Kratke vijesti

[MOTORISTA]

"Kina, Rusija, Iran i terorozam, najveće pretnje Britaniji"
IZVOR: BETA UTORAK, 30.11.2021.

Kina, Rusija, Iran i međunarodni terorizam najveće su bezbednosne pretnje Velikoj Britaniji.

Ovo je danas objavila danas britanska spoljna obaveštajna agencija "Em-Aj-Siks" (MI6). Šef MI6 Ričard Mur rekao je da je Kina jedna od najvećih pretnji Velikoj Britaniji i njenim saveznicima i da bi "pogrešna procena" Pekinga mogla da dovede do rata. Mur je kazao da su Kina, Rusija, Iran i međunarodni terorizam čine "veliku četvorku" bezbednosnih pitanja sa kojima se britanski špijuni suočavaju u nestabilnom svetu.

U prvom obraćanju javnosti otkako je u oktobru 2020. postao šef MI6, Mur je kazao da je Kina "najveći pojedinačni prioritet" te obaveštajne agencije, jer njeno rukovodstvo u sve većoj meri podržava "hrabru i odlučnu akciju" radi ostvarenja sopstvenih interesa.

Mur je Kinu nazvao "autoritarnom državom sa drugačijim vrednostima" od britanskih, navodeći da Peking sprovodi "špijunske operacije velikih razmera" protiv Velike Britanije i njenih saveznika, da pokušava da "iskrivi javni diskurs i političko donošenje odluka" i da izvozi tehnologiju koja omogućava "mrežu autoritarne kontrole" širom sveta. On je rekao i da se Velika Britanija i dalje "suočava sa akutnom pretnjom od Rusije", da je Moskva finansirala pokušaje ubistva poput trovanja bivšeg špijuna Sergeja Skripalja u Engleskoj 2018. godine, da stoji iza sve većeg broja hakerskih napada i da pokušava da se meša u demokratske procese drugih zemalja.

"Mi i naši saveznici i partneri moramo da se suprotstavimo ruskim aktivnostima koje su u suprotnosti sa međunarodnim sistemom zasnovanim na pravilima", naveo je šef MI6. Mur je kazao da Iran takođe predstavlja veliku pretnju i da koristi ekstremističku grupu Hezbolah da podstakne politička previranja u susednim zemljama.

Izvor. www.b92.net

[MOTORISTA]

Среда, 01.12.2021.

Три особе повређене у Минхену у експлозији бомбе из Другог светског рата

БЕРЛИН – У експлозији бомбе из Другог светског рата у Минхену данас су повређене три особе, од којих једна тешко, саопштила је немачка полиција.

Бомба тешка 250 килограма експлодирала је на градилишту у близини прометне железничке станице, након што је откривена у земљи током бушења. Градилиште којим управља немачка железница налази се на путу до главне железничке станице у Минхену, једне од најпрометнијих у Немачкој. Поласци и доласци возова на ту станицу, удаљену око километар од места експлозије, обустављени су, јавља Бета. За сада није јасно зашто бомба није раније откривена, пошто се градилишта у центру Минхена пажљиво скенирају због могућег постојања неексплодираних бомби.

И 76 година након завршетка рата неексплодиране бомбе се често проналазе у Немачкој, нарочито током радова на градилиштима.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Ukrajina, Gruzija i Moldavija lobirale za članstvo
Tanjug 15.12.2021.

Lideri Ukrajine, Gruzije i Moldavije lobirali su danas u Evropskoj uniji na samitu Istocnog partnerstva da im se dozvoli da otpočnu pregovore o pridruživanju Uniji, ali za sada mogu da očekuju samo da dobiju uveravanja za podršku protiv svake moguće ruske agresije, prenosi Rojters.

„Naš cilj je punopravno članstvo u Evropskoj uniji“, rekao je ukrajinski predsednik Zelenski posle sastanka sa predsedavajućim samita EU Šarlom Mišelom.

Obraćajući se u sedištu NATO, gruzijski premijer Irakli Garibašvili je takođe pozvao Zapad da dozvoli njegovoj zemlji da uđe u Atlantski savez, što je cilj kojem teži i Ukrajina. Predsednica Moldavije Maja Sandu rekla je Rojtersu u utorak da njena zemlja teži da se pridruži EU, o čemu je obavestila i Rusiju. Današnji samit EU-Istočno partnerstvo, koje obuhvata šest zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza, okupio je u Briselu lidere Ukrajine, Gruzije, Jermenije, Azerbajdžana i Moldavije, a predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko nije učestvovao zbog pogoršanih odnosa Brisela s Minskom, koji EU optužuje za hibridni napad slanjem hiljada izbeglica s Bliskog istoka na istočne granice Unije.

Od njih šest, Gruzija, Moldavija i Ukrajina imaju nerešene teritorijalne sporove sa Moskvom, dok lideri Jermenije i Azerbejdžana koji prisustvuju samitu ne traže članstvo u EU, navodi Rojters.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Usvojena ruska rezolucija za borbu protiv veličanja nacizma: Protiv samo SAD i Ukrajina


Generalna skupština UN usvojila je rusku rezoluciju za borbu protiv veličanja nacizma, javlja naš izveštač. Protiv rezolucije bile su samo Sjedinjene Američke Države i Ukrajina.

