Rusija Vs. Gruzija

[Dreadnought]

Rusija:Analiza rata sa Gruzijom,zaključci o stanju u vojsci


27/10/2008
Министар одбране Анатолиј Сердјуков добио је задатак да од архаичних остатака совјетских снага створи армију, оспособљену да прати високо подигнуту лествицу руске политике
 
 Један од првих рањених у руском рату с Грузијом био је генерал Анатолиј Хруљов – главнокомандујући 58. армије, погођен артиљеријским шрапнелом и евакуисан. Рањавање официра високог чина на такав начин било је војнички гледано нелогично. Међутим, апсурд догађаја изразио је на неки начин целу операцију, у коју се с руске стране ушло као с повезом преко очију, без јасног сазнања с које ће се стране наићи на ватру противника – где су тачно грузијске јединице.

Руси нису имали беспилотне шпијунске летелице. Били су без опреме за ноћно осматрање. Међусобна радио-веза била је слаба и командири су се сналазили мобилним телефонима. Авијација је подржавала трупе, али „по свом компасу”, дејствујући без координације.

У таквим условима, артиљерија Грузије остала је нерањена све до наредбе Тбилисија о повлачењу, а руско ваздухопловство платило је у кратком рату са чак седам оборених бомбардера („сухоја” и једним Ту-22М3). Москва није имала информацију да је њен ратни противник у међувремену опскрбљен украјинским противавионским пројектилима.

Политички учинак „петодневног рата” је велики. Један најзад добијени рат је радо примљен поклон Кремља јавности Русије, предуго траумираној осећањем инфериорности руске војске, показане интервенцијом генерала Грачова у Чеченији. Трупе послате у Грузију биле су коначно нешто друго – у односу на измучене регруте-обвезнике, препуштене свирепостима одасвуд сабраних бандита.

У Грузији су дебитовали професионалци – добровољно регрутован ембрион једне будуће армије, замишљен у форми руске реплике америчких „маринаца”. Њен преображај, из гломазне агломерације униформисаних паразита и тлачених војних обвезника, обећаван је годинама. Али, све доскоро без прогресивног помака. Тешко је савладати солидаран унутрашњи отпор руских високих чинова.

Нове јединице (међу њима и Чечени батаљона Васток Сулима Јамадајева) појавиле су се у пољу борбено мотивисане и знатно боље организоване. „Победа над агресором” принета је уз помоћ медија и у последњи забити кутак – и аплауз Руса Медведеву и Путину одјекнуо је јаче од топова у Грузији.  

Рат је донео поен код куће, али и геостратешки. Запоседањем Јужне Осетије и Абхазије, у којима се војнички већ утврђује, Русија је повратила „кључеве Кавказа”, и њена чизма је сада тик уз вентил западних проводника енергије из каспијског региона, на кавкаској раскрсници. Угрожена је једна од дивиденди САД из „добијеног хладног рата”. Осим тога, придодат је материјални аргумент тези Москве да Русија, рачун за своје поступке полаже само себи и више никоме – те ће сама и контролисати и можда кориговати догађаје у простору бившег СССР-а. Бивши СССР је сада „зона њених интереса”.

Искрсава, међутим, питање оспособљености армије и флоте да својим развојем, организацијом и наоружањем прати врло високо подигнуту лествицу руске спољне политике. Премијер Путин је, у својству председника, учинио више симболичних гестова (патролама бомбардера над егзотичним морима, или испаљивањем ракета), журећи да каже да је Русија бар у папучама совјетске силе. Али они који су армију покушали да виде „кроз Грузију” нису задовољни тиме што су видели.

Од пет авиона ратног ваздухопловства, четири је застарело, тврди адмирал Едуард Балтин, бивши командант совјетске Црноморске флоте („Независимаја газета”, 20. августа).

„Грузини су оборили наше Су–25, а то је, ето, авион који је ратовао још у Авганистану. (...) Не би било потребно слати пилоте под ватру ПВО, да је у наоружању било (беспилотних) БПЛА.” Адмирал ламентира и над стањем бродоградње. Она, каже, „никако не успева да уведе у серију земљи тако потребне подморнице са стратешким ракетама” – док 65 одсто стратешких нуклеарних снага САД дежура баш у океану.

„Функционери владе и Министарства одбране нису једанпут јавно изјављивали да савремено оружје и борбена техника само што не почну да пристижу јединицама (Генерал армије Михаил Мојсејев, бивши начелник Генералштаба СССР-а). А показало се – 58 армија опет ратује на БМП-1 коме је скоро четрдесет година, и грузијска ПВО обара руске авионе зато што обавештајци незнају где се налазе и какве су противваздушне снаге агресора.”

