PALUBA
February 29, 2024, 11:44:05 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Za sve probleme prilikom registracije obratite se mailom na brok@paluba.info
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 [61] 62 63   Go Down
  Print  
Author Topic: Kratke vijesti  (Read 232767 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #900 on: February 15, 2022, 06:38:02 am »

Berdimuhamedov se povlači posle 15 godina, naslednik predsednika Turkmenistana kandidovaće se za izbore
Tanjug 14.02.2022.

Serdar Berdimuhamedov, sin predsednika Turkmenistana Gurbangulija Berdimuhamedova, potvrdio je danas da će se kandidovati za predsedničke izbore koji su zakazani za 12. mart, izvestio je novinski sajt "Salamnjuz".

Predsednik Berdimuhamedov (64) objavio je tokom vikenda da raspisuje vanredne predsedničcke izbore, preneo je Rojters. On je najavio da neće tražiti novi mandat nakon 15 godina koliko je na vlasti, kao i da želi da prepusti vlast novoj generaciji. Očekuje se da će njegov 40-godišji sin, koji je trenutno zamenik predsednika vlade, naslediti oca na mestu predsednika te centralnoazijske zemlje bogate gasom.

Serdara Berdimuhamedova je nominovala je vladajuća Demokratska partija Turkmenistana.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #901 on: February 15, 2022, 07:56:25 am »

Hoće li dramatična situacija u Ukrajini naterati Srbiju da izabere stranu
Blic 14.02.2022.

Kriza između Zapada i Rusije oko Ukrajine mogla bi da iznedri i krizu spoljne politike Srbije koja se oslanja i na, s jedne strane, Brisel i Vašington i na, s druge strane, Moskvu i Peking. Analitičari ocenjuju da bi Srbija možda konačno morala da odabere stranu i da bi tenzije na Istoku mogle da utiču na ceo Zapadni Balkan.

Zvanični Beograd se za sada u vezi sa situacijom u Ukrajini drži svoje oprobane spoljne politike pa šalje pomirljive i neutralne izjave i nada se diplomatskom rešenju. Boris Varga, novinar, politikolog i autor knjige "Evropa posle Majdana" o ukrajinskoj revoluciji, aneksiji Krima i sukobu u Donbasu, ističe za "Glas Amerike" da je takvo držanje Srbije očekivano.

- Bliže se izbori i to je ključna reč pozicije Srbije u ovoj krizi oko Ukrajine, a ja bih rekao i opšte-evropskoj krizi. Srbija ignoriše to pitanje i ima razloga, zato što je podjednako dužna i Zapadu i Rusiji, podjednako koristi privilegije i Rusije i Zapada, a posebno je važno i to je jedna od glavnih tema ove krize, snabdevanje energijom. I to je jedan od glavnih razloga zašto se vlada i predsednik prave da ova kriza ne postoji - ocenjuje Varga.

"Srbija bira između Zapada i izolacije"

U dosadašnjem sukobu Rusije i Ukrajine, Srbija nije priznala Krim kao ruski, ali nije se ni priključila sankcijama EU protiv Moskve, niti je glasala za usvajanje rezolucija UN koje osuđuju aneksiju Krima. Međutim, Varga smatra da bi posle ove krize Beograd mogao da promeni diplomatski kurs.

- Rekao bih da je kriza oko Ukrajine kraj srpske spoljne politike sedenja na dve stolice, i Brisel i Moskva…Iako je Zapad imao razumevanja u tom laviranju, politički osetljivim momentima da Beograd ne uvodi sankcije Rusiji, sada je situacija dramatična, pred sukob, u jednom momentu ako se sukob desi ili dođe do diplomatskog zaoštravanja, Srbija će morati da bira. Bojim se da Beograd nije u prilici da bira, mi se nalazimo u zoni interesa EU, okruženi smo zemljama EU i NATO, tako da Beograd zapravo bira između Zapada i neke vrste izolacije - apostrofira Varga,

Varga napominje da trenutna borba Zapada i Rusije nije samo oko Ukrajine, već i sfera uticaja – a Balkan je jedna od njih. U tom smislu, pritisak na Srbiju da se opredeli može biti i veći ako SAD nastave da insistiraju na transatlantskom jedinstvu sa evropskim saveznicima.

Sazrela situacija da se Zapad homogenizuje

Kako kaže, potpuno je sazrela situacija da se Zapad homogenizuje i odgovori Rusiji na hibridni rat i meku silu ne samo u Ukrajini, gde traje i fizički rat koji nije ni prestajao, već i na Balkanu koji je zona interesa Rusije. Varga tvrdi da je uloga Rusije na Balkanu destabilizujuća.

- Ne može Srbija da kaže da je neutralna, recimo vojno. Da, ona je zajedno sa NATO-om u Partnerstvu za mir, ali je i sa ruskim ODKB (Organizacija ugovora o kolektivnoj bezbednosti) posmatrač u njihovoj Skupštini. ODKB se već aktivirao početkom ove godine u Kazahstanu. Srbija će, ako želi da bude neutralna, morati stvarno da bude neutralna - napominje Varga.

Situacija nije blizu rata

Diplomatija je ovih dana intenzivirana, ali tenzije oko Ukranijine nisu smanjene. Hoće li sukoba zaista biti, različita su viđenja. Varga smatra situacija nije bilizu rata i da je ono što odvraća sve strane od sukoba - njegova cena.

