Firme, fabrike i privredni razvoj SFRJ

[brodarski]

Tito je ispod ploče i neka počiva u miru. Jugoslavija je prošlost. U njoj su ostali lijepi i loši trenutci. Bili smo mladi i nismo imali nekih velikih problema.  Svak je pamti na svoj način. Kakvi su odnosi vladali najbolje pokazuje činjenica da  republike nisu mogle riješiti niti sitne probleme. U federaciji su bili kadrovi koji su u republičkim vodstvima smatrani najlošijima. Nitko se u bivšoj državi nije ponašao domaćinski, od općina do federacije. Nesuglasice od početka postojanja prerasle su u sukob na kraju. Čak se ni dva oka u glavi nisu dugo mogla održati. Kakva svrha jadikovati, hvaliti ili kuditi?

[torpedo011]

OK, onda jedno pitanje u vezi samog Broza: da li je učestvovao u napadu na Srbiju 1914. godine?

Јесте.

[dark-bullet]

Tito je ispod ploče i neka počiva u miru. ...

Google: Josip Broz pijesak

You can thank me later...

[mali od palube]

Isuviše sam mlad da bih svoja iskustva iz SFRJ smatrao mjerodavnim pa ću citirati nešto starijeg čovjeka od mene, inače po zanimanju je tajkun:
"...meni je mnogo bolje sada nego za vrijeme Tita..."
Obzirom da se radi o ozbiljnom i čovjeku od ugleda nemam razloga sumnjati u njegov sud.

[dzumba]

Џумба, треба градити предузећа, али не може се то радити неплански. Ја нисам против индустријализације и механизације, али све мора да има своју оправдану сврху.

Па није се радило неплански. Постојали су планови. Идеја је била да се сви крајеви земље равномерно развијају. Друго је питање  да ли је то било реално и да ли је сваки крај изабрана "право" решење. Ипак, нешто од тога је и успело. Поменуо сам Ужице које сигурно не би било то што јесте да не беше Ваљаонице и "Првог партизана". Тако је и било и са Трестеником, па и још неким градовима. Но, данас се не гради ништа и то је суштина проблема. Ови данас немају чак ни погрешан план . За сада.

Генерално Дарко је потпуно управу: добре државе се не распадају. У стварности се дешавају само могуће ствари. Југославија на начин како је организована и како је функционисала није могла опстати.  Данашања реалност, је нажалост једина могућност коју смо изабрали. Не као појединци већ као колективитет, свесно или несвесно.

Са неким од ноих других Даркових ставовима се не бих баш сложио. Дарко такође помало идеализује постојеће друштво. У теорији капитализам, као и комунизам изгледају "ОК". У пракси то почесто није тако.  Јесте се у бившој држави крадуцкало. Свако по мало, мање-више (неки и мало више ). Данас  се нажалост краде на велико и то само неки (тајкуни, политичари и тзв "топ" менаџери). Свака крађа у данашње време се мање или више "ломи" преко леђа обичних људи. Као и некада.  Не бих то да елаборирам на кокретним примерима јер ће изаћи изван теме.

[torpedo011]

Постојали су планови, али морате да признате да је велики борј предузећа био такав да је направљен само да би запослио људе, а не да би стварао профит. Ја нисам искључив и не пишем у овој теми да бих намерно бластио Тита и Југославију већ само да укажем на неке ствари које представљају корен данашњих проблема.

Слажем се са вама да није добро то што се данас не подижу фабрике и постројења за прераду и производњу већ се сви запошљавају у управи или се баве услужном делатношћу. Зато смо у лошој економској ситуацији.

Мислим да ће морати да прође још времена да би ми могли да кажемо ко је ила уопште био Тито и шта је била његова намера или задатак. Ми не знамо са 100% сигурношћу ни када му је био рођендан, а камоли неке друге, важније ствари од државног значаја. Оно што мени смета јесте то што се у Србији све идеализује после неког времена и нема рационалног погледа. О Титу се или причају митови или се блати и пљује као највећи убица Срба односно Хрвата. Или је бог или црни ђаво.

Имао сам прилике да упознам људе који су били у титовој служби и који су га знали барем делимично. Сви о њему говоре у суперлативу. Други који су награбусили у његово време о њему говоре све најгоре.

