Koje su manjkavosti ruske vojskeRusku vojsku, ni pored poslednjih dešavanja, ne treba potcenjivati, niti je pošteno tendenciozno umanjivati njene uspehe. Ipak, svedoci smo da je ona tokom šest meseci rata pokazala i određene manjkavosti, za šta pojedinci bezrazložno traže izgovore.
Dati izgovori se uglavnom svrstavaju u tri kategorije:
– Ruska vojska sporo napreduje, jer želi da izbegne uništavanje civilne infrastrukture.
Ovo je samo delimično tačno. Problem je, međutim, što se gradovi najviše razaraju kad se na njih nadire frontalno, a tako Rusi ratuju većim delom operacije. Kad bi se ratovalo manevarski, te se gradovi i tvrda neprijateljska uporišta zaobilazili i stavljali u obruče (a to Rusi jesu činili u prvih mesec-dva rata), veći bi bili izgledi da se očuva infrastruktura. Imamo primere iz istorije: Nemci su u Drugom svetskom ratu brzim i lukavim probojima osvojili Francusku bez mnogo razaranja. S druge strane, činjenica da su Staljingrad sravnili sa zemljom nije im pomogla da ga zauzmu – urbane ruine poslužile su kao odlična skrivališta za vojnike Crvene armije.
Primeri postoje i u ovom ratu: Severodonjeck je zauziman frontalno, borbe su trajale dugo, što je dovelo do većeg uništavanja infrastrukture. S druge strane, Lisičansk je zauzet pravljenjem omanjeg kotla, te je, pošto su se Ukrajinci povukli, i grad uglavnom očuvan.
Zašto onda Rusi ratuju pozicijski? Zato što od početka rata nemaju dovoljno pešadije. U prvim mesecima, dok Ukrajina nije izvršila opštu mobilizaciju i time se njena vojska konsolidovala, napredak Rusa je bio brži (mada je i tada, naročito zbog nepovoljnih vremenskih uslova, bilo problema s linijama snabdevanja). Onda je napredak usporio, da bi sada praktično stao, te čak na nekim delovima fronta dolazi do značajnog povlačenja.
– Ruska vojska sporo napreduje, jer se ne želi da koristi najnovije oružje, kako bi se sačuvalo za širi rat sa NATO-om.
Ovde, opet, nema mnogo istine. Činjenica je da Rusi koriste gotovo sve oružje koje imaju na raspolaganju (izuzev oružja za masovno uništenje). Ako se misli na tenk „armata” i avion pete generacije Su-57, proizvedeno je tek nekoliko probnih modela. Može se reći da su Rusi minimalno slali tenk T-90, međutim modernizovani T-72 je daleko brojniji u ruskom arsenalu.
Što se tiče relativno novih krstarećih i balističkih raketa, „kalibar” i „iskander”, one su obilato i uspešno korišćene, a čak su u nekoliko nevrata ispaljene i najnovije hipersonične rakete, kojih, opet, Rusi imaju u malim količinama.
– Ruski vojni i politički vrh je odlučio da sporo napreduje, jer mu tako odgovara; čeka da zapadne zemlje dožive kolaps.
Ovo nije naročito smisleno objašnjenje. Možda im „odgovara” u smislu da trenutno imaju manje vojne gubitke, međutim, time se rat znatno produžava, u krajnjoj instanci, i gubici rastu, posebno pri frontalnom zauzimanju većih gradova. Radije možemo govoriti da su Rusi primorani na ovu strategiju, zbog već pomenutog nedostatka ljudstva.
Rat ovakvog obima je izuzetno skup, i nema te zemlje koja bi ga namerno odugovlačila. Tu je i pitanje ekonomske štete zbog sankcija – Rusija se pokazala daleko otpornijom nego što su mnogi očekivali, a zemlje Evropske unije sopstvene sankcije podnose teže nego što su mislile. Međutim, ako se pogledaju pad BDP-a i inflacija, ipak je ruska privreda trenutno više oštećena.
Veliki uspeh Rusije jeste činjenica da rublja ne samo da nije doživela kolaps, već je njena vrednost skočila u odnosu na dolar i evro, ali ipak uz ekstremne mere ruske centralne banke. Takođe, Rusija je ove godine više zaradila od energenata, jer, iako su izvezene količine manje, njihova cena je drastično veća.
Neki očekuju da će privreda zapadne Evrope doživeti kolaps tokom zime koja dolazi. To je malo verovatno, iako će, bez sumnje, zbog dodatnih problema sa francuskim nuklearkama, zima biti jako teška. Biće još teže ako dođe do potpunog „zavrtanja slavine” ruskog gasa. Međutim, i Rusi će time sebe lišili znatnih prihoda – za razliku od izvoza nafte, koji je mahom preusmeren na Indiju, Kinu i druge zemlje, gas zahteva izgradnju gasovoda, za šta su potrebne godine, čak i decenije. Veoma mali deo današnjeg ruskog izvoza gasa ide van Evrope – u Kinu i Tursku.
Stefan Miljanić
Извор:
https://www.politika.rs/sr/clanak/517915/Koje-su-manjkavosti-ruske-vojske
