. godine i da će prestati da povećava emisije nakon 2030. godine, ali nije odredila vreme kada će emisije biti na vrhuncu.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Počinje ročište o izručenju osnivača Vikiliksa
Tanjug 27.10.2021.

Na londonskom Visokom sudu danas će početi dvodnevno ročište o izručenju osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža Sjedinjenim Državama, koje ga optužuju za krađu i hakovanje poverljivih dokumenata.

Američka vlada bi trebalo da danas zatraži od britanskog Visokog suda da poništi odluku britanskog sudije da Asanž ne bude izručen SAD kako bi se suočio sa optužbama za špijunažu, prenosi agencija AP. Očekuje se da će Asanž, koji se nalazi u londonskom zatvoru Belmarš pod visokim merama bezbednosti, prisustvovati dvodnevnom saslušanju putem video veze. Od dvojice sudija koji razmatraju žzalbu, među kojima je i najviši sudija Engleske lord Ian Bernet, ne očekuje se da će svoju presudu doneti za nekoliko nedelja. Čak ni to verovatno neće okončati epsku pravnu sagu, pošto strana koja je izgubila može podneti žalbu Vrhovnom sudu Ujedinjenog Kraljevstva.

U januaru je sudija nižeg britanskog suda odbio američki zahtev za izručenje Asanža zbog špijunaže u vezi sa Vikiliksovim objavljivanjem tajnih vojnih dokumenata pre jedne decenije. Okružni sudija Vanesa Barajzer odbila je ekstradiciju iz zdravstvenih razloga, navodeći da će se Asanž verovatno ubiti ako bude zadržan u teškim zatvorskim uslovima u SAD. Ona je, međutim, odbacila argumente odbrane da se Asanž suočava sa politički motivisanim američkim tužilaštvom, i navela je da će mu američki pravosudni sistem omogućiti pravično suđenje. Advokati američkih vlasti sada su dobili dozvolu za žalbu, a na ranijem saslušanju doveli su u pitanje psihijatrijske dokaze u ovom slučaju, tvrdeći da Asanž "nije toliko bolestan".

Američki tužioci podigli su optužnicu protiv Asanža po 17 tačaka za špijunažu, kao i za zloupotrebu računara zbog objavljivanja više hiljada procurelih vojnih i diplomatskih dokumenata. Optužbe predviđaju maksimalnu kaznu od 175 godina zatvora. Tužioci navode da je Asanž nezakonito pomogao analitičarki obaveštajne službe američke vojske Čelsi Mening da ukrade poverljive diplomatske depeše i vojne fajlove koje je kasnije objavio Vikiliks. Asanžovi advokati tvrde da je on delovao kao novinar i da ima pravo na zaštitu slobode govora u skladu sa prvim amandmanom, a u vezi sa objavljivanjem dokumenata koji su razotkrili zločine američke vojske u Iraku i Avganistanu.

Asanž (50) je u zatvoru otkako je uhapšen u aprilu 2019. godine. Pre toga, proveo je sedam godina u ambasadi Ekvadoru u Londonu, gde je pobegao 2012. godine kako bi izbegao izručenje Švedskoj gde je trebalo da se suoči sa optužbama za silovanje i seksualni napad. Švedska je odustala od istrage o seksualnim zločinima u novembru 2019. godine, jer je prošlo toliko vremena, ali Asanž je ostao u zatvoru. Sudija koji je blokirao ekstradiciju u januaru naredio je da on mora da ostane u pritvoru tokom svake žalbe SAD, navodeći da bi australijski državljanin mogao pobeći ako bude oslobođen.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Poražavajući izveštaj UN: Sat nam glasno otkucava, biće vrelo
Blic 27.10.2021.

UN su objavile poražavajući izveštaj o merama koje države preduzimaju u zaustavljanju klimatskih promena. Stručnjaci pozivaju da se dela odmah jer će kasnije biti prekasno.

„The heat is on“, u slobodnom prevodu „Biće vrelo“. Tako glasi naslov novog izveštaja Programa UN za životnu sredinu (UNEP) u kojem se analiziraju ciljevi koje je 120 država postavilo sebi u okviru Pariskog sporazuma o klimi. Zaključci izveštaja su poražavajući. Čak i ako potpisnice sporazuma urade sve što su zvanično naumile, emisija štetnih gasova bi se do 2030. godine smanjila za svega 7,5 odsto. To je predaleko od planiranih 55 procenata, koliko je, prema procenama stručnjaka, potrebno da se globalno zagrevanje ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa u poređenju sa 1900. godinom. Da bi se rast temperature zadržao na dva stepena, potrebno je smanjiti emisije za trideset odsto, piše "Dojče vele".

„Da budemo načisto: imamo osam godina da napravimo planove, donesemo i sprovedemo mere i dostignemo smanjenje emisija – sat nam glasno otkucava“, kaže Inger Andersen, izvršna direktorka UNEP.