Za dokument pod nazivom „Borba protiv veličanja nacizma, neonacizma i drugih praksi koje doprinose eskalaciji savremenih oblika rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i netolerancije povezane sa njima“ glasalo je 130 zemalja, a uzdržano je bilo 49.

Prema rečima našeg dopisnika, rezolucijom se preporučuje da zemlje preduzmu odgovarajuće konkretne mere i u zakonodavnoj i obrazovnoj oblasti kako bi se sprečilo revidiranje ishoda Drugog svetskog rata i negiranje zločina protiv čovečnosti i vojnih zločina počinjenih tokom rata“.

Autori dokumenta oštro osuđuju incidente povezane sa veličanjem i propagandom nacizma i pozivaju države da eliminišu sve oblike rasne diskriminacije svim odgovarajućim sredstvima, ukoliko je potrebno, i zakonom.


izvor

[MOTORISTA]

Vodeći izraleski stručnjak otkriva za Novu šta čeka svetsko bure baruta 2022.
SVET Autor: Anđela Krstovic 01. jan. 2022

Geopolitička slika sveta znatno se promenila u 2021. godini. Sukobi Izraela i Palestine obeležili su jedan deo godine, talibani su preuzeli vlast u Avganistanu, EU se suočava sa krizom identiteta. Mir će nam izmicati sve dok postoje države koje podstiču huškanje, a potrebno je mnogo dubljeg traganja da odredimo putanju kojom će se svet kretati, ocenio je u intervjuu za "Novu" Arsen Ostrovski, međunarodni advokat za ljudska prava i predsednik i izvršni direktor Međunarodnog pravnog foruma iz Tel Aviva.

Sada kada je konačno došlo do promene vlasti u Izraelu, šta možemo da očekujemo od novih rotirajućih premijera Naftalija Beneta i Jaira Lapida, kada su u pitanju odnosi sa Evropom i Amerikom? Koji su najveći izazovi sa kojima se Izrael suočava?

Mislim da neće biti suštinskih promena u politici po pitanjima diplomatije i nacionalne bezbednost. Možda samo razlika u stilu. Glavni spoljnopolitički prioritet Izraela će ostati suprotstavljanje iranskoj nuklearnoj pretnji, dok je fokus na domaćem planu nesumnjivo upravljanje pandemijom koronavirusa.

Nedavno ste rekli da ste zabrinuti zbog iranskih izveštaja o napretku u oblasti nuklearnih pregovora. Zašto je to tako?

Verujem da Zapad po svaku cenu žuri da obnovi duboko pogrešan nuklearni sporazum sa Iranom iz 2015. godine, koji je omogućio ublažavanje sankcija iranskom režimu i otvorio put za nababavku nuklearnog oružja. Kao što smo videli u godinama od 2015., umesto da novac od sankcija koristi za dobrobit građana, Iran ga je iskoristio za nastavak finansiranja terorističkih operacija širom sveta, kao i za skrivanje nezakonitih nuklearnih ambicija. Samo u poslednjih nekoliko dana, Iran je ponovio namere da uništi jevrejsku državu, tako da za Izrael ovo ostaje primarna bezbednosna briga, koja bi trebalo da brine i region u celini, ali i Evropu.

Premijer Naftali Benet posetio je nedavno Ujedinjene Arapske Emirate, što je označeno kao istorijska poseta. Šta za budućnost odnosa dve države znači bliži odnos njenih lidera?

U godini mnogih globalnih izazova, Abrahamov sporazum (sporazum o normalizaciji koji SAD i Izrael sklapaju sa islamskim zemljama prim. aut.) bio je svetionik nade, donoseći promenu paradigme na Bliskom istoku i prihvatanjem jevrejske države u regionu. Moglo bi se pomisliti da posle decenija odsustva diplomatskih odnosa, promene moraju da se kreću sporo. Ispostavilo se da to nikako nije tačno. Umesto toga, naši odnosi su se unapredili izuzetnom brzinom. Od direktnih letova i otvaranja ambasada, do potpisivanja novih sporazuma, bilateralne trgovine i saradnje na odgovorima na pandemiju, zdravstvo i obrazovanje, nebo je zaista granica. Što je najvažnije, ovo nije samo sporazum između lidera, već zaista "topli mir" između naših ljudi.

Kada je reč o odnosu Izraela i SAD, da li mislite da je došlo do promene nakon odlaska Donalda Trampa i Benjamina Netanjahua? Kakva iskustva imate sa administracijom aktuelnog američkog predsednika Džozefa Bajdena?

Verujem da odnos Izraela i SAD prevazilazi ko je u Beloj kući ili u vladi u Jerusalimu. Mada individualni lideri imaju različite lične karakteristike, odnos je zaista svetinja, definisana našim zajedničkim vrednostima i strateškim interesima. Čak i u okolnostima, kao danas, gde mogu postojati razlike u mišljenjima o određenim pitanjima, dijalog je među prijateljima i saveznicima.

Sukob između Izraela i Palestine nekoliko puta je eskalirao do oružanih borbi. Ima li nade za sporazum koji će okončati sukobe u kojima je bilo i žrtva?

