Dešavanja u Libanu

[MOTORISTA]

[MOTORISTA]

Kako istraga eksplozije u Bejrutu potresa libansku elitu i budi sećanja na rat
SVET Autor: Ana Tašković 16. okt. 2021

U prestonici Libana ubijeno je šest šiita iz vatrenog oružja u napadu na pristalice pokreta Hezbolah, i libanske stranake koja ga podržavaju. U ovoj pucnjavi ranjeno je najmanje 30 ljudi. Oni su se okupili da bi zatražili smenu sudije koji je istraživao prošlogodišnju razornu eksploziju u luci u Bejrutu, prenosi Tanjug.

Mnogim Libancima su scene iz Bejruta u četvrtak donele osećaj deža-vua. Snajperisti su sa krovova pucali na ljude. Naoružani maskirani napadači uzvrtatili su raketnim granatama i raketama B7. Užasnuti školarci su se sklonili u hodnike. I povrh svega, nasilje se odvijalo duž nekadašnje „zelene linije“ glavnog grada, velikog bojnog fronta koji je razdvojio hrišćanski istok Bejruta od većinski muslimanskog zapada tokom 15-godišnjeg građanskog rata koji je okončan 1990. godine.

Bilo je dovoljno da se drhtavica spusti niz kičmu ljudi koji su i dalje imaju traume i sveže uspomene – popušt eksplozije u lucu u Bejrutu prošlog leta, ali i onih starijih. Rane u građanskom ratu nastavljaju da se gnoje, a posmatratiti tim koji je izvirivao iz zgrada bilo je gotovo previše za obične ljudi, prenosi CNN. Ipak, za ovu užasno poznatu optiku borbi u četvrtak, političko okruženje je novo. Nasilje nije suprotstavilo muslimane hrišćanima. Ni motivacije nisu sektaške. Umesto toga, nasilje je proizašlo iz linije greške koja je odvojena od te strašne stvarnosti.

Istraga eksplozije luke u kojoj je poginulo više od 200 ljudi u središtu je nereda od četvrtka. Istraga – najveći pravni izazov za vladajuću elitu Libana, koja je takođe nasleđe građanskog rata – široko se smatra potencijalnom prekretnicom, oruđem, pomoću kojeg zemlja može početi da se oslobađa svoje krvi natopljene prošlosti. Ni maskirani naoružani napadači koji su se pojavili na protestu koji je organizovao Hezbolah protiv lučke istrage, niti nepoznati snajperisti za koje se činilo da se predstavljaju kao branitelji istrage, nemaju lični interes da Liban krene napred ili pronađe odgovore nakon razaranja u avgustu 2020. godine. Hezbolah i njegov savezni Amal optužili su desničarsku hrišćansku stranku i bivši miliciju, libanske snage da stoje iza snajperskog delovanja, navode koje su libanske snage odbacile.

Čini se da su borci u četvrtak željni da zadrže malu mediteransku državu zaglavljenu u prošlosti, upravo kada je stanovništvo većinom izrazilo podršku boljoj budućnosti. Sudija koji vodi istragu, Tarek Bitar, pojavio se kao šampion tih ljudi. Hezbolah, sa druge strane, pozicionirao se kao Bitarov najglasniji protivnik. Ljudi svih verskih grupa bile su žrtve eksplozije u avgustu 2020. godine. Širom verskog spektra Libana, ljudi žele pravdu. Na isti način, Hezbolah – koji do sada nije procesuiran u istrazi – vodio je političku ofanzivu u ime multireligiozne elite. Bitar je pokušao da ispita visoke zvaničnike širom sveta, a nedavno je izdao naloge za hapšenje tri bivša ministra – sunitskog muslimana, šiitskog muslimana i maronitskog hrišćanina.

Istraga eksplozije u Bejrutu uzdrmala je političku elitu na način na koji sama eksplozija, jedna od najvećih nuklearnih eksplozija u istoriji, nije mogla. Čini se da se vladajuća klasa trese, nakon što je neuspešno podnela peticiju za smenu Bitara sa njegovo pozicije. To je ista ona elita koja je preživela građanski rat zahvaljujući zakonu o amnestiji koji je označio kraj sukoba, a koji je u velikoj meri bio uznemiren narodnim ustankom u oktobru 2019. godine i razornom ekonomskom katastrofom koja je usledila. Posledice istrage mogle bi se proširiti izvan Libana i arapskog sveta uopšte. Ovo je region pozna po tome što drsko podriva pravosuđe, čak i dok apetit za odgovornošću među sve frustriranijom arapskom omladinom i dalje raste, prenosi CNN.