Ako države ostanu pri sadašnjim planovima, onda će globalno zagrevanje ići na 2,7 stepeni Celzijusa. „To bi za posledicu imalo katastrofalne promene klime sa kojima više ne bismo mogli da izađemo na kraj – to se po svaku cenu mora izbeći“, kaže za DW Niklas Hene, profesor zaštite klime na Univerzitetu u holandskom Vageningenu.

Više CO2 u atmosferi nego ikad

Prema izveštaju UNEP, razočaravajuće je što se skoro uopšte nije vodilo računa o klimi prilikom podsticaja za privredu tokom oporavka od posledica pandemije. Manje od petine investicija su doprinosile smanjenju emisije štetnih gasova. Doduše, pandemija i zastoj globalne ekonomije doprineli su smanjenju novih emisija za 5,4 odsto. Ipak je koncentracija štetnih gasova u atmosferi dostigla novu rekordnu vrednost, kako je nedavno potvrdila Svetska organizacija za meteorologiju.

„Koncentracija ugljen-dioskida u atmosferi veća je nego ikad u protekla dva miliona godina“, piše u izveštaju UNEP.

Šansa da se zagrevanje planete zadrži na 2,2 stepena postoji zahvaljujući takozvanim „nula neto“ ciljevima koje su sebi postavili Evropska unija, Sjedinjene Države, Japan, Kina i druge zemlje u okviru Pariskog dogovora. „Nula neto“ znači da se emisije koje uzrokuje čovek kompenzuju veštačkim ili prirodnim tresetištima i šumama, koje pak vezuju ugljen-dioksid. UNEP kritikuje što mnoge države planiraju ovakvo ravnanje bilansa na nulu tek posle 2030. godine.

„S time ne sme da se krene za pet godina ili za tri – moramo odmah da počnemo“, zahteva Andersen.

I jedan stepen se oseća

Kako kaže profesor Hene, svet neće biti lepo mesto ni ako zagrevanje stane na dva stepena u odnosu na 1900. godinu.

„Sada smo na jednom stepenu više, a svuda na svetu vidimo suše, odumiranje šuma, poplave kao u dolini reke Ar, požare... Dva stepena bi, uprošćeno rečeno, značilo dvostruko više ekstremnih vremenskih fenomena.“ UNEP još jednu šansu vidi u suzbijanju metana koji nastaje pri proizvodnji fosilnih goriva, truljenjem organskog otpada, preradom otpadnih voda i u poljoprivredi, posebno stočarstvu i sadnji pirinča. Metan u atmosferi se razgrađuje za dvanaest godina, ali je u tok kratkom životnom veku višestruko štetniji nego ugljen-dioksid. Autori izveštaja UN pišu da bi dobre mere mogle da budu i trgovina CO2 sertifikatima i uplate na račun siromašnijih zemalja kojima je teže da se odreknu prljave tehnologije.

„Toliko kasnimo sa zaštitom klime da industrijske zemlje, uz napore kod kuće, po svaku cenu moraju da pomognu zemljama u razvoju da što pre smanje emisije. Zaostatak je toliki da nijedna država ne sme da se opusti“, kaže Niklas Hene.

„Ne treba da očajavamo“, kaže šefica UNEP Andersen. „Ali svet mora da se probudi i shvati da nam kao vrsti preti opasnost. Moramo da delamo odlučno. Moramo da delamo brzo. I moramo to odmah.“

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

SAD tvrde: Asanž će moći da služi kaznu u Australiji
Tanjug 27.10.2021.

Sjedinjene Američke Države su pružile uveravanja Britaniji da će, ako izruči osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža, on moći da u Australiji, zemlji rođenja, odsluži bilo koju kaznu koju mu izrekne američki sud, pokazuju danas objavljeni pravni dokumenti.

Sjedinjene Države su se žalile na odluku britanskog sudije da Asanž ne treba da bude izrucen SAD, jer bi, kako tvrdi London, bio u velikoj opasnosti da izvrši samoubistvo u američkom zatvoru, prenosi agencija Rojters.

"Sjedinjene Države su takođe pružile uveravanje da će pristati da Asanž bude prebačen u Australiju kako bi služio bilo koju zatvorsku kaznu koja mu je izrečena", navodi se u dokumentu koji su Apelacionom sudu u Londonu predstavili advokati koji zastupaju američku vladu.

Na londonskom Visokom sudu danas je počelo dvodnevno ročište o izručenju osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža Sjedinjenim Državama, koje ga optužuju za krađu i hakovanje poverljivih dokumenata. Ne očekuje se da će sud presudu doneti u narednih nekoliko nedelja.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Advokat osnivača Vikiliksa na ročištu o izručenju: "Asanž nije sposoban da prisustvuje postupku"
Srna 27.10.2021.

Osnivač "Vikiliksa" Džulijan Asanž prisustvuje danas putem video-veze iz zatvora Belmarš ročištu po žalbi koju je američko tužilaštvo uložilo Vrhovnom sudu Velike Britanije u pokušaju da poništi odluku okružnog sudije kojom se isključuje njegovo izručenje SAD.

