Rusija Vs. Gruzija

[Dreadnought]

Povećan nivo borbene gotovosti ruske vojske u Južnoj Osetiji

04.08.2009.
Zbog provokacija sa gruzijske strane nivo borbene gotovosti ruskih vojnih jedinica i graničara u Južnoj Osetiji je povećana, a organi bezbednosti Južne Osetije pojačali su režim rada povodom godišnjice događaja iz avgusta prošle godine, saopštili su danas predstavnici Moskve i Činvalija.
  
Zvanični predstavnik ruskog Ministarstva inostranih poslova Andrej Nesterenko rekao je da je "situacija zaista zabranjavajuća" i da "provokacije sa gruzijske strane uoči godišnjice avgustovskih događaja ne prestaju".

"Zbog toga je pojačana borbena gotovost ruskih vojnika i graničara, koji se nalaze u Južnoj Osetiji", rekao je Nesterenko.

Prema njegovim rečima, trenutno je najvažnije ne dopustiti eskalaciju i prerastanje pucnjave u veće sukobe.
Nesterenko je dodao da Rusija "pažljivo prati sve što se dešava na gruzijsko-južnoosetijskoj granici", prenela je agencija Itar-Tas.

"Pažljivo registrujemo izjave južnoosetijskih i gruzijskih predstavnika, koje su, kako je to ne jednom bilo i u prošlosti, protivrečnog karaktera, prepune uzajamnih optužbi", kazao je on, dodajući da se svaki od slučajeva pucnjave analizira uz učešće ruskih službi, kao i južnoosetijskih vlasti, radi utvrđivanja pravog stanja stvari.

Agencija RIA Novosti je prenela izjavu ambasadora Južne Osetije u Rusiji Dmitrija Medojeva da su organi bezbednosti pojačali režim rada uoči godišnjice sukoba sa gruzijskim snagama i praznovanja dana ruskog priznanja nezavisnosti.

Izvor: Tanjug, Beta, AFP

[Dreadnought]

Moskva od NATO-a i SAD traži uzdržanost

Pomoć Ruske Federacije Abhaziji u izgradnji nacionalne države nosi sistemski karakter, ali ruska država nema namere da anektira ni Abhaziju, ni Južnu Osetiju


06/08/2009
Moskva – Godinu dana posle petodnevnog rata u Južnoj Osetiji koji je doveo do pojave dve nove države na karti sveta, situacija na tom terenu je veoma napeta. Pucnjava na granici između Gruzije i Južne Osetije, za koju obe strane optužuju jedna drugu, ne prestaje, a prema ruskim podacima, za godinu dana bilo je više od 120 provokacija sa gruzijske strane protiv Abhazije i Južne Osetije. Uz to, Gruzija se i dalje naoružava.

Grigorij Karasin, zamenik ministra inostranih poslova RF, na pres-konferenciji povodom godišnjice prošlogodišnjeg rata, izjavio je danas da Sjedinjene Države i dalje dostavljaju oružje Gruziji i dodao da izjava Aleksandra Veršboua, zamenika šefa Pentagona, da SAD ne naoružavaju Gruziju „nije puna istina”.

„Prema našim podacima, isporuke oružja iz SAD se nastavljaju, to izaziva oprez i nagoni nas da preduzmemo svoje mere”, rekao je Karasin dodavši da SAD nisu jedine koje naoružavaju Gruziju.

Diplomata je zatražio od novog rukovodstva NATO-a više uzdržanosti prilikom ukazivanju pomoći Gruziji, „pre svega ograničavajući davanje lažnih signala Tbilisiju o tome da će sva snaga severnoatlantskog pakta u svim uslovima biti na strani današnjeg rukovodstva Gruzije”.

Karasin je komentarisao i sve češće izjave nekih političara da Rusija namerava da anektira Abhaziju.