- Mislim da ni SAD, koje su inicijator ove homogenizacije Zapada da se potisne ruski uticaj iz ovog dela Evrope, nemaju nameru da ratuju protiv Rusije. Rusija nije zainteresovana za neki veliki sukob, možda je zainteresovana za neku manju krizu koja bi dovela strane za pregovarački sto. Rusija je uložila milijarde rubalja ili čak dolara u svoju meku moć u EU, a Severni tok 2 osnova nove ose Berlin-Moskva koja je noćna mora Vašingtona. Tu je mnogo uloženo i svaki rat bi koštao preskupo i jednu i drugu stranu - naglašava Varga.

Zapad neće da ispuni zahtev Rusije da spreči širenje NATO-a na istok i oslabi svoju zonu uticaja, Rusija, koja već godinama vodi i hibridni rat protiv Zapada i fizički rat na istoku Ukrajine, neće da povuče vojsku sa granice, niti da odustane od širenja svoje sfere uticaja. Bez obzira na to što glavna pitanja deluju nerešivo, Varga veruje da u pregovorima ima prostora da iz ove krize obe strane izađu kao pobednice.

- Pre svega, to je pitanje obnove ugovora o Strateškom naoružanju o raketama srednjeg i dugog dometa. Amerika je napustila 2019, drugi je istekao 2021. i vreme je za to obnavljanje - ocenjuje Varga.

"Rat povećava značaj NATO-a u Evropi"

Direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) Igor Novaković ističe za "Blic" da bi rat u Ukrajini mogao umnogome da promeni situaciju u celoj Evropi.

- Ako dođe do direktnog napada Rusije na Kijev povećaće se značaj NATO-a i procesi evropske integracije biće jači. To znači da će se teže naći međuprostor u kome je Srbija do sada bila i gde je mogla da vodi neutralnu spoljnu politiku. Ukoliko, pak ne dođe do napada situacija će biti u nekom smislu lakša i Srbija će donekle moći da nastavi sa dosadašnjom spoljnom politikom – smatra Novaković. Naš sagovornik podseća da je Srbija u poslednje vreme znatno usaglasila spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU.

- Tu, pre svega, mislim na odnos prema Belorusiji. Takođe, ne treba zaboraviti da su ministarstva spoljnih poslova Srbije i Ukrajine imali nedavno sastanak na kome je izraženo razumevanje za situaciju u kojoj se Srbija nalazi – podvlači Novaković. Kako kaže, situacija u Ukrajini mogla bi da se odrazi i na ceo region pogotovo Bosnu i Hercegovinu.

- Rusija i Kina u poslednjednjih godinu dana mnogo su aktivnije u regionu nego što su to bile ranije. Dokaz za to je i činjenica da ni Rusija ni Kina nisu podržale novog visokog predstavnika BiH Kristijana Šmita. Dakle, postoji globalno suprostavljanje velikih sila koje se održava i naš region – zaključuje Novaković.

EU neće više tolerisati srpsku diplomatiju

Nemački javni servis MDR ocenjuje da bi eskalacija sukoba između Rusije i Zapada mogla da utiče na bezbednost na Balkanu – zato što je to mala, sporedna scena koja ne šteti velikim silama. Do sada je uspostavljanje političke ravnoteže između Zapada i Rusije uglavnom uspevalo, ali za male države Zapadnog Balkana to postaje sve teže, piše u pregledu situacije koji je za nemački javni servis MDR, iz Beograda pripremio Andrej Ivanji.

- Srbija je, na primer, već godinama, ne baš brzo, ali stabilno, napredovala ka članstvu u EU, ujedno kupujući oružje i prirodni gas po povlašćenim cenama od bratske Rusije. Srbima je bilo dozvoljeno da slave i vole Vladimira Putina, a Vlada Srbije izbegla je da uvede sankcije Moskvi zbog aneksije Krima - analizira MDR. Sve to nije baš rado viđeno u Briselu, Vašingtonu, a ni u Berlinu“, ali su tamo „pokazali razumevanje i nisu baš vršili pritisak“, piše MDR.

- To će se verovatno promeniti ako ruski vojnici uđu na ukrajinsku teritoriju. U tom slučaju, jaz između Zapada i Rusije bi dugo bio toliki, da EU više ne bi razumela srpski srednji put između Istoka i Zapada - poručuje nemački javni servis.

Za razliku od Srbije, nastavlja MDR, članice NATO Albanija i Severna Makedonija odmah su stale na stranu Ukrajine i zapadnih saveznika i protiv Rusije. Takođe i Kosovo. U Bosni i Hercegovini, kao i uvek, sve je komplikovano, pa ta zemlja ne može da zvanično zauzme stav.

Da li će Srbija i BiH biti posebno pogođene?


Da bi situacija u Ukrajini mogla da utiče i na unutrašnju politiku nekih zemalja u regionu, smatra i ministar odbrane Albanije Niko Peleši. Gostujući u emisiji na Euronjuz on je objasnio da bi zemlje poput Srbije ili BiH mogle biti "politički pogođene" u slučaju moguće ruske invazije na Ukrajinu. On je pomenuo "goruća i još uvek otvorena pitanja na Balkanu, poput severa Kosova, dijaloga između Beograda i Prištine koji bi mogao biti pogođen ukoliko dođe do rata u Ukrajini,

- Ne želim da o tome razmišljam kao o sukobu vojski i pozicioniranju država, već kao o eskalaciji situacije, uticaju unutrašnje političke situacije u zemljama poput Srbije koje su pod uticajem Rusije. Imamo žarišta poput severa Kosova. Albanija je povezana sa sukobom koji može da se desi na Kosovu, mi smo uz njih. Govorim o političkim sukobima, o narušavanju političkih procesa - rekao je ministar Peleši.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #902 on: February 18, 2022, 05:23:30 pm »

Prvi put bez učešća Rusije: Počinje Minhenska konferencija, jedna od glavnih tema pored Ukrajine situacija na zapadnom Balkanu
Tanjug 18.02.2022.

