Preti li rat većih razmera?Prethodnih nedelja svet je bio svedok bliskoistočne sage na relaciji Saudijska Arabija-Liban-Iran, koja umnogome podseća na zaplet blokbaster serije "Igra prestola". Sada se u igru uključila još dve svetske sile - Rusija i Izrael. Komplikovanu mrežu uticaja, pretnji ratom i tajnih planova plete niko drugi do sam vrh pustinjske kraljevine Saudijske Arabije.
Saad Hariri, sada već bivši premijer Libana, šokirao je svet ostavkom koju je podneo pre nekoliko dana, uz opravdanje da se "boji da će završiti kao otac" (Rafik Hariri, Saadov otac, takođe je bio premijer Libana, a ubijen je u bombaškom napadu ispred bejrutskog hotela Sent Džordž 2005. godine). Odmah nakon toga, Hariri je odleteo u Rijad, prestonicu Saudijske Arabije, gde se i dalje nalazi. Iran, Hezbolah i njihovi saveznici tvrde da se Hariri u Rijadu nalazi u kućnom pritvoru (naime, Hariri ima poprilične poslovne investicije u Saudijskoj Arabiji).
Od starta bez šansiSaad Hariri se od samog starta suočio sa situacijom iz koje nikako nije mogao da izađe kao pobednik. Njegova iznenadna ostavka samo je jedna od posledica sukoba dve najveće sile Bliskog istoka: Saudijske Arabije i Irana. Međutim, sada se taj sukob dotakao i Izraela, a tamošnji dnevnik "Harec" smatra da Rijad pokušava da uvuče Tel Aviv u rat sa Irancima.
Podsetimo da je predsednik Libana Mišel Aun, zajedno sa članovima libanskog parlamenta, izrazio žestoko protivljenje nepotrebnom uplitanju Saudijske Arabije u unutrašnje stvari Irana. Aun je istakao da će Haririjevu ostavku prihvatiti isključivo ako mu je on lično uruči u predsedničkom kabinetu, onako kako to predviđa ustav te zemlje.
Hariri je dobar čovek, ali nije prirodni politički vođa, smatra Danijel B. Šapiro, saradnik na Institutu za nacionalnu bezbednost u Tel Avivu i bivši izraelski ambasador u SAD u mandatu Baraka Obame. Politički lider sunitskog bloka u Libanu Hariri je postao nakon atentata na njegovog oca. U prvom mandatu od 2009. do 2011. godine, Hariri je odabrao da deluje iz očeve senke, koja je i četiri godine posle njegovog ubistva bila nadvijena nad Libanom.
Međutim, bila je tu i druga strana, oličena u Saadovim saudijskim patronima. Saudijska Arabija je dugo podržavala sunitske muslimane u multiverskom političkom sistemu LIbana, naročito tokom građanskog rata. Ono što je najvažnije za shvatanje konteksta ove priče je to što su Saudijci obezbeđivali veliku finansijsku podršku Haririjevom poslovnom carstvu, toliko da mladi Saad nije mogao da mrdne ni levo ni desno bez saudijske podrške.
Glavoboljama nije bilo kraja, jer je pored Saudijaca svoju reč imao i Hezbolah (šiitska paravojna proiranska milicija Libana, za koju se sumnja da je organizovala atentat na Haririjevog oca), koji je preko svojih ministara mogao da obori vladu u slučaju da premijer povuče neke "neadekvatne poteze" (previše prosaudijske, tj. antiiranske).
- Tome treba dodati i maltretiranje koje je nad Libanom sprovodio Bašar al Asad, predsednik Sirije, i takođe veliki saveznik Hezbolaha - ističe Šapiro.
"Prevrtljivi Saudijci"Uz veliku podršku Saudijske Arabije i SAD, Hariri je uspevao da odoli pritiscima Hezbolaha i Irana. Međutim, nakon što je saudijska podrška splasla 2010, kada je princ Abdulaziz rešio da otopli odnose sa Bašarom al-Asadom, Hariri je odbio da sarađuje sa sirijskim predsednikom, a to je rezultiralo ekstremnim poniženjem.
Naime, Hariri je u januaru 2011. otputovao u Vašington na sastanak sa Barakom Obamom, a prvog dana boravka u Beloj kući, stigao je hladan tuš iz domovine: Hezbolah je povukao svoje ministre i srušio vladu.
U pustinjskoj kraljevini Saudijske Arabije prethodnih dana dogodilo se nešto što niko nije očekivao - pohapšeno je više od 40 uticajnih zvaničnika, među kojima su i prebogati prinčevi, potomci osnivača države Abdulaziza ibn Sauda. Iza svega stoji jedan čovek, koji je tim činom skoro pa zaokružio svoj tihi puč.
