Kratke vijesti

[MOTORISTA]

"Kina, Rusija, Iran i terorozam, najveće pretnje Britaniji"
IZVOR: BETA UTORAK, 30.11.2021.

Kina, Rusija, Iran i međunarodni terorizam najveće su bezbednosne pretnje Velikoj Britaniji.

Ovo je danas objavila danas britanska spoljna obaveštajna agencija "Em-Aj-Siks" (MI6). Šef MI6 Ričard Mur rekao je da je Kina jedna od najvećih pretnji Velikoj Britaniji i njenim saveznicima i da bi "pogrešna procena" Pekinga mogla da dovede do rata. Mur je kazao da su Kina, Rusija, Iran i međunarodni terorizam čine "veliku četvorku" bezbednosnih pitanja sa kojima se britanski špijuni suočavaju u nestabilnom svetu.

U prvom obraćanju javnosti otkako je u oktobru 2020. postao šef MI6, Mur je kazao da je Kina "najveći pojedinačni prioritet" te obaveštajne agencije, jer njeno rukovodstvo u sve većoj meri podržava "hrabru i odlučnu akciju" radi ostvarenja sopstvenih interesa.

Mur je Kinu nazvao "autoritarnom državom sa drugačijim vrednostima" od britanskih, navodeći da Peking sprovodi "špijunske operacije velikih razmera" protiv Velike Britanije i njenih saveznika, da pokušava da "iskrivi javni diskurs i političko donošenje odluka" i da izvozi tehnologiju koja omogućava "mrežu autoritarne kontrole" širom sveta. On je rekao i da se Velika Britanija i dalje "suočava sa akutnom pretnjom od Rusije", da je Moskva finansirala pokušaje ubistva poput trovanja bivšeg špijuna Sergeja Skripalja u Engleskoj 2018. godine, da stoji iza sve većeg broja hakerskih napada i da pokušava da se meša u demokratske procese drugih zemalja.

"Mi i naši saveznici i partneri moramo da se suprotstavimo ruskim aktivnostima koje su u suprotnosti sa međunarodnim sistemom zasnovanim na pravilima", naveo je šef MI6. Mur je kazao da Iran takođe predstavlja veliku pretnju i da koristi ekstremističku grupu Hezbolah da podstakne politička previranja u susednim zemljama.

Izvor. www.b92.net

[MOTORISTA]

Среда, 01.12.2021.

Три особе повређене у Минхену у експлозији бомбе из Другог светског рата

БЕРЛИН – У експлозији бомбе из Другог светског рата у Минхену данас су повређене три особе, од којих једна тешко, саопштила је немачка полиција.

Бомба тешка 250 килограма експлодирала је на градилишту у близини прометне железничке станице, након што је откривена у земљи током бушења. Градилиште којим управља немачка железница налази се на путу до главне железничке станице у Минхену, једне од најпрометнијих у Немачкој. Поласци и доласци возова на ту станицу, удаљену око километар од места експлозије, обустављени су, јавља Бета. За сада није јасно зашто бомба није раније откривена, пошто се градилишта у центру Минхена пажљиво скенирају због могућег постојања неексплодираних бомби.

И 76 година након завршетка рата неексплодиране бомбе се често проналазе у Немачкој, нарочито током радова на градилиштима.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Ukrajina, Gruzija i Moldavija lobirale za članstvo
Tanjug 15.12.2021.

Lideri Ukrajine, Gruzije i Moldavije lobirali su danas u Evropskoj uniji na samitu Istocnog partnerstva da im se dozvoli da otpočnu pregovore o pridruživanju Uniji, ali za sada mogu da očekuju samo da dobiju uveravanja za podršku protiv svake moguće ruske agresije, prenosi Rojters.

„Naš cilj je punopravno članstvo u Evropskoj uniji“, rekao je ukrajinski predsednik Zelenski posle sastanka sa predsedavajućim samita EU Šarlom Mišelom.