Утицај Тита и његове политике као и људи из његовог доба у Србији је још увек јак. Наша држава мисли да још увек може да балансира између истока и запада те да буде неутрална и несврстана, евоцирају се успомене на тај период и покушава се да Србија буде барем делимично као СФРЈ што на унутрашњем што на спољном плану, а за то немамо капацитет, а није нам ни у интересу више да будемо такви. Реликти из тог доба су још увек присутни: 13 плата, топли оброк, синдикално летовање итд., а за све то немамо средстава.

 

[dzumba]

Мислим да ће морати да прође још времена да би ми могли да кажемо ко је ила уопште био Тито и шта је била његова намера или задатак. Ми не знамо са 100% сигурношћу ни када му је био рођендан, а камоли неке друге, важније ствари од државног значаја. Оно што мени смета јесте то што се у Србији све идеализује после неког времена и нема рационалног погледа. О Титу се или причају митови или се блати и пљује као највећи убица Срба односно Хрвата. Или је бог или црни ђаво.

Имао сам прилике да упознам људе који су били у титовој служби и који су га знали барем делимично. Сви о њему говоре у суперлативу. Други који су награбусили у његово време о њему говоре све најгоре.

Па ништа ту није неноромално. Већина људи се када говори о прошлости сети лепих ствари а своју улогу обавезно нагласи (да не кажем пренагласи). Мој деда је имао обичај да каже: "Е, пре рата је било...." И онда следи критика тог тадашњег. Тако и ми (ја) сада. Критикујемо ово данашње из позиције прошлог, које нам необјективно (већини) изгледа лепше јер смо и сами у томе учествовали. И тако ће бити кад и ти будеш старији. Ово данашње време ће ти изгледати некако лепше, јер је то твоје време.

И о свакој значајној историјској личности постоје  опречни ставови (на пример Нерон, па Карло Велики, па цар Душан, па Наполеон, па Карађорђе, па књаз Милош итд.) , па и сумње "ко си они уопште били" или легенда да су "потомци", "синови" неких других познатих личности, да си "послати да...". Истина је често прозаична и онда није интересантна.

[torpedo011]

Слажем се са вама око начина критике прошлости. Отац мога пријатеља говори како су стари људи у Босни, одакле он потиче, причали како Тито ништа не ваља и да је Фрнац Јозеф био прави владар јер се тада знао ред. Многи људи у Београду, поготову они из старих београдских породица, величају Краљевину Југославију и њен систем. Постоје о они који сматрају да је Београд најбоље функционисао за време немачке окупације.

Али као што сам већ рекао, свако има право на успомене и мишљење. Нећу се противити ако неко велича или пљује Тита. За мене је био најбитније да сам чуо и видео људе са једне и са друге стране из тог периода. И оне који су профитирали и оне који су настрадали на овај или онај начин и да имам колико толико ширу слику.


Мени више смета када неко пљује 90-те и СРЈ. 

[galeb]