Генерал Владимир Болдирев, главнокомандујући здруженим снагама инвазије са штабом у Владикавказу, у Северној Осетији, изјавио је, када је све било готово да су борбе откриле два недостатка руских тенковских јединица – рђаву комуникацију и лош командни систем(РИА новости, 13. септембра).

Бројне сличне изјаве, описи и подаци, указују да Москва, упркос узастопним покушајима да изведе војну реформу, и даље, у претежном делу има на располагању архаичне остатке совјетских оружаних снага. Укључујући и наоружање.

Министру одбране Анатолију Сердјукову наложено је да припреми предлог опскрбе армије и флоте савременим средствима рата, пише М.М.Растопшин, кандидат техничких наука („Независимаја газета”, 5.септембра).

„Међутим, код нас се под видом савременог наоружања издају обрасци од јуче. А други се немају откуд узети, с обзиром на то да војна наука и конструкциони бирои таворе у дубоком паду.” Петодневни рат је потврдио да је у употреби „маса, још од совјетских времена недорађеног наоружања”, а постојећи систем израде „не осигурава ни висок темпо преоружавања ни квалитет”.


У руској историји постоји ситуација слична данашњој, из година после грађанског рата, када је наоружани хаос бољшевика требало престројити у поредак налик армији. Црвена армија је тада извучена из руку Троцког и препуштена Фрунзеу (одлуком Пленума ЦК РКП, фебруара 1924), од кога се захтевало да смањи људство, али да оружане снаге развије у борбено спреман, ефикасан и јефтин ратни механизам. Одузимање војске Троцком имало је политичку позадину (да му се осујети да Стаљину пресече пут ка власти када Лењин умре) – али, свеједно, Михаил Фрунзе је био успешан реформатор и Совјети су добили армију.

Министар одбране Сердјуков има сличан задатак, можда Путиновог Фрунзеа, али пронађеног у пореској полицији, вероватно због умећа да „прочешљава” цифре. Изгледа да је то био први и најважнији задатак – „да се среде књиге”, јер растући буџет (с пет милијарди долара године 2000, на 40 милијарди 2008. и 50 милијарди 2009) не доноси ефекте. Великим делом средстава одржава се арсенал нуклеарног застрашивања. Добар део коштају одећа и издржавање више од милион људи, али има тврдњи да се „трећина трошкова одбране проневери” („Економист”). „Резултат (повећаног улагања) је незнатан, ако не ништаван: нема новог оружја, мале су плате, раширено незадовољство”, цитиран је с оценом стања у армији Павел Фелгенауер, војни аналитичар „Нове газете”. Фелгенауер „не зна да ли ће реформе на којима инсистира Сердјуков учинити ствари бољим”, али мисли да је то како оне данас изгледају „неподношљиво, и Путин је због тога и одредио Сердјукова, са задатком да рашчисти ситуацију”.

Председник Медведев наложио је да се „све формације имају довести на ниво сталне борбене готовости” до 2020.(26. септембра, говорећи у Оренбуршкој области). То подразумева да се до рока раскрсти с попуном по систему опште војне обавезе. Недавно, Сердјуков се размахнуо по највишим чиновима, наговестио омасовљење нижих официра, гипкије формације и – веће плате. Запад прати руске кораке, али не прибојава се војске већ манипулације гасом и нафтом. Тренутно је то убитачније.  


Мање генерала, више поручника

До 2012. Русија ће драстично смањити број генерала, пуковника, мајора и капетана, а знатно ће повећати број поручника, саопштио је министар одбране Анатолиј Сердјуков, пошто је план његових реформи потписао председник Русије Дмитриј Медведев. Упоредо с тим, до исте године ће се знатно смањити број војних јединица, у настојању да се армија учини гипкијом и оствари већу борбену готовост.
 
Према објављеном саопштењу, број генерала смањиће се за четири године са 1.107 на 886. Број пуковника –са 25.665 на 9.114, мајора са 99.550 на 25.000, а број капетана са 90.000 на 40.000. Број поручника биће у истом периоду повећан са садашњих 50.000 на 60.000.
 