„Može se govoriti o tome da pomoć Ruske Federacije Abhaziji u izgradnji nacionalne države nosi sistemski karakter, ali ruska država nema namere da anektira ni Abhaziju, ni Južnu Osetiju”, rekao je Karasin, a komentarišući izjavu predsednika Južne Osetije da republika može vremenom da uđe u sastav RF, on je istakao da je teško danas nagađati šta će se dogoditi u budućnosti, ali da Rusija sada teži razvoju međudržavnih odnosa.

Anton Nogovicin, zamenik načelnika generalštaba oružanih snaga Rusije, govorio je danas o opasnosti od novog rata na Kavkazu jer nekoliko zemalja pomaže Gruziji da obnovi ratni potencijal svoje armije – finansijski i isporukom oružja.

„Mi vidimo da se obnavlja ratni potencijal armije i povećava nivo operativne vojne pripreme”, rekao je Nogovicin istakavši da Rusiju zabrinjavaju zadaci i ciljevi koje gruzijska vojska postavlja u pripremi i vojnim vežbama.

Uprkos tome, „Rusija ne namerava da formira bilo kakvu veću vojnu formaciju u Južnoj Osetiji, niti da postavi radiolokaciono polje. To je, kao prvo, glupo, a drugo, nije neophodno. Ako bude agresije, odgovor Rusije će biti adekvatan”.

Karasin je predstavio dokaze gruzijske agresije prikupljane godinu dana, među kojima su i trofejna dokumenta koja potvrđuju mnogogodišnju pripremu Gruzije za napad na Chinvali: „Prema dokumentima koja smo prikupili, Gruzija se za rat priprema od 2004. godine. Među glavnim ciljevima napada, pored zgrade vlade republike i televizijskog tornja u Chinvaliju, bio je i poligon ruskih mirotvoraca, tvrdi Nogovicin.

Svi ti podaci predati su misiji Evropske unije koja bi trebalo da da svoju ocenu događaja, i s nestrpljenjem se, kaže zamenik načelnika ruskih oružanih snaga, očekuje odgovor na pitanje kakve mere će biti preduzete protiv agresora.

Govoreći o odnosima sa Zapadom, godinu dana posle rata na Kavkazu, Sergej Lavrov, ministar inostranih poslova Rusije, izjavio je da gruzijska tema sve manje utiče na njih.

„Zapad ima stavove različite od naših, ali više ne vrši pritisak na nas. O svojim stavovima govore, rekao bih, reda radi ”, istakao je Lavrov.

On je gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija nazvao političarem koji je „odradio svoje”, a koliko će još ostati na vlasti, odlučiće gruzijski narod“.

„Projekat Sakašvili bio je očigledno ideološki, virtuelni, i potpuno je propao”, zaključio je Lavrov.


Žrtve

U petodnevnom ratu, prema zvaničnim podacima, poginula su 64 ruska vojnika. Njih 49 poginulo je u operaciji „Prisile na mir”, a 15 mirotvoraca je poginulo pre dolaska 58. armije u Južnu Osetiju. Još 15 mirotvoraca je ranjeno.

Rusija je izgubila četiri aviona, poginula su četiri pilota: ni dan-danas se ne zna sudbina Aleksandra Korencova, komandira oborenog taktičkog bombardera „Tu-22”.

Izvor: Politika Online

[ZastavnikDjemo]

Izgleda da se ponovo nešto sprema...

[Dreadnought]

"Hameri" ostaju u Ruskim rukama

06.08.2009
Rusija ne namerava da vrati Americi pet „hamera“, zarobljenih prošlog avgusta u Abhaziji. Njih sada čuvaju kao ratne trofeje. U tim „hamerima“ bila je gruzijska diverzantska grupa od dvadeset boraca. Vozila su, kako tvrdi general Nogovicin, bila opremljena špijunskom opremom.

Izvor: Večernje Novosti        

[Dreadnought]

07.08.2009.
Ruski predsednik Dmitrij Medvedev rekao je da je sam doneo sve odluke tokom rata sa Gruzijom u Južnoj Osetiji u avgustu prošle godine.

