Kratke vijesti

[MOTORISTA]

SAD uvele sankcije za više nikaragvanskih zvaničnika: Uvode se i vizna ograničenja za 116 pojedinaca koji su povezani sa režimom Danijela Ortege
Tanjug 11.01.2022.

Ministarstvo finansija SAD uvelo je danas sankcije za više nikaragvanskih zvaničnika.

Ministarstvo finansija saopštilo je da će zamrznuti američku imovinu ministra odbrane i pet drugih zvaničnika u sektoru vojske, telekomunikacija i rudarstva na dan inauguracije dosadašnjeg predsednika Nikaragve Danijela Ortege, prenosi AP. Kao i sa desetinama nikaragvanskih zvaničnika koji su već pod sankcijama, građanima SAD će biti zabranjeno da posluju sa njima.

Od aprila 2018. godine, režim predsednika Ortege i potpredsednice Rozario Muriljo, koja je inače Ortegina supruga, ''razbio je političku opoziciju i demonstracije, što je dovelo do više od 300 poginulih, 2.000 povređenih i zatvaranja stotina političkih aktera i aktera civilnog društva'', navelo je američko Ministarstvo finansija u saopštenju. Više od 100.000 građana Nikaragve je od tada pobeglo iz zemlje, navodi se u saopštenju, koje je preneo AP.

Stejt department je saopštio da Nikaragva i dalje drži 170 političkih zatvorenika, od kojih mnogi pate od nedostatka adekvatne hrane i odgovarajučhe medicinske nege. Stejt department, takođe, uvodi vizna ograničenja za 116 pojedinaca koji su povezani sa režimom Danijela Ortege, uključujući gradonačelnike, tužioce, univerzitetske administratore i policijske i vojne zvaničnike. Ortega će se danas biti inaugurisan za predsednika, što je njegov četvrti mandat, ali su izbori održani 7. novembra kritikiovani u svetu kao nedemokratski posle hapšenja sedam verovatnih konkurenata, dodaje Asošijejted pres.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Osam država izgubilo pravo glasa u UN zbog prevelikog duga
SVET Autor: Beta 12. jan. 2022

Osam država, među kojima Iran, Sudan i Venecuela, izgubilo je pravo glasa u UN zbog prevelikog duga prema organizaciji, izjavio je generalni sekretar Antonio Gutereš.

Ukupno 11 država članica trenutno kasni sa plaćanjem doprinosa u skladu sa članom 19 Povelje UN, naveo je Gutereš u pismu članovima Generalne skupštine, u čiji je uvid imala agencija Frans pres. Član 19 predviđa suspenziju prava glasa Generalnoj skupštini za svaku zemlju čiji je iznos zaostalih obaveza jednak ili veći od doprinosa koji je platila u poslednje dve godine. Ako je do neplaćanja došlo „zbog okolnosti koje su van kontrole“, država može ipak da zadrža svoje pravo glasa, što je ove godine slučaj za tri zemlje – Komorima, Sao Tome i Prinsipeom, i Somalijom, naveo je Gutereš. Pored Irana, Sudana i Venecuele, pravo je izgubilo još pet zemalja - Antigva i Barbuda, Kongo, Gvineja, Papua Nova Gvineja i Vanuatu.

Da bi te zemlje vratile pravo glasa, neophodno je da plate barem minimalni iznos koji nije isti za sve zemlje. Iran treba da plati više od 18 miliona dolara, Sudan oko 300.000 dolara, a Venecuela gotovo 40 miliona dolara. Iran je još prošle godine izgubio pravo glasa zbog duga. Iranske vlasti su tada navele da ne mogu da isplate iznos zbog sankcija koje su joj uvele SAD. Posle nekoliko meseci pregovora, Iranu je dato izuzeće, koje mu je omogućilo da plati minimalni potreban dug i da povrati svoja glasačka prava u junu, neposredno pre izbora novih članica Saveta bezbednosti UN.

Godišnji operativni budžet UN, odobren u decembru, iznosi oko tri milijarde dolara. Budžet mirovnih operacija, odobren u junu, iznosi oko 6,5 milijardi dolara.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Još četvoro članova ambasade SAD pogođeno Havanskim sindromom
P. Z. S. / Sputnjik internešnl 13. 01. 2022.