Број војних јединица је овим планом драстично смањен – са 1.890 на свега 172.
Реч је о трупама, пошто по ваздухопловству, флоти, стратешким ракетним снагама, космичким и ваздушно-десантним снагама „сечиво” није с том оштрином спуштено. Ваздухопловство ће, уместо 340, имати 180 јединица. Морнарица ће, уместо 240, остати са 123, стратешке ракетне снаге, уместо дванаест, са осам, космичке, уместо седам, са шест и падобранци, уместо шест, са пет јединица.
 
Циљ реформе је, објаснио је Сердјуков – да се пешадијске дивизије и пукови преобразе у много компактније бригаде, какве постоје у западним армијама.
Број (совјетских) војних академија биће убудуће четвороструко нижи. Остаће их само десет – од 65, колико их тренутно има.

„Руско војно образовање преобразиће се да би одговарало много ефикаснијем америчком”, коментарисао је цивилни саветник Министарства одбране Виталиј Шлихов. Реформа Анатолија Сердјукова представља, показало се, више него шок за „трбоње” Министарства и Генералштаба, јер налаже виталну командну структуру од осам и по хиљада – уместо 21.813 запослених, колико она сада има.

Izvor:Politika Online

[Bane]

"Politika" je objavila ovaj tekst? Pa još se oseća miris Ljilje Smajlović u holu

Da je ruska vojna tehnika matora to je tačno. Još je Putin 2000-te o tome pričao, naročito o avijaciji. Ipak, ovo nije slučaj samo sa ruskom armijom, pošto i američka pati od ovih problema, naročito sa manjkom high-tech opreme.

Da je toliki stepen neintegracije između zemaljskih i vazdušnih snaga, to mi je prosto nepojmljivo danas. Pa u Avganistanu su Sovjeti odlično kopirali američki sistem iz Vijetnama i šljakao je kao podmazan. Šta im bi da zaborave sve ovo? Šta da je bilo bilo kakvog ometanja?

Što se tiče neznanja oko položaja jedinica neprijatelja, ovo bi mogli članovi sa uniformisanim stažom bolje da komentarišu. Činjenica je da je front prva dva dana bio dosta neujednačen i da se brzo menjao, kao i da je artiljerija Gruzijaca dosta dugo udarala po ruskim položajima.

[Sailor]

Треба имати у виду да су Руси имали неке губитке, али исто тако треба знати да су у битку ушли на пречац и фронтално немајући времана за дуготрајно бомбардовање и снимање ситуације.Читава армија је кренула у битку на команду, а то је и поред извјесних губитака који су више него прихватљиви гледано са војног становишта добар успјех.За кратак рок су дословно прегазили непријатеља.

                      То што Руси врше реорганизацију армије нема никаве везе са ратом у Грузији, то су планирали да ураде још прије.Од огромне совјетске армије хоће да направе еластичнију војну опругу спремну за дејства на миг, јер се непријатељ опасно приближио границама Русије.Главни циљ је подмладити војску новим кадровима који су више него потребни.Нема чекања да неко погријеши да би био смјењен.То се ради превентивно кроз реорганизацију која је врло студиозно урађена.Будући догађаји ће свједочити о томе.

       

[SIRIUS]

Konačno je ruski noj izvukao glavu iz peska...za mene je to najvažnije saznanje.

[Dreadnought]

Gruzija demantuje incident

2. avgust 2009.
Tbilisi -- Vlasti Južne Osetije optužile su gruzijske snage da su juče granatirale teritoriju te otcepljene autonomne oblasti, što je Tbilisi demantovao.

Južna Osetija tvrdi da su dve rakete, ispaljene sa gruzijske strane, iz sela Ditsi, pale na vojni osmatrački punkt. Istovremeno, rusko Ministarstvo odbrane je upozorilo Tbilisi da zadržava pravo da upotrebi silu da bi se zaštitili civili.

"U slučaju daljih provokacija koje bi ugrozile stanovništvo i kontingent ruske vojske koji je stacioniran na teritoriji Južne Osetije, rusko Ministarstvo odbrane zadržava pravo da upotrebi sva raspoloživa sredstva i silu kako bi se zaštitili građani Južne Osetije i ruski vojnici", ističe se u saopštenju ministarstva, prenela je agencija Interfaks.

Gruzijsko Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da, ni sa jedne strane, nije bilo pucnjave. Portparol ministarstva Šota Utijašvili je ocenio da saopštenje ruskog ministarstva predstavlja "vrlo jasnu agresivnu nameru".

Najnoviji incident dešava se uoči godišnjice rusko-gruzijskog sukoba koji je počeo 7. avgusta prošle godine i trajao pet dana.