Prošle godine se na iznenađenje svih vratio na čelo, ali je njegova vlada bila toliko loša da se čak ni smeće na ulicama libanskih gradova mesecima nije skupljalo usled neispunjenih obećanja. Zašto bi se čovek nakon tolikog poniženja 2011. ponovo vratio na premijersku funkciju, i to u još teže uslove od onih koji su rezultirali njegovim padom? Odgovor je jasan: Rijad mu je dao ponudu koju nije mogao da odbije. Međutim, to nisu bili oni isti Saudijci iz 2009, već nova, opasnija garnitura.
Kralj Abdulah nije voleo Iran, nazvao ga je "zmijom koja širi otrov po Bliskom istoku", ali je znao gde treba da popusti i "povuče ručnu". Kralj Salman i njegov prestolonaslednik Mohamed (MBS), s druge strane, nemaju ni želju ni nameru da igraju taktičke igre, već su rešili da svom silom udare na Iran, i to prvo preko Sirije, a sada preko Libana. Povratak "njihovog čoveka" Haririja na čelo Libana bio je neophodan potez u novoj ofanzivi. Ipak, nije sve krenulo po planu iz Rijada, s obzirom da je Hezbolah učvrstio političku moć, i usput osigurao opstanak Bašara al-Asada na vlasti u Siriji, uz obilatu pomoć Moskve i Teherana. Nakon što je taj cilj ispunjen, snage šiitske milicije vraćene su na domaći teren, u Liban.
To je primoralo Haririja na ostavku, kako zbog straha da ne završi kao otac, tako i zbog direktive iz Saudijske Arabije, koja je ukazala na novi plan: da uvuku Izrael u rat sa Hezbolahom.
"Sirijski plan nije uspeo, rezervna opcija je Liban"S obzirom da je Bašar al-Asad evidentno preživeo udare pobunjeničko-terorističkih grupacija koje su finansirali Saudijci, Rijad se okrenuo planu B: da u svoj rat sa Iranom uključi Liban. Primoravanjem Haririja na ostavku, žele da stvore utisak u javnosti po kom bi Hezbolah preuzeo svu krivicu i odgovornost za sve izazove s kojima se Liban suočava.
To bi, prema pisanju "Hareca", navelo Hezbolah da ubrzano traži konflikt sa Izraelom kao sredstvo dobijanja ujedinjene podrške libanskog naroda. Izraelski lideri se od 2006. godine pripremaju za novi rat sa Hezbolahom, a iranska pojačana aktivnost dodatno utiče na takav stav Tel Aviva. Saudijci tu jure svoju šansu, jer je to jedna od retkih stvari u kojima su potpuno složni sa Izraelom: Duboki antagonizam prema "iranskoj pretnji".
"Harec" navodi da Izrael vaga kada će se sukob dogoditi, jer mora da se osigura da će to biti u sklopu ujedinjenog bloka, sa najvećim saveznikom SAD. Međutim, trenutna podela karata ne ide na ruku Rijadu, s obzirom da veliku ulogu u bliskoistočnoj slagalici ima Rusija, koja takođe gaji sve bolje odnose sa Izraelom.
Šta kažu Rusi?Ruski stav najbolje oslikava nedavna izjava Aleksandra Zapiskina, ambasadora u Libanu.
- Formiranje libanske vlade bez Hezbolaha, što Saudijska Arabija zahteva, potpuno je nezamislivo, kako za Liban, tako i za Rusiju - rekao je Zapiskin u intervjuu za televiziju "Al-Majadin".
Zasipkin je procenio da je pokretanje saudijsko-izraelskog rata protiv Libana malo verovatno, a samim tim i Irana.
- Po mom mišljenju, stvaranje libanske vlade bez Hezbolaha ne dolazi u obzir. Čak i ako je libanski premijer svojevoljno dao ostavku, želje Saudijske Arabije po pitanju sastava nove vlasti Libana su neprihvatljive - rekao je ruski diplomata.
Položaj ruskog ambasadora u Libanu je posebno važan, imajući u vidu stav Rusije koja čvrsto podržava Hezbolah i protivi se bilo kakvim vojno-intervencionističkim planovima Saudijske Arabije i Izraela.
Ruski faktor koji je stao uz Hezbolah uoči mogućeg napada na Liban jasan je signal Tel Avivu i Rijadu da ponovo razmotre svoje strategije, jer Rusija po svemu sudeći neće skrštenih ruku posmatrati napad na svoje saveznike na Bliskom istoku, a posebno se neće dovesti u situaciju da ugrozi živote hiljada svojih vojnika raspoređenih na jugu Sirije i u neposrednoj blizini granice s Libanom.
Umesto toga, Putin učvršćuje diplomatske veze sa Izraelom, o čemu svedoče brojni sastanci za premijerom Benjaminom Netanjahuom.
V. Filipović
izvor