Ako, uprkos svim izgledima, Bitar uspe da sprovede svoju istragu, onda bi to mogao da prestavlja presedan za ceo region. Arapski lideri bi to trebali da uzmu u obzir.

Izvor: www.nova.rs

[MOTORISTA]

[Dreadnought]

Lebanon marks two years since the start of its popular uprising

Lebanon on Sunday marks the two-year anniversary of its popular uprising when demonstrators took to the streets against government corruption and austerity measures in the biggest protest movement the country has seen in years.

[MOTORISTA]

Bez struje, lekova, goriva, novca u bankama: Kako je ova država od primera uspeha postala pakao Bliskog istoka
Ivana Kešanski 17.10.2021.

Žestoki politički spor oko istrage eksplozije luke u Bejrutu u avgustu 2020. godine izazvao je u četvrtak najgore nasilje koje je Liban doživeo u više od 10 godina, nakon što su se protesti pretvorili u smrtonosne ulične bitke u kojima je najmanje šestoro izgubilo život. U pitanju je kulminacija rastuće političke i ekonomske krize koja je pogodila državu.

Stotine pristalica Hezbolaha koji podržava Iran i njegovog glavnog šiitskog saveznika Amal marširali su prema Palati pravde u glavnom gradu Libana, kada su snajperisti na krovovima pucali na njih. Demonstranti su pozivali na smenu sudije koji je vodio istragu o velikoj eksploziji u luci u Bejrutu prošlog avgusta, u kojoj je poginulo više od 200 ljudi, a hiljade ih je povređeno. Dok su se u četvrtak zaoštravali oružani sukobi, na snimcima društvenih mreža vidi se kako su maskirani naoružani napadači pucali dok su se skrivali iza ćoškova zgrada, kontejnera i uličnih barijera, piše CNN.

Libanski Crveni krst izvestio je da je u nasilju poginulo šest ljudi, a više od 30 povređeno. Ministar unutrašnjih poslova Basam Mavlavi rekao je novinarima da su snajperisti i naoružani napadači "pucali ljudima u glavu", dok su četiri rakete B7 ispaljene u vazduh. Devet osoba je uhapšeno nakon nasilja, navodi se u saopštenju libanske vojske kasno u četvrtak. U zajedničkom saopštenju, Hezbolah i Amal optužili su desničarsku hrišćansku stranku Libanske snage da stoji iza snajperskih napada. Stranka Libanskih snaga odbacila je te optužbe i rekla da je za pucnjavu krivo za "široko rasprostranjeno oružje" - aluzija na oružje Hezbolaha.

Hrišćanska partija je decenijama dugo bila sastavni deo libanske sektaške elite, ali je nastojala da se ponovo pozicionira kao stranka protiv establišmenta, što su potezi koje su glavne libanske opozicione grupe odbacile. Do sukoba je došlo u vreme kada se Liban suočava sa nizom teških kriza.

Nema struje, lekova, goriva...

Nedeljni računi za namirnice u Libanu su često jednaki prihodima prosečne porodice. Banke odbijaju da dozvole ljudima da podižu novac. Osnovni lekovi često nisu dostupni u apotekama, a ljudi čekaju satim u redovima za gorivo. Svakog dana u mnogim domovima nedostaje struje. Čitava zemlja je nedavno bila u mraku. Liban trpi humanitarnu katastrofu nastalu finansijskim slomom. Svetska banka je to nazvala jednom od najgorih finansijskih kriza poslednjih vekova.

- Zaista se oseća kao da se zemlja topi. Ljudi su gledali kako nestaje čitav način života - rekao je Ben Habard, reporter Njujork Tajmsa koji je veći deo protekle decenije proveo u Libanu. To je šokantan preokret za zemlju koja je važila za primer uspeha Bliskog istoka 1990 -ih.

Uspon i pad libanske ekonomije

Kao što se često dešava sa finansijskom krizom, ekonomija je u Libanu rasla, onda se odjednom srušila. Nakon što je devedesetih godina prošlog veka završen 15-godišnji građanski rat u Libanu, zemlja je odlučila da svoju valutu veže za američki dolar, umesto da dozvoli globalnim finansijskim tržištima da odrede njenu vrednost. Libanska centralna banka obećala je da će 1.507 libanskih lira vrediti tačno 1 dolar i da će libanske banke uvek menjati po tom kursu. Ta je politika donela stabilnost, ali je takođe zahtevala od libanskih banaka da drže veliku zalihu američkih dolara, kako je objasnio Nazih Oseiran iz Volstrit žurnala - tako da bi banke mogle da ispune obećanje da će u svakom trenutku zameniti 1.507 lira za 1 dolar. Libanskim firmama su takođe bili potrebni dolari za plaćanje uvezene robe, jer je uvoz veliki deo ekonomije u zemlji koja vrlo malo stvari sama proizvodi.