Na početku dvodnevnog suđenja u londonskom Kraljevskom sudu pravde, Asanžov advokat Edvard Ficdžerald rekao je sudu da se njegov klijent "ne oseća sposobnim da prisustvuje postupku". Nekoliko minuta kasnije, australijski uzbunjivač je prikazan, iako na kratko, na ekranu, potvrdio je dopisnik "Sputnjika" koji je prisustvovao saslušanju putem veze. Ranije tokom dana, Asanžova verenica Stela Moris izjavila je za medije ispred sudnice da je zabrinuta za zdravlje svog partnera.

- Videla sam ga u subotu, veoma je mršav - istakla je ona.

Viši sud Velike Britanije trebalo bi da danas i sutra razmatra žalbu vlade SAD kojom se osporava januarska odluka sudije okružnog suda u Velikoj Britaniji protiv izručenja Asanža SAD, navodeći kao razloge njegovo zdravlje i rizik od samoubistva u američkom zatvorskom sistemu. Asanža traže SAD zbog optužbi za špijunažu nakon što je "Vikiliks" objavio hiljade poverljivih dokumenata koji rasvetljavaju ratne zločine koje su počinile američke trupe u Iraku i Avganistanu. U slučaju presude u SAD preti mu do 175 godina iza rešetaka.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Среда, 27.10.2021.

Подршка Асанжу испред суда у Лондону

ЛОНДОН - Док британско правосуђе преиспитује првостепено одбијену жалбу Сједињених Америчких Држава за изручење Џулијана Асанжа у Лондону је данас поново мобилисана подршка овом узбуњивацу.

Више од стотину присталица Асанжа окупило се испред суда у Лондону да подрже осниваца Викиликса, преноси Франс Анфо. Британско правосуђе испитује првостепено одбијену жалбу САД на одлуку да се Асанж не изуручи, али из Вашингтона се и даље тражи његово изручење. Суд ће се бавити случајем Асанжа и сутра пре доношење одлуке о захтеву САД да се изручи оснивачц Викиликса. Након што је била неуспешна у првостепеном поступку Бајденова администрација је инсистирала на жалби, јавља Танјуг.

Џулијан Асанж не присуствује овом саслушању јер је превише ослабио и остао је у лондонском затвору где је провео последње две и по године.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Španija vrši pritisak na Alžir kako bi osigurala nabavku gasa
SVET Autor: Beta/AP 28. okt. 2021

Španija je nastavila da vrši pritisak na Alžir kako bi osigurala nabavku prirodnog gasa nakon što ta afrička zemlja narednog vikenda zatvori gasovod koji prolazi kroz Maroko.

Zamenica španskog premijera za ekološku tranziciju Tereza Ribera otputovala je u Alžir, mesec dana nakon što je šef španske diplomatije Hose Manuel Albares razgovarao sa alžirskim zvaničnicima u njihovoj zemlji o isporuci gasa. Španija, iako je lider u solarnoj i energiji vetra, i dalje se u velikoj meri oslanja na uvoz energenata, a trećinu prirodnog gasa nabavlja iz Alžira. Zvaničnici Španije strahuju da bi njihova zemlja mogla da bude „kolateralna šteta“ diplomatskog spora Alžira i Maroka. Vlada Španije, na čijem je čelu socijalista Pedro Sančes, brine da će nestašica gasa doprineti dodatnom skoku već previsoke cene gasa koja joj pravi veliki problem zbog računa za struju.

Nakon sastanka s alžirskim ministrom energetike i rudarstva Mohamedom Arkabom, Ribera mu je zahvalila na „obećanju da će obezbediti održivost transporta prirodnog gasa i da će poštovati obaveze izmedju različitih alžirskih i španskih kompanija u vezi sa kupovinom tog energenta“. Alžir je naveo da neće obnoviti sporazum sa Marokom koji ističe u nedelju. Sporazum je u prethodnih 25 godina omogućavao protok prirodnog gasa kroz Maroko do Španije.

Odnosi Alžira i Maroka su zategnuti zbog spora oko regiona Zapadna Sahara, a situacija je eskalirala opozivom alžirskog ambasadora.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Obećanje američke vlade nije dovoljno - DŽulijan isuviše mentalno slab da bi bio izručen
Tanjug 28. 10. 2021.

OBEĆANJA američke vlade da osnivač Vikiliksa Australijanac DŽulijan Asanž neće biti pod jakim zatvorskim nadzorom ukoliko bude isporučen SAD nisu dovoljna za rešavanje zabrinutosti oko njegovog krhkog mentalnog zdravlja i visokog rizika od samoubistva, rekao je danas Asanžov advokat Edvard Ficdžerald.

Ficdžerald je izjavio pred britanskim višim sudom da je Australijanac isuviše mentalno slab da bi bio izručen SAD kako bi se suočio sa suđenjem o špijunaži, preneo je AP. Vlada SAD pokušava da preinači raniju odluku donjeg britanskog suda koji je odbio američki zahtev da se isporuči Asanž, nakon što je Vikiliks objavio tajne dokumente američke vojske pre više od deset godina. Sudija Vanesa Barajtser je presudila da bi Asanž mogao da se ubije ukoliko bude držan u strogim zatvorskim uslovima u SAD.

Izvor: www.novosti.rs