Sve dok Palestinci odbijaju da priznaju pravo Izraela da postoji kao jevrejska država i nastave da podstiču isplatu plata teroristima i huškanje u školama, mir će nažalost i dalje izmicati. Izrael je učinio mnoge ustupke od strane raznih premijera, međutim jedina konstanta je palestinsko odbacivanje i nepopustljivost. Tek kada postoji pravi palestinski partner posvećen miru, biće nade da se sukob reši.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da odnos Izraela i Turske zavisi od „palestinskog pitanja“. Kako vidite odnose dve zemlje, kada će doći do pomaka?

Izraelci veoma žele da odnosi sa Turskom budu topli i prijateljski, kao nekada. Međutim, to će se desiti tek kada predsednik Erdogan prestane sa svojim zapaljivim i antisemitskim izjavama i prekine podršku Turske Hamasu i savezu sa Iranom.

Izrael je jedna od zemalja sa najnaprednijom tehnologijom, od koje mnoge zemlje strahuju. U koje svrhe će Izrael koristiti svoje mogućnosti?

Tokom svog postojanja, Država Izrael je upotrebila silu samo u samoodbrani. Danas, od Hamasa na jugu, Hezbolaha na severu, sveprisutne pretnje Irana i sajber rata 2.0, imperativ je da Izrael zadrži svoj vojni kvalitet. Samo oni koji žele štetu jevrejskoj državi treba da se plaše naših mogućnosti.

Bliski istok je područje velikih političkih previranja i sukoba. Kako se ovi izazovi mogu prevazići u budućnosti?

Bliski istok je danas podeljen na dva dela: one nacije koje gledaju u budućnost koje žude za mirom i nastoje da doprinesu poboljšanju društva, kao što su oni deo Abrahamovog sporazuma, i oni koji traže sukob, nasilje i seju seme podela, koje vodi Islamska Republika Iran. Na kraju krajeva, u smislu prevazilaženja ovih izazova, čvrsto verujem u učenja pokojnog rabina lorda Džonatana Saksa, jednog od velikih misaonih vođa našeg vremena, koji je rekao: „Sutrašnji svet se rađa u onome što danas učimo našu decu.“

“Projekat EU je tu da ostane, ali…”

Geopolitička mapa sveta ove godine se značajno promenila. Amerika ima novog predsednika, Nemačka kancelarku, Austrija je pretrpela političku krizu. Po vašem mišljenju, kakva je budućnost Evrope pod novim liderima?

Evropska unija se suočava sa izazovom bez presedana za sam svoj identitet. Od upravljanja kovidom do migracije, i od brze promene demografije do vladavine prava, ekonomskih izgleda i spoljne politike, sve je veći sukob između želje za jedinstvom i neizbežnog zahteva za individualnim suverenitetom. Projekat EU je tu da ostane, ali će biti potrebno mnogo dubljeg traganja da bi se odredila njegova buduća putanja.

Prošlo je nekoliko meseci otkako su talibani zvanično proglasili vlast u Avganistanu. Od tada, mnogi zvaničnici i organizacije poput UN upozoravaju na glad i bedu u kojoj se stanovništvo nalazi. Može li međunarodna zajednica doći do Talibana i pomoći narodu Avganistana?

Talibani su brutalna, nepokolebljiva, teroristička organizacija. Ne može se dopreti do grupe koja je još uvek zaglavljena u srednjem veku, niti ih treba na bilo koji način legitimisati. Međutim, međunarodna zajednica može mnogo da učini da pomogne narodu Avganistana, uključujući pozivanje talibana na odgovornost, pružanje humanitarne pomoći i omogućavanje kretanja avganistanskih izbeglica, koje žele da pobegnu iz zemlje.

Izvor: www.nova.rs

[MOTORISTA]

Melanšon iznenadio javnost "Ne pristajem da nam Rusija bude neprijatelj!"
Novosti online 03. 01. 2022.

ŽAN-Lik Melanšon, lider krajnje levičarske partije "Nepokorna Francuska" koji namerava da se ponovo kandiduje za predsednika Francuske, zatražio je da Francuska istupi iz NATO-a i bliže sarađuje sa Rusijom, što bi dovelo do deeskalacije u sferi međunarodnih odnosa.

Na poslednjim predsedničkim izborima u Francuskoj Melanšon je osvojio više od 19 odsto glasova u prvom krugu. Ove godine on može po treći put da učestvuje u predsedničkoj trci.

- Ja sam za izlazak iz NATO-a. Potrebna nam je deeskalacija - napisao je Melanšon na Tviteru.

Odvojeno, govoreći na radiju Frans Inter, političar je rekao da bi napuštanje NATO-a omogućilo Francuskoj "da se ne meša" u "severnoameričke vojne avanture".

- Rusija je partner. Ne pristajem da od nje pravim neprijatelja. Ne pristajem da izdam reč datu ruskim liderima - kada im je rečeno da raspad Varšavskog pakta i sovjetskog bloka neće dovesti do toga da se NATO približi granicama Rusije... Prvi put u modernoj istoriji jedna imperija je propala bez razgovora o tome kako će rezultati biti raspoređeni - naglasio je on u intervjuu. Melanšon je rekao i da je Rusija nakon ulaska zemalja bivšeg SSSR-a u NATO osetila "pretnju". Iz istog razloga on smatra da Ukrajina ne treba da se pridruži alijansi.