Izvor: Tanjug

[Dreadnought]

Gruzija: Rusija ne poštuje granice

3. avgust 2009.
Tbilisi -- Gruzijske vlasti optužile su Rusiju da pomera granicu između Gruzije i separatističke oblasti Južna Osetija i da zauzima delove gruzijske teritorije.

"Ruski vojnici ušli su 2. avgusta na teritoriju sela Kveči, u okrugu Gori, kako bi premestili navodnu granicu" sa Južnom Osetijom, navodi se u saopštenju gruzijskog Ministarstva spoljnih poslova.

U saopštenju se dodaje da je predsednik Južne Osetije Eduard Kokojti zatražio u petak od Gruzije da vrati "staru osetijsku zemlju".

Gruzijsko Ministarstvo spoljnih poslova je navelo da proruske vlasti u Južnoj Osetiji "obelodanjuju ono što ruski okupatori nameravaju da urade" i da će Rusiju smatrati "odgovornom za bilo koju intervenciju" koja usledi.

Rusija je juče upozorila Gruziju, koju smatra odgovornom za "provokacije" u Južnoj Osetiji, da će upotrebiti silu, kao što je to bio slučaj pre godinu dana kada je izbio rusko-gruzijski rat oko Južne Osetije.

Izvor: Beta

[Dreadnought]

Gruzija poziva međunarodnu zajednicu da „osudi militarističke izjave Moskve”, a Kokojti traži od Kremlja da pošalje dopunske vojne snage u Južnu Osetiju


03/08/2009
Moskva, 2. avgusta – Nedelju dana pred godišnjicu petodnevnog rata na Kavkazu, incidenti između Južne Osetije i Gruzije sve su češći. Jučerašnji dan započeo je uzajamnim optužbama – Chinvali je objavio da je pucano na posmatrački punkt odeljenja Oružanih snaga republike Južna Osetija, „što govori o provokacionom karakteru te akcije”, dok Tbilisi govori o provokacijama sa južnoosetijske strane.

Ministarstvo odbrane Rusije izdalo je saopštenje u kome se kaže da je „u periodu od 29. jula do 1. avgusta glavni grad Južne Osetije u više navrata podvrgavan pucnjavi iz minobacača i artiljerijskog oruđa”.

„U slučaju daljih provokacija, koje predstavljaju pretnju stanovništvu republike i ruskom vojnom kontigentu dislociranom na teritoriji Južne Osetije, ministarstvo odbrane Rusije će primeniti sve postojeće snage i sredstva za zaštitu građana republike Južna Osetija i ruskih vojnika”, kaže se u saopštenju i podseća „da su se događaji po istom scenarijuodvijali i u avgustu prošle godine, što je dovelo do agresije Gruzije na Južnu Osetiju i napada na ruski kontingent mirotvoraca”.

Šota Utiašvili, rukovodilac informaciono-analitičkog centra MUP Gruzije, tvrdi da nije bilo nikakve pucnjave, a Ministarstvo inostranih poslova Gruzije smatra optužbu ruskog ministarstva „apsolutno neosnovanom”, i „neskrivenom pretnjom Gruziji”.

Gruzijski MIP tvrdi da su izjave ruske strane „sračunate na destabilizaciju situacije u regionu i razvoj događaja po opasnom scenariju” i poziva međunarodnu zajednicu da „osudi militarističke izjave Moskve”.

Chinvali, međutim, podseća na ubrzanu remilitarizaciju Gruzije, porast vojnog potencijal i „neskrivenu agresivnost gruzijskog rukovodstva prema Južnoj Osetiji”, što, prema rečima Murata Džiojeva, ministra inostranih poslova Južne Osetije, „svedoči o tome da gruzijske vlasti nisu izvukle pouku iz događaja avgusta prošle godine”.

Za takvu situaciju Džiojev optužuje međunarodnu zajednicu koja nije reagovala na mnogo puta ponovljene molbe Južne Osetije da stavi embargo na isporuke oružja Gruziji. „Agresor se oseća nekažnjivim. Smatra da ima podršku, i zato je opasan”.

Lider Južne Osetije Eduard Kokojti prokomentarisao je događaje izjavom da ne želi novi rat. „Moji prioriteti su obezbeđenje stabilnosti u regionu i sprečavanje novog rata”, rekao je Kokojti, dodavši da mu je cilj da ujedini svoj narod sa Rusijom. On je pozvao Kremlj da pošalje dopunske vojne snage u Južnu Osetiju.