Godinama Liban nije imao problema sa privlačenjem dolara. Ali nakon 2011, to se promenilo. Građanski rat u Siriji i druge političke tenzije na Bliskom istoku naštetile su libanskoj ekonomiji. Rastuća moć grupe Hezbolah, koju mnogi smatraju terorističkom organizacijom, u Libanu je takođe odvratila strane investitore. Kako bi se nastavio priliv dolara, čelnik libanske Centralne banke razvio je plan: banke bi nudile veoma velikodušne uslove - uključujući godišnju kamatu od 15 odsto ili čak 20 odsto - svakome ko položi dolare na račun. Ali, jedini način da se banke snađu pod ovim uslovima bio je plaćanje početnim štedišama novcem od novih štediša. Naravno, postoji naziv za ovu praksu: Poncijeva šema.

- Kada su ljudi to shvatili, sve se raspalo. U 2019. godini ljudi nisu mogli da podignu novac iz banaka – rekao je Habard.

Zvanično, kurs ostaje nepromenjen. Ali u svakodnevnim transakcijama vrednost lire je opala za više od 90 odsto od 2019. Godišnja stopa inflacije je ove godine premašila 100 odsto. Ekonomska proizvodnja je opala.

Tri nova problema

Još pre krize, Liban je bio krajnje neravnopravna zemlja, sa bogatom, političkom elitom koja se odavno obogatila korupcijom. Situaciju su pogoršala tri velika problema od 2019. godine.

Prvo, vlada je pokušala da prikupi novac uvođenjem poreza na sve pozive putem Vacap, aplikacije koju koriste mnoge libanske porodice jer su telefonski pozivi skupi. Porez je razbesneo ljude - od kojih su mnogi to videli kao još jedan primer nejednakosti koju je nametnula vlada - i izazvali su velike, a ponekad i nasilne proteste.

Drugo, pandemija je naštetila već ranjivoj ekonomiji Libana. Posebno je teško pogođen turizam, koji je činio 18 odsto prepandemijske ekonomije Libana.

Treće, velika eksplozija u luci u Bejrutu, u avgustu 2020. ubila je više od 200 ljudi i uništila nekoliko uspešnih četvrti.

- Mnogi ljudi nisu mogli sebi priuštiti da poprave svoje domove - rekao je Ben.

Šta sad?

Liban je prošlog meseca formirao novu vladu, prvi put od eksplozije. Premijer je Nadžib Mikati, milijarder koji je tu funkciju obavljao dva puta od 2005. godine. Francuska vlada i druge strane sile terale su libansku vladu da sprovede reforme, ali ima malo dokaza da će to učiniti. Bajdenova administracija, fokusirana na druge delove sveta, odlučila je da se previše ne uključuje. Mnoge libanske porodice se za svoj opstanak oslanjaju na novac dobijen od članova porodice koji žive u drugim zemljama.

- Jedino što mnoge ljude „održava u životu“ je to što većina libanskih porodica ima rođake negde u inostranstvu - rekao je Ben Habard.

Izvor. www.blic.rs

[MOTORISTA]

Libanski maronitski partijarh o nasilju na ulicama: Niko nije iznad zakona
SVET Autor: Tanjug 17. okt. 2021

Libanki maronitski patrijarh Bešara Bultros Al-Rai, najviši hrišćanski sveštenik, izjavio je danas da je neprihvatljivo da bilo koja stranka pribegne pretnjama ili nasilju.

Sveštenikovo obraćanje usledilo je nakon najgoreg uličnog nasilja koje je zabeleženo u Libanu poslednjih decenija, piše Rojters. Na protestima zbog eksplozije koja se dogodila u luci Bejruta prošle godine, u četvrtak je poginulo najmanje sedmoro ljudi u sukobima.

„Niko nije iznad zakona i pravosuđa“, rekao je Rai na današnjoj propovedi.

Izvor: www.nova.rs

[Dreadnought]

Lebanon Hezbollah chief declares militant group has 100,000 'trained' fighters

The leader of Lebanon’s Iran-backed Shi’ite group Hezbollah said on Monday that last week’s Beirut violence in which seven Shi’ite Muslims were shot dead was a dangerous development and marked a new phase in the country’s internal politics.

[MOTORISTA]

Vođa Hezbolaha nakon nasilja u Bejrutu: Nikad nismo bili jači, imamo 100.000 obučenih boraca
Tanjug 19.10.2021.