Obraćajući se u sedištu NATO, gruzijski premijer Irakli Garibašvili je takođe pozvao Zapad da dozvoli njegovoj zemlji da uđe u Atlantski savez, što je cilj kojem teži i Ukrajina. Predsednica Moldavije Maja Sandu rekla je Rojtersu u utorak da njena zemlja teži da se pridruži EU, o čemu je obavestila i Rusiju. Današnji samit EU-Istočno partnerstvo, koje obuhvata šest zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza, okupio je u Briselu lidere Ukrajine, Gruzije, Jermenije, Azerbajdžana i Moldavije, a predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko nije učestvovao zbog pogoršanih odnosa Brisela s Minskom, koji EU optužuje za hibridni napad slanjem hiljada izbeglica s Bliskog istoka na istočne granice Unije.

Od njih šest, Gruzija, Moldavija i Ukrajina imaju nerešene teritorijalne sporove sa Moskvom, dok lideri Jermenije i Azerbejdžana koji prisustvuju samitu ne traže članstvo u EU, navodi Rojters.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Usvojena ruska rezolucija za borbu protiv veličanja nacizma: Protiv samo SAD i Ukrajina


Generalna skupština UN usvojila je rusku rezoluciju za borbu protiv veličanja nacizma, javlja naš izveštač. Protiv rezolucije bile su samo Sjedinjene Američke Države i Ukrajina.

Za dokument pod nazivom „Borba protiv veličanja nacizma, neonacizma i drugih praksi koje doprinose eskalaciji savremenih oblika rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i netolerancije povezane sa njima“ glasalo je 130 zemalja, a uzdržano je bilo 49.

Prema rečima našeg dopisnika, rezolucijom se preporučuje da zemlje preduzmu odgovarajuće konkretne mere i u zakonodavnoj i obrazovnoj oblasti kako bi se sprečilo revidiranje ishoda Drugog svetskog rata i negiranje zločina protiv čovečnosti i vojnih zločina počinjenih tokom rata“.

Autori dokumenta oštro osuđuju incidente povezane sa veličanjem i propagandom nacizma i pozivaju države da eliminišu sve oblike rasne diskriminacije svim odgovarajućim sredstvima, ukoliko je potrebno, i zakonom.


izvor

[MOTORISTA]

Vodeći izraleski stručnjak otkriva za Novu šta čeka svetsko bure baruta 2022.
SVET Autor: Anđela Krstovic 01. jan. 2022

Geopolitička slika sveta znatno se promenila u 2021. godini. Sukobi Izraela i Palestine obeležili su jedan deo godine, talibani su preuzeli vlast u Avganistanu, EU se suočava sa krizom identiteta. Mir će nam izmicati sve dok postoje države koje podstiču huškanje, a potrebno je mnogo dubljeg traganja da odredimo putanju kojom će se svet kretati, ocenio je u intervjuu za "Novu" Arsen Ostrovski, međunarodni advokat za ljudska prava i predsednik i izvršni direktor Međunarodnog pravnog foruma iz Tel Aviva.

Sada kada je konačno došlo do promene vlasti u Izraelu, šta možemo da očekujemo od novih rotirajućih premijera Naftalija Beneta i Jaira Lapida, kada su u pitanju odnosi sa Evropom i Amerikom? Koji su najveći izazovi sa kojima se Izrael suočava?

Mislim da neće biti suštinskih promena u politici po pitanjima diplomatije i nacionalne bezbednost. Možda samo razlika u stilu. Glavni spoljnopolitički prioritet Izraela će ostati suprotstavljanje iranskoj nuklearnoj pretnji, dok je fokus na domaćem planu nesumnjivo upravljanje pandemijom koronavirusa.

Nedavno ste rekli da ste zabrinuti zbog iranskih izveštaja o napretku u oblasti nuklearnih pregovora. Zašto je to tako?

Verujem da Zapad po svaku cenu žuri da obnovi duboko pogrešan nuklearni sporazum sa Iranom iz 2015. godine, koji je omogućio ublažavanje sankcija iranskom režimu i otvorio put za nababavku nuklearnog oružja. Kao što smo videli u godinama od 2015., umesto da novac od sankcija koristi za dobrobit građana, Iran ga je iskoristio za nastavak finansiranja terorističkih operacija širom sveta, kao i za skrivanje nezakonitih nuklearnih ambicija. Samo u poslednjih nekoliko dana, Iran je ponovio namere da uništi jevrejsku državu, tako da za Izrael ovo ostaje primarna bezbednosna briga, koja bi trebalo da brine i region u celini, ali i Evropu.

Premijer Naftali Benet posetio je nedavno Ujedinjene Arapske Emirate, što je označeno kao istorijska poseta. Šta za budućnost odnosa dve države znači bliži odnos njenih lidera?