„Danas je gruzijska armija bolje opremljena nego pre avgusta 2008. godine. Redovno se obavljaju vojne vežbe sa NATO, redovno tamo odlaze stručnjaci NATO i SAD. Ali, ni mi ni Rusija, takođe, ne sedimo skrštenih ruku. Imajući u vidu događaje iz avgusta prošle godine, mi preduzimamo odgovarajuće korake”, upozorio je Kokojti.

Nakon prošlogodišnjeg rata, Rusija je, na molbu Abhazije i Južne Osetije, formirala vojne baze u gradu Gudauta, na zapadu Abhazije i u selu Džava, nedaleko od Chinvalija, glavnog grada Južne Osetije. U njima je smešteno oko 3.700 vojnika.

U petak je specijalni predstavnik Evropske unije na Južnom Kavkazu Piter Semnebi pozvao sve zainteresovane strane da obezbede stabilnost u zonama konflikta.

Osmog avgusta prošle godine gruzijska vojska napala je Južnu Osetiju kako bi „uspostavila ustavni poredak”, tj. potčinila Južnu Osetiju koja nikad nije priznala suverenitet Gruzije. Chinvali je tada praktično potpuno porušen. Predsednik Medvedev doneo je odluku da uputi rusku vojsku i „prinudi Gruziju na mir”. Posle pet dana Gruzija je bila potpuno poražena, a u Moskvi je, uz posredovanje francuskog predsednika Sarkozija, potpisan mir. Rusija je uskoro priznala dve nove države na Kavkazu – Južnu Osetiju i Abhaziju. Tbilisi je prekinuo diplomatske odnose sa Rusijom, a tu teritoriju proglasio okupiranom.

Ljubinka Milinčić
Izvor: Politika Online

[Dreadnought]

Sakašvili: Bez sile do obnove teritorijalne celovitosti
 
03.08.2009
Tbilisi/Cinhvali – Predsednik Gruzije Mihail Sakašvili isključio je danas mogućnost vraćanja bivših autonomija Abhazije i Južne Osetije pod kontrolu Tbilisija vojnim putem.

„Vlasti Gruzije nemaju planove za obnovu teritorijalne celovitosti zemlje nasilnim putem, ne nameravamo da koristimo nasilne metode za rešavanje tog pitanja”, rekao je Sakašvili u intervjuu TV Rojters, čiji je deo prikazan na gruzijskim televizijama.

Prema njegovim rečima, tu poziciju dele i odobravaju i gruzijski partneri, između ostalog SAD, preneo je Itar-Tas iz Tbilisija.

Uoči godišnjice sukoba oko Južne Osetije, predsednik Gruzije je ponovo optužio Moskvu za prošlogodišnji rat u Južnoj Osetiji, a Zapad za pasivnost, koju je objasnio strahom od svađe sa velikim dobavljačem energenata.

To što je opstao na njegovom položaju, Sakašvili je nazvao „skoro čudesnom pričom o preživljavanju” i dodao da Rusija „nije napustila nadu u smenu vlasti u Gruziji” i da „ta misija nije završena”, navodi Rojters.

„Još sedim u ovoj kancelariji, bez obzira na obećanja (ruskog premijera Vladimira) Putina da će me obesiti za određene delove mog tela i uništiti gruzijsku državnost”, rekao je predsednik Gruzije, koji je kao jedno od svojih glavnih dostignuća nazvao konačnu ‑desovjetizaciju zemlje.

Britanska agencija podseća da je sa približavanjem godišnjice sukoba u Južnoj Osetiji situacija postala napetija i da su nedavno strane optužile jedna drugu za noćne paljbe, a da je Rusija u subotu saopštila da će iskoristiti „svaku silu” radi sprečavanja provokacija sa gruzijske strane.

„U slučaju daljih provokacija koje bi ugrozile stanovništvo i kontingent ruske vojske koji je stacioniran na teritoriji Južne Osetije, rusko Ministarstvo odbrane zadržava pravo da upotrebi sva raspoloživa sredstva i silu kako bi se zaštitili građani Južne Osetije i ruski vojnici”, istaklo je rusko Ministarstvo odbrane.

Ministarstvo inostranih poslova Gruzije postojećim je pridodalo i optužbu da je ruska vojska obeležila stubovima selo Kveši sa ‑ciljem pomeranja tzv. granice sa Južnom Osetijom.