Nisam imao namjere se uključit u debatu i kod teme SFRJ nema nikad kraja, uvek 1001 pro et contra i različitih stavova. Ali objektivno tu su istorijski fakti, tako negativni, kako i pozitivni. Stvari su mnogo kompleksne i treba gledati iz aspekta onih vremena, države koja je nastala posle 2. rata - znamo u kakvom stanju je 1945 bila, pa onda preko hladnog rata, izmedju dva suprotna tabora, informbiroa i opasnosti invazije ili anjektiranja od strane SSSR. U to vreme SFRJ je dostigla i značajan ekonomski uspon, jeste bilo problema, jeste došla kriza u 80-im, a može i kako neki kažu, da se živjelo na stranim kreditima. Ali za one strane kredite gradilo se infrastrukturu, objekte itd.  A nije bilo $ samo od kredita. Opet ona slika "poduzeća SFRJ". Čuo ili čitao sam nekoliko fakata o nekadašnjim poduzećima, čuo sam npr. kako je imala Barska plovidba nekad 104 MIO $ na računu.  Gde su danas ta poduzeća, gde je Barska plovidba danas ? Jeste SFRJ bila zadužena zemlja. A što danas ?  I za što se danas troše skupi krediti ?  Koliko su danas zadužene ex YU republike ? Retorička pitanja, na koja već i sve tice znaju odgovor, tužan odgovor.
     Stoga nije realno kako neki vide i tvrde pre svega ili čak samo to, kako je to bila diktatura, doba mraka isl. Istina, bilo je i mnogo problema pa i loših rješenja ali ako smo objektivni, kako je danas ? Jer je danas sve bolje ?  Neke stvari istinito bolje a neke druge.....već je napisano ovde i na drugim mjestima, pa neću ponavljat, a dosta govore one 2 slike, koje je stavio motorista na prvoj stranici. Slušao sam čovjeka, koji je tvrdio kako je danas defacto bolje nego pre 1991. Na pitanje zašto, odgovor je bio, jer ima veći izbor materialne blaginje (PC, GSM, TV itd. itd.), jer je sloboda govora, slobodno biranje na izborima isl. O sociali ništa...Verovatno nije pitao ili "ne čuje" (sve veće) armije besposlenih, onda radnika za mizerne plate ili djece koja je gladna u školi, jer nemaju $ za marendu, šta misle o toj sadašnji slobodi i materialnoj blaginji koja nam je kao svima na razpolaganju  ?  
   U istom kontekstu kako sam mislio na aspekt vremena SFRJ gore, valjda trebalo bi i tadašnjeg predsjednika gledati. Jeste napravio i neke greške ali je i dobroga napravio za onu zemlju i narod, ne može to niko negirati, činjenice su tu. Ono, što je prema meni jedna od najvećih poteza posle WW2, jeste, da se 1948 nije pokolebalo pod Staljinom. I nekako ipak uspješno navigalo izmedju istoka i zapada. Znamo kako se živjelo u realsocializmu i kako u socializmu "sa ljudskim obrazom" ?  Znamo. Pozna sam i neke ljude preko željezne zavjese, pa su se nam divili. Sa pasošom koji je otvarao sva vrata, sa predsjednikom zbog kojeg smo bili poznati i priznati više manje na celoj kugli. Skijali npr. smo gde god htjeli (ko je imao dovoljno para, a isto je i danas). A ni u kapitalizmu nije se tek tako cijedilo med i mleko, imao sam prilike tad slušati Taljane, Njemce, Holandjane i Austrijance i kad su došli u našu jugu divili su se nekim našim stvarima i sociali koju smo imali, a oni ne, tamo je prvo bio rad, pa onda sve "zahlen sie bitte"... Da ne govorimo o tome koliko se tamo radilo, a koliko tu bilo slobodnog vremena.  I danas ? Još uvijek su "bolji" od nas na zapadu ali bilo je već mnogo bolje i kod njih. Meni je Taljan i Austrijanac 2014 rekao: vi ste barem imali Tita ! Zar su tako glupi ? Obojica veoma razgledni, obrazovani ljudi.

[Karlo]

Jeste @galebe,

složio bih sa Vama skoro u potpunosti.Počev od toga da je na to vrijeme utjecalo niz faktora i iz prošlosti a i tada aktualnih.Ništa nije savršeno ali se ipak može naći i što je bitno.Kad se uzme količina dobroga i lošeg ipak tu ima više dobroga(za život većine)nego što je to danas.Ne može se tu reći da su u pitanju sjećanja iz tog vremena.Na pr.industrijalizacija itd..zapošljavanje što većeg broja ljudi koji su obezbjeđivali život za još niz iza.
Može se reći da je to vrijeme dobrano ispravnije nego ovo danas.Čak je bilo više i religijski ispravno jer ovaj novi Papa ne prećutkujući stavove crkve:reče da su komunisti kopirali Isusa u pomaganju nemoćnima i siromašnima od Isusa i da on nije,izjavljujući predhodno, komunista.

