Dešavanja u Libanu

[Dreadnought]

Libanski Hezbolah: Rat Libana i Izraela malo verovatan


Lider libanskog Hezbolaha Hasan Nasralah izjavio je da Saudijska Arabija silom drži libanskog premijera Saada Haririja u Rijadu i ujedno odbacio mogućnost konfrontacije Libana i Izraela.

- Haririjeva ostavka je neustavna zato što je podneta pod "prinudom" - rekao je on i dodao da saudijski zvaničnici sprečavaju da se vrati u Liban, prenosi AP.

On je rekao da Haririja, koji je ostavku saopštio iz Rijada tokom vikenda, saudijski zvaničnici sprečavaju da se vrati u Liban. Nasralah je rekao da Hezbolah pažljivo prati pokušaje Izraela da iskoriste novonastalu krizu i započnu neprijaljstva sa Libanom, ali je dodao da je Izrael oprezan i da nije verovatno da će učiniti takav potez.

- Izrael ne bi trebalo da pomisli da smo mi u nevolji. Ne, apsolutno nismo - rekao je on.

izvor

[Dreadnought]

Liban pozvao Saudijsku Arabiju da pojasni razloge zadržavanja Haririja


Libanski predsednik Mišel Aun pozvao je danas Saudijsku Arabiju da pojasni razloge zbog kojih se premijer Sad al Hariri ne može vratiti u Liban.

U saopštenju iz kancelarije libanskog predsednika navodi se da "Liban ne prihvata da je njen premer u situaciji koja nije u skladu sa međunarodnom sporazumima i standardnim regulativama u odnosima između dve države".

Libanske vlasti izrazile su uverenje da je Hariri u pritvoru u Saudijskoj Arabiji, odakle je prošle sedmice podneo ostavku na funkciju premijera navodeći da je atmosfera u toj zemlji slična 2005. godini kada je ubijen njegov otac bivši premijer Refik al Hariri.

Hariri je kritikovao Iran i njihove saveznike Hezbolah zbog uloge u životu Libana i drugih arapskih država.

Prema libanskom sekularnom sistemu, predsednik mora biti katolik maronit, premijer sunit, a predsedavajući parlamenta šiit.

izvor

[Morskoprase]

U svakoj normalnoj državi pridržanje vlastitog suverena u stranoj državi uzrokovalo bi politički skandal. U ovom slućaju svi znaju, da Hariri i nije samostalan te kao takav i nije samo libanski nego i sunitsko (saudijski) igrać. Ipak, ponašanje KSA slično je nacističkoj Nemačkoj (Česka, Austrija) ili Sovjetskom savezu (Česka).

[Dreadnought]

U svakoj normalnoj državi pridržanje vlastitog suverena u stranoj državi uzrokovalo bi politički skandal. U ovom slućaju svi znaju, da Hariri i nije samostalan te kao takav i nije samo libanski nego i sunitsko (saudijski) igrać. Ipak, ponašanje KSA slično je nacističkoj Nemačkoj (Česka, Austrija) ili Sovjetskom savezu (Česka).

Upravo tako ...

...


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Od trenutka kada je avion u kojem se nalazio bivši libanski premijer Saad Hariri sleteo u Saudijsku Arabiju 3. novembra, Haririja je dočekalo iznenađenje - nije bilo saudijskih prinčeva niti vojnih zvaničnika koji bi u uobičajnim okolnostima poželeli dobrodošlicu premijeru pri dolasku u zvaničnu posetu kralju Salamanu, piše Rojters.

Telefon mu je oduzet, a narednog dana primoran je da podnese ostavku na mestu premijera u saopštenju koje je emitovala saudijska televizijska stanica, navodi Rojters pozivajući se na izvore bliske Haririju i visoke libanske političke i bezbednosne zvaničnike.

Taj potez, dodaje britanska agencija, izbacio je Liban u prvi plan sukoba koji preoblikuju Bliski istok, između konzervativne sunitske monarhije, Saudijske Arabije, i šiitski revolucionarnog Irana.