Rojters prenosi iz Ćinvalija i intervju sa predsednikom Južne Osetije Eduardom Kakojtijem, koji je rekao da želi da ujedini svoj narod i založio se da Rusija rasporedi još vojnika i oružja, ističući da je „još nedovoljno prisustvo ruske vojske na teritroiji Južne Osetije”.

„Želimo da gradimo našu sopstvenu državu, koja će biti u savezu sa Rusijom, zajedno sa Rusijom i ne isključujem da ćemo jednog dana biti deo Rusije”, rekao je on i dodao da ‑narod Južne Osetije želi da bude ujedinjen sa Rusijom.

Kakojti je, takođe, rekao da ne želi rat, da je njegov prioritet „stvaranje stabilnosti u regionu” i „nedopuštanje da počne novi rat”, navela je britanska novinska agencija.

Izvor: Tanjug

[Dreadnought]

Rusija optužuje Gruzijske vlasti da spremaju provokacije

04.08.2009.
Moskva – Rusija je optužila gruzijske vlasti da pripremaju „provokacije” na godišnjicu rata zbog separatističke oblasti Južne Osetije i upozorila da će sve uraditi da spreči njihove „osvetoljubive namere”.

„Gruzijska vlada predviđa, za godišnjicu sukoba, akcije provokativne prirode na granici sa Južnom Osetijom,” rekao je ruski zamenik ministra spoljnih poslova Grigorij Karasin u intervjuu za ruski dnevnik Rosiskaja Gazeta.

On je rekao da u toj „eksplozivnoj oblasti” razvoj događaja može da izmakne kontroli.

„Mi smo odgovorni da sprečimo nasilje protiv malih naroda. Mi ćemo s čvrstinom sprečiti osvetoljubive namere Tbilisija”, rekao je on.

Tenzije su ponovo narasle na Kavkazu nekoliko dana uoči godišnjice rusko-gruzijskog rata.

Gruzija je prošle godine u noći 7. avgusta počela ofanzivu sa ciljem uspostavljanja kontrole nad svojom separatističkom teritorijom, Južnom Osetijom, na šta je Rusija uzvratila vojnom operacijom. Rat je završen posle pet dana sporazumom u kome je posredovala Evropska unija. Rusija je kasnije priznala dve oblasti Južnu Osetiju i Abhaziju, koje su proglasile nezavisnost od Gruzije.

Tbilisi je u nedelju optužio rusku vojsku, koja prema mirovnom sporazumu čuva Južnu Osetiju i Abhaziju, da ulazi u gruzijsku teritoriju izvan „granice” sa Južnom Osetijom.

Rusija je sa svoje strane prethodno upozorila Gruziju da će ponovo pribeći sili protiv nje ako nastavi sa „provokacijama”.

Zabrinutost zbog povećanja tenzija između Rusije i Gruzije juče je izrazila i Evropska unija.

Izvor: Beta-AFP

[Dreadnought]

Sakašvili poziva EU i SAD da pošalju jasnu poruku Moskvi
 
04.08.2009
Pariz – SAD i Evropska unija trebalo bi da pošalju „jasnu poruku” Moskvi kako bi ublažili napetosti u odnosima Rusije i Gruzije, rekao je danas gruzijski predsednik Mihail Sakašvili.

Sakašvili je za francuski radio RTL rekao da „postoji rizik” od obnavljanja sukoba između Rusije i Gruzije.

„Rusi stalno vrše pritisak. Najnoviji manevri zabrinjavaju, oni odbijaju od odgovore na apele evropskih posmatrača, a mediji u Moskvi, nažalost, najavljuju neminovni konflikt”, rekao je Sakašvili u izjavi iz Tbilisija.

Gruzijski predsednik je rekao da, i pored svega, veruje u Evropu i SAD i da će Brisel i Vašington „poslati jasnu poruku” Moskvi.

On je dodao da će Gruzija učiniti sve da izbegne novi sukob sa Rusijom.

„Nikada se nećemo upustiti u sukob sa Rusima već pružamo otpor njihovoj agresiji. Već 16 godina ruske snage su prisutne u Gruziji, oni ne žele da ostanemo nezavisni”, rekao je Sakašvili.

Rusija je danas optužila gruzijske vlasti da pripremaju „provokacije” na godišnjicu rata zbog separatističke oblasti Južne Osetije i upozorila da će sve uraditi da spreči njihove „osvetoljubive namere”.

Evropska unija je juče izrazila zabrinutost zbog tenzija između Gruzije i Južne Osetije i incidenata u graničnom pojasu sa Južnom Osetijom.