Po prvi put od 1991.godine danas će početi Minhenska bezbednosna konferencija bez zvaničnog učešća Rusije, a jedna od glavnih tema biće, pored tenzija između Moskve i Kijeva, situacija na Zapadnom Balkanu.

Predsedavajući Minhenskom bezbednosnom konferencijom Volfgang Išinger, koji se krajem godine povlači sa ove funkcije, ocenio je da je nedolazak delegacije iz Rusije greška. On je naglasio da niko ne preti Rusiji. Među brojnim učesnicima skupa, koji će, nakon pauze zbog pandemije ponovo biti održan "uživo", su potpredsednica SAD Kamala Heris, šef američke diplomatije Entoni Blinken i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski. Konferenciju će otvoriti generalni sekretar UN Antonio Gutereš.

Na trodnevnom skupu će učestvovati oko 30 šefova država i vlada, kao i više od 80 ministara. Konferencija, koja se održava, prema ustaljenoj tradiciji, u hotelu "Bajrišer hof", sprovešće se uz poštovanje epidemioloških mera, te će umesto uobičajenih 2.000 učesnika, ove godine prisustvovati 600 osoba, koje moraju biti vakcinisane i svaki dan raditi PCR test. Fokus konferencije biće ukrajinski konflikt, nuklearni sporazum sa Iranom i stanje na Zapadnom Balkanu.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #903 on: February 18, 2022, 05:51:04 pm »

Svet je danas opasniji nego za vreme Hladnog rata, mala greška može da izazove katastrofu
Srna 18. 02. 2022.
   
USLED tenzija između Istoka i Zapada koje su na najvišoj tački od raspada Sovjetskog Saveza devedesetih godina prošlog veka, svijet je verovatnije opasnije mesto nego tokom hladnog rata, rekao je danas generalni sekretar UN Antonio Gutereš.

Gutereš je upozorio da bi mala greška ili pogrešna poruka između velikih sila mogla da ima katastrofalne posledice.

- Često me pitaju da li smo u novom Hladnom ratu i moj odgovor je da je pretnja po globalnu bezbjednost mnogo komplikovanija i verovatno mnogo veća nego tada - naglasio je Guteres u svom govoru na Konferenciji o bezbjednosti u Minhenu.

On je izrazio uvjerenje da gomilanje ruske vojske kod granica Ukrajine neće rezultirati vojnim sukobom. Gutereš je pozvao sve strane na maksimalan oprez u retorici jer bi cilj izjava u javnosti trebalo da bude smirivanje a ne podsticanje tenzija.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #904 on: February 18, 2022, 06:13:50 pm »

Петак, 18.02.2022.
Јасна Петровић-Стојановић

Америка тражи да Србија нађе замену за руски гас

Наша земља је кренула у градњу гасовода Ниш–Димитровград како би имала и друге изворе снабдевања, међутим азербејџанског гаса који овуда треба да прође нема довољно

Америчке власти позвале су пре два дана Србију да тражи алтернативу руском гасу и, како сматрају у Вашингтону, покажу прогрес у том правцу, саопштио је заменик помоћника државног секретара САД за Европу и Евроазију Габријел Ескобар, говорећи у једном од подкомитета за иностране послове америчког Сената, преносе руски медији.

– Што се тиче енергетске безбедности, позивамо Србију да размотри алтернативе руском гасу, укључујући обновљиве изворе енергије и течни природни гас. Постигли смо одређени прогрес у томе – наставио је амерички чиновник. – Питање зависности од руских енергената није проблем само за западни Балкан, то је проблем за велики део Европе. У ситуацији са Балканом постоји додатни проблем – они су у великој мери зависни од енергије угља... Близу смо ослобађања неких земаља од потпуне зависности од руског гаса. И ја ћу додати да постоје огромне могућности за америчке компаније у овом процесу – приметио је Ескобар.

Питање смањења зависности од руског гаса не само Србије и западног Балкана него и већег дела Европе нико до сада није успео да реши, иако америчка администрација деценијама понавља исту мантру. Али безуспешно. Осим прича да САД имају алтернативу у течном природном гасу ЛНГ којем треба да се окренемо, чињеница је да га Србији нико никада није понудио, довезао неки танкер, или бар понудио маршруту којом би он могао да стигне до наше земље.

Упитан зашто Америка упорно нуди нешто чега нема довољно и нема начина да допреми до Србије, проф. др Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума, за „Политику” каже да је Америка од снабдевања гасом Европе направила политички проблем. На штету енергетске безбедности Европе, САД чине све да и у будућности направе раздор и неспоразуме између држава кроз које иду гасни токови.

– Свакако да Европа нема рационалну и исплативу гасну алтернативу са америчким течним природним гасом и снабдевањем танкерима до конектора. Ове године Европа ипак узима руски гасу смањеном обиму, али задовољава потребе становништва и делимично привреде са старим резервама – каже он.

На питање може ли Србија да рачуна на азербејџански гас који би требало да снабдева недавно започет гасовод Ниш– Димитровград, Ковач истиче да је наша земља почетком  прошле године предузела прве кораке ка диверзификацији извора снабдевања гасом под плаштом конкуренције а у суштини због притисака САД и због лобирања дела државне администрације за западне пројекте.