U godini mnogih globalnih izazova, Abrahamov sporazum (sporazum o normalizaciji koji SAD i Izrael sklapaju sa islamskim zemljama prim. aut.) bio je svetionik nade, donoseći promenu paradigme na Bliskom istoku i prihvatanjem jevrejske države u regionu. Moglo bi se pomisliti da posle decenija odsustva diplomatskih odnosa, promene moraju da se kreću sporo. Ispostavilo se da to nikako nije tačno. Umesto toga, naši odnosi su se unapredili izuzetnom brzinom. Od direktnih letova i otvaranja ambasada, do potpisivanja novih sporazuma, bilateralne trgovine i saradnje na odgovorima na pandemiju, zdravstvo i obrazovanje, nebo je zaista granica. Što je najvažnije, ovo nije samo sporazum između lidera, već zaista "topli mir" između naših ljudi.

Kada je reč o odnosu Izraela i SAD, da li mislite da je došlo do promene nakon odlaska Donalda Trampa i Benjamina Netanjahua? Kakva iskustva imate sa administracijom aktuelnog američkog predsednika Džozefa Bajdena?

Verujem da odnos Izraela i SAD prevazilazi ko je u Beloj kući ili u vladi u Jerusalimu. Mada individualni lideri imaju različite lične karakteristike, odnos je zaista svetinja, definisana našim zajedničkim vrednostima i strateškim interesima. Čak i u okolnostima, kao danas, gde mogu postojati razlike u mišljenjima o određenim pitanjima, dijalog je među prijateljima i saveznicima.

Sukob između Izraela i Palestine nekoliko puta je eskalirao do oružanih borbi. Ima li nade za sporazum koji će okončati sukobe u kojima je bilo i žrtva?

Sve dok Palestinci odbijaju da priznaju pravo Izraela da postoji kao jevrejska država i nastave da podstiču isplatu plata teroristima i huškanje u školama, mir će nažalost i dalje izmicati. Izrael je učinio mnoge ustupke od strane raznih premijera, međutim jedina konstanta je palestinsko odbacivanje i nepopustljivost. Tek kada postoji pravi palestinski partner posvećen miru, biće nade da se sukob reši.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da odnos Izraela i Turske zavisi od „palestinskog pitanja“. Kako vidite odnose dve zemlje, kada će doći do pomaka?

Izraelci veoma žele da odnosi sa Turskom budu topli i prijateljski, kao nekada. Međutim, to će se desiti tek kada predsednik Erdogan prestane sa svojim zapaljivim i antisemitskim izjavama i prekine podršku Turske Hamasu i savezu sa Iranom.

Izrael je jedna od zemalja sa najnaprednijom tehnologijom, od koje mnoge zemlje strahuju. U koje svrhe će Izrael koristiti svoje mogućnosti?

Tokom svog postojanja, Država Izrael je upotrebila silu samo u samoodbrani. Danas, od Hamasa na jugu, Hezbolaha na severu, sveprisutne pretnje Irana i sajber rata 2.0, imperativ je da Izrael zadrži svoj vojni kvalitet. Samo oni koji žele štetu jevrejskoj državi treba da se plaše naših mogućnosti.

Bliski istok je područje velikih političkih previranja i sukoba. Kako se ovi izazovi mogu prevazići u budućnosti?

Bliski istok je danas podeljen na dva dela: one nacije koje gledaju u budućnost koje žude za mirom i nastoje da doprinesu poboljšanju društva, kao što su oni deo Abrahamovog sporazuma, i oni koji traže sukob, nasilje i seju seme podela, koje vodi Islamska Republika Iran. Na kraju krajeva, u smislu prevazilaženja ovih izazova, čvrsto verujem u učenja pokojnog rabina lorda Džonatana Saksa, jednog od velikih misaonih vođa našeg vremena, koji je rekao: „Sutrašnji svet se rađa u onome što danas učimo našu decu.“

“Projekat EU je tu da ostane, ali…”

Geopolitička mapa sveta ove godine se značajno promenila. Amerika ima novog predsednika, Nemačka kancelarku, Austrija je pretrpela političku krizu. Po vašem mišljenju, kakva je budućnost Evrope pod novim liderima?