Izvor: Beta-AFP

[Dreadnought]

Povećan nivo borbene gotovosti ruske vojske u Južnoj Osetiji

04.08.2009.
Zbog provokacija sa gruzijske strane nivo borbene gotovosti ruskih vojnih jedinica i graničara u Južnoj Osetiji je povećana, a organi bezbednosti Južne Osetije pojačali su režim rada povodom godišnjice događaja iz avgusta prošle godine, saopštili su danas predstavnici Moskve i Činvalija.
  
Zvanični predstavnik ruskog Ministarstva inostranih poslova Andrej Nesterenko rekao je da je "situacija zaista zabranjavajuća" i da "provokacije sa gruzijske strane uoči godišnjice avgustovskih događaja ne prestaju".

"Zbog toga je pojačana borbena gotovost ruskih vojnika i graničara, koji se nalaze u Južnoj Osetiji", rekao je Nesterenko.

Prema njegovim rečima, trenutno je najvažnije ne dopustiti eskalaciju i prerastanje pucnjave u veće sukobe.
Nesterenko je dodao da Rusija "pažljivo prati sve što se dešava na gruzijsko-južnoosetijskoj granici", prenela je agencija Itar-Tas.

"Pažljivo registrujemo izjave južnoosetijskih i gruzijskih predstavnika, koje su, kako je to ne jednom bilo i u prošlosti, protivrečnog karaktera, prepune uzajamnih optužbi", kazao je on, dodajući da se svaki od slučajeva pucnjave analizira uz učešće ruskih službi, kao i južnoosetijskih vlasti, radi utvrđivanja pravog stanja stvari.

Agencija RIA Novosti je prenela izjavu ambasadora Južne Osetije u Rusiji Dmitrija Medojeva da su organi bezbednosti pojačali režim rada uoči godišnjice sukoba sa gruzijskim snagama i praznovanja dana ruskog priznanja nezavisnosti.

Izvor: Tanjug, Beta, AFP

[Dreadnought]

Moskva od NATO-a i SAD traži uzdržanost

Pomoć Ruske Federacije Abhaziji u izgradnji nacionalne države nosi sistemski karakter, ali ruska država nema namere da anektira ni Abhaziju, ni Južnu Osetiju


06/08/2009
Moskva – Godinu dana posle petodnevnog rata u Južnoj Osetiji koji je doveo do pojave dve nove države na karti sveta, situacija na tom terenu je veoma napeta. Pucnjava na granici između Gruzije i Južne Osetije, za koju obe strane optužuju jedna drugu, ne prestaje, a prema ruskim podacima, za godinu dana bilo je više od 120 provokacija sa gruzijske strane protiv Abhazije i Južne Osetije. Uz to, Gruzija se i dalje naoružava.

Grigorij Karasin, zamenik ministra inostranih poslova RF, na pres-konferenciji povodom godišnjice prošlogodišnjeg rata, izjavio je danas da Sjedinjene Države i dalje dostavljaju oružje Gruziji i dodao da izjava Aleksandra Veršboua, zamenika šefa Pentagona, da SAD ne naoružavaju Gruziju „nije puna istina”.

„Prema našim podacima, isporuke oružja iz SAD se nastavljaju, to izaziva oprez i nagoni nas da preduzmemo svoje mere”, rekao je Karasin dodavši da SAD nisu jedine koje naoružavaju Gruziju.

Diplomata je zatražio od novog rukovodstva NATO-a više uzdržanosti prilikom ukazivanju pomoći Gruziji, „pre svega ograničavajući davanje lažnih signala Tbilisiju o tome da će sva snaga severnoatlantskog pakta u svim uslovima biti na strani današnjeg rukovodstva Gruzije”.

Karasin je komentarisao i sve češće izjave nekih političara da Rusija namerava da anektira Abhaziju.

„Može se govoriti o tome da pomoć Ruske Federacije Abhaziji u izgradnji nacionalne države nosi sistemski karakter, ali ruska država nema namere da anektira ni Abhaziju, ni Južnu Osetiju”, rekao je Karasin, a komentarišući izjavu predsednika Južne Osetije da republika može vremenom da uđe u sastav RF, on je istakao da je teško danas nagađati šta će se dogoditi u budućnosti, ali da Rusija sada teži razvoju međudržavnih odnosa.

Anton Nogovicin, zamenik načelnika generalštaba oružanih snaga Rusije, govorio je danas o opasnosti od novog rata na Kavkazu jer nekoliko zemalja pomaže Gruziji da obnovi ratni potencijal svoje armije – finansijski i isporukom oružja.