- Deeskalacija treba da postane osnova političkog kursa - rekao je Melanšon. On ističe i da se protivi "novom hladnom ratu".

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Tragedija na dežurstvu u predsedničkoj rezidenciji u Paragvaju
Srna 04.01.2022.

Paragvajski vojni oficir poginuo je nakon što ga je napao jelen, probivši ga rogom kroz grudi dok je služio kao obezbeđenje u predsedničkoj rezidenciji u glavnom gradu Asunsionu, saopštili su danas zvaničnici.

Pomoćnik pešadijskog narednika Viktor Isasi Fleča (42) preminuo je sinoć od posledica "povreda roga te životinje", navodi se u saopštenju vojnih snaga ove južnoameričke zemlje. Radi se o jelenu indijske rase, koji je doniran predsedničkoj rezidenciji, rekao je novinarima zvaničnik pri Ministarstvu životne sredine Frederik Bauer. Portparol pešadije Viktor Urdapileta rekao je Rojtersu da su kamere snimile trenutak kada je vojnik prišao jelenu i kada je napadnut.

Muškarac je proglašen mrtvim u vojnoj bolnici. Urdapileta je rekao da nije bilo sličnog napada životinja koje su rutinski držane u predsedničkoj rezidenciji, među kojima su bili nojevi i poniji.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Makron: Ojačati stratešku moć i suverenitet Evrope
IZVOR: TANJUG PETAK, 7.01.2022.

Francuski predsednik Emanuel Makron obećao je danas da će ojačati stratešku moć i suverenitet Evrope.

Njegova zemlja i formalno preuzela vođstvo nad evropskim blokom u narednih šest meseci. Lajtmotiv francuskog predsedavanja u narednih šest meseci biće potreba za većom autonomijom regiona preneo je AP. Makron je zagovarao tu ideju otkako je došao na vlast pre pet godina i iskoristiće rotirajuće predsedavanje Savetom EU da pokuša da to sprovede u delo, navela je agencija. Govoreći na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, Makron je rekao da će evorpski blok ovog semestra finalizoati takozvani strateški kompas EU, svoju geopolitičku strategiju koja se fokusira na izgradnju odbrambenih kapaciteta.

"To će nam omogućiti da imamo zajedničku evropsku poziciju u NATO-u i da delujemo zajedno na koordinisaniji način", rekao je Makron i dodao da želi da razvije evropsku odbrambenu industriju i poveća tehnološku autonomiju bloka.

Usred dugotrajnih tenzija između Rusije i Ukrajine, Makron je dodao da će EU pripremiti i predloge za "arhitekturu evropske bezbednosti" koja još u velikoj meri zavisi od SAD i NATO.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Zamak Vindzor postaje zona zabranjenog leta
SVET Autor: Srna 09. jan. 2022

Zamak Vindzor, oficijelna kraljevska rezidencija britanskih monarha, postaće zona zabranjenog leta zbog zabrinutosti za bezbednost kraljice Elizabete Druge, javljaju britanski mediji.

Ova odluka doneta je nakon što je muškarac naoružan samostrelom ušao na područje zamka krajem decembra prošle godine preteći da će ubiti kraljicu, objavio je list „San“. Od 27. januara avioni i dronovi neće smeti da lete iznad rezidencije na visini od 2.500 stopa (762 metra). Takođe, piše „San“, letovi u okviru 1,4 milje (2,25 kilometara) od zidova zamka biće smatrani krivičnim delom.

Britanska uprava za civilnu avijaciju saopštila je da je zabrana u interesu javnosti. Kontrolori leta pratiće da li se ova zabrana poštuje i u slučaju kršenja lovci će biti podignuti i ispratiti avion koji je ušao u zonu zabranjenog leta i nije reagovao na radio upozorenja. Policija koja čuva zamak, takođe, imaće veća ovlašćenja u smislu obaranja ilegalnih dronova.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Понедељак, 10.01.2022.

Литванија платила 100.000 евра одштете Абу Зубајди

ВИЉНУС - Литванија је платила 100.000 евра затворенику из Гвантанама, Абу Зубајди, познатом и као „вечити затвореник”, као компензацију за то што је дозволила ЦИА да га држи на тајном месту изван Виљнуса где је био подвргнут тортури.

Исплата Литваније од 100.000 евра уследила је после више од три године након што је Европски суд за људска права наложио влади да плати одштету због кршења европских закона који забрањују мучење, пише Гардијан. Абу Зубајда је ухваћен у Пакистану шест месеци након терористичког напада 11. септембра 2001. године у САД. ЦИА и адвокати администрације тадашњег америчког председника Џорџа Буша покушали су да оправдају његово мучење тврдњом да је он веома високо позиционирана личност у Ал Каиди, међутим, испоставило се да он није био члан те организације и никада није оптужен за учешће у 11. септембру.

Већи део времена од хапшења, Зубајда је држан без комуникације, на инсистирање ЦИА као би спречили да детаљи о његовом мучењу испливају у јавност, преноси Танјуг. Адвокати Зубајде верују да је мало вероватно да би Литванија платила одштету без одобрења Вашингтона.