"Ja sam jedini donosio odluke", rekao je Medvedev u intervjuu za rusku televiziju NTV, koji će večeras biti emitovan. Delove intervjua objavio je danas Kremlj, na prvu godišnjicu početka rusko-gruzijskog rata.

On je dodao da se "ni sa kim nije konsultovao" već da je dobijao "informacije od ministra odbrane, razmatrao ih i donosio odluke".

Medvedev nije pomenuo ruskog premijera i svog mentora Vladimira Putina, u čijim rukama je, prema oceni stručnjaka, koncentrisana vlast u Rusiji.

Ruski predsednik, koji je stupio na dužnost nekoliko nedelja pre početka sukoba u Južnoj Osetiji, ocenio je da "konsultacije ne olakšavaju" posao, pošto je "samo jedna osoba, predsednik, jedini odgovoran za sve preduzete mere".

On je dodao da je protivnapad Rusije, kao odgovor na gruzijsku ofanzivu koja je počela u noći između 7. i 8. avgusta 2008. godine, bila "najteža odluka".

Izvor: Beta, AFP

[Dreadnought]

Medvedev upozorio na gruzijske provokacije

Ruski predsednik pozvao sve zemlje da se u dužem periodu uzdrže od isporuka oružja i vojne tehnike Gruziji
 
09.08.2009
Moskva – Povodom godišnjice gruzijsko-južnosetinskog rata, predsednik Rusije Dmitrij Medvedev uputio je pismo svom francuskom kolegi Nikoli Sarkoziju u kome ga upozorava da gruzijska vojska koncentriše vojsku i vrši provokacije na granicama sa Abhazijom i Južnom Osetijom, saopštila je danas pres služba Kremlja. Medvedev je obećao da će Rusija uraditi sve što može „za održavanje stabilnosti u regionu”.

Ruski predsednik zahvalio se Sarkoziju za učešće u regulisanju konflikta istakavši da je ono „odigralo veliku ulogu u rešavanju gruzijsko-južnosetinske krize. Tih dana je priključivanje Francuske kao predsedavajućeg Evropske unije našim naporima za prekid rata koji je započeo Mihail Sakašvili bil efikasno i donelo rezultate”.

Medvedev je dodao da je dogovre postignute 12. avgusta i 8. septembra 2008. neophodno razvijati. U skladu s tim, on je pozvao sve zemlje „da se u dužem periodu uzdrže od isporuka oružja i vojne tehnike Gruziji”. Takođe je neophodno, smatra Medvedev, „što skorije zaključenje obavezujućih sporazuma o neprimenjivanju sile između Gruzije, Južne Osetije i Abhazije”, što bi omogućilo „da se izbegnu nove eksplozije nasilja“

„Očigledno je da se kao rezultat avanturističke politike Mihaila Sakašvilija u Zakavkazju stvorila nova geopolitička situacija u kojoj je gotovo nemoguće ignorisati samostalno postojanje dve nove države” - kaže se u pismu.

Plan Medvdev-Sarkozi je praktično jedini dokument u kome su definisani uslovi regulisanje konflikta. Gruzija, Južna Osetija i Abhazija su posle rata potpisale samo jedan međunarodni dokument koji nosi karakter preporuke – „Predlog o zajedničkim mehanizmima sprečavanja incidenata i reagovanja na njih”. Odsustvo međunarodnih sporazuma bilo je razlog što su Južnu Osetiju i Abhaziju morali da napuste posmatrači OEBS-a i vojni posmatrači OUN. Da bi se njihova delatnost nastavila, Rusija je tražila da se u novim republikama formiraju nove misije, nezavisno od gruzijskih.