– Прошле године је министарка енергетике Зорана Михајловић  рекла да ће градња гасовода Ниш–Димитровград омогућити и ниже цене гаса за грађане и привреду, што је нетачно и  тенденциозно речено у функцији медијске пропаганде и величања тих алтернативних пројеката који нису реална алтернатива ни по капацитету нити по цени. Планирани капацитет гасовода Ниш–Димитровград је 1,8 милијарди кубика годишње, а процењена укупна инвестициона вредност пројекта је 85,5 до 90 милиона евра. Средства су обезбеђена из претприступних фондова Европске уније (ЕУ) и из зајма Европске инвестиционе банке. Нису исказани подаци о висини кредита, који ће Србија узети да би реализовала овај пројекат. Држава  се додатно задужује и улаже у непотребну инфраструктуру и конекцију са гасоводима тако малог капацитета и по већим ценама. Нема потребних количина гаса из тих праваца. Претње „Северном току 2”, од стране Америке дугорочно неће удаљити Европу од Русије. Русија има алтернативу око продаје гаса, а Европа  заиста нема. То јесте неоправдано лобирање и непотребна инвестиција, под притиском САД – објашњава проф. Ковач.

– Своје поступке ресорно министарство правда тиме да ће гас „моћи да се допрема из терминала течног природног гаса (ЛНГ) из Грчке од различитих произвођача а, уколико буде слободних капацитета, и из гасовода ТАП из Азербејџана”. Јасно се види да  нема реалне алтернативе руском гасу. Добром анализом јасно се види политизација овог пројекта и изградње непотребне гасне инфраструктуре, према Бугарској, јер је тај гас знатно скупљи, снабдевање непоуздано и нема гаса у довољним количинама –  категоричан је наш саговорник.

Он објашњава да Ескобар као представник администрације чини све што може да Европу одвоји од Русије, у сваком смислу. Штета је што Србија олако прихвата те америчке налоге. Последице лакомислених одлука сносиће народ у Србији, а не САД.

Са друге стране Срећко Ђукић, економиста и бивши амбасадор у Белорусији, који се бави гасним приликама каже да снабдевање Србије руским природним гасом турским, односно балканским гасоводом није повећало енергетску безбедност. Чак је у одређеним сегментима могуће и постала осетљивија у односу на доставу гаса маршрутом преко Украјине и Мађарске.

– Србија је међу малим бројем европских држава које су 100 одсто зависне од руског гаса (Молдавија, Финска, Летонија, БиХ и Северна Македонија). Са становишта  енергетске безбедности ради се о ризичној енергетској политици везивања за један извор (једну земљу) и један правац дотока гаса. Сведоци смо који све политички и неполитички фактори могу да угрозе редовност снабдевања гасом – каже он.

Гасна конекција, појашњава, са Бугарском преко гасовода Ниш–Димитровград може да поправи ситуацију и да добијемо знатну количину гаса (око две милијарде кубних метара) годишње преко те земље првенствено из грчких терминала за течни гас који јесте скупљи од гаса из цеви али више није драстично скупљи и течни гас постаје стварност и погодност за привреду. Упитан има ли тог гаса који треба да дође до Ниша одговара да га нема.

– Азербејџанског гаса у Јужном гасном коридору, европском гасоводу, за сада нема за Србију јер није земља учесница нити има вишка гаса у њему. Ако дође до проширења Јужног гасног коридора, које је планирано, Србија на време треба да пријави своје потребе. Излаз треба тражити у гасним конекцијама са Румунијом и Хрватском (на Крку стиже течни гас) и у повезивању са европским гасним системом - каже бивши амбасадор. У перспективи, истиче, могуће је рачунати на гас из Источног Медитерана.

– У најновијој кризи која је избила око Украјине и некако се поклапа са гасном кризом у Европи, када су цене одлетеле у небо (тренуто је гас 800 долара за хиљаду кубних метара), руски државни монополиста „Гаспром” ништа није урадио да одговори на високу тражњу за гасом. „Гаспром” је редовно извршавао само уговорне обавезе а вишак тражње остао је  неподмирен. „Гаспром” се не понаша као комерцијална компанија која жури да задовољи потребе тржишта. По први пут гас је искоришћен у политичке сврхе и Европа одлучно тражи начин да се ослободи зависности од руског гаса. Европа ће и без помоћи Русије и „Гаспрома” проћи ову зиму без смрзавања, а „Гаспром” губи реноме поузданог снабдевача – сматра Ђукић.

Природни течни гас не може да замени руски упркос томе што су САД од децембра прошле године највећи светски извозник овог енергента, престигавши чак и Катар, наводи „Блумберг”. У прилог овој тврдњи је и изјава Леонхарда Бирнбаума, шефа енергетског дива ЕОН, „да САД не могу да компензују гас из Русије”.

Izvor: www.politika.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #905 on: February 19, 2022, 07:01:43 am »

Петак, 18.02.2022.
Јелица Бјеловић Бујас

Аустралијски избори на мети „шпијунске завере”

Безбедносно- -обавештајна агенција пореметила је планове богаташа повезаног са страном владом која је покушавала финансијски да подржи поједине кандидате

Мелбурн – Директор Аустралијске безбедносно-обавештајне организације (АСИО) Мајк Берџес недавно је упозорио политичаре да су предстојећи избори који се у овој земљи одржавају у мају, „веома рањива мета шпијунских активности”. Према писању „Аустралијена”, премијер Скот Морисон и вођа опозиције Ентони Албанезе су упознати са шпијунском завером која „има за циљ да поремети савезне изборе и угрози националне интересе Аустралије”.