„Тај потез је у складу са идејом да САД ублажавају свој став о притвору 'вечитом затворенику'. САД су очигледно могле да спрече Литванију да преда овај новац, а питање је зашто нису?” рекао је за Гардијан један од адвоката у Зубајдином правном тиму.

Најбруталнији облици тортуре које је Зубајда претрпео догодили су се 2002. године када је држан на непознатој локацији ЦИА на Тајланду, а читав програм тортуре, који је ЦИА назвала „појачане технике испитивања” за затвореника, осмислила су два психолога по уговору са агенцијом.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

SAD uvele sankcije za više nikaragvanskih zvaničnika: Uvode se i vizna ograničenja za 116 pojedinaca koji su povezani sa režimom Danijela Ortege
Tanjug 11.01.2022.

Ministarstvo finansija SAD uvelo je danas sankcije za više nikaragvanskih zvaničnika.

Ministarstvo finansija saopštilo je da će zamrznuti američku imovinu ministra odbrane i pet drugih zvaničnika u sektoru vojske, telekomunikacija i rudarstva na dan inauguracije dosadašnjeg predsednika Nikaragve Danijela Ortege, prenosi AP. Kao i sa desetinama nikaragvanskih zvaničnika koji su već pod sankcijama, građanima SAD će biti zabranjeno da posluju sa njima.

Od aprila 2018. godine, režim predsednika Ortege i potpredsednice Rozario Muriljo, koja je inače Ortegina supruga, ''razbio je političku opoziciju i demonstracije, što je dovelo do više od 300 poginulih, 2.000 povređenih i zatvaranja stotina političkih aktera i aktera civilnog društva'', navelo je američko Ministarstvo finansija u saopštenju. Više od 100.000 građana Nikaragve je od tada pobeglo iz zemlje, navodi se u saopštenju, koje je preneo AP.

Stejt department je saopštio da Nikaragva i dalje drži 170 političkih zatvorenika, od kojih mnogi pate od nedostatka adekvatne hrane i odgovarajučhe medicinske nege. Stejt department, takođe, uvodi vizna ograničenja za 116 pojedinaca koji su povezani sa režimom Danijela Ortege, uključujući gradonačelnike, tužioce, univerzitetske administratore i policijske i vojne zvaničnike. Ortega će se danas biti inaugurisan za predsednika, što je njegov četvrti mandat, ali su izbori održani 7. novembra kritikiovani u svetu kao nedemokratski posle hapšenja sedam verovatnih konkurenata, dodaje Asošijejted pres.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Osam država izgubilo pravo glasa u UN zbog prevelikog duga
SVET Autor: Beta 12. jan. 2022

Osam država, među kojima Iran, Sudan i Venecuela, izgubilo je pravo glasa u UN zbog prevelikog duga prema organizaciji, izjavio je generalni sekretar Antonio Gutereš.

Ukupno 11 država članica trenutno kasni sa plaćanjem doprinosa u skladu sa članom 19 Povelje UN, naveo je Gutereš u pismu članovima Generalne skupštine, u čiji je uvid imala agencija Frans pres. Član 19 predviđa suspenziju prava glasa Generalnoj skupštini za svaku zemlju čiji je iznos zaostalih obaveza jednak ili veći od doprinosa koji je platila u poslednje dve godine. Ako je do neplaćanja došlo „zbog okolnosti koje su van kontrole“, država može ipak da zadrža svoje pravo glasa, što je ove godine slučaj za tri zemlje – Komorima, Sao Tome i Prinsipeom, i Somalijom, naveo je Gutereš. Pored Irana, Sudana i Venecuele, pravo je izgubilo još pet zemalja - Antigva i Barbuda, Kongo, Gvineja, Papua Nova Gvineja i Vanuatu.

Da bi te zemlje vratile pravo glasa, neophodno je da plate barem minimalni iznos koji nije isti za sve zemlje. Iran treba da plati više od 18 miliona dolara, Sudan oko 300.000 dolara, a Venecuela gotovo 40 miliona dolara. Iran je još prošle godine izgubio pravo glasa zbog duga. Iranske vlasti su tada navele da ne mogu da isplate iznos zbog sankcija koje su joj uvele SAD. Posle nekoliko meseci pregovora, Iranu je dato izuzeće, koje mu je omogućilo da plati minimalni potreban dug i da povrati svoja glasačka prava u junu, neposredno pre izbora novih članica Saveta bezbednosti UN.

Godišnji operativni budžet UN, odobren u decembru, iznosi oko tri milijarde dolara. Budžet mirovnih operacija, odobren u junu, iznosi oko 6,5 milijardi dolara.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Još četvoro članova ambasade SAD pogođeno Havanskim sindromom
P. Z. S. / Sputnjik internešnl 13. 01. 2022.

INCIDENTI u vezi sa takozvanim "Havanskim sindromom" prvi put su izašli na videlo 2016. godine, kada su mediji objavili da su američke diplomate sa sedištem u kubanskoj prestonici počele da doživljavaju čudne zvukove koji su uticali na njihov sluh i kognitivne sposobnosti.