Libanska šiitska organizacija Hezbolah ima 100.000 obučenih boraca i nikada nije bila jača, saopštio je danas njen vođa Sajid Hasan Nasralah.

Nasralah je to rekao u televizijskom obraćanju, nekoliko dana nakon jednog od najgorih uličnih nasilja u Bejrutu u poslednjih više nego 10 godina, u kojem je sedam ljudi stradalo. Hezbolah je optužio stranku hrišćanskih Libanskih snaga da je odgovorna za nasilje, što je njen lider, Samir Žaža demantovao, podseća Rojters.

- Savetujem Libanske snage i njihovog lidera da potpuno odustanu od ideje o građanskom ratu i unutrašnjih sukoba. Vaše računice su pogrešne... region nikada nije video tako snažan Hezbolah kao sada - rekao je Nasralah.

Do nereda na ulicama Bejruta došlo je u četvrtak, tokom protesta protiv glavnog sudije u istrazi o prošlogodišnjoj eksploziji u luci libanske prestonice. Sedam osoba je ubijeno u pucnjavi, koja je izbila kada su pripadnici šitskog Hezbolaha i Amala krenuli na proteste.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Deadly Beirut clashes : Opposition groups no longer 'intimidated by Hezbollah'

Carol Malouf, a journalist based in Beirut, joins France 24 to offer perspective and in-depth analysis on the deadly clashes that have rocked Beirut. The disturbing images have 'brought back flashbacks from the (civil) war,' Ms. Malouf explains, but something new is at play. "What is extremely significant about this is that the opposition groups don't seem to be scared or intimidated by Hezbollah's military presence. They seem like they are fighting back and this has caused many casualties within Hezbollah's ranks.' If you look at it from a 'political perspective,' observes Ms. Malouf, 'this is the first time in decades that we've seen such emboldened moves by the Sunnis, the Druids, and the Christians over the past three months.'

[Dreadnought]

Hezbollah reveals its military power - will this stop civil war?

Following last week’s violence in Beirut, Hezbollah leader Sayyed Hassan Nasrallah reveals that his group has 100,000 fully trained fighters.

Will this revelation be enough to prevent a civil war from breaking out in Lebanon?

[MOTORISTA]

Liban traži od Rusije satelitske snimke eksplozije u luci u Bejrutu
Tanjug 29.10.2021.

Libanski predsednik Mišel Aun zatražio je od ambasadora Rusije Aleksandra Rudakova satelitske snimke od 4. avgusta prošle godine, kada se dogodila katastrofalna eksplozija u luci u Bejrutu, saopštilo je libansko predsedništvo.

U eksploziji je poginulo više od 215 osoba, povređeno je više hiljada, a razoreni su veliki delovi grada, podseća Rojters. Glavni libanski istražitelj Tarek Bitar zatražio je u maju od nekolicine zemalja snimke, a sam predsednik je više puta negodovao zbog nedovoljne saradnje sa tim zemljama. Bivši premijer Hasan Dijab zamolio je Francusku i Italiju za snimke, ali je kazao da ih nije dobio. Istraga o eksploziji, jednoj od najvećih nenuklearnih na svetu, još nije došla do značajnijih rezultata.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Liban, Sirija i Jordan dogovorili: Biće struje za Liban
Tanjug 28.10.2021.

Liban, Sirija i Jordan postigli su konačni dogovor o transferu električne energije u Liban, saopštili su danas ministri tri susedne zemlje na zajedničkoj konferenciji za novinare.

"Svetska banka je prisustvovala zajedničkom sastanku zemalja učesnica i finansiraće ovaj sporazum", rekao je libanski ministar energetike Valid Fajad, prenosi Rojters. Fajad je dodao da su Amerikanci dali zeleno svetlo ovom projektu. Liban je ranije ovog meseca pogodila nestašica električne energije usled nedostatka goriva, a što je izazvalo obustavu rada u dve najveće državne elektrane. Ova bliskoistočna država sa oko sedam miliona stanovnika pogođena je ekonomskom krizom, koja je produbljena nestašicom zaliha uvezenog goriva.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Još jedna zemlja povlači svoje diplomate i uvodi zabranu svojim državljanima
IZVOR: TANJUG SUBOTA, 30.10.2021.

Ujedinjeni Arapski Emirati odlučili su da povuku diplomate iz Libana i zabrane svojim državljanima da posećuju tu zemlju.