INCIDENTI u vezi sa takozvanim "Havanskim sindromom" prvi put su izašli na videlo 2016. godine, kada su mediji objavili da su američke diplomate sa sedištem u kubanskoj prestonici počele da doživljavaju čudne zvukove koji su uticali na njihov sluh i kognitivne sposobnosti.

Činilo se da su 2021. četvoro američkih diplomata koji su služili u evropskim misijama takođe bolovali od misterioznog neurološkog oboljenja nazvanog Havanski sindrom, objavio je Vol strit džurnal (The Wall Street Journal - WSJ). List je citirao neimenovane izvore koji su rekli da su troje diplomata bili stacionirani u američkoj misiji u Ženevi u Švajcarskoj, a četvrti zaposleni je radio kao deo američke misije u Parizu, u Francuskoj. Najmanje jedna osoba iz Ženevskog tima je navodno evakuisana u SAD kako bi tamo dobila medicinsku pomoć. Američki Stejt department nije komentarisao izveštaj WSJ, što je najnoviji slučaj u nizu od kraja 2016, kada su mediji prvi put spomenuli ono što Vašington opisuje kao „anomalni zdravstveni incident“.

U to vreme, ovo je bila fraza koju je Stejt department koristio da opiše Havanski sindrom koji su prvi spomenuli radnici američke ambasade na Kubi pre nego što se proširio na oko 200 američkih zvaničnika širom Zemlje, uključujući Kinu, Rusiju, Austriju i nekoliko afričkih zemlje. Diplomate su rekle da su iskusile prodorne zvukove koji su izazvali dugotrajne zdravstvene efekte, uključujući mučninu, vrtoglavicu, tintus i maglu u mozgu.

Američka vlada je prvobitno okrivila Rusiju za navodne akustične napade, ali je Moskva te optužbe odbacila kao neosnovane i apsurdne. U novembru 2021, državni sekretar Entoni Blinken je jasno stavio do znanja da je Bajdenova administracija „pomno fokusirana” na rešavanje incidenata sa Havanskim sindromom, tvrdeći da su oni naneli ozbiljne fizičke i fiziološke povrede otkako su prvi put prijavljeni pre više od pet godina. Ovo je usledilo nakon naučnog pregleda koji je naručio Stejt department i napisala nezavisna naučna savetodavna grupa JASON tvrdeći da je Havanski sindrom najverovatnije izazvan insektima, a ne mikrotalasnim oružjem kako se prvobitno pretpostavljalo.

- Verujemo da su snimljeni zvuci mehaničkog ili biološkog porekla, a ne elektronski. Najverovatniji izvor je indijski kratkorepi cvrčak - navodi se u istraživanju sa kojeg je skinuta oznaka tajnosti.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Rat bliže nego ikad; "Nacija koja ima traume"
IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 13.01.2022.

Beč -- Rizik od rata na prostoru OEBS veći je nego ikada u poslednje četiri decenije, ocenio je šef poljske diplomatije Zbignjev Rau.

Rau je, obraćajući se Stalnom savetu OEBS, rekao da su zemlje članice suočene sa brojnim izazovima po mir i bezbednost.

"Uzroci za rastući strah u našim društvima su vojne konfrontacije, radikalizacija, terorizam, problemi u režimu kontrole ograničenja naoružavanja, pandemija, kršenje sloboda pojedinaca", objasnio je on. Rau je kazao da dešavanja u Kazahstanu daju povod za veliku zabrinutost. On je istakao da će pokušaj rešavanja postojećih konflikata na prostoru OEBS biti u fokusu Poljske tokom jednogodišnjeg predsedavanja organizacijom.

"Želimo posvetiti veću pažnju povećanju bezbednosti na prostoru OEBS, posebno pronalaženju rešenja postojećih konflikata. OEBS je dobro mesto za rešavanje konflikata jer pruža mogućnost iznošenja stavova svih strana", objasnio je Rau, dodajući da je Poljska otvorena za dijalog i predloge za smanjenje tenzija. Naglasio je da je neophodno fokusiranje na mirno rešenje konflikta u Ukrajini, "uz poštovanje teritorijalnog intengriteta i suvereniteta Ukrajine u okviru međunarodno priznatih granica". Istakao je da je potrebno pronaći i rešenje za konflikt u Gruziji, ali i privesti kraju rešenje konflikta oko Transnjistrije i Nadgorno Karabaha, koji imaju uticaj na regionalnu bezbednost.

