U ovim delovima sveta 2022. preti haosJ.R. 14.01.2022.
Nakon završetka Hladnog rata globalizacija je napredovala, a geopolitičke podele nestajale, pa se ponekad činilo da da se granice na svetu polaku brišu. Ipak, to je bila iluzija. Danas sve veći broj granica postaje poprište krvavih sukoba koji izbijaju duž njih ili se preko njih prelivaju u više regiona sveta.Takvi sukobi su vođeni mnogim faktorima. Neki se vode oko resursa i strateškog terena. Drugi su uzrokovani terorizmom, izbegličkom krizom i povezanim prevratima. U nekim slučajevima, građanski ratovi su se širili preko granica u susedne zemlje, a u drugim, granice su izazvane staromodnim geopolitičkim širenjem i agresijom. Sukobi duž nekih granica, kao što je rusko-ukrajinska, već su se zahuktali, iako uvek mogu da se pogoršaju. Sukobi duž drugih, kao što su kineske pomorske granice, tinjaju, ali još ne ključaju. Postoje i slučajevi gde je klimav mir periodično prekršen krvoprolićima.
Gotovo svaki od ovih sukoba mogao bi da eskalira ili se razvije na neočekivane načine u ovoj godini. Za one koji pokušavaju da predvide odakle će doći nevolje 2022. godine, ove granice će biti neke od ključnih geopolitičkih linija rascepa koje treba posmatrati.
EvropaDa li će Rusija, koja je nagomilala veliki broj svojih vojnih snaga na ukrajinskoj granici, ponovo izvršiti invaziju na susednu zemlju još uvek je neizvesno, ali to nikako ne treba otpisati kao blef Moskve, upozorava međunarodna organizacija "Crisis Group" koja se bavi praćenjem ratova u svetu.
Ukrajinski rat je počeo 2014. kada je ruski predsednik Vladimir Putin, ljut zato što je svrgnut ukrajinski predsednik blizak Moskvi, izvršio aneksiju Krima i podržao separatiste u regiji Donbas. Ukrajina je potpisala dva mirovna sporazuma iz Minska. Međutim, nakon nekoliko godina zatišja, tenzije su opet počele da ključaju u 2021. Primirje koje su potpisali Putin i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski se raspalo. Rusija je prošle godine poslala više od 100.000 vojnika na granicu.
Kako navode autori izveštaja, s obzirom na Putinovu reputaciju, ne bi se trebalo odbaciti još jedna vojna intervencija. Putin ne želi da Ukrajina postane deo NATO-a, kao ni povećanu vojnu saradnju između Kijeva i članica NATO-a, što se već dešava. Rusija želi da spreči širenje saveza na istok, što je iznela kako zahtev o bezbednosnim garancijama koji je isporučila Vašingtonu i NATO-u. Pregovori između Amerike i Rusije su počeli, ali Vašington je već nagovestio da ne može da pristane na zahteve Moskve.
Ukoliko Rusija namerava da napadne, njene opcije variraju od ograničene podrške separatistima do potpunog napada. Zapadne sile koje su često neodređene moraju da odluče na koji način će podržati Ukrajinu. Za sada su pretnje ograničene na sankcije, ali zapadni lideri bi takođe mogli da pošalju u Ukrajinu dodatne NATO snage što je sigurno rizik. Deeskalacija bi mogla da se desi ako bi Moskva povukla svoje snage i ako bi se obe strane vrate pregovorima prema sporazumima iz Minska.
Kraj 2021. obeležila je kriza na granici između Belorusije i Poljske. Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko optužen je da je pomogao izbeglicama iz ratom razorenih zemalja da dođu do belorusko-poljske granice kako bi se stvorila humanitarna kriza i izvršio pritisak na njegove evropske susede. Poljska je odgovorila slanjem vojske i podizanjem zida, pa se desedine hiljada migranata našlo zarobljeno u ledenoj šumi, a bilo je i više izveštaja o smrtnim slučajevima.
Iako je situacija na granici sada dosta mirnija, ona bi lako mogla ponovo da eskalira. To pokazuje i odluka poljske vlade da zadrži vojsku na beloruskoj granici najmanje još pola godine, dok se umesto provizorne ograde od žilet žice ne podigne masivan zid.
Što se tiče Evrope, užarena tačka nalazi se i na Balkanu, tačnije u Republici Srpskoj. Bosna i Hercegovina je u 2022. godinu ušla kao ranjena država sa urušenim mirovnim sporazumom i ugrožena od strane sopstvenih zavađenih političara, kao i regionalnih i globalnih sila. Nakon godina produbljivanja krize, u kojoj su njena vladavina prava i drugi sistemi gotovo urušeni, sudbina Bosne i Hercegovine mogla bi da bude odlučena 2022. godine, slažu se mnogi stručnjaci.
Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Кristijan Šmit nedavno je upozorio Ujedinjene nacije da ova situacija predstavlja "najveću egzistencijalnu pretnju" u posleratnoj BiH. Međutim, većina analitičara ocenjuje da je nasilje velikih razmera malo verovatno, uglavnom zbog ostarelog stanovništva nakon velikog egzodusa mladih. Ukoliko kriza eskalira, predviđa se niži nivo nasilja koji bi vodio "zamrznutom konfliktu" ili konačnom raspadu zajedničke države.