U Rusiji je danas, isto kao i u Južnoj Osetiji, dan sećanja na poginule u Južnoj Osetiji. Obeležavanje tog datuma počelo je sinoć ispred Hrama Hrista spasitelja u 23 sata i 25 minuta, u vreme kada su se pre godinu dana u Chinvaliju začule prve eksplozije i na grad poletele zapaljive granate. Moskovljani su uprkos kiši, zapalili hiljade sveća. Sveće su paljene i u mnogim ruskim gradovima – u Vladikavkazu, u Rostovu na Donu, u Čeljabinsku...

Patrijarh moskovski i cele Rusije održao je panihidu žrtvama rata i pozvao vernike da se mole za sve poginule, ma na kojoj strani oni bili.

Predsednik Medvedev otputovao je danas u Vladikavaz, glavni grad Severne Osetije gde je, na teritoriji ruske 58. armije koja je spasla Južnu Osetiju, uručio državne nagrade vojnicima i lekarima, učesnicima petodnevnog rata.

U samom Chinvaliju danas je otvoren muzej genocida čiji su eksponati fotografije ubijenih, foto dokumentacija o zverstvima gruzijskih vojnika, slike rata, fragmenti granata raketnih sistema „Grad” i „Uragan” koji su palili sve pred sobom, neeksplodirane kasetne bombe sakupljene u stambenoj četvrti Chinvalija... Sam muzej je svojevrsni eksponat. To je zgrada spaljene trospratnice u samom centru grada. Fotografije su okačene direktno na nagorele i pokusrušene zidove pod otvorenim nebom.

Do današnjeg dana ne zna se tačan broj poginulih u ovom ratu. Dokumentarno je potvrđena smrt 162 stanovnika republike i 67 ruskih vojnika. Nestalih je daleko više, ali sve dok se ne identifikuje telo, ne može se govoriti o smrti.

I dijaspora Južne Osetije u svetu obeležava današnji dan. Tako su se pred ambasadom Rusije u Briselu okupili Osetini na „straži sećanja” koja je trajala 11 sati. U Švajcarskoj je održan „sat zahvalnosti”. Tako je i u Turskoj, gde ima mnogo Osetina, u Belorusiji i u drugim evropskim zemljama.

Ljubinka Milinčić
Izvor: Politika Online

[Dreadnought]

Putin: Moguć novi sukob u Gruziji
 
12/08/2009
Moskva – Ruski premijer Vladimir Putin ne isključuje novi sukob između Tbilisija i separatističkih republika Abhazije i Južne Osetije, koje podržava Rusija.

Uoči posete Abhaziji, Putin je abhaskim medijima izjavio da se „sa današnjim gruzijskim rukovodstvom ništa ne može isključiti”, ali je upozorio da će to „biti mnogo komplikovanije”.

Putin je podsetio da u okviru sporazuma o prijateljstvu i saradnji sa Abhazijom, postoji odredba o pružanju vojne pomoći. „Rusija će na teritoriji Abhazije razmeštati vojne snage. Mi ćemo uložiti neophodan napor da zajedno sa abhaskim snagama izgradimo savremeno čuvanje granice”, rekao je on.

Ruski premijer je najavio da će Rusija, kao i ove, u 2010. godini potrošiti oko 2,5 milijarde rubalja (oko 55 miliona evra) na podršku budžeta Abhazije, kao i više od 15 milijardi rubalja na opremanje vojne baze i granice.

On je ocenio da će još oko četiri milijarde rubalja biti potrošeno za realizaciju infrastruktirnih projekata, povezanih sa razvojem transporta i opremanjem graničnog prelaza između Suhumija i Sočija, odnosno između Abhazije i Rusije.

Rusija, po njegovim rečima nastavlja saradnju i u socijalnoj sferi, pa će, kao i poslednjih šest godina, i u narednoj izdvojiti više od milijardu rubalja.

Izvor: Beta

[Dreadnought]

Putin: I vojna podrška, ako treba

12. avgust 2009.
Sukumi -- Rusija će, ukoliko bude potrebno, pružiti vojnu podršku Abhaziji, izjavio je ruski premijer Vladimir Putin prilikom posete ovoj otcepljenoj gruzijskoj oblasti.