"Snaga OEBS je u njegovom potencijalu efektivnosti is premnosti u sprovođenju svoje Povelje, sprečavanju konflikata, rešavanju konflikata i postkonfliktnog oporavka. Poljska će se, s tim u vezi, posebno fokusirati na instrumente koje pruža OEBS", rekao je on. Rau je kazao, međutim, da sve zavisi od spremnosti zemalja članice na rešavanje konflikata. OEBS nije, ističe, samo platforma saradnje 57 država, već zajednička privrženost gradnje mira i budućnosti bez konflikta i rata. Rau je rekao da istorija mora da se uzme u obzir kako bi se izbegle greške prošlosti.

"Pošto smo traumatizovana nacija koja je imala koristi od mira, najbolje znamo da cenimo njegov značaj", kazao je on, dodajući da će Poljska da se fokusira na očuvanju i uspostavljanju mira u regionu od Vankuvera do Vladivostoka.

Poljska je od 1.januara zvanično preuzela predsedavanje OEBS-u od Švedske, a u Trojci OEBS biće Severna Makedonija koja iduće godine predsedava ovom organizacijom.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

U ovim delovima sveta 2022. preti haos
J.R. 14.01.2022.

Nakon završetka Hladnog rata globalizacija je napredovala, a geopolitičke podele nestajale, pa se ponekad činilo da da se granice na svetu polaku brišu. Ipak, to je bila iluzija. Danas sve veći broj granica postaje poprište krvavih sukoba koji izbijaju duž njih ili se preko njih prelivaju u više regiona sveta.

Takvi sukobi su vođeni mnogim faktorima. Neki se vode oko resursa i strateškog terena. Drugi su uzrokovani terorizmom, izbegličkom krizom i povezanim prevratima. U nekim slučajevima, građanski ratovi su se širili preko granica u susedne zemlje, a u drugim, granice su izazvane staromodnim geopolitičkim širenjem i agresijom. Sukobi duž nekih granica, kao što je rusko-ukrajinska, već su se zahuktali, iako uvek mogu da se pogoršaju. Sukobi duž drugih, kao što su kineske pomorske granice, tinjaju, ali još ne ključaju. Postoje i slučajevi gde je klimav mir periodično prekršen krvoprolićima.

Gotovo svaki od ovih sukoba mogao bi da eskalira ili se razvije na neočekivane načine u ovoj godini. Za one koji pokušavaju da predvide odakle će doći nevolje 2022. godine, ove granice će biti neke od ključnih geopolitičkih linija rascepa koje treba posmatrati.

Evropa

Da li će Rusija, koja je nagomilala veliki broj svojih vojnih snaga na ukrajinskoj granici, ponovo izvršiti invaziju na susednu zemlju još uvek je neizvesno, ali to nikako ne treba otpisati kao blef Moskve, upozorava međunarodna organizacija "Crisis Group" koja se bavi praćenjem ratova u svetu.

Ukrajinski rat je počeo 2014. kada je ruski predsednik Vladimir Putin, ljut zato što je svrgnut ukrajinski predsednik blizak Moskvi, izvršio aneksiju Krima i podržao separatiste u regiji Donbas. Ukrajina je potpisala dva mirovna sporazuma iz Minska. Međutim, nakon nekoliko godina zatišja, tenzije su opet počele da ključaju u 2021. Primirje koje su potpisali Putin i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski se raspalo. Rusija je prošle godine poslala više od 100.000 vojnika na granicu.

Kako navode autori izveštaja, s obzirom na Putinovu reputaciju, ne bi se trebalo odbaciti još jedna vojna intervencija. Putin ne želi da Ukrajina postane deo NATO-a, kao ni povećanu vojnu saradnju između Kijeva i članica NATO-a, što se već dešava. Rusija želi da spreči širenje saveza na istok, što je iznela kako zahtev o bezbednosnim garancijama koji je isporučila Vašingtonu i NATO-u. Pregovori između Amerike i Rusije su počeli, ali Vašington je već nagovestio da ne može da pristane na zahteve Moskve.