To je danas saopštio državni ministar UAE Kalifa Šahin Almarar. Almarar je za Rojters rekao da je odluka doneta u znak solidarnosti sa Saudijskom Arabijom zbog, kako je rekao, "neprihvatljivog pristupa pojedinih libanskih zvaničnika" prema Saudijskoj Arabiji.

LIibanski ministar informisanja Džordž Kordahi je u intervjuu emitovanom ranije ove nedelje, ali snimljenom u avgustu, pre nego što je stupio na dužnost ministra, nazvao Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate (UAE) agresorima u ratu u Jemenu

Saudijska Arabija u petak je proterala izaslanika Libana i zabranila uvoz robe iz te zemlje, a potom su Bahrein i Kuvajt libanskim diplomatama dali rok od 48 sati da napusti zemlju. Vojna koalicija predvođena Saudijskom Arabijom bori se protiv Huti pobunjenika u Jemenu već sedam godina, a Kordahi je u avgustovskom intervjuu taj sukob nazvao "uzaludnim" i rekao da Huti deluju u "samoodbrani". Libanska vlada je saopštila da Kordahijeve primedbe ne odražavaju zvaničan stav kabineta.

Odnosi između Libana i Saudijske Arabije su se pogoršali u poslednjih nekoliko godina, dok je istovremeno militantna frakcija Hezbolaha koju podržava Iran jačala u Libanu pomažući pobunjenim Hutijima u Jemenu, a Kordahi je član političkog bloka koji je u savezu sa Hezbolahom.

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

Zalivske zemlje povećavaju pritisak na Liban


Kuvajt i Ujedinjeni Arapski Emirati pridružili su se Saudijskoj Arabiji u merama protiv Libana, povećavajući pritisak na tu krizom pogođenu zemlju kojoj je potrebna strana pomoć zbog teške ekonomske i finansijske krize.

U subotu popodne, saudijski ambasador u Bejrutu Valid Buhari vratio se u Rijad nakon što ga je opozvala vlada, a njegov odlazak dogodio se samo dan nakon što je Saudijska Arabija naredila libanskom ambasadoru u Rijadu da napusti zemlju u roku od 48 sati i blokirala sav uvoz iz Libana, navodi AP.

Reagovao je i Stejt department i pozivao da „svi diplomatski kanali ostanu otvoreni između svih strana kako bi se obezbedio smislen dijalog o hitnim pitanjima sa kojima se Liban suočava“.

Ministar spoljnih poslova Libana Abdalah Buhabib rekao je da je premijer Nadžib Mikati u kontaktu sa stranim zvaničnicima koji su ga pozvali da ne razmišlja o podnošenju ostavke.

Buhabib je predočio da je u kontaktu i sa Vašingtonom kako bi SAD pružile pomoć u rešavanju ove krize, preneo je Tanjug.


izvor

[MOTORISTA]

Nakon povlačenja diplomata, UAE pozivaju državljane da se što pre vrate iz Libana
Tanjug 31.10.2021.

Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) pozvali su svoje državljane u Libanu da se vrate u zemlju što je pre moguće, saopštilo je danas Ministarstvo spoljnih poslova UAE.

UAE su odlučili u subotu da povuku diplomate iz Libana i zabrane svojim državljanima da posećuju tu zemlju, u znak solidarnosti sa Sudijskom Arabijom nakon izjave libanskog ministra informisanja Džordža Kordahija, koji je kritikovao ulogu Saudijske Arabije u ratu u Jemenu, prenosi Rojters. Kordahi je, u intervjuu emitovanom ranije ove nedelje, ali snimljenom u avgustu, pre nego što je stupio na dužnost ministra, nazvao Saudijsku Arabiju i UAE agresorima u ratu u Jemenu.

Saudijska Arabija u petak je proterala izaslanika Libana i zabranila uvoz robe iz te zemlje, a potom su Bahrein i Kuvajt libanskim diplomatama dali rok od 48 sati da napusti zemlju. Vojna koalicija predvođena Saudijskom Arabijom bori se protiv Huti pobunjenika u Jemenu već sedam godina, a Kordahi je u avgustovskom intervjuu taj sukob nazvao "uzaludnim" i rekao da Huti deluju u "samoodbrani".

Libanska vlada je saopštila da Kordahijeve primedbe ne odražavaju zvaničan stav kabineta.

Odnosi između Libana i Saudijske Arabije su se pogoršali u poslednjih nekoliko godina, dok je istovremeno militantna frakcija Hezbolaha koju podržava Iran jačala u Libanu pomažući pobunjenim Hutijima u Jemenu, a Kordahi je član političkog bloka koji je u savezu sa Hezbolahom.

Izvor: www.blic.rs