Njihovo rivalstvo izazvalo je sukobe u Iraku, Siriji i Jemenu, gde dve zemlje podržavaju suprotstavljene strane, a sada rizikuje da destabilizuje Liban, u kojem je Saudijska Arabije dugo pokušavala da oslabi šiitsku libansku paravojnu organizaciju Hezbolah.

Izvori bliski Haririju, koje Rojters ne imenuje, kažu da je Saudijska Arabije zaključila da je premjer, dugogodišnji saveznik te zemlje i sin pokojnog premijera Rafika al-Haririja, ubijenog 2005. godine, morao da bude svrgnut s vlasti jer nije pokazao želju da se suprotstavi Hezbolahu.

Mnogobrojni izvori iz Libana tvrde da se Rijad nada da će zameniti Haririja njegovim starijim bratom Bahaom kao najviše pozicioniranim sunitskim političarem u Libanu.

Veruje se, dodaju izbori, da je Bahaa u Saudijskoj Arabiji, a od članova porodice Hariri traženo je da tamo doputuju kako bi mu se zakleli na lojalnost, ali su oni to odbili.

- Kada je Haririjev avion sleteo u Rijad, on je odmah dobio poruku da nešto nije u redu. Niko ga nije čekao - rekao je izvor blizak bivšem libanskom premijeru za Rojters.

Saudijska Arabija negirala je navode da je primorala Haririja da podnese ostavku tvrdeći da je on slobodan čovek.

Britanska agencija, ipak, napominje da saudijski zvaničnici nisu odmah bili dostupni za komentar povodom okolnosti njegovog dolaska, navodnom oduzimanju njegovog telefona ili tome da ta zemlja planira da,umesto Haririja, dovede njegovog brata na vlast.

Hariri se nije obratio u javnosti od kako je podneo ostavku i nema naznaka kada bi mogao da se vrati u Liban.

On je pozvan u Saudijsku Arabiju kako bi se sreo sa kraljem Salamanom u telefonskom razgovoru 2. novembra uveče.

Pre odlaska, Hariri je svojim zvaničnicima rekao da će nastaviti razgovore u ponedeljak, a svom timu za odnose sa medijima rekao je da će ih videti tokom vikenda u Šarm el Šeiku, gde je trebalo da se sastane sa egipatskim predsednikom Abdelom Fatahom el Sisijem na marginama Svetskog foruma mladih.

Bivši libanski premijer otišao je u svoju kuću u Rijadu.

Izvor blizak Haririju kaže da je on primio poziv od sudijskog zvaničnika za protokol u subotu ujutru, 4. novembra, koji mu je tražio da prisustvuje sastanku sa kruinskim princom Mohamedom bin Salmanom.

Kako je dodao, on je čekao oko četiri sata pre nego što je podneo ostavku u obraćanju putem televizije.

- Od trenutka kada je stigao, (Saudijci) nisu pokazali poštovanje prema čoveku - rekao je drugi visoko pozicionirani politički izvor Libana.

Hariri, napominje Rojters, često boravi u poseti Saudijskoj Arabiji.

izvor

[Dreadnought]

Hariri: Slobodan sam, vraćam se u Liban u narednim danima


Libanski premijer Saad al-Hariri rekao je danas da je slobodan i da će se veoma brzo vratiti u Liban, a to je poručio u svom prvom televizijskom intervjuu otkako je prošlog vikenda podneo ostavku iz Saudijske Arabije.

"Slobodan sam", rekao je Hariri u intervjuu uživo za "Future TV" stanicu povezanu sa njegovom političkom strankom, najavivši da će se "u narednim danima" vratiti u Liban, prenosi AP.

On je najavio da će se u zemlju vratiti da potvrdi ostavku, u skladu sa libanskim ustavom, javlja Rojters. Hariri je, takođe, rekao da se na ostavku odlučio u interesu Libana i kako bi zemlju spasao od neposredne opasnosti, ali nije precizirao kakve.

Kako je istakao, ostavka je bila njegova odluka, a time je odbacio navode da je bio prisiljen da napusti vladu nacionalnog jedinstva formiranu sa rivalskom ekstremističkom grupom Hezbolah.