Ukoliko Rusija namerava da napadne, njene opcije variraju od ograničene podrške separatistima do potpunog napada. Zapadne sile koje su često neodređene moraju da odluče na koji način će podržati Ukrajinu. Za sada su pretnje ograničene na sankcije, ali zapadni lideri bi takođe mogli da pošalju u Ukrajinu dodatne NATO snage što je sigurno rizik. Deeskalacija bi mogla da se desi ako bi Moskva povukla svoje snage i ako bi se obe strane vrate pregovorima prema sporazumima iz Minska.

Kraj 2021. obeležila je kriza na granici između Belorusije i Poljske. Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko optužen je da je pomogao izbeglicama iz ratom razorenih zemalja da dođu do belorusko-poljske granice kako bi se stvorila humanitarna kriza i izvršio pritisak na njegove evropske susede. Poljska je odgovorila slanjem vojske i podizanjem zida, pa se desedine hiljada migranata našlo zarobljeno u ledenoj šumi, a bilo je i više izveštaja o smrtnim slučajevima.

Iako je situacija na granici sada dosta mirnija, ona bi lako mogla ponovo da eskalira. To pokazuje i odluka poljske vlade da zadrži vojsku na beloruskoj granici najmanje još pola godine, dok se umesto provizorne ograde od žilet žice ne podigne masivan zid.

Što se tiče Evrope, užarena tačka nalazi se i na Balkanu, tačnije u Republici Srpskoj. Bosna i Hercegovina je u 2022. godinu ušla kao ranjena država sa urušenim mirovnim sporazumom i ugrožena od strane sopstvenih zavađenih političara, kao i regionalnih i globalnih sila. Nakon godina produbljivanja krize, u kojoj su njena vladavina prava i drugi sistemi gotovo urušeni, sudbina Bosne i Hercegovine mogla bi da bude odlučena 2022. godine, slažu se mnogi stručnjaci.

Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Кristijan Šmit nedavno je upozorio Ujedinjene nacije da ova situacija predstavlja "najveću egzistencijalnu pretnju" u posleratnoj BiH. Međutim, većina analitičara ocenjuje da je nasilje velikih razmera malo verovatno, uglavnom zbog ostarelog stanovništva nakon velikog egzodusa mladih. Ukoliko kriza eskalira, predviđa se niži nivo nasilja koji bi vodio "zamrznutom konfliktu" ili konačnom raspadu zajedničke države.

Bliski istok i Centralna Azija

Rat u Jemenu gotovo je nestao iz vesti prošle godine, ali on još uvek traje i može da se pogorša. Pobunjenici Huti napreduju, a ako osvoje i grad Marib, koji je sada u rukama snaga predsednika Abeda Raboa Mansura Hadija i njegove međunarodno priznate vlade, imaće pristup nafti i gasu. S druge strane, u ratu u Jemenu učestvuje više strana pa bi mirno rešenje i pregovori zahtevali da sve one sednu za sto. Ako bi Huti pobedili, borbe bi se ipak nastavile sa pobunjenicima na jugu Jemena.

Što se tiče Izreala i Palestine, prethodne godine desila se najdestruktivnija ofanziva Izraela na Gazu, čime se još jednom pokazalo da je mirovni proces mrtav i da je mogućnost za dvodržavno rešenje manja nego ikad. Pokretač prošlogodišnjeg sukoba bila je deložacija Palestinaca iz jerusalimskog naselja Šeik Džarah. Nakon što je Hamas koji kontroliše Pojas Gaze ispalio rakete na Izrael, usledilo je 11 dana sukoba u kojima je ubijeno više od 250 Palestinaca i uništeno više zgrada u Gazi.

Iako se ovakvi sukobi ponavljaju, prvi put se desilo da su se Palestinci ujedinili i da su demokrate u Americi počele da koriste neobično oštru retoriku prema Izraelu. Takođe, nova vlada u Izraelu nastavila je sa izgradnjom ilegalnih naselja i represijom nad Palestincima, čime se ne nazire mirno rešenje ovog decenijskog sukoba.

