Polako klizi u diktaturu, a uz sebe ima RusijuMilijana Milikšić 31.10.2021.
Na marginama međunarodnog skupa u Kostariki početkom godine američki državni sekretar Entoni Blinken pokušao je da dovede do napretka u razgovorima sa ministrom spoljnih poslova vlade koja je sve više dikatorski i neprijateljski raspoložena prema Sjedinjenim Državama.Da li je vlada voljna da ponovo razmisli o svojim represivnim potezima? Da li će dozvoliti slobodne izbore kasnije ove godine? Može li Vašington da pošalje izaslanika na razgovore? Bajden je razgovarao sa ministrom oko 10 minuta, kako je rekao zvaničnik Stejt departmenta, ali ovaj se u najbolju ruku nije obavezivao i Bajdenov diplomatski pohod nije ispao kako se nadao. Štaviše, odnosi SAD sa Nikaragvom odmah su se značajno pogoršali, piše “Politiko”.
Tokom sledeća dva meseca, predsednik Nikaragve Danijel Ortega dramatično je eskalirao obračun sa ljudima koje su on i njegova žena, potpredsednica Rosario Muriljo označili kao pretnju svojoj vlasti od 14 godina. Do sredine avgusta u zatvor su smestili najmanje sedmoro potencijalnih predsedničkih rivala i zabranili učešće stvarnih opozicionih partija na izborima za prvog čoveka zemlje 7 novembra, suštinski izbrisavši svaku realnu kompetenciju. Zatvorili su i desetine aktivista, biznismena, studenata, novinara i drugih u ovoj centralnoameričkoj zemlji sa 6,5 miliona stanovnika.
Najveća represija za decenije“Politiko” navodi da je ova represija najveća koju je zemlja iskusila za decenije i da Ortega i Muriljo imaju dugu, krvavu istoriju u nikaragvanskoj politici. Ali sada, kako kažu američki zvaničnici i ugledne figure Nikaragve, deluje da su stvari otišle na novi nivo, sa nametanjem policijske države sa ciljem donošenja dinastijske vladavine u zemlji. Par prkosi upozorenjima Vašingtona, sankcijama i zabranama viza, ignorišući kritike drugih okolnih zemalja i svrstavajući se više uz Rusiju. Čak su privukli kritike iz Holivuda nakon zatvaranja oca tvorca hit TV serije “Riverdale”.
Haos u Nikaragvi bio je u senci dešavanja u obližnjoj Veneceuli, Kubi i na Haitiju, da ne pominjemo druge delove sveta. Ali, sićušna zemlja je na svoj način postala oličenje dva ključna izazova za koje predsednik SAD Džo Bajden kaže da svetske demokratije ne mogu da ih ignorišu – porast autoritarnosti i širenje korpucije. Ako novembarski izbori prođu kako su zacrtali Ortega i Muriljo, mogla bi se takođe pogoršati migraciona kriza na zapadnoj hemisferi, ukazuje “Politiko”. Bajdenovi pomoćnici kažu da sarađuju sa regionalnim partnerima i da pojačavaju pritisak na režim u Managvi, dok američki zakonodavci iz obe stranke kažu da administracija mora daleko brže delovati da bi preokrenula postojeći trend u Nikaragvi.
Demokratija u erozijiBrzina i obim obračuna sa rivalima u zemlji tokom leta zapanjili su čak i veteranske posmatrače Latinske Amerike. Ali, demokratija zemlje je već neko vreme u eroziji, uglavnom zahvaljujući mahinacijama Ortege i Muriljove. Oboje su se jednom boriti protiv autokratije u svojoj zemlji, kao članovi pobunjeničkog pokreta Sandinista. Ali, od socijalističkih ideja pokreta prešli su dug put. Prigrlili su elemente kapitalizma i imali koristi od toga. Veruje se da porodica kontroliše značajne delove ekonomije zemlje, uključujući medije i energetski sektor. I ne plaše se da koriste nasilje da zaštite svoju vlast.
Ortega je 2018. iskoristio zvanične snage bezbednosti kao i provladine paravojne grupe da uguši velike antivladine proteste – najmanje 300 ljudi je ubijeno a preko 100.000 stanovnika je otad pobeglo iz Nikaragve. Muriljova je već bila moćna prva dama i portparolka vlade pre nego što ju je Ortega stavio na biračke listiće za potpredsednika 2016. Ipak, nije poznato ko u moćnom paru drži stvarni autoritet.
"Država terora"Neimenovani viši zvaničnik Bajdenove administracije rekao je “Politiku” da je obračun ovog leta sa opozicijom bio
“veoma ozbiljan i uznemirujući” događaj i da to
“suštinski menja” način gledanja na rukovodstvo Nikaragve.
- Pre je bio hibridni tip režima sa elementima demokratije, gde se na primer opozicionim kandidatima dozvoljavalo da se trkaju za predsednika. Ali, ono što je sada tamo više stvarno nema karakteristike ničeg sličnog demokratiji – istakao je zvaničnik.