Zadržavajući suze, Hariri je rekao da je svrha njegova ostavke bila da "izazove pozitivan šok" u zemlji, kao upozorenje na mešanje Irana koje, kako je naveo, narušava odnose sa drugim arapskim zemljama.

Hariri je rekao i da "ne može da bude jedini koji pravi ustupke, dok drugi rade šta god žele".

Takođe je upozorio da bi se Liban mogao naći na udaru arapskih sankcija, a istovremeno je izrazio želju da njegova zemlja ostane neutralna u regionalnim sukobima i da se na svrstava na stranu Irana.

Hariri se danas obratio u intervjuu libanskoj televiziji nakon pritisaka libanskih zvaničnika koji kažu da njegova ostavka nije prihvaćena jer je objavljena iz Saudijske Arabije, dok libanski predsednik tvrdi da Haririja protiv njegove volje drže u Saudijskoj Arabiji.

Ranije danas, hiljade Libanaca koji su učestvovali u godišnjem maratonu u toj zemlji pozvali su Haririja da se vrati kući nakon što je podneo ostavku pod misterioznim okolnostima, tokom posete Saudijskoj Arabiji.

Hariri je, inače, bio redovan učesnik tradicionalnog maratona, a ove godine je predsednik Libana Mišel Aun podstakao trkače da ga pozovu da se vrati.

Mnogi Libanci smatraju da je Hariri u kućnom pritvoru kao deo saudijskog plana o potkopavanju koalicione vlade koju je on oformio sa Hezbolahom prošle godine.

izvor

[dzumba]

"Слободан је", каже, али управо то сведочи да је био неслободан. Сауди Арабија покшава да буде опасан регионални играч. Мени се чини да је вероватније да ће се у тој игри преиграти, односно да ће им се то обити о главу.

[Dreadnought]

...


U južnom predgrađu Bejruta, gde se zgrade obeležene ratovima stapaju s plakatima najnovijih žrtava, stanovnici govore o mogućem novom sukobu do sada neviđenih razmera.

Husein Hajredin, berberin koji s porodicom živi u šiitskom predgrađu Dahidže, kaže da su se tokom decenija navikli na tenzije.

- Ali ovo je nešto drugo. Moglo bi da prevrne brda i doline. A ako počne, možda nikada neće prestati - kaže on.

Pretnja nije ograničena samo na predgrađa Bejruta i južni Liban gde dominiraju šiiti, već se uvukla u sve oblasti zemlje koja se iznenada našla u središtu ogromne regionalne krize. Situacija se godinama zakuvavala, a kriza je intenzivirana trećeg novembra, kada je premijer Libana Saad Hariri ugostio francusku ministarku kulture Fransoaz Nisen. Dok su sedeli za ručkom, Hariri je primio telefonski poziv i raspoloženje mu se promenilo. Izvinio se i otišao na aerodrom.


"Ratovi preko posrednika"

Posle nekoliko sati, Hariri, koji je u međuvremenu stigao u Rijad, podneo je ostavku na mesto premijera, čime je okončan njegov put od lidera Libana do saudijskog izaslanika i preobražaj Libana od isturenog položaja do samog središta regionalne krize.

Pad Kirkuka, grada na severu Iraka pod kontrolom Kurda, u oktobru, uz podršku najpoznatijeg iranskog generala, glad u ratom zahvaćenom Jemenu, balistički projektil iznad Rijada i očigledno iznuđeni odlazak premijera u Libanu, posledica su velike strateške borbe za premoć između dva regionalna teškaša koja je iznenada iz pozadine stigla do moguće realizacije.

Konfrontacija Irana i Saudijska Arabija izraženija je nego ikada u modernoj istoriji, a njihova trka za konsolidovanje uticaja na teritorijama između Sane, prestonice Jemena, i Berjuta, glavnog grada Libana, bliži se vrhuncu.

Kriza se proširila na nove teritorije, sklapaju se do sada nezamislivi savezi i preti rizik od razornog sukoba između dva protivnika, koji su dugo smatrali da su “ratovi preko posrednika” sigurniji od direktnog suočavanja.