Tu je i Avganistan, gde se humanitarna katastrofa povećava otkako su talibani preuzeli vlast u avgustu. Podaci UN-a pokazuju da bi milioni avganistanske dece mogli da gladuju. Ekonomija je potonula, a finansijski sektor je paralizovan. Nova prelazna vlada uključuje gotovo samo talibane. Prvobitne odluke talibana, prvenstveno ona o zatvaranju škola za devojčice izazvala je bes međunarodne zajednice. Ipak, Avganistanu preti i neposredni sukob sa susedom Tadžikistanom. Ova zemlja, koja ima blisku vojnu saradnju sa Rusijom, mobilizovala je svoje trupe od novog uspona talibana.

Istočna Azija

Nedugo nakon povlačenja iz Avganistana, Amerika je proglasila novi pakt sa Australijom i Velikom Britanijom kako bi se suprotstavila Kini. Poznat kao AUKUS, ovaj savez će pomoći Australiji da dobije nuklearne podmornice. Mnogi analitičari smatraju da je ovo pokazuje da se Vašington okrenuo od borbe sa oružanim grupama na Bliskom istoku prema politici zastrašivanja Pekinga, a poligon za ispoljavanje te moći biće indo-pacifički region.

Strategija predsednika Džoa Bajdena prema Kini usmerena je ka tome da Amerika ostane dominantna sila u Indo-Pacifiku, a u centru te strategije našao se Tajvan koji Kina i dalje smatra svojom odmetnutom teritorijom. Zbog toga su i napravljena nova savezništva, a sudbina Tajvana je postala američki interes. Ipak, scenario iz noćne more – da Kina pokuša da preuzme Tajvan, čime bi Amerikja morala da stane u odbranu ostrva - za sada nije baš izvestan.

Afrika

Što se Afrike tiče, haos u Libiji i dalje preti da zahvati i okolne zemlje na severu kontinenta, islamistički pobunjenici na Maliju postali su regionalni problem, a nasilje ISIS-a u Mozambiku preliva se na Tanzaniju.

Ipak, posebno užarena tačka ostaje Etiopija. Pre dve godine, ova afrička nacija bila je pozitivan primer kako se zemlja može izvući iz krize. Činilo se da je premijer Abij Ahmed okrenuo novu stranicu nakon decenija represivne vladavine u ovoj zemlji. Međutim, umesto toga došlo je do borbi između njegove federalne vojske i snaga iz severne regije Tigraj.

Sada snage na obe strane imaju istu podršku i čini se da nijedna neće drugoj zadati smrtonosni udarac, čime se sukobi produžavaju u nedogled. U dosadašnjim borbama su već ubijene destine hiljada ljudi, a milioni su proterani iz domova. Obe strane su optužene za zločine. Takođe, susedne zemlje bi mogle da budu uvučene u sukob, kao što su Eritreja i Sudan.

Sukob Etiopije sa jedne i Egipta i Sudana sa druge strane oko brane "Preporod" na Nilu mogao bi da preraste u prvi svetski rat za vodu. Komplikovana situacija koja traje od kako je počela izgradnja brane 2012. godine, zaoštrila se sa početkom punjenja jezera prošle godine, a obe strane zveckaju oružjem. Zvaničnici i Egipta i Etiopije više puta su izjavljivali da je pitanje vode iz Nila “pitanje života i smrti“.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Poljska podigla nivo uzbune u oblasti sajber bezbednosti
Tanjug 18. 01. 2022.

POLJSKA je danas podigla nivo uzbune zbog terorističke pretnje u oblasti sajber bezbednosti širom zemlje nakon prošlonedeljnog sajber napada na Ukrajinu i dodala da je ova mera preventivna.

- Uvođenje ovog nivoa upozorenja znači da će javna uprava biti u obavezi da sprovodi pojačano praćenje bezbednosnih ICT sistema. To je zbog mogućeg narušavanja bezbednosti u oblasti elektronskih komunikacija - navodi se u saopštenju poljskog ministarstva za digitalne tehnologije koje je objavila državna novinska agencija PAP, prenosi agencija Rojters. Kako se navodi u saopštenju, nivo uzbune u Poljskoj, zapadnom susedu Ukrajine, biće na snazi do ponoći u nedelju. Ukrajinu je prošle nedelje pogodio sajber napad koji je upozorio Ukrajince "da se plaše i očekuju najgore". Ukrajinski zvaničnici navode da Rusija stoji iza sajber napada, kao i da je u napadu pogođeno oko 70 sajtova vladinih organa, uključujući Saver bezbednosti i odbrane, kabinet ministara i nekoliko ministarstava, podseća britanska agencija.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

CIA: Rusija ne stoji iza "Havanskog sindroma", nastavlja se istraga o misterioznojh bolesti
Tanjug 20.01.2022.