Evropska unija se suočava sa izazovom bez presedana za sam svoj identitet. Od upravljanja kovidom do migracije, i od brze promene demografije do vladavine prava, ekonomskih izgleda i spoljne politike, sve je veći sukob između želje za jedinstvom i neizbežnog zahteva za individualnim suverenitetom. Projekat EU je tu da ostane, ali će biti potrebno mnogo dubljeg traganja da bi se odredila njegova buduća putanja.

Prošlo je nekoliko meseci otkako su talibani zvanično proglasili vlast u Avganistanu. Od tada, mnogi zvaničnici i organizacije poput UN upozoravaju na glad i bedu u kojoj se stanovništvo nalazi. Može li međunarodna zajednica doći do Talibana i pomoći narodu Avganistana?

Talibani su brutalna, nepokolebljiva, teroristička organizacija. Ne može se dopreti do grupe koja je još uvek zaglavljena u srednjem veku, niti ih treba na bilo koji način legitimisati. Međutim, međunarodna zajednica može mnogo da učini da pomogne narodu Avganistana, uključujući pozivanje talibana na odgovornost, pružanje humanitarne pomoći i omogućavanje kretanja avganistanskih izbeglica, koje žele da pobegnu iz zemlje.

Izvor: www.nova.rs

[MOTORISTA]

Melanšon iznenadio javnost "Ne pristajem da nam Rusija bude neprijatelj!"
Novosti online 03. 01. 2022.

ŽAN-Lik Melanšon, lider krajnje levičarske partije "Nepokorna Francuska" koji namerava da se ponovo kandiduje za predsednika Francuske, zatražio je da Francuska istupi iz NATO-a i bliže sarađuje sa Rusijom, što bi dovelo do deeskalacije u sferi međunarodnih odnosa.

Na poslednjim predsedničkim izborima u Francuskoj Melanšon je osvojio više od 19 odsto glasova u prvom krugu. Ove godine on može po treći put da učestvuje u predsedničkoj trci.

- Ja sam za izlazak iz NATO-a. Potrebna nam je deeskalacija - napisao je Melanšon na Tviteru.

Odvojeno, govoreći na radiju Frans Inter, političar je rekao da bi napuštanje NATO-a omogućilo Francuskoj "da se ne meša" u "severnoameričke vojne avanture".

- Rusija je partner. Ne pristajem da od nje pravim neprijatelja. Ne pristajem da izdam reč datu ruskim liderima - kada im je rečeno da raspad Varšavskog pakta i sovjetskog bloka neće dovesti do toga da se NATO približi granicama Rusije... Prvi put u modernoj istoriji jedna imperija je propala bez razgovora o tome kako će rezultati biti raspoređeni - naglasio je on u intervjuu. Melanšon je rekao i da je Rusija nakon ulaska zemalja bivšeg SSSR-a u NATO osetila "pretnju". Iz istog razloga on smatra da Ukrajina ne treba da se pridruži alijansi.

- Deeskalacija treba da postane osnova političkog kursa - rekao je Melanšon. On ističe i da se protivi "novom hladnom ratu".

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Tragedija na dežurstvu u predsedničkoj rezidenciji u Paragvaju
Srna 04.01.2022.

Paragvajski vojni oficir poginuo je nakon što ga je napao jelen, probivši ga rogom kroz grudi dok je služio kao obezbeđenje u predsedničkoj rezidenciji u glavnom gradu Asunsionu, saopštili su danas zvaničnici.

Pomoćnik pešadijskog narednika Viktor Isasi Fleča (42) preminuo je sinoć od posledica "povreda roga te životinje", navodi se u saopštenju vojnih snaga ove južnoameričke zemlje. Radi se o jelenu indijske rase, koji je doniran predsedničkoj rezidenciji, rekao je novinarima zvaničnik pri Ministarstvu životne sredine Frederik Bauer. Portparol pešadije Viktor Urdapileta rekao je Rojtersu da su kamere snimile trenutak kada je vojnik prišao jelenu i kada je napadnut.

Muškarac je proglašen mrtvim u vojnoj bolnici. Urdapileta je rekao da nije bilo sličnog napada životinja koje su rutinski držane u predsedničkoj rezidenciji, među kojima su bili nojevi i poniji.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Makron: Ojačati stratešku moć i suverenitet Evrope
IZVOR: TANJUG PETAK, 7.01.2022.