Promenu pristupa diktira Rijad, gde je nova vlast odlučila da postavi Saudijsku Arabiju na potpuno nove osnove unutar zemlje, ali i da promeni način na koji kraljevina predstavlja sebe regionalno i globalno.

Ambiciozni i neobično moćni prestolonosladnik Muhamed bin Salman dobio je ovlašćenje od oca, kralja Salmana, da se uhvati u koštac sa onim što kraljevina i njeni saveznici u Ujedinjenim Arapskim Emiratima vide kao iransko zauzimanje najvažnijih delova sunitskog arapskog sveta.


Ko je pravi naslednik Muhameda

Šest meseci nakon što je preuzeo dužnost, saudisjki princ Muhamed i prestolonaslednik UAE Muhamed bin Zajed veruju da je vreme da demonstriraju snagu Iranu. Obojica tvrde da je iranska uticajna sfera zahvatila Bagdad, Damask, Gazu i Liban, uz pokušaje proširenja i u Jemenu i Manami, pri čemu su gradovi države Abu Dabi i Dubai takođe u zoni domašaja.

Nakon što je Hariri otišao u Rijad, palestinski predsednik Mahmud Abas, čija se administracija prošlog meseca pomirila s Hamasom, koji je dobio podršku Irana, takođe je pozvan u Rijad na sastanak s kraljem Salmanom.

Sukob između dve glavne islamske verske zajednice oko toga ko treba da nasledi proroka Muhameda dugo je bio polazna tačka u nastojanju da se objasni aktuelni rivalitet između Teherana i Rijada, ali se u novije vreme taj sukob pretvorio u borbu za političku moć i uticaj, naročito u godinama nakon svrgavanja Sadama, kada je region duboko destabilizovan.

- Sadam je bio sunitski bedem - kaže libanski političar i savetnik bivšeg iračkog diktatora.

- Saudijci to tek sada shvataju i pokušavaju da se nametnu umesto njega mnogo godina kasnije.


Pritajeni uspon Irana

- Dok su oni bili neodlučni, Iran je jačao - kaže viši saudijski zvaničnik, koji je prošle godine napustio kraljevinu.

Dok su oni mislili da SAD igraju kako oni sviraju, one su zapravo omogućile Iranu da preuzme kontrolu. Taj posao je sada gotovo završen. Prema tome, s razlogom su zabrinuti. Stvari su se promenile na Bliskom istoku, a da oni toga nisu bili svesni.

Prošle godine, Iran je pružao podršku armiji Bašara al Asada u Siriji i sarađivao sa iračkom vojskom i paravojskama u borbi protiv Islamske države, i odigrao vodeću ulogu u njenom vojnom porazu. To je uglavnom učinio preko posrednika, koji su odigrali ključnu ulogu u većini bitaka - uključujući i iračko preuzimanje kontrole nad Kirkukom - i pomogli da se očisti teritorija širom Iraka i u većem delu Sirije koja je postala od strateškog značaja.

Iran sada kontroliše gotovo ceo koridor od Teherana do Tartusa u Siriji, na obali Sredozemnog mora, što mu omogućava pristup morskoj luci daleko na zapadu.

Od svih posrednika, Hezbolan u Libanu je najdragoceniji i najmoćniji. Vođa Hezbolaha Hasan Nasralah veoma je zainteresovan za saudijski rat u Jemenu, u kome se vojska kraljevine bori protiv Huta, koje barem delimično podržava Iran. Rijad veruje da su pripadnici Hezbolaha odigrali ključnu ulogu u naoružavanju i obučavanju Huta i tvrdi da su upravo oni ispalili balistički projektil prema aerodromu u Rijadu u noći kada je Hariri podneo ostavku.

Saudijski lideri su dugo polagali nade u Haririja, verujući da će se odupreti Hezbolahu i učvrstiti vlast državnih institucija preko paralelene političke i vojne strukture u Libanu.