Bliski istok i Centralna AzijaRat u Jemenu gotovo je nestao iz vesti prošle godine, ali on još uvek traje i može da se pogorša. Pobunjenici Huti napreduju, a ako osvoje i grad Marib, koji je sada u rukama snaga predsednika Abeda Raboa Mansura Hadija i njegove međunarodno priznate vlade, imaće pristup nafti i gasu. S druge strane, u ratu u Jemenu učestvuje više strana pa bi mirno rešenje i pregovori zahtevali da sve one sednu za sto. Ako bi Huti pobedili, borbe bi se ipak nastavile sa pobunjenicima na jugu Jemena.
Što se tiče Izreala i Palestine, prethodne godine desila se najdestruktivnija ofanziva Izraela na Gazu, čime se još jednom pokazalo da je mirovni proces mrtav i da je mogućnost za dvodržavno rešenje manja nego ikad. Pokretač prošlogodišnjeg sukoba bila je deložacija Palestinaca iz jerusalimskog naselja Šeik Džarah. Nakon što je Hamas koji kontroliše Pojas Gaze ispalio rakete na Izrael, usledilo je 11 dana sukoba u kojima je ubijeno više od 250 Palestinaca i uništeno više zgrada u Gazi.
Iako se ovakvi sukobi ponavljaju, prvi put se desilo da su se Palestinci ujedinili i da su demokrate u Americi počele da koriste neobično oštru retoriku prema Izraelu. Takođe, nova vlada u Izraelu nastavila je sa izgradnjom ilegalnih naselja i represijom nad Palestincima, čime se ne nazire mirno rešenje ovog decenijskog sukoba.
Tu je i Avganistan, gde se humanitarna katastrofa povećava otkako su talibani preuzeli vlast u avgustu. Podaci UN-a pokazuju da bi milioni avganistanske dece mogli da gladuju. Ekonomija je potonula, a finansijski sektor je paralizovan. Nova prelazna vlada uključuje gotovo samo talibane. Prvobitne odluke talibana, prvenstveno ona o zatvaranju škola za devojčice izazvala je bes međunarodne zajednice. Ipak, Avganistanu preti i neposredni sukob sa susedom Tadžikistanom. Ova zemlja, koja ima blisku vojnu saradnju sa Rusijom, mobilizovala je svoje trupe od novog uspona talibana.
Istočna AzijaNedugo nakon povlačenja iz Avganistana, Amerika je proglasila novi pakt sa Australijom i Velikom Britanijom kako bi se suprotstavila Kini. Poznat kao AUKUS, ovaj savez će pomoći Australiji da dobije nuklearne podmornice. Mnogi analitičari smatraju da je ovo pokazuje da se Vašington okrenuo od borbe sa oružanim grupama na Bliskom istoku prema politici zastrašivanja Pekinga, a poligon za ispoljavanje te moći biće indo-pacifički region.
Strategija predsednika Džoa Bajdena prema Kini usmerena je ka tome da Amerika ostane dominantna sila u Indo-Pacifiku, a u centru te strategije našao se Tajvan koji Kina i dalje smatra svojom odmetnutom teritorijom. Zbog toga su i napravljena nova savezništva, a sudbina Tajvana je postala američki interes. Ipak, scenario iz noćne more – da Kina pokuša da preuzme Tajvan, čime bi Amerikja morala da stane u odbranu ostrva - za sada nije baš izvestan.
AfrikaŠto se Afrike tiče, haos u Libiji i dalje preti da zahvati i okolne zemlje na severu kontinenta, islamistički pobunjenici na Maliju postali su regionalni problem, a nasilje ISIS-a u Mozambiku preliva se na Tanzaniju.
Ipak, posebno užarena tačka ostaje Etiopija. Pre dve godine, ova afrička nacija bila je pozitivan primer kako se zemlja može izvući iz krize. Činilo se da je premijer Abij Ahmed okrenuo novu stranicu nakon decenija represivne vladavine u ovoj zemlji. Međutim, umesto toga došlo je do borbi između njegove federalne vojske i snaga iz severne regije Tigraj.
Sada snage na obe strane imaju istu podršku i čini se da nijedna neće drugoj zadati smrtonosni udarac, čime se sukobi produžavaju u nedogled. U dosadašnjim borbama su već ubijene destine hiljada ljudi, a milioni su proterani iz domova. Obe strane su optužene za zločine. Takođe, susedne zemlje bi mogle da budu uvučene u sukob, kao što su Eritreja i Sudan.
Sukob Etiopije sa jedne i Egipta i Sudana sa druge strane oko brane "Preporod" na Nilu mogao bi da preraste u prvi svetski rat za vodu. Komplikovana situacija koja traje od kako je počela izgradnja brane 2012. godine, zaoštrila se sa početkom punjenja jezera prošle godine, a obe strane zveckaju oružjem. Zvaničnici i Egipta i Etiopije više puta su izjavljivali da je pitanje vode iz Nila “pitanje života i smrti“.
Izvor:
www.blic.rs