У једном од најсмелијих покушаја подривања политичког система Аустралије, шпијунска мрежа је, како је речено, настојала да неке кандидате на изборима доведе на значајне положаје у држави, али је у тој намери зауставила Аустралијска безбедносно-обавештајна организација. Представљајући годишњу процену опасности у Канбери прошле недеље, Берџес је рекао да је агенција у стању приправности јер безбедносно окружење с којим се земља суочава постаје све сложеније, првенствено због шпијунаже и страног мешања, који сада први пут превазилазе тероризам као примарну бригу агенције.

Откривајући шпијунску заверу, Берџес је рекао и да је агенција недавно пореметила планове такозваног луткара, који има блиске везе с једном страном владом која је покушавала финансијски да подржи извесне кандидате како би учествовали на предстојећим савезним изборима. Није желео да открије о којем је страном субјекту реч, нити на које се изборе конкретно односи, јер би ти потенцијални кандидати били протежирани на свим нивоима власти у свим аустралијским државама и територијама.

Завера је укључивала „богату особу”, која је одржавала „директне и дубоке везе” са страном владом и њеним обавештајним агенцијама и коју је Берџес назвао „луткаром”.

„Претња је свеобухватна, вишеструка и, ако се не контролише, могла би да нанесе озбиљну штету нашем суверенитету, вредностима и националним интересима”, рекао је. Према његовим речима, чак је више земаља било укључено у шпијунажу против Аустралије, а не само оне које би се могле сматрати њеним традиционалним противницама.

„У неким случајевима, шпијунажу спроводе земље које сматрамо пријатељима – пријатељи с оштрим лактовима и прождрљивим обавештајним захтевима”, закључио је Берџес.

Такође је нагласио да, из перспективе националне безбедности, велику забринутост представља и повећана употреба интернета у сврхе шпијунаже и радикализације.

У исто време, директор за стратегију „Сајбер Си-Екса”, највеће националне компаније за сајбер безбедност, Алистер Макгибон изјавио је да је ова компанија дошла до сазнања да је неименована аустралијска медијска компанија била мета напада хакерске групе и да су истражитељи сигурни да се напад може приписати Кини. Користећи рањивост софтвера, нападачи су успели да украду лозинке и податке у року од неколико сати након што је откривена грешка у софтверу у децембру прошле године. Он је рекао да су истражитељи компаније сигурни да је реч о нападу из Кине. Додао је да су медијске компаније и раније биле привлачне мете за хакере које највероватније спонзорише кинеска држава, јер су примали и анализирали информације које су имале обавештајну вредност.

Izvor. www.politika.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #906 on: February 20, 2022, 06:50:42 am »

Tokom bezbednosne konferencije u Minhenu organizovano više protesta
Tanjug 20.02.2022.

Na ulicama Minhena, koji je ovog vikenda domaćin bezbednosne konferencije, uprkos blokadama i jakom policijskom obezbeđenju, danas je organizovano više protesta.

Protest zbog konferencije, koja je tokom vikenda okupila svetske čelnike, poput nemačkog kancelara Olafa Šolca, generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga, američke potpredsednice Kamale Haris, američkog ministra spoljnih poslova Entonija Blinkena i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, krenuo je danas s minhenskog Karlsplaca. Tamo se okupilo nekoliko hiljada građana sa šarolikim transparentima i zastavama koji su kasnije u pratnji velikog broja policije krenuli u protestnu šetnju gradom, koji je već delimično bio blokiran zbog bezbednosti učesnika konferencije, prenosi Hina. Demonstranti, kojima je zajedničko bilo protivljenje konferenciji, nosili su transparente protiv NATO saveza, naoružanja, za LGBT prava, protiv kapitalizma, za mir sa Rusijom ili prava Kurda.

Na protestu su bili prisutni i predstavnici nemačkih stranaka krajnje levice, a neki su nosili i zastave Sovjetskog Saveza, Kine ili duginih boja. Nekoliko stotina metara dalje, u blizini glavne minhenske železničke stanice, protestovali su Iranci, protivnici vlasti u Teheranu, dok su se na trgu Max-Joseph, samo nekoliko ulica od hotela Bayerisćer Hofa u kojem su se svetski lideri okupili za vikend, odvijale i demonstracije protiv vlade u Adis Abebi i njenog delovanja u regiji Tigraj na severu Etiopije.

Izvor. www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #907 on: March 02, 2022, 06:21:44 am »

Уторак, 01.03.2022.
Бошко Јакшић

Арапске земље не желе да се замере Русији

Државе Блиског истока готово да су заузеле неутралну позицију апелујући на деескалацију сукоба, али без отворених критика на рачун Москве

Већина арапских земаља опрезно покушава да избегне да се политички определи у вези с руском агресијом на Украјину како би балансирала односе са две европске државе које су њихови главни снабдевачи житарицама. Конзервативне монархије Залива, које се традиционално сматрају упориштем америчких интереса у региону, готово да су заузеле неутралну позицију апелујући на деескалацију сукоба, али без отворених критика Русије. Уочљива уздржаност тумачи се и као својеврстан одговор откако су односи са САД захладнели после заокрета администрације Џозефа Бајдена од Блиског истока ка Индопацифичком региону, због америчких критика стања људских права у Заливу, због рата у Јемену и одлуке да се обуставе испоруке офанзивног америчког оружја, али и због политике Вашингтона да смањи тензије с Техераном и да се удаљи од саудијско-иранског конфликта.