Većina slučajeva takozvanog “Havanskog sindroma” može se objasniti ekološkim uzrocima, nedijagnostikovanim zdravstvenim stanjima ili stresom, a ne akcijama preduzetim od strane neke inostrane sile, objavio je danas list “Njujork tajms” pozivajući se na zvaničnike američke Centralne obaveštajne agencije (CIA).

Većina od 1.000 slučajeva "Havanskog sindroma" koje su pregledali američki istražitelji su objašnjivi i pokazuju da je malo verovatno da je misterioznu bolest izazvala Rusija ili neki drugi strani protivnik, naveli su zvaničnici CIA za taj list opisujući privremene nalaze istraživanja. Saopšteno je i da CIA nastavlja istragu o više od dvadeset neobjašnjivih slučajeva, odnosno o navodnoj misterioznoj bolesti koja je pogodila američke diplomate, zvaničnike i članove njihovih porodica u inostranstvu - Beču, Parizu, Ženevi i Havani.

Pored tih slučajeva, još jedan značajan broj ostaje neobjašnjen, citirao je "“Njujork tajms”" analizu jednog zvaničnika CIA. Ovaj sindrom je prvi put privukao pažnju javnosti 2016. nakon što se više desetina diplomata u američkoj ambasada u Havani požalilo na migrene, mučninu, loše pamćenje i vrtoglavicu.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

"Živimo u eri u kojoj fikcija postaje činjenica": Odobrena rezolucija UN kojom se osuđuje poricanje holokausta
Tanjug 21.01.2022.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija odobrila je danas rezoluciju kojom se osuđuje svako poricanje Holokausta i pozivaju sve nacije i kompanije društvenih medija da preduzmu aktivne mere u borbi protiv antisemitizma.

Rezolucija je odobrena konsenzusom, bez glasanja, preneo je AP. Ambasadori Izraela i Nemačke, koji su snažno podržali rezoluciju, istakli su značaj usvajanja ove rezolucije.

- Živimo u eri u kojoj fikcija postaje činjenica, a Holokaust postaje daleka uspomena - rekao je izraelski ambasador pri UN Gilad Erdan u Skupštini, pozivajući na podršku rezoluciji.

Amabasador Erdan, unuk preživelih Holokausta, poručio je da je rezolucija obaveza da se osigura da se iskrivljavanje i poricanje holokausta "više neće tolerisati". Istakao je da platforme društvenih medija, kao što su Fejsbuk, Tviter i Jutjub, šire "pandemiju izobličenja i laži" o holokaustu. Kako se navodi, rezolucijom se naglašava da je sećanje "ključna komponenta za sprečavanje daljih akata genocida".

Izvor. www.blic.rs

[MOTORISTA]

Svetski ekonomski forum: Sajber kriminal beleži rekordno ubrzanje
SVET Autor: Beta 20. jan. 2022

Ubrzani tempo digitalizacije podstaknut pandemijom kovid-19 doveo je do rekordnog broja napada ucenjivačkim softverom „ransomver“ (ransomware), uz povećanje obima globalnih napada za 151 odsto u prvoj polovini 2021. godine, upozorio je Svetski ekonomski forum (WEF) u novom godišnjem izveštaju.

Izveštaj WEF „Globalni izgledi sajber bezbednosti 2022“ pokazao je da je tokom 2021. godine zabeleženo u proseku 270 sajber napada po organizaciji, što je povećanje od 31 odsto u odnosu na 2020. godinu, prenosi kineska agencija Sinhua. Troškovi napada za organizaciju su visoki i iznose u proseku 3,6 miliona američkih dolara po incidentu, navodi se u izveštaju.

„Izgledi su prilično sumorni“, rekla je stručnjakinja i vodeći strateg za sajber bezbednost u WEF Algirde Pipikaite.