Činilo se da su 2021. četvoro američkih diplomata koji su služili u evropskim misijama takođe bolovali od misterioznog neurološkog oboljenja nazvanog Havanski sindrom, objavio je Vol strit džurnal (The Wall Street Journal - WSJ). List je citirao neimenovane izvore koji su rekli da su troje diplomata bili stacionirani u američkoj misiji u Ženevi u Švajcarskoj, a četvrti zaposleni je radio kao deo američke misije u Parizu, u Francuskoj. Najmanje jedna osoba iz Ženevskog tima je navodno evakuisana u SAD kako bi tamo dobila medicinsku pomoć. Američki Stejt department nije komentarisao izveštaj WSJ, što je najnoviji slučaj u nizu od kraja 2016, kada su mediji prvi put spomenuli ono što Vašington opisuje kao „anomalni zdravstveni incident“.

U to vreme, ovo je bila fraza koju je Stejt department koristio da opiše Havanski sindrom koji su prvi spomenuli radnici američke ambasade na Kubi pre nego što se proširio na oko 200 američkih zvaničnika širom Zemlje, uključujući Kinu, Rusiju, Austriju i nekoliko afričkih zemlje. Diplomate su rekle da su iskusile prodorne zvukove koji su izazvali dugotrajne zdravstvene efekte, uključujući mučninu, vrtoglavicu, tintus i maglu u mozgu.

Američka vlada je prvobitno okrivila Rusiju za navodne akustične napade, ali je Moskva te optužbe odbacila kao neosnovane i apsurdne. U novembru 2021, državni sekretar Entoni Blinken je jasno stavio do znanja da je Bajdenova administracija „pomno fokusirana” na rešavanje incidenata sa Havanskim sindromom, tvrdeći da su oni naneli ozbiljne fizičke i fiziološke povrede otkako su prvi put prijavljeni pre više od pet godina. Ovo je usledilo nakon naučnog pregleda koji je naručio Stejt department i napisala nezavisna naučna savetodavna grupa JASON tvrdeći da je Havanski sindrom najverovatnije izazvan insektima, a ne mikrotalasnim oružjem kako se prvobitno pretpostavljalo.

- Verujemo da su snimljeni zvuci mehaničkog ili biološkog porekla, a ne elektronski. Najverovatniji izvor je indijski kratkorepi cvrčak - navodi se u istraživanju sa kojeg je skinuta oznaka tajnosti.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Rat bliže nego ikad; "Nacija koja ima traume"
IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 13.01.2022.

Beč -- Rizik od rata na prostoru OEBS veći je nego ikada u poslednje četiri decenije, ocenio je šef poljske diplomatije Zbignjev Rau.

Rau je, obraćajući se Stalnom savetu OEBS, rekao da su zemlje članice suočene sa brojnim izazovima po mir i bezbednost.

"Uzroci za rastući strah u našim društvima su vojne konfrontacije, radikalizacija, terorizam, problemi u režimu kontrole ograničenja naoružavanja, pandemija, kršenje sloboda pojedinaca", objasnio je on. Rau je kazao da dešavanja u Kazahstanu daju povod za veliku zabrinutost. On je istakao da će pokušaj rešavanja postojećih konflikata na prostoru OEBS biti u fokusu Poljske tokom jednogodišnjeg predsedavanja organizacijom.

"Želimo posvetiti veću pažnju povećanju bezbednosti na prostoru OEBS, posebno pronalaženju rešenja postojećih konflikata. OEBS je dobro mesto za rešavanje konflikata jer pruža mogućnost iznošenja stavova svih strana", objasnio je Rau, dodajući da je Poljska otvorena za dijalog i predloge za smanjenje tenzija. Naglasio je da je neophodno fokusiranje na mirno rešenje konflikta u Ukrajini, "uz poštovanje teritorijalnog intengriteta i suvereniteta Ukrajine u okviru međunarodno priznatih granica". Istakao je da je potrebno pronaći i rešenje za konflikt u Gruziji, ali i privesti kraju rešenje konflikta oko Transnjistrije i Nadgorno Karabaha, koji imaju uticaj na regionalnu bezbednost.

"Snaga OEBS je u njegovom potencijalu efektivnosti is premnosti u sprovođenju svoje Povelje, sprečavanju konflikata, rešavanju konflikata i postkonfliktnog oporavka. Poljska će se, s tim u vezi, posebno fokusirati na instrumente koje pruža OEBS", rekao je on. Rau je kazao, međutim, da sve zavisi od spremnosti zemalja članice na rešavanje konflikata. OEBS nije, ističe, samo platforma saradnje 57 država, već zajednička privrženost gradnje mira i budućnosti bez konflikta i rata. Rau je rekao da istorija mora da se uzme u obzir kako bi se izbegle greške prošlosti.

"Pošto smo traumatizovana nacija koja je imala koristi od mira, najbolje znamo da cenimo njegov značaj", kazao je on, dodajući da će Poljska da se fokusira na očuvanju i uspostavljanju mira u regionu od Vankuvera do Vladivostoka.