Саудијска Арабија, у мањој мери и Уједињени Арапски Емирати, окренули су се јачању економске и војне сарадње с Кином и Русијом, што додатно доприноси паду америчког утицаја у региону који је био један од вашингтонских приоритета још од времена Суецког рата 1956. У време кад су се смањиле потребе САД за блискоисточном нафтом, државе Залива, али и Алжир и Ирак, приоритетно желе да сачувају добре односе с Москвом због набавки руског наоружања, као и због партнерства у борби за очување високих цена нафте на светским тржиштима. Египат такође маневрише између Русије и Америке. Пре пет година потписао је споразум с Москвом за градњу нуклеарног реактора у околини Александрије, а 2018. је склопио посао куповине руских ловаца пошто су САД блокирале продају својих авиона због озбиљног кршења људских права.

Конфликт у Украјини ставио је и Израел у тешку позицију јер је земља најближи амерички савезник на Блиском истоку, а истовремено има добре односе и с Москвом и с Кијевом. Израел је 2014. био одсутан док су УН доносиле резолуцију осуде руске анексије Крима. Сада је осудио инвазију Украјине као „озбиљно кршење међународног поретка”, али се од тада није сувише оглашавао око руских акција. Овај опрезни прагматизам мотивисан је руским присуством у Сирији и сагласношћу Москве с израелским војним операцијама против проиранских милиција. Такав став, упркос незадовољству Москве због осуде, омогућио је наставак војне координације с Русијом око Сирије.

Очекивано, Сирија и Иран подржавају Москву као осведоченог партнера у њиховој конфронтацији са САД. Режим Башара ел Асада у Дамаску, који је повратио контролу над 80 одсто сиријске територије, искључиво захваљујући руској војној интервенцији 2015, отворено је стао на страну Владимира Путина, а Сирија је међу малобројним земљама које су, сем Русије, признале „независност” отцепљених „народних република” Доњецк и Луганск на истоку Украјине.

Званични Техеран тврди да је због позива на дијалог „једина земља у региону која је прихватила балансирану позицију”, али се акцентом на опасности проширења НАТО-а на исток и телефонским разговором председника Ебрахима Раисија с Путином ставља на страну Москве. Блиски исток је деценијама био арена борбе за утицај две велике силе, а ривалство је трајало све до почетка мандата председника Бајдена 2021, кад је он приоритет дао конфронтацији с Кином и Русијом у Азији. Део држава региона сада страхује да ће се америчко-руски конфликт око Украјине прелити до Блиског истока. Руске интервенције у Сирији и Либији компликовале су конфликт у обе земље, а Арапи процењују да ће тензија између Русије и Запада додатно пореметити међународне напоре да се сукоби у ове две земље реше мирним путем.

Друге, посебно извознице гаса попут Катара, Египта и Алжира, процењују да је криза у Европи прилика да надокнаде евентуалне губитке руског гаса. Извознице нафте – Саудијска Арабија, Ирак, Кувајт или УАЕ – такође процењују да могу да помогну смањивању европске енергетске зависности од Русије. Многе арапске државе, посебно сиромашније као што су Алжир, Египат, Јемен, Јордан, Либан, Либија или Тунис, ослањају се на увоз житарица из Русије и Украјине, које контролишу готово трећину светског тржишта. Египат око 60 одсто жита увози из Русије, а 30 процената из Украјине. Забринутост влада и у Ирану, који је међу десет највећих увозника жита на свету. Регион сада страхује од скока цена, који може да изазове озбиљне социјалне потресе. У Багдаду предвиђају да ће издаци за увоз житарица, који су прошле године износили око милијарду долара, ове године бити утростручени.

Русија је после дужег одсуства из региона успела да створи нове балансе моћи који су се проширили арапским светом. Потиснут је амерички ексклузивитет у решавању регионалних криза. Вратила се хладноратовска логика: сваки успех Америке је неуспех Русије, и обрнуто. Путину је арапски и муслимански свет потребан и због унутрашњих дешавања. Уколико жели да ојача утицај Москве на постсовјетском простору, што је део плана пројекта Руски свет, онда му добри односи помажу да добије не само подршку 25 милиона муслимана који живе у Русији, већ и по већински муслиманским земљама, какве су Азербејџан, Казахстан, Киргистан, Узбекистан или Туркменистан.

Izvor: www.politika.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #908 on: March 10, 2022, 09:35:58 am »

Четвртак, 10.03.2022.

У Версају данас и сутра неформални самит ЕУ о украјинској кризи и економији

ПАРИЗ – У француском дворцу Версај данас и сутра биће одржан неформални самит шефова држава и влада Европске уније посвећен првобитно економским питањима, али се на дневном реду наметнула руска инвазија на Украјину.

Скуп у организацији француског председника Емануела Макрона био је предвиђен раније у склопу програма француског шестомесечног председвања ЕУ, али је Макрон у недавном обраћању нацији рекао да рат у Украјини означава нову еру за Европу која сада мора да постане суверенија сила и да изгради заједничку одбрану. Како је саопштила Јелисејска палата, на самиту треба да буде упућен политички сигнал Украјини, као и Грузији и Молдавили да припадају европској породици, али да Унија не може да покрене убрзану процедуру за њихово чланство уз напомену да балканске земље годинама чекају у предворју ЕУ.

За Француску је неопходно да те три земље „осмисле нове облике приближавања ЕУ уз јачање сарадње у политичкој, економској, образовној и истраживачкој области, преноси Танјуг. Француско председништво је додало да је тим земљама ЕУ већ упутила „први сигнал” тиме што је у понедељак покренула процедуру за испитивање захтева за чланство које су Украјина, Грузија и Молдавија поднеле непосредно после почетка руске инвазије на Украјину.