„Svedoci smo da su brojne sfere života pogođene kriminalnim sajber aktivnostima… Mnogo je toga što treba da se uradi i trebalo bi da se, kao zajednica, okupimo“, rekla je Pipikaite za agenciju Sinhua putem video veze. Prema njenim rečima posebno su zabrinjavajuće dve vrste napada.

„Jedan je ‘ransomver’. Nastaviće da raste sve dok zaista ne dovedemo u red osnove sajber bezbednosti. Drugi su napadi na kritične infrastrukturne sisteme i koji bi mogli da ometu našu sposobnost da primamo osnovne javne usluge“, rekla je ona.

Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma, čije je sedište u Ženevi, takođe je pokazao da 80 odsto vodećih sajber stručnjaka sada smatra da je "ransomver" rastuća i opasna pretnja po javnu bezbednost i da postoji veliki jaz u percepciji između izvršnih direktora, koji misle da su njihove kompanije bezbedne i stručnjaka za bezbednost koji se ne slažu.

„Na Svetskom ekonomskom forumu čuo se čvrst stav da ni vlade ni privatni sektor neće moći sami da reše tekuće globalne izazove sajber bezbednosti. To zahteva veoma jaku saradnju javnog i privatnog sektora kako bi se poboljšao odgovor na aktivnosti sajber kriminala“, dodala je Pipikaite. U izveštaju je naglašeno da sajber bezbednost više nije dovoljna taktika, već da izgradnja otpornosti treba da bude integrisana u strategiju organizacija.

„Organizacije moraju bliže da sarađuju sa partnerima u ekosistemu i ‘trećim stranama’ kako bi sajber bezbednost postala deo DNK ekosistema organizacije, tako da mogu da budu otporne i podstiču poverenje kupaca“, rekla je Džuli Svit (Julie Sweet), predsednica i izvršna direktorka kompanije za IT i konsultantske usluge Aksenčer (Accenture), u saopštenju objavljenom na sajtu WEF. Što se tiče rešenja, Pipikaite je kao ključno izdvojila sajber-obuku za zaposlene, oflajn rezervne kopije (offline backups), sajber osiguranje i rešenja za sajber bezbednost zasnovana na platformi koja zaustavljaju napade poznatim ‘ransomverima’ iz svih pravaca. Takođe je naglasila da korišćenjem veštačke inteligencije i sistema automatizacije, branioci mogu da skrate vreme napada i brže reaguju na incidente.

„Ali nemojte da vas zavaraju. Sajber kriminalci takođe primenjuju ove nove tehnologije i napadaju na mnogo organizovaniji, bolji, brži i efikasniji način, povećavajući učestalost i efikasnost svojih napada. Postaju mnogo sofisticiraniji“ rekla je Pipikaite za kineksu agenciju Sinhua.

Izvor. www.nova.rs

[MOTORISTA]

Субота, 22.01.2022.
Радован Павловић

Старе чизме и веш за норвешке регруте

Војници који долазе у касарне на одслужење војног рока мораће да обуку старо рубље, рукавице, чарапе, капе, поткошуље, а у неким гарнизонима на северу Норвешке нема довољно ни војничких чизама

Осло – Стара добра војничка анегдота, скеч, досетка, својствена засигурно многим армијама света, постала је ових дана реална и актуелна у Норвешкој армији. На јутарњој смотри у кругу касарне, утегнути и налицкани капетан уздигнутог чела саопштава младим војницима, постројеним под конац, радосну вест: Господо војници, коначно је дошао дан да мењамо доњи веш. Из војничких младих грла проломили су се узвици одобравања и нескривене радости. У истом официрском тону капетан је настојао да пресече жамор и ликовање војника: Јенсене, ти мењаш интимно рубље с Хансеном, ти Јакобсене, ти ћеш се заменити са Свенсеном. Грегершене, ти се замени са Трулсеном... саопштио је капетан и нестао испред забезекнутих регрута.