Poljska je od 1.januara zvanično preuzela predsedavanje OEBS-u od Švedske, a u Trojci OEBS biće Severna Makedonija koja iduće godine predsedava ovom organizacijom.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

U ovim delovima sveta 2022. preti haos
J.R. 14.01.2022.

Nakon završetka Hladnog rata globalizacija je napredovala, a geopolitičke podele nestajale, pa se ponekad činilo da da se granice na svetu polaku brišu. Ipak, to je bila iluzija. Danas sve veći broj granica postaje poprište krvavih sukoba koji izbijaju duž njih ili se preko njih prelivaju u više regiona sveta.

Takvi sukobi su vođeni mnogim faktorima. Neki se vode oko resursa i strateškog terena. Drugi su uzrokovani terorizmom, izbegličkom krizom i povezanim prevratima. U nekim slučajevima, građanski ratovi su se širili preko granica u susedne zemlje, a u drugim, granice su izazvane staromodnim geopolitičkim širenjem i agresijom. Sukobi duž nekih granica, kao što je rusko-ukrajinska, već su se zahuktali, iako uvek mogu da se pogoršaju. Sukobi duž drugih, kao što su kineske pomorske granice, tinjaju, ali još ne ključaju. Postoje i slučajevi gde je klimav mir periodično prekršen krvoprolićima.

Gotovo svaki od ovih sukoba mogao bi da eskalira ili se razvije na neočekivane načine u ovoj godini. Za one koji pokušavaju da predvide odakle će doći nevolje 2022. godine, ove granice će biti neke od ključnih geopolitičkih linija rascepa koje treba posmatrati.

Evropa

Da li će Rusija, koja je nagomilala veliki broj svojih vojnih snaga na ukrajinskoj granici, ponovo izvršiti invaziju na susednu zemlju još uvek je neizvesno, ali to nikako ne treba otpisati kao blef Moskve, upozorava međunarodna organizacija "Crisis Group" koja se bavi praćenjem ratova u svetu.

Ukrajinski rat je počeo 2014. kada je ruski predsednik Vladimir Putin, ljut zato što je svrgnut ukrajinski predsednik blizak Moskvi, izvršio aneksiju Krima i podržao separatiste u regiji Donbas. Ukrajina je potpisala dva mirovna sporazuma iz Minska. Međutim, nakon nekoliko godina zatišja, tenzije su opet počele da ključaju u 2021. Primirje koje su potpisali Putin i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski se raspalo. Rusija je prošle godine poslala više od 100.000 vojnika na granicu.

Kako navode autori izveštaja, s obzirom na Putinovu reputaciju, ne bi se trebalo odbaciti još jedna vojna intervencija. Putin ne želi da Ukrajina postane deo NATO-a, kao ni povećanu vojnu saradnju između Kijeva i članica NATO-a, što se već dešava. Rusija želi da spreči širenje saveza na istok, što je iznela kako zahtev o bezbednosnim garancijama koji je isporučila Vašingtonu i NATO-u. Pregovori između Amerike i Rusije su počeli, ali Vašington je već nagovestio da ne može da pristane na zahteve Moskve.

Ukoliko Rusija namerava da napadne, njene opcije variraju od ograničene podrške separatistima do potpunog napada. Zapadne sile koje su često neodređene moraju da odluče na koji način će podržati Ukrajinu. Za sada su pretnje ograničene na sankcije, ali zapadni lideri bi takođe mogli da pošalju u Ukrajinu dodatne NATO snage što je sigurno rizik. Deeskalacija bi mogla da se desi ako bi Moskva povukla svoje snage i ako bi se obe strane vrate pregovorima prema sporazumima iz Minska.

Kraj 2021. obeležila je kriza na granici između Belorusije i Poljske. Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko optužen je da je pomogao izbeglicama iz ratom razorenih zemalja da dođu do belorusko-poljske granice kako bi se stvorila humanitarna kriza i izvršio pritisak na njegove evropske susede. Poljska je odgovorila slanjem vojske i podizanjem zida, pa se desedine hiljada migranata našlo zarobljeno u ledenoj šumi, a bilo je i više izveštaja o smrtnim slučajevima.

Iako je situacija na granici sada dosta mirnija, ona bi lako mogla ponovo da eskalira. To pokazuje i odluka poljske vlade da zadrži vojsku na beloruskoj granici najmanje još pola godine, dok se umesto provizorne ograde od žilet žice ne podigne masivan zid.

Što se tiče Evrope, užarena tačka nalazi se i na Balkanu, tačnije u Republici Srpskoj. Bosna i Hercegovina je u 2022. godinu ušla kao ranjena država sa urušenim mirovnim sporazumom i ugrožena od strane sopstvenih zavađenih političara, kao i regionalnih i globalnih sila. Nakon godina produbljivanja krize, u kojoj su njena vladavina prava i drugi sistemi gotovo urušeni, sudbina Bosne i Hercegovine mogla bi da bude odlučena 2022. godine, slažu se mnogi stručnjaci.

Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Кristijan Šmit nedavno je upozorio Ujedinjene nacije da ova situacija predstavlja "najveću egzistencijalnu pretnju" u posleratnoj BiH. Međutim, većina analitičara ocenjuje da je nasilje velikih razmera malo verovatno, uglavnom zbog ostarelog stanovništva nakon velikog egzodusa mladih. Ukoliko kriza eskalira, predviđa se niži nivo nasilja koji bi vodio "zamrznutom konfliktu" ili konačnom raspadu zajedničke države.