Izgubili su strpljenje prošle godine kada je saudijski građevinski sektor propao i sa sobom povukao i kompaniju na čijem je čelu bio Hariri. Od tada se Hariri i saudijski lideri spore oko iznosa od preko milijardu dolara. Zbog nove krize Rijad je taj spor očigledno ostavio po strani i pozvao Haririja da se vrati - uz određenu cenu.

izvor

[Dreadnought]

EU pozvala na prekid mešanja u politiku Libana


Francuska, Nemačka i EU su pozvale na prekid spoljašnjeg mešanja u Libanu, nakon što je premijer Sad Hariri neočekivano podneo ostavku i izazvao glasine da se u Saudijskoj Arabiji nalazi protiv svoje volje, preneli su belgijski mediji.

Hariri je prošle sedmice izazvao potrese u Libanu kada je podnio ostavku, a juče je demantovao navode da se u Rijadu nalazi u kućnom pritvoru.

Bivši premijer Libana je rekao da je "slobodan" i da će se uskoro vratiti kući.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini izjavila je da su ministri spoljnih poslova EU na današnjem sastanku u Briselu jednoglasno podržali jedinstvo i stabilnost Libana.

"Očekujemo da se niko ne meša u ovo nacionalno pitanje i verujemo da je najvažnije izbeći unošenje regionalnih sukoba, rgionalne dinamike i regionalnih tenzija, koje moraju da ostanu izvan zemlje", naglasila je Mogerinijeva.

Mogerinijeva je dodala da mešanje sa strane, koje decenijama traje u sukobima u područjima kao što su Irak i Sirija, predstavlja "i trenutnu i stalnu pretnju", prenosi AFP.

izvor

[Dreadnought]

Preti li rat većih razmera?


Prethodnih nedelja svet je bio svedok bliskoistočne sage na relaciji Saudijska Arabija-Liban-Iran, koja umnogome podseća na zaplet blokbaster serije "Igra prestola". Sada se u igru uključila još dve svetske sile - Rusija i Izrael. Komplikovanu mrežu uticaja, pretnji ratom i tajnih planova plete niko drugi do sam vrh pustinjske kraljevine Saudijske Arabije.

Saad Hariri, sada već bivši premijer Libana, šokirao je svet ostavkom koju je podneo pre nekoliko dana, uz opravdanje da se "boji da će završiti kao otac" (Rafik Hariri, Saadov otac, takođe je bio premijer Libana, a ubijen je u bombaškom napadu ispred bejrutskog hotela Sent Džordž 2005. godine). Odmah nakon toga, Hariri je odleteo u Rijad, prestonicu Saudijske Arabije, gde se i dalje nalazi. Iran, Hezbolah i njihovi saveznici tvrde da se Hariri u Rijadu nalazi u kućnom pritvoru (naime, Hariri ima poprilične poslovne investicije u Saudijskoj Arabiji).


Od starta bez šansi

Saad Hariri se od samog starta suočio sa situacijom iz koje nikako nije mogao da izađe kao pobednik. Njegova iznenadna ostavka samo je jedna od posledica sukoba dve najveće sile Bliskog istoka: Saudijske Arabije i Irana. Međutim, sada se taj sukob dotakao i Izraela, a tamošnji dnevnik "Harec" smatra da Rijad pokušava da uvuče Tel Aviv u rat sa Irancima.

Podsetimo da je predsednik Libana Mišel Aun, zajedno sa članovima libanskog parlamenta, izrazio žestoko protivljenje nepotrebnom uplitanju Saudijske Arabije u unutrašnje stvari Irana. Aun je istakao da će Haririjevu ostavku prihvatiti isključivo ako mu je on lično uruči u predsedničkom kabinetu, onako kako to predviđa ustav te zemlje.

Hariri je dobar čovek, ali nije prirodni politički vođa, smatra Danijel B. Šapiro, saradnik na Institutu za nacionalnu bezbednost u Tel Avivu i bivši izraelski ambasador u SAD u mandatu Baraka Obame. Politički lider sunitskog bloka u Libanu Hariri je postao nakon atentata na njegovog oca. U prvom mandatu od 2009. do 2011. godine, Hariri je odabrao da deluje iz očeve senke, koja je i četiri godine posle njegovog ubistva bila nadvijena nad Libanom.