Млади норвешки регрути који ових дана долазе у касарне на одслужење војног рока мораће да обуку стари, већ коришћени доњи веш, који су облачиле и носиле претходне класе војника. Нове генерације регрута користиће већ употребљавану, изношену интимну одећу – кратке и дуге зимске гаће, мајице, поткошуље, чарапе, поткапе, капе, рукавице, а девојке, поврх свега, и грудњаке. Годишње око осам хиљада младих Норвежана, од којих око хиљаду девојака, одлази на одслужење војног рока, који траје између 12 и 19 месеци.

У норвешкој армији, која се сврстава у једну од најбогатијих и најсавременијих оружаних снага, не само у Европи, у последњих неколико година озбиљно кубуре с опремом и одећом за најмлађе војнике. Војни магацини су готово празни и „гуштере” не чекају нови веш и опрема као што је била вишедеценијска пракса, већ интимно рубље које су по завршетку старог кадра раздужили стари војници, „џомбе”. Све до избијања пандемије вируса корона, испорука неопходне опреме и одеће за војнике одвијала се по правилима службе и није било застоја и несташица. Војници који су одужили дуг отаџбини имали су право да интимно рубље врате, баце или га задрже као успомену на војничке дане.

С почетком короне већ су уочени проблеми у производњи и испоруци војничке одеће и обуће. Зато је врховна команда послала препоруку у гарнизоне да војници који завршавају служење у армији добровољно оставе делове опреме и одеће. Међутим, проблеми с производњом и доставом војног материјала су расли, па је крајем децембра прошле године стигла нова наредба са војног врха: армија нам је у опасности да остане гола, боса и без гаћа. Наређује се да сви који одлазе из армије морају све да врате следећим генерацијама, односно класама младих солдата. Магационери и упослени у позадини добили су стриктна упутства како даље да поступају с „другом руком”, коришћеном и изношеном интимном одећом.

„Интимна одећа се пере, чисти и контролише, одбацује се све што је неупотребљиво. Рубље је чисто и спремно да се подели новим регрутима”, каже Ханс Мајсингсет, портпарол у логистичком сектору Норвешке армије, уз напомену да су војне власти биле принуђене на овај необичан корак јер су због проблема у производњи, набавци и достави одеће и војног материјала магацини били готово празни.

С друге стране стижу озбиљне критике и примедбе на наредбу војних власти о коришћењу старе опреме и одеће. „За нас је проблематична наредба о коришћењу старе одеће. То директно иде на штету војника, потенцијално утиче и на њихову обученост и борбену оспособљеност”, каже Ејрик Шјохеле Ајксунд, главни синдикални повереник за целу Норвешку армију. Истиче да није само проблем у томе да војници немају довољно доњег веша и вунених чарапа, већ је уочено и да на северу земље, где је клима у зимским данима сурова и свакодневне температуре падају и до минус 30 степени, у неким гарнизонима нема довољно војничких чизама.

„У гарнизону Јужни Варангер, округу Финмарк на крајњем северу земље, многи војници добијају само један пар цокула, а немамо довољно чизама малих и великих бројева. Видео сам на северу и војнике с рупама на мајицама и поткошуљама”, изјавио је Ејрик Шјохеле Ајксунд за норвешку државну телевизију (НРК).

Према писању војног магазина „Одбрамбени форум”, норвешке оружане снаге немају довољно војничких чизама, класичних цокула, које се користе у обуци и маршевима. Регуларној армији недостају стандардне чизме типа М-77, за чију се израду користи чиста кожа која се добавља из једне од јужноамеричких држава, а производе се у фабрикама неких од балтичких земаља (наравно, војна тајна је које су то земље).

Да би попунили рупу у снабдевању, војне власти одлучиле су да војничке цокуле модел М-77 пребаце из магацина територијалне одбране и резервног састава и доставе их регуларним јединицама. У међувремену, док се набавка и испорука не нормализују и магацини не попуне квалитетним чизмама израђеним за специјалне климатске прилике у хладним норвешким пределима, војска користи такозване ловачке цокуле типа М-03, које су по квалитету и перфомансама далеко лошије од стандардних војничких чизама.

Представник за информисање из штаба Норвешке армије Вегард Финберг објаснио је за војни магазин „Одбрамбени форум” да услед пандемије проблеми око војничких чизама постоје у читавом ланцу – од недостатка сирове коже, преко транспорта до фабрика и ограничене производње, до потешкоћа и кашњења у достави за Норвешку.

Izvor: www.politika.rs