Bliski istok i Centralna Azija

Rat u Jemenu gotovo je nestao iz vesti prošle godine, ali on još uvek traje i može da se pogorša. Pobunjenici Huti napreduju, a ako osvoje i grad Marib, koji je sada u rukama snaga predsednika Abeda Raboa Mansura Hadija i njegove međunarodno priznate vlade, imaće pristup nafti i gasu. S druge strane, u ratu u Jemenu učestvuje više strana pa bi mirno rešenje i pregovori zahtevali da sve one sednu za sto. Ako bi Huti pobedili, borbe bi se ipak nastavile sa pobunjenicima na jugu Jemena.

Što se tiče Izreala i Palestine, prethodne godine desila se najdestruktivnija ofanziva Izraela na Gazu, čime se još jednom pokazalo da je mirovni proces mrtav i da je mogućnost za dvodržavno rešenje manja nego ikad. Pokretač prošlogodišnjeg sukoba bila je deložacija Palestinaca iz jerusalimskog naselja Šeik Džarah. Nakon što je Hamas koji kontroliše Pojas Gaze ispalio rakete na Izrael, usledilo je 11 dana sukoba u kojima je ubijeno više od 250 Palestinaca i uništeno više zgrada u Gazi.

Iako se ovakvi sukobi ponavljaju, prvi put se desilo da su se Palestinci ujedinili i da su demokrate u Americi počele da koriste neobično oštru retoriku prema Izraelu. Takođe, nova vlada u Izraelu nastavila je sa izgradnjom ilegalnih naselja i represijom nad Palestincima, čime se ne nazire mirno rešenje ovog decenijskog sukoba.

Tu je i Avganistan, gde se humanitarna katastrofa povećava otkako su talibani preuzeli vlast u avgustu. Podaci UN-a pokazuju da bi milioni avganistanske dece mogli da gladuju. Ekonomija je potonula, a finansijski sektor je paralizovan. Nova prelazna vlada uključuje gotovo samo talibane. Prvobitne odluke talibana, prvenstveno ona o zatvaranju škola za devojčice izazvala je bes međunarodne zajednice. Ipak, Avganistanu preti i neposredni sukob sa susedom Tadžikistanom. Ova zemlja, koja ima blisku vojnu saradnju sa Rusijom, mobilizovala je svoje trupe od novog uspona talibana.

Istočna Azija

Nedugo nakon povlačenja iz Avganistana, Amerika je proglasila novi pakt sa Australijom i Velikom Britanijom kako bi se suprotstavila Kini. Poznat kao AUKUS, ovaj savez će pomoći Australiji da dobije nuklearne podmornice. Mnogi analitičari smatraju da je ovo pokazuje da se Vašington okrenuo od borbe sa oružanim grupama na Bliskom istoku prema politici zastrašivanja Pekinga, a poligon za ispoljavanje te moći biće indo-pacifički region.

Strategija predsednika Džoa Bajdena prema Kini usmerena je ka tome da Amerika ostane dominantna sila u Indo-Pacifiku, a u centru te strategije našao se Tajvan koji Kina i dalje smatra svojom odmetnutom teritorijom. Zbog toga su i napravljena nova savezništva, a sudbina Tajvana je postala američki interes. Ipak, scenario iz noćne more – da Kina pokuša da preuzme Tajvan, čime bi Amerikja morala da stane u odbranu ostrva - za sada nije baš izvestan.

Afrika

Što se Afrike tiče, haos u Libiji i dalje preti da zahvati i okolne zemlje na severu kontinenta, islamistički pobunjenici na Maliju postali su regionalni problem, a nasilje ISIS-a u Mozambiku preliva se na Tanzaniju.

Ipak, posebno užarena tačka ostaje Etiopija. Pre dve godine, ova afrička nacija bila je pozitivan primer kako se zemlja može izvući iz krize. Činilo se da je premijer Abij Ahmed okrenuo novu stranicu nakon decenija represivne vladavine u ovoj zemlji. Međutim, umesto toga došlo je do borbi između njegove federalne vojske i snaga iz severne regije Tigraj.

Sada snage na obe strane imaju istu podršku i čini se da nijedna neće drugoj zadati smrtonosni udarac, čime se sukobi produžavaju u nedogled. U dosadašnjim borbama su već ubijene destine hiljada ljudi, a milioni su proterani iz domova. Obe strane su optužene za zločine. Takođe, susedne zemlje bi mogle da budu uvučene u sukob, kao što su Eritreja i Sudan.

Sukob Etiopije sa jedne i Egipta i Sudana sa druge strane oko brane "Preporod" na Nilu mogao bi da preraste u prvi svetski rat za vodu. Komplikovana situacija koja traje od kako je počela izgradnja brane 2012. godine, zaoštrila se sa početkom punjenja jezera prošle godine, a obe strane zveckaju oružjem. Zvaničnici i Egipta i Etiopije više puta su izjavljivali da je pitanje vode iz Nila “pitanje života i smrti“.

Izvor: www.blic.rs