Francuski predsednik Emanuel Makron obećao je danas da će ojačati stratešku moć i suverenitet Evrope.

Njegova zemlja i formalno preuzela vođstvo nad evropskim blokom u narednih šest meseci. Lajtmotiv francuskog predsedavanja u narednih šest meseci biće potreba za većom autonomijom regiona preneo je AP. Makron je zagovarao tu ideju otkako je došao na vlast pre pet godina i iskoristiće rotirajuće predsedavanje Savetom EU da pokuša da to sprovede u delo, navela je agencija. Govoreći na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, Makron je rekao da će evorpski blok ovog semestra finalizoati takozvani strateški kompas EU, svoju geopolitičku strategiju koja se fokusira na izgradnju odbrambenih kapaciteta.

"To će nam omogućiti da imamo zajedničku evropsku poziciju u NATO-u i da delujemo zajedno na koordinisaniji način", rekao je Makron i dodao da želi da razvije evropsku odbrambenu industriju i poveća tehnološku autonomiju bloka.

Usred dugotrajnih tenzija između Rusije i Ukrajine, Makron je dodao da će EU pripremiti i predloge za "arhitekturu evropske bezbednosti" koja još u velikoj meri zavisi od SAD i NATO.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Zamak Vindzor postaje zona zabranjenog leta
SVET Autor: Srna 09. jan. 2022

Zamak Vindzor, oficijelna kraljevska rezidencija britanskih monarha, postaće zona zabranjenog leta zbog zabrinutosti za bezbednost kraljice Elizabete Druge, javljaju britanski mediji.

Ova odluka doneta je nakon što je muškarac naoružan samostrelom ušao na područje zamka krajem decembra prošle godine preteći da će ubiti kraljicu, objavio je list „San“. Od 27. januara avioni i dronovi neće smeti da lete iznad rezidencije na visini od 2.500 stopa (762 metra). Takođe, piše „San“, letovi u okviru 1,4 milje (2,25 kilometara) od zidova zamka biće smatrani krivičnim delom.

Britanska uprava za civilnu avijaciju saopštila je da je zabrana u interesu javnosti. Kontrolori leta pratiće da li se ova zabrana poštuje i u slučaju kršenja lovci će biti podignuti i ispratiti avion koji je ušao u zonu zabranjenog leta i nije reagovao na radio upozorenja. Policija koja čuva zamak, takođe, imaće veća ovlašćenja u smislu obaranja ilegalnih dronova.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Понедељак, 10.01.2022.

Литванија платила 100.000 евра одштете Абу Зубајди

ВИЉНУС - Литванија је платила 100.000 евра затворенику из Гвантанама, Абу Зубајди, познатом и као „вечити затвореник”, као компензацију за то што је дозволила ЦИА да га држи на тајном месту изван Виљнуса где је био подвргнут тортури.

Исплата Литваније од 100.000 евра уследила је после више од три године након што је Европски суд за људска права наложио влади да плати одштету због кршења европских закона који забрањују мучење, пише Гардијан. Абу Зубајда је ухваћен у Пакистану шест месеци након терористичког напада 11. септембра 2001. године у САД. ЦИА и адвокати администрације тадашњег америчког председника Џорџа Буша покушали су да оправдају његово мучење тврдњом да је он веома високо позиционирана личност у Ал Каиди, међутим, испоставило се да он није био члан те организације и никада није оптужен за учешће у 11. септембру.

Већи део времена од хапшења, Зубајда је држан без комуникације, на инсистирање ЦИА као би спречили да детаљи о његовом мучењу испливају у јавност, преноси Танјуг. Адвокати Зубајде верују да је мало вероватно да би Литванија платила одштету без одобрења Вашингтона.

„Тај потез је у складу са идејом да САД ублажавају свој став о притвору 'вечитом затворенику'. САД су очигледно могле да спрече Литванију да преда овај новац, а питање је зашто нису?” рекао је за Гардијан један од адвоката у Зубајдином правном тиму.

Најбруталнији облици тортуре које је Зубајда претрпео догодили су се 2002. године када је држан на непознатој локацији ЦИА на Тајланду, а читав програм тортуре, који је ЦИА назвала „појачане технике испитивања” за затвореника, осмислила су два психолога по уговору са агенцијом.

Izvor: www.politika.rs