Međutim, bila je tu i druga strana, oličena u Saadovim saudijskim patronima. Saudijska Arabija je dugo podržavala sunitske muslimane u multiverskom političkom sistemu LIbana, naročito tokom građanskog rata. Ono što je najvažnije za shvatanje konteksta ove priče je to što su Saudijci obezbeđivali veliku finansijsku podršku Haririjevom poslovnom carstvu, toliko da mladi Saad nije mogao da mrdne ni levo ni desno bez saudijske podrške.

Glavoboljama nije bilo kraja, jer je pored Saudijaca svoju reč imao i Hezbolah (šiitska paravojna proiranska milicija Libana, za koju se sumnja da je organizovala atentat na Haririjevog oca), koji je preko svojih ministara mogao da obori vladu u slučaju da premijer povuče neke "neadekvatne poteze" (previše prosaudijske, tj. antiiranske).

- Tome treba dodati i maltretiranje koje je nad Libanom sprovodio Bašar al Asad, predsednik Sirije, i takođe veliki saveznik Hezbolaha - ističe Šapiro.


"Prevrtljivi Saudijci"

Uz veliku podršku Saudijske Arabije i SAD, Hariri je uspevao da odoli pritiscima Hezbolaha i Irana. Međutim, nakon što je saudijska podrška splasla 2010, kada je princ Abdulaziz rešio da otopli odnose sa Bašarom al-Asadom, Hariri je odbio da sarađuje sa sirijskim predsednikom, a to je rezultiralo ekstremnim poniženjem.

Naime, Hariri je u januaru 2011. otputovao u Vašington na sastanak sa Barakom Obamom, a prvog dana boravka u Beloj kući, stigao je hladan tuš iz domovine: Hezbolah je povukao svoje ministre i srušio vladu.

U pustinjskoj kraljevini Saudijske Arabije prethodnih dana dogodilo se nešto što niko nije očekivao - pohapšeno je više od 40 uticajnih zvaničnika, među kojima su i prebogati prinčevi, potomci osnivača države Abdulaziza ibn Sauda. Iza svega stoji jedan čovek, koji je tim činom skoro pa zaokružio svoj tihi puč.

Prošle godine se na iznenađenje svih vratio na čelo, ali je njegova vlada bila toliko loša da se čak ni smeće na ulicama libanskih gradova mesecima nije skupljalo usled neispunjenih obećanja. Zašto bi se čovek nakon tolikog poniženja 2011. ponovo vratio na premijersku funkciju, i to u još teže uslove od onih koji su rezultirali njegovim padom? Odgovor je jasan: Rijad mu je dao ponudu koju nije mogao da odbije. Međutim, to nisu bili oni isti Saudijci iz 2009, već nova, opasnija garnitura.

Kralj Abdulah nije voleo Iran, nazvao ga je "zmijom koja širi otrov po Bliskom istoku", ali je znao gde treba da popusti i "povuče ručnu". Kralj Salman i njegov prestolonaslednik Mohamed (MBS), s druge strane, nemaju ni želju ni nameru da igraju taktičke igre, već su rešili da svom silom udare na Iran, i to prvo preko Sirije, a sada preko Libana. Povratak "njihovog čoveka" Haririja na čelo Libana bio je neophodan potez u novoj ofanzivi. Ipak, nije sve krenulo po planu iz Rijada, s obzirom da je Hezbolah učvrstio političku moć, i usput osigurao opstanak Bašara al-Asada na vlasti u Siriji, uz obilatu pomoć Moskve i Teherana. Nakon što je taj cilj ispunjen, snage šiitske milicije vraćene su na domaći teren, u Liban.

To je primoralo Haririja na ostavku, kako zbog straha da ne završi kao otac, tako i zbog direktive iz Saudijske Arabije, koja je ukazala na novi plan: da uvuku Izrael u rat sa Hezbolahom.


"Sirijski plan nije uspeo, rezervna opcija je Liban"

S obzirom da je Bašar al-Asad evidentno preživeo udare pobunjeničko-terorističkih grupacija koje su finansirali Saudijci, Rijad se okrenuo planu B: da u svoj rat sa Iranom uključi Liban. Primoravanjem Haririja na ostavku, žele da stvore utisak u javnosti po kom bi Hezbolah preuzeo svu krivicu i odgovornost za sve izazove s kojima se Liban suočava.