I evo jedan stav u vezi sa tim:
Kad govorimo o kamatarenju ili lihvarenju ono itekako ima doticaja sa vjerom pa je Crkva u prošlosti odlučno ustajala protiv takvih oblika bogaćenja i držala ih krajnje nepravednima lihvarenja su osudili crkveni oci (sv. Jeronim, sv. Augustin i sv. papa Lav Veliki) i mnogi pape (Pape Aleksandar III, Grgur IX, Urban III, Inocent III, Klement V) no od devetnaestog stoljeća tome se ne posvećuje dovoljna pažnja pa mi nije poznato da je lihvarenje posebno osudio ni sv. Pio X iako i danas katekizam u točki 2269 teško osuđuje takav način poslovanja te kaže:
"Peta zapovijed zabranjuje svaki cin ucinjen s nakanom neizravno izazvati neciju smrt. Cudoredni zakon zabranjuje kako nekoga bez teska razloga izloziti smrtnoj pogibli, tako i nekome u opasnosti uskratiti pomoc. Sablaznjiva je nepravda i teski grijeh kada ljudsko drustvo dopusta smrtonosnu neimastinu, a ne nastoji tome pomoci. Oni koji u robnoj razmjeni lihvarskim i trgovinskim postupcima uzrokuju glad i smrt svoje brace po covjestvu, neizravno pocinjaju ubojstvo za koje su krivi.
Nehoticno ubojstvo nije moralno ubrojivo. Ali se ne moze izuzeti od teskoga grijeha onaj tko bi, bez odgovarajucih razloga, cinio ono sto uzrokuje smrt, makar i nemao namjere ubiti."Kod Tita je bilo obrnuto jer skoro da niste morali vratiti uzeti kredit.
Koliko se razvoj i kontrola današnjeg svijeta pomoću bankarskog sistema može nazvati bogatstvom na osnovu "rada" zaista je upitno.Također,ako privredu podijelimo na oblasti industrije,poljoprivrede,elektronike itd..treba sagledati današnje naše mogućnosti u razvoju istih u odnosu na već stvorene velike korporacije.Tito je ipak pokušavao da nas uključi u tadašnji svjetski sistem,vodio je računa i o većini stanovništva,dok ovi danas ne,pa ne mogu reći imaju ikakvu vezu sa životom i radom.
Juče čitam da će 150000 ljidi morati bankrotirati,jer nemogu vraćati kredit vjerojatno zbog preživljavanja),prije neki dan da 45000 penzionera će također morati  ostati bez i onako nikakve penzije,i ministar rada koji je usput rečeno došao na vlast kao izuzetni komunista izjavi da što je to ništa i manje od 1% od svih penzionera.45000 ljudi se praktično ubija i što je to svega manje od 1%.Koliko se iza tih ljudi krije mladi kojima su gore navedeni obezbjeđivali preživljavanje,ne bih pisao.Kod Tita ovoga nije bilo makar u značajnoj mjeri.

Poz.

[dark-bullet]

Neko pre mene je spomenuo "Prvi Partizan" Užice, tvornicu municije, itd., koja je važna za Užice i Užički kraj. PPU je stvorena još u Kraljevini Jugoslaviji 1928. kao FOMU - Fabrika Oružja i Municije Užice, dakle tu nekadašnji sistem nema nekih pretjeranih zasluga.

Kako poznajem užički kraj, jer sam tamo imao rođake, a u Priboju sam proživio ukupno valjda makar godinu dana ukupno, onda mi je jedna druga fabrika više prirasla k srcu, a to je FAP - Fabrika Automobila Priboj.

Tko ne zna, najzaslužniji za njen nastanak je njen prvi direktor, nediplomirani strojar i nekomunista, ali zato vrlo promoćuran i probitačan čovjek, koji je uspio nagovoriti tadašnjeg sekretara za industriju Svetozara Vukmanovića Tempa da Jugoslaviji trebaju kamioni (što je bila istina) i da se u Priboju (totalna provincija, bogu iza nogu i dan danas relativno teško dostupan kraj) napravi fabrika. Napravili su je, počeli proizvoditi kamione i onda "drugovi" po sistemu sjebaćemote smijene tog direktora, optuže da je neki stari relativno rashodovani Land Rover poklonio opštini (tko zna kakav je to kraj zna da je tamo on-road zapravo off-road, a da ne govorim kako je to bilo pedesetih godina) i tako prekoračio ovlašćenja, itd. Tako je to.

[dzumba]

Neko pre mene je spomenuo "Prvi Partizan" Užice, tvornicu municije, itd., koja je važna za Užice i Užički kraj. PPU je stvorena još u Kraljevini Jugoslaviji 1928. kao FOMU - Fabrika Oružja i Municije Užice, dakle tu nekadašnji sistem nema nekih pretjeranih zasluga.

Па смо си делимично управу. Деда ми је радио у "Првом партизану", односно ФОМУ  и пре и у току (Ужичка републка) и након Другог светског рата (и свима је пословођа неког од одељења) па понешто знам из друге руке, а и поседујем литературу о настанку и развоју ФОМУ (написао сам и пар постова у вези са тим на "Палуби"). Фабрика јесте настала 1928.године тако што је из Словеније пребачена једна пушкарска радионица (мања фабрика) из "стратешких разлога". Иако је фабрика релативно напредовала (јачала) до Другог светског рата ипак је била другоразреди произвођач оружја (заправо примарно се бавила се ремонтом пушака из ратног плена). После Другог светског рата требала је бити пресељена у Босну, али је руководство фабрике, практично "илегално" одлучило да задржи производњу муниције, да би ту производњу развило тако да данас ова фабрика представља једног од озбиљнијих и познатијих произвођача муниције у овом делу Европе, па и шире. Узео сам је као пример који илуструје стални напредак, па и у ово данашње време.