„Mi vidimo da se obnavlja ratni potencijal armije i povećava nivo operativne vojne pripreme”, rekao je Nogovicin istakavši da Rusiju zabrinjavaju zadaci i ciljevi koje gruzijska vojska postavlja u pripremi i vojnim vežbama.

Uprkos tome, „Rusija ne namerava da formira bilo kakvu veću vojnu formaciju u Južnoj Osetiji, niti da postavi radiolokaciono polje. To je, kao prvo, glupo, a drugo, nije neophodno. Ako bude agresije, odgovor Rusije će biti adekvatan”.

Karasin je predstavio dokaze gruzijske agresije prikupljane godinu dana, među kojima su i trofejna dokumenta koja potvrđuju mnogogodišnju pripremu Gruzije za napad na Chinvali: „Prema dokumentima koja smo prikupili, Gruzija se za rat priprema od 2004. godine. Među glavnim ciljevima napada, pored zgrade vlade republike i televizijskog tornja u Chinvaliju, bio je i poligon ruskih mirotvoraca, tvrdi Nogovicin.

Svi ti podaci predati su misiji Evropske unije koja bi trebalo da da svoju ocenu događaja, i s nestrpljenjem se, kaže zamenik načelnika ruskih oružanih snaga, očekuje odgovor na pitanje kakve mere će biti preduzete protiv agresora.

Govoreći o odnosima sa Zapadom, godinu dana posle rata na Kavkazu, Sergej Lavrov, ministar inostranih poslova Rusije, izjavio je da gruzijska tema sve manje utiče na njih.

„Zapad ima stavove različite od naših, ali više ne vrši pritisak na nas. O svojim stavovima govore, rekao bih, reda radi ”, istakao je Lavrov.

On je gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija nazvao političarem koji je „odradio svoje”, a koliko će još ostati na vlasti, odlučiće gruzijski narod“.

„Projekat Sakašvili bio je očigledno ideološki, virtuelni, i potpuno je propao”, zaključio je Lavrov.


Žrtve

U petodnevnom ratu, prema zvaničnim podacima, poginula su 64 ruska vojnika. Njih 49 poginulo je u operaciji „Prisile na mir”, a 15 mirotvoraca je poginulo pre dolaska 58. armije u Južnu Osetiju. Još 15 mirotvoraca je ranjeno.

Rusija je izgubila četiri aviona, poginula su četiri pilota: ni dan-danas se ne zna sudbina Aleksandra Korencova, komandira oborenog taktičkog bombardera „Tu-22”.

Izvor: Politika Online

[ZastavnikDjemo]

Izgleda da se ponovo nešto sprema...

[Dreadnought]

"Hameri" ostaju u Ruskim rukama

06.08.2009
Rusija ne namerava da vrati Americi pet „hamera“, zarobljenih prošlog avgusta u Abhaziji. Njih sada čuvaju kao ratne trofeje. U tim „hamerima“ bila je gruzijska diverzantska grupa od dvadeset boraca. Vozila su, kako tvrdi general Nogovicin, bila opremljena špijunskom opremom.

Izvor: Večernje Novosti        

[Dreadnought]

07.08.2009.
Ruski predsednik Dmitrij Medvedev rekao je da je sam doneo sve odluke tokom rata sa Gruzijom u Južnoj Osetiji u avgustu prošle godine.

"Ja sam jedini donosio odluke", rekao je Medvedev u intervjuu za rusku televiziju NTV, koji će večeras biti emitovan. Delove intervjua objavio je danas Kremlj, na prvu godišnjicu početka rusko-gruzijskog rata.

On je dodao da se "ni sa kim nije konsultovao" već da je dobijao "informacije od ministra odbrane, razmatrao ih i donosio odluke".

Medvedev nije pomenuo ruskog premijera i svog mentora Vladimira Putina, u čijim rukama je, prema oceni stručnjaka, koncentrisana vlast u Rusiji.

Ruski predsednik, koji je stupio na dužnost nekoliko nedelja pre početka sukoba u Južnoj Osetiji, ocenio je da "konsultacije ne olakšavaju" posao, pošto je "samo jedna osoba, predsednik, jedini odgovoran za sve preduzete mere".

On je dodao da je protivnapad Rusije, kao odgovor na gruzijsku ofanzivu koja je počela u noći između 7. i 8. avgusta 2008. godine, bila "najteža odluka".

Izvor: Beta, AFP