To bi, prema pisanju "Hareca", navelo Hezbolah da ubrzano traži konflikt sa Izraelom kao sredstvo dobijanja ujedinjene podrške libanskog naroda. Izraelski lideri se od 2006. godine pripremaju za novi rat sa Hezbolahom, a iranska pojačana aktivnost dodatno utiče na takav stav Tel Aviva. Saudijci tu jure svoju šansu, jer je to jedna od retkih stvari u kojima su potpuno složni sa Izraelom: Duboki antagonizam prema "iranskoj pretnji".

"Harec" navodi da Izrael vaga kada će se sukob dogoditi, jer mora da se osigura da će to biti u sklopu ujedinjenog bloka, sa najvećim saveznikom SAD. Međutim, trenutna podela karata ne ide na ruku Rijadu, s obzirom da veliku ulogu u bliskoistočnoj slagalici ima Rusija, koja takođe gaji sve bolje odnose sa Izraelom.


Šta kažu Rusi?

Ruski stav najbolje oslikava nedavna izjava Aleksandra Zapiskina, ambasadora u Libanu.

- Formiranje libanske vlade bez Hezbolaha, što Saudijska Arabija zahteva, potpuno je nezamislivo, kako za Liban, tako i za Rusiju - rekao je Zapiskin u intervjuu za televiziju "Al-Majadin".

Zasipkin je procenio da je pokretanje saudijsko-izraelskog rata protiv Libana malo verovatno, a samim tim i Irana.

- Po mom mišljenju, stvaranje libanske vlade bez Hezbolaha ne dolazi u obzir. Čak i ako je libanski premijer svojevoljno dao ostavku, želje Saudijske Arabije po pitanju sastava nove vlasti Libana su neprihvatljive - rekao je ruski diplomata.

Položaj ruskog ambasadora u Libanu je posebno važan, imajući u vidu stav Rusije koja čvrsto podržava Hezbolah i protivi se bilo kakvim vojno-intervencionističkim planovima Saudijske Arabije i Izraela.

Ruski faktor koji je stao uz Hezbolah uoči mogućeg napada na Liban jasan je signal Tel Avivu i Rijadu da ponovo razmotre svoje strategije, jer Rusija po svemu sudeći neće skrštenih ruku posmatrati napad na svoje saveznike na Bliskom istoku, a posebno se neće dovesti u situaciju da ugrozi živote hiljada svojih vojnika raspoređenih na jugu Sirije i u neposrednoj blizini granice s Libanom.

Umesto toga, Putin učvršćuje diplomatske veze sa Izraelom, o čemu svedoče brojni sastanci za premijerom Benjaminom Netanjahuom.

V. Filipović
izvor

[Dreadnought]

Hariri: Vratio sam se kući, i ostajem na čelu zemlje!


Libanski premijer Saad al-Hariri rekao je danas da "zamrzava" odluku o ostavci nakon što je predsednik Mišel Aun zatražio od njega da tu odluku preispita.

U iznenađujuće pomirljivom komentaru iz predsedničke palate, Hariri je rekao da u prvi plan stavlja interese Libana i da se raduje "pravom partnerstvu" sa predsednikom Aunom, prenosi AP.

- Predstavio sam svoju ostavku predsedniku Aunu i on me je zamolio da sacekam pre nego što je ponudim - rekao je Hariri u saopštenju.

Kako je rekao, pokazao je odgovornost na molbu da se razgovara o razlozima najavljene ostavke kao i političkom kontekstu.

- Naša voljena nacija u ovom ključnom periodu treba izvanredne napore svakog kako bi bila zaštićena od opasnosti i izazova - rekao je Hariri.

Takođe je ponovio da je neophodno da Liban ostane neutralan u regionalnim sporovima i konfliktima.

Hariri se sinoć vratio u Bejrut pošto je pre tri nedelje svojom ostavkom iz Saudijske Arabije izazvao političku krizu u Libanu. Danas je prisustvovao vojnoj paradi povodom Dana nezavisnosti te zemlje.

izvor