Председник Европског савета Шарл Мишел навео је у позивном писму да ће на неформалном самиту бити разматрена три питања - јачање европских одбрамбених способности, смањење енергетске зависности, посебно од руског гаса, нафте и угља, и изградња снажније економске базе. Састанак ће почети после подне разменом мишљења са председницом Европског парламента Робертом Мецолом.

„Наш циљ првог дана је да се фокусирамо на ситуацију у Украјини, као и на одбрану и енергетику. Други дан ће бити посвећен нашем новом моделу привредног раста и улагања”, навео је Мишел. Председник Европског савета је у позиву поновио подршку Украјини наводећи да је ЕУ као одговор на руску агресију, „показала јединство и снагу”.

„Увели смо Русији најстроже санкције икада усвојене. ЕУ и њене државе чланице пружају координисану хуманитарну, политичку, финансијску и материјалну подршку Украјини. Државе чланице такође показују огромну солидарност у прихватању великог броја људи који беже од рата”, додао је Мишел.

Француски медији су са своје стране истакли значај места одржавања неформалног самита. Дворац Версај који је био дом познатих француских краљева, био је домаћин потписивања мировног споразума којим је 1919. године окончан Први светски рат.

Izvor: www.politika.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #909 on: March 14, 2022, 06:47:48 am »

Gađali policiju molotovljevim koktelima zbog pokušaja ubistva jednog korizikanskog nacionaliste u zatvoru

Demonstranti u gradu Bastiji na severu francuskog ostrva Korzika napali su zdanja državnih institucija i bacali Molotovljeve koktele na policiju u najnovijem talasu demonstracija zbog pokušaja ubistva jednog korizikanskog nacionaliste u zatvoru lociranom u kontinentalnom delu Francuske.

Piše: Tanjug
13.03.2022.

Protest koji je sredinom popodneva okupio oko 7.000 ljudi postao je nasilan kada je oko 300 demonstranata sa kapuljačama počelo da baca Molotovljeve koktele i druge projektile na policiju i državne institucije zapalivši javnu poresku upravu, navodi se u saopštenju lokalne prefekture, prenosi Rojters. U sukobima demonstranata sa pripadnicima policije bilo 38 povređenih, među kojima 24 policajca, saopštila je prefektura .

Na francuskom ostrvu Korzika protekle nedelje bilo je nekoliko protesta praćenih sukobima policije i demonstranata ogorčenih zbog pokušaja ubistva davljenjem Korzikanca, ekstremnog nacionaliste Ivana Kolone od strane jednog osuđenika u zatvoru na jugu Francuske.

Ivan Kolona, korzikanski ektremista, posle napada je u komi, a ovaj slučaj doveo je do novih poziva da se svi zatvoreni korizikanski nacionalisti prebace da služe svoje kazne na Korzici. Kolona služi doživotnu kaznu zatvora zbog ubistva Kloda Erinjaka 1998. godine, koji je kao prefekt Korzike predstavljao oličenje moći francuske države na ostrvu Korzika koje ima dugu istoriju separatističkog nasilja, navodi Rojters.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #910 on: March 15, 2022, 06:50:36 am »

Понедељак, 14.03.2022.

Папа: Лидери нису ништа научили о ратовима из 20. века

ВАТИКАН - Папа Фрања рекао је данас да рат у Украјини показује да они који су на власти нису научили ништа из тешких лекција из ратова у прошлом веку.

Ватикан је одговорио на руски напад тако што је послао кардинала Михаела Черног у посету украјинским избеглицама. Ватикански кардинал је био у посети неким избеглицама у Мађарској, а планирано је да посети остале избеглице у Словачкој у среду, пре него што оде у Украјину, пренео је АП саопштење Ватикана. Папа је данас изјавио да регионални ратови, посебно актуелни у Украјини, показују да, како се наводи, „они који управљају судбинама народа и даље нису научили лекције из трагедија 20. века”, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #911 on: March 16, 2022, 06:33:36 am »

Jerevan spreman za diplomatske odnose sa Ankarom

Jermenski ministar spoljnih poslova Ararat Mirzojan izjavio je danas da je njegova zemlja spremna da ustanovi diplomatske odnose i otvori granicu sa Turskom.

Piše: Srna
16.03.2022.

Mirzojan je tokom vikenda na diplomatskom formu u Antaliji razgovarao sa turskim ministrom spoljnih poslova Mevlutom Čavušogluom u sklopu napora za poboljšanje veza.

Čavušoglu je sastanak ocijenio kao "produktivan i konstruktivan".

- Jermenija je spremna da uspostavi diplomatske odnose i otvorene granice sa Turskom. Zadovoljstvo mi je što sam isto čuo od Čavušoglua da postoji politička volja da se proces vodi ka tom cilju - naglasio je Mirzojan.

Razgovori obavljeni tokom vikenda prvi su direktni susreti šefova diplomatija dvije zemlje od 2009. godine.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #912 on: March 16, 2022, 06:48:43 am »

Autonomija za Korziku?
Goran Čvorović 16. 03. 2022.

FRANCUSKI ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanen je saopštio da je država spremna da Korzici da autonomiju.

- Spremni smo da idemo do autonomije – saopštio je Darmanen u intervjuu u broju za sredu lista “Korzika Maten”.