Fransisko Kempbel, ambasador Nikaragve u SAD, u podužem mejlu “Politiku” branio je sistem zemlje i osudio američku
“agresiju” za koju je rekao da
“predstavlja zločine protiv čovečnosti”.“Narod Nikaragve ne traži dozvolu da iskoristi svoje pravo na nacionalni suverenitet, nezavisnost i samoopredeljenje. To pravo je osvojeno krvlju, znojem i suzama i sećanjem na stotine hiljada nikaragvanskih sestara i braće”, naveo je.
Ali, kako se represija pojačala i kako je postalo jasno da novembarski izvori neće ponuditi stvarni izbor glasačima, klima u Nikaragvi je postala slična
“državi terora”, kako je “Politiku” rekao nikaragvanski novinar Karlos Fernando Čamoro, direktor novinske organizacije “Konfidesijal” koji je i sam suočen sa kriminalnom optužnicom režima. Njegova sestra, novinarka Kristijana Čamoro, jedna je od potencijalnih kandidata za predsedničke izbore i u kućnom je pritvoru, dok mu je brat Pedro, aktivista, u zatvoru. Karlos, koji je u egzilu u Kostariki, rekao je da
“na površini deluje da se život u Nikaragvi odvija normalno, ali da je to samo fasada”.Američke sankcijeSkoro od samog početka Bajdenovog mandata administracija je činila poteze protiv Nikaragve. U februaru je Stejt department upozorio da Nikargva klizi u
“diktaturu”. Uvedene su ekonomske sankcije za nekoliko pojedinaca u zemlji, uključujući decu Ortega i Muriljove. Takođe su nametnute dve velike runde zabrane viza koje su na meti imale najmanje 150 Nikaragvanaca povezanih sa nacionalnom skupštinom i pravosuđem. Blinken je u saopštenju od 22. oktobra optužio režim da ne poštuje raniju posvećenost demokratiji
“pripremanjem lažnih izbora lišenih kredibiliteta, ućutkivanjem i hapšenjem protivnika i, na kraju, pokušajima da uspostavi autoritarnu dinasiju koja ne odgovora nikaragvanskom narodu”.Malo je verovatno da će Nikaragva biti pozvana na Bajdenov Samit za demokratiju, čija je virtuelna sednica planirana za decembar, navodi “Politiko”. Zvaničnici američke administracije nisu rekli koje mere su sledeće u planu da izraze svoje nezadovoljstvo ponašanjem Nikaragve, ali je moguće da će otkriti nove sankcije oko izbora 7. novembra. Ukazali su da rade na tome da više koordinišu sa drugim vladama, ne samo Južne Amerike, kako bi podržali buduće akcije protiv nikaragvanskom režima. Neki kritičari kažu da bi Vašington mogao da zapreti ulozi Nikaragve u slobodnom trgovinskom sporazumu CAFTA-DR – SAD su ipak glavni ekonomski partner ove zemlje, međutim zvaničnici Bajdenove administracije su oprezni prema tome, te ističu da i Nikaragva
“zna kako CAFTA radi” i da
“imaju svoje advokate”.Takođe, takav korak bi više naštetio stanovnicima zemlje nego režimu te podstakao nestabilnost, što bi za posledicu moglo imati još više migranata, koji bi dalje samo uvećali već postoje izazove sa migrantima sa kojima su SAD suočene. Iako nikaragvanski migranti po pravilu idu u Kostariku, poslednjih meseci primećen je povećan njihov broj na američkoj granici.
Ruski uticajBajdenova administracija zabrinuta je i zbog ruskog uticaja na Nikaragvu. Ruski predsednik Vladimir Putin je nadgledao produbljavanje bezbednosnih veza sa Managvom, uključujući konstrukciju navodnog ruskog postrojenja za praćenje satelita u Nikaragvi za koje analitičari sumnjaju da je usmereno ka špijuniranju SAD. Rusija je takođe prodala tenkove Nikaragvi, a dve zemlje nedavno su potpisale sporazum o
“međunarodnoj informacionoj bezbednosti”.- To je važna obaveštajna platforma za Ruse na zapadnoj hemisferi – rekao je “Politiku” jedan zvaničnik Bajdenove administracije.
“Politiko” navodi da Moskva možda takođe pruža pravne smernice nikaragvanskom režimu – ili bar inspiraciju – za stvaranje diktature. Nekoliko novijih zakona Nikaragve, kako kažu analitičari, izgleda da je napravljeno po uzoru na ruske statute korišćene za suzbijanje disidenata. Sa zakonima i drugim potezima Ortega i Muriljo su prešli dug put od svojih buntovničkih dana, ali onaj koji leži pred nima mogao bi se pokazati još opasnijim po obične stanovnike zemlje, na stranu odnosi između SAD i Nikaragve, a posebno u danima nakon novembarskih izbora.
- Režim je veoma paranoičan... Oni shvataju da je njihov legitimitet ovde doveden u pitanje - rekao je "Politiku" Rajan Berg, istraživač Centra za strateške i međunarodne studije.
Izvor:
www.blic.rs