За ФАП су потпуно у праву, али га нисам наводио као пример јер је данас практично пропао (покушава се оживети, а шта ће бити видеће се), док "Први партизан" не да није пропао већ је и ојачао у последњих 10-так година. И без страног капитала. Без сумње најзаслужнији за то је данашњи директор Андрић али и сви радници фабрике.

[Karlo]

onda "drugovi" po sistemu sjebaćemote smijene tog direktora, optuže da je neki stari relativno rashodovani Land Rover poklonio opštini (tko zna kakav je to kraj zna da je tamo on-road zapravo off-road, a da ne govorim kako je to bilo pedesetih godina) i tako prekoračio ovlašćenja, itd. Tako je to.

I evo podsjetili ste me na nešta iz tog vremena.

Seljaci su mogli imati samo 10 ha ili 17 jutara zemlje u svom posjedu.Pošto se valjda u ograničavanju koristila riječ "maximum" što može imati,da ispričam kako su to seljci u Vojvodini "iskorištavali".

U toj razmjeni iskustava između seljaka,došao je i farmer iz SAD.Pita on prvo našeg:
"koliki ima posjed?".

"Maksimum " kaže ovaj njemu.
"a koliko je  to maksimum?"Pita ovaj jer mu je nejasno.

"pa hebiga,to ti je puno,tu radimo :ja,žena,djeca moj Babo i Nana." i da ga  odvrati od daljeg propitivanja postavi on njemu odmah pitanje:
"a koliki je tvoj posjed?" Amerikanac mu poče objašnjavati:
"Ujutro kad ustanem,sjednem u džip,i vozim se kroz svoj posjed,vozim, i tek naveče stignem na kraj".Ovaj naš mu konstatira:
"E hebote taj džip i ja sam imao takav pa sam ga prodao",očito misleći da je džip u stanju kao ovaj Vaš Land rover zbog kojeg je taj čovjek smijenjen.

Poz.

[dark-bullet]

PPU je svjetski poznata fabrika municije, jer je relativno dobro zastupljena u SAD. Što se tiče proizvodnje municije za pješačko naoružanje, tvrdim da je to isto kao štampanje para. Proizvodnja municije ne može propasti, osim krajnjom nebrigom. Na žalost nešto slično se je desilo fabrici PPU pre nekoliko godina kad joj je izgoreo dobar dio proizvodnje, pa su obnovili proizvodnju na starijim strojevima, koji ne prave tako dobru municiju kao prije.

Inače, možda je nekome zanimljivo, da je PPU jedna od rijetkuh (ako ne i jedina) fabrika municije, koja još proizvodi municiju za kalibra 7.92×33mm Kurz za StG44.

Kako bilo, PPU bi mogao i više i bolje, a bome i jeftinije da pravi municiju, što bi automatski značilo i povećanje prodaje, jer je za sada ruski Barnaul (na žalost sa metalnom čaurom) jeftiniji. Cijena ovisi o masovnosti proizvodnje, tj. o svim troškovima. Čim bolje je proizvodnja automatizovana tim veći je kapacitet i manja je cijena po proizvodu.

PPU bi mogao imati (ako već i nema) sportsku ekipu (ili ekipe) za koje puni municiju, no to je više radi reklame, jer bi takva ekipa (ili pojedinac) morao dostizati dobre rezultate, da bi se njihovo sponzorstvo moglo isticati na takmičenjima.

Svakako je municija PPU jako dobra, ako ni zbog čega, a ono radi dobre mesingane čaure, koja je, bar meni, važna za ponovno punjenje.

[dark-bullet]

Što se tiče FAP-a evo vam priča o njegovom nastanku, tj. o prvom direktoru Radmilu Lavrenčiču (otac Slovenac, majka Srpkinja):

http://www.svedok.rs/index.asp?show=68111

i o "sjebaćemote" procesu:

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Odbijen-zahtev-za-rehabilitaciju-osnivaca-FAP-a.lt.html