Putin je ranije danas, na pitanje abhaskih novinara da li je moguće ponavljanje dogadjaja iz avgusta prošle godine, rekao da "sa aktuelnim gruzijskim rukovodstvom ništa ne treba isključiti“.

"U Abhaziji je narod talentovan, radan, hrabar, i ako je uspeo da se održi u uslovima blokade i neprekidnog rata - čiji se odjek vidi čak i danas i dogadjaji u Gagri to potvrdjuju, uspeće i da obnovi privredu u uslovima kada Rusija pruža i pružaće sistemsku ekonomsku, političku, i ako zatreba, i vojnu podršku Abhaziji“, rekao je Putin a prenela je agencija Itar-Tas.

Za dogadjaj u gradu Gagra, agencija Itar-Ta s s je prenela izjavu izvora iz abhaske policije da je eksplodirala naprava postavljena u kanti za smeće, kada je poginula jedna a ranjeno tri osobe.

Putin je, takodje, rekao da se Rusija i Abhazija ne protive prisustvu medjunarodnih posmatrača koji predstavljaju različite organizacije - UN ili OEBS, ali da je „potrebno polaziti od realnosti, zaključiti odgovarajuće sporazume sa Abhazijom, priznavši njen suverenitet i medjunarodna prava“.

Putin je danas doputovao u jednodnevnu radnu posetu Abhaziji.

Sa ruskim premijerom složio se i predsednik Abhazije Sergej Bagapš, rekavši da se Suhumi ne protivi prisustvu UN, ali da je za to “potrebno priznati našu nezavisnost, naš suverenitet, a ne graditi svoje odnose na statusu kvo“.

"Možemo da govorimo o toj temi, ali samo posle priznanja suvereniteta“, rekao je Bagapš na zajedničkoj konferenciji za novinare.

Predsednik vlade Rusije je prethodno u Suhumiju rekao da Rusija ima u Abhaziji pouzdanog saveznika na južnim granicama na duži rok, preneo je Itar-Tas.

Priznavajući nezavisnost i suverenitet Abhazije, Rusija je, prema njegovim rečima, donela "jedino moguću odluku“.

"To je bilo prirodno jer su gruzijske vlasti same išle ka tom rezultatu: počeli od odluke o lišavanju autonomije i faktički završili svojim rukama svoju teritorijalnu celovitost“, rekao je Putin.

"Posle toga situacija se značajno promenila i povratka na situaciju prethodnih godina nema i neće biti“, dodao je ruski premijer.

Rusija je priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije 26. avgusta 2008, nakon petodnevnog avgustovskog oružanog sukoba gruzijskih snaga, s jedne, i južnoosetijskih snaga i ruskih mirovnjaka koji su reagovali na napad gruzijske vojske.

Gruzija je nakon toga prekinula diplomatske odnose sa Rusijom, smatrajući Južnu Osetiju i Abhaziju okupiranim teritorijama.

Izvor: Tanjug

[Dreadnought]

SAD: Briga zbog obećanja Putina

14. avgust 2009
Vašington -- Stejt department je zabrinut zbog obećanja ruskog premijera Vladimira Putina vlastima u Abhaziji da će im dati oko 500 miliona dolara pomoći za vojne potrebe.

"Nas očigledno najviše brine pitanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Gruzije", rekao je portparol Stejt departmenta Filip Krouli. Povodom Putinove posete Abhaziji u sredu i obećane pomoći, Krouli je rekao da SAD smatraju da "Rusija i druge zemlje u regionu treba da poštuju međunarodno priznate granice Gruzije".

Rusija je krajem avgusta prošle godine priznala Južnu Osetiju i Abhaziju, koje su proglasile nezavisnost od Gruzije. Tome je prethodio petodnevni rusko-gruzijski rat u kome su gruzijske snage potisnute iz Južne Osetije posle pokušaja da uspostave kontrolu nad tom oblasti.

Gruzijsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je Putinovom posetom Abhaziji Rusija prekršila međunarodno pravo i svoje obaveze. Krouli je rekao da se Rusija obavezala sporazumom o prekidu vatre i izrazio nadu da će poštovati svoje obaveze.

Prema sporazumu o prekidu vatre, Rusija treba da smanji broj vojnika i povuče snage na položaje pre rata. Putin je u sredu rekao da će Rusija obezbediti "ekonomsku i političku i, ako je potrebno, i vojnu podršku" Abhaziji.

Izvor: Beta

[Dreadnought]

Južna Osetija: Gruzija priprema terorističke napade

24.08.2009
CHINVALI – Komitet državne bezbednosti Južne Osetije saopštio je da Gruzija protiv ove republike priprema terorističke napade.

„Komitet državne bezbenosti Južne Osetije poseduje informacije koje potvrđuju da će gruzijske specijalne službe pripremiti i izvršiti terorističke napade na teritoriju ove republike”, navodi se u saopštenju koje je danas izdao Komitet, a prenosi ruska državna agencija Itar Tas.

„Republičke bezbednosne agencije sprovode istragu, kako bi se sprečili teroristički napadi i identifikovali oni koji bi mogli da ih izvrše”, dodaje se u saopštenju.

Komitet je pozvao građane da budu na oprezu i obaveste bezbednosne agencije ukoliko primete bilo kakve subverzivne aktivnosti.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Južne Osetije se, uoči proslave dana nezavisnosti, nalazi u stanju povećane pripravnosti.

Predsednik Južne Osetije Eduard Kakojti potpisao je 20. avgusta ukaz o ustanovljavanju novog praznika, 26. avgusta, kada je pre godinu dana Rusija priznala nezavisnost te otcepljene gruzijske autonomne oblasti.



Ukrajinski nacionalisti učestvovali u ratu u Južnoj Osetiji

24.08.2009.
Istražni komitet pri Tužilaštvu Rusije dokumentovao je dokaze o učešću pripadnika ukrajinske nacionalističke organizacije Ukrajinska nacionalna skupština-Ukrajinska narodna samoodbrana (UNA-UNSO) u masovnim ubistvima ruskih državljana na teritoriji Južne Osetije.

Prema izjavi predstavnika Komiteta Vladimira Markina agenciji Itar-Tas, učešće najmanje 200 ukrajinskih nacionalista na strani gruzijskih oružanih formacija potkrepljeno je neoborivim dokazima. Tokom istrage u objektima policije u selu Ačabeti pronađeni su uniforme i lične stvari, fotografije i drugi dokumenti boraca UNA-UNSO, sa prezimenima Šapoval, Kučerenko, Ševčenko, Matvejuk, Želtokonj, naveo je Itar-Tas.

Istraga je došla i do informacija o tome da su se na strani gruzijske vojske u napadu na Južnu Osetiju, avgusta prošle godine, borili i vojnici regularnih vojnih jedinica Ukrajine. Takođe, ruska vojska je, u operaciji "prinude Gruzije na mir", zaplenila protivvazdušne sisteme "Buk-M" i "Osa-AKA" sa ukrajinskim oznakama, za koje je utvrđeno da su tehničku proveru prošli u Ukrajini maja 2008. godine, dva meseca pre početka sukoba u Južnoj Osetiji.

Prema rečima Markina, Komitet je nadležnim ukrajinskim organima uputio odgovarajući zahtev za pravnu pomoć, ali odgovor, krivicom ukrajinske strane, još nije dobijen. Ministarstvo odbrane Rusije je saopštilo da su tokom napada Gruzije na Južnu Osetiju, sistemima "Buk-M1" ukrajinske proizvodnje, oborena su četiri ruska borbena aviona, podsetio je Itar-Tas.

Izvor: Tanjug