Ova vest je iznenadila čitavu javnost, jer je poznato koliko je francuska država osetljiva na ovakve teme. Zato je ministrova poruka u utorak uveče emitovana na informativnim kanalima kao udarna vest. Ovu poruku Darmanen je poslao pred svoju dvodnevnu posetu Korzici gde se već dve nedelje odvijaju protesti u kojima ima i sukoba s policijom. Do ovih protesta je došlo zbog toga što je islamista u zatvoru u Arlu napao korzikanca Ivana Kolonu koji izdržava doživotnu robiju za ubistvo najvišeg državnog predstavnika na ostrvu, prefekta Kloda Erinjaka 1998. godine.

Kolona je u komi posle ovog napada koji se dogodio 2. marta. Korzikanci koji protestuju optužuju francusku državu da nije dovoljno dobro brinula o njemu u zatvoru. Islamista ga je davio čak osam minuta, a niko nije priskočio u pomoć. Kolonu je napao zbog “bogohuljenja”. Učesnici protesta traže da Kolona i njegova dva saučesnika u napadu na prefekta budu prebačeni u zatvor na ostrvu. Premijer Žan Kasteks je pre nekoliko dana napravio prvi gest, skidajući ih sa spiska naročito nadgledanih zatvorenika, čime se otvara mogućnost za njihovo prebacivanje na Korziku, ali to nije zadovoljilo učesnike protesta.

Ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanen je kao uslov za početak dijaloga s Korzikancima o autonomiji postavio prethodni povratak mira. Takođe je poručio da bi takav dijalog mogao da se vodi tek tokom eventualnog drugog mandata sadašnjeg predsednika Emanuela Makrona. Prvi krug predsedničkih izbora u Francuskoj je 10. aprila.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #913 on: March 18, 2022, 10:23:04 am »

Ukrajina i Moldavija se ISKLJUČILE sa ruske elektromreže

Opratori prenosnog sistema (TSO) kontinentalne Evrope pozitivno su odgovorili na zahtev Ukrajine i Moldavije za hitnu sinhronizaciju elektroenergetskih sitema ovih zemalja sa Evropom i od srede, 16. marta, počela je probna sinhronizacija Kontinentalnog evropskog elektroeneregetskog sistema sa sistemima ovih dveju zemalja, prenosi portal "Energija Balkana".

Piše: Tanjug
18.03.2022.

Navodi se da je ubrzanje projekta sinhronizacije počelo 2017. godine, a da je 24. februara, kada je počela vojna intervencija Rusije u Ukrajini, Ukrajina uspešno obavila testove izolacije od ruskog elektroenergetskog sistema za povezivanje njene električne mreže s mrežom EU.

"Energija Balkana" prenosi izjavu evropske komesarke za energetiku Kadri Simson za tursku agenciju Anadolu da je sinhronizacija važna faza u jačanju odnosa između EU i Ukrajine, da je Ukrajina sada deo Evrope u energetici i da će „EU nastaviti da podržava energetski sektor Ukrajine”. Navodi se da je i predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen na društvenim mrežama poručila da Evropa deli zajedničke vrednosti i električnu energiju s Ukrajinom i Moldavijom.

Izvor. www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #914 on: March 23, 2022, 06:26:24 am »

Preminuo korzikanski nacionalista Ivan Kolona napadnut u zatvoru
Goran Čvorović 22. 03. 2022.

KORZIKANSKI nacionalista Ivan Kolona (62) preminuo je preksinoć u bolnici u Marselju, od posledica terorističkog napada koji je nad njim izvršen pre tri nedelje u zatvoru.

Nesvesno, Kolona će, možda, tako, posthumno, plaćajući sopstvenim životom, ispuniti svoj cilj, da Korzika dobije autonomiju. Kolona je 1998. godine, uz podršku dvojice pomoćnika, ubio prefekta Kloda Erinjaka, najvišeg predstavnika francuske države na "Ostrvu lepote". Zbog toga je osuđen na doživotnu robiju koju je izdržavao u zatvoru u Arlu.

Kolonu je u zatvoru 2. marta napao islamski džihadista, Kamerunac Frank Elong Abe (36), koji je prethodno ratovao u Avganistanu. Koloni je, dva dana ranije, tokom njihove rasprave, zamerio "bogohuljenje". U sportskoj sali davio ga je punih osam minuta. Kolona je završio u komi iz koje se nije probudio.

U međuvremenu su na Korzici krenuli neredi, a manifestanti su zamerali državi da nije dobro čuvala Kolonu. Tražili su i da se korzikanski zatvorenici prebace na ostrvo, da kaznu služe bliže kući. Premijer Kasteks je napravio prvi gest u tom pravcu, ali to nije zadovoljilo pobunjene građane. U poslednjem sučeljavanju demonstranata s policijom u Bastiji bilo je preko sto povređenih, od kojih 80 na strani snaga reda. Na policiju su bacali i boce s kiselinom i kugle za boćanje napunjene eksplozivom.

Manifestanti su sada pozvani da ispoštuju bol porodice i mirno obeleže Koloninu smrt. Vlasti istovremeno ispituju propuste koji su doveli do njegovog stradanja. Ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanen je, tokom trajanja manifestacija, uputio iznenađujuću poruku da je država spremna za razgovore o autonomiji Korzike, pod uslovom da prestanu protesti. Ovakva promena iznenadila je sve, imajući u vidu stav Francuske o ovim pitanjima. I predsednik Emanuel Makron je pre nekoliko dana poručio da je spreman da o tome razgovara, ističući da "autonomija za Korziku nije tabu", ali u miru, i ako bude izabran za novi mandat.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
Pages:  1 ... 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 [61] 62 63   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.039 seconds with 22 queries.