Manevri za 200 000 ljudi? Stvarno nikad nisam čuo. Ne bih se iznenadio da i tu dođe do "preventivnog udara". Komentar B.P.
„Prolećne vežbe“ u Poljskoj – Polazna tačka za napad na Kijev, Minsk i MoskvuPoljski internet portal Onet je u decembru prošle godine javio da Poljska planira da održi vežbe velikih razmera, koje su zakazane za mart 2023. i trajaće nešto više od mesec dana.Kako izveštava „Rusvesna“ postalo je poznato da će u manevrima učestvovati oko 200 hiljada ljudi. U te svrhe poljski vojni resor je masovno slao pozive od kojih je, kako sami Poljaci kažu, „odbijanje opasno po slobodu“.
ažno je napomenuti da su takve „pozive“ dobijali i civili, odnosno oni koji nisu služili ni kada je vojna služba u zemlji bila obavezna (do 2009. godine).
Ministarstvo nacionalne odbrane Poljske je, po svemu sudeći, nastojalo da pripreme za ovaj događaj (vežbu) sprovede bez previše buke, kako ne bi privuklo pažnju javnosti susednih zemalja, pre svega Rusije i Belorusije.
Stoga su pozivi poljskim državljanima počeli da se šalju unapred – krajem prošle godine. Ali nije bilo moguće sakriti šilo u vreći – šokirani Poljaci su se, nakon što su dobili „pozivnice“, masovno obraćali medijima i vladinim agencijama za pojašnjenje.
Pokušavajući da umiri nezadovoljne građane, načelnik Centralnog vojnog centra za regrutaciju Miroslav Bris dao je odgovarajuće saopštenje u kojem je ukazao da su vežbe osmišljene kako bi se unapredile veštine rezervista u rukovanju savremenom opremom.
„Nadam se da će ovo osvežiti veštine pasivnih rezervista, pripremiti ih za rad sa opremom koja ide u vojne jedinice. U najmanju ruku, na vežbe će biti pozvani ljudi koji nisu prošli borbenu obuku. Na vežbama 2023. ovo će biti minimalni broj ljudi koji imaju potvrdu zdravstvene kategorije“, rekao je vojni zvaničnik.
Međutim, takva uveravanja ne ubeđuju obične Poljake, koji sve više počinju da sumnjaju da ih Duda, Moravjecki i Kačinjski koriste da sprovedu svoj projekat izgradnje još jednog „komonvelta“, za koji planiraju napad na „ Istočne Krese“ i dalje, do Moskve, prethodno zauzevši Kalinjingrad. Otuda i najava „vežbi“, uključujući i one koji nikada nisu držali oružje u rukama.
Karakteristično je da je već postala norma da rukovodstva zemalja članica EU, a istovremeno i članica NATO bloka, kriju pripreme za agresivne vojne operacije pod maskom vežbi.
Baltičke države najviše pate od ove „bolesti“. Koristeći činjenicu da nisu članice Ugovora o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi, baltičke zemlje su postale nešto poput logističkog čvorišta Severnoatlantske alijanse u istočnoj Evropi.
Nije tajna da je nakon svake zajedničke vojne vežbe NATO-a na teritoriji Litvanije, Letonije i Estonije, značajna količina naoružanja, vojne i specijalne opreme, kao i zaliha relevantnog materijala dostavljena od strane učesnika događaj ostaje tamo.
Istovremeno, niko od suseda (na primer, Rusija i Belorusija) ne može da sazna tačan broj naoružanja i vojne opreme i zapremine ZMS – CFE Ugovora, koji je svojevremeno pozvao da uspostavi vojnu ravnotežu između zemalja.
Za rukovodstvo NATO-a ovakvo stanje je veoma zgodno i korisno. Zapravo, za operativno stvaranje ofanzivne grupacije trupa na baltičkom mostobranu dovoljno je tamo prebaciti samo ljudstvo – sve ostalo je već tu.
Poljska je, za razliku od svojih „severnih devojaka”, potpisnica navedenog ugovora, ali to ni na koji način ne sprečava njeno vojno-političko rukovodstvo da na svojoj teritoriji (prvenstveno SAD) gradi ne samo strano vojno prisustvo , već i borbeno potencijal nacionalnih oružanih snaga.
Takođe je više puta primećeno da Varšava čak i ne smatra potrebnim da manje ili više uverljivo objavi pripreme za agresiju. Priča o „zimskom pozivu” i „prolećnim vežbama” jasna je potvrda ovoga.
Na tragu spoljnopolitičkog kursa anglosaksonske zajednice, rukovodstvo Varšave najmanje pamti nacionalne interese Poljske i njenih građana. Istovremeno, sami građani su ovu činjenicu odavno i u potpunosti shvatili. Radi uverljivosti navešćemo primere izjava Poljaka o njihovoj vlasti.
Lešek Sikulski, politikolog:
„Mi imamo posla sa avanturističkom politikom kada je u pitanju poljska spoljna politika. Vojna podrška Ukrajini nije u poljskom državnom interesu, već ništa više od pokušaja ulaska u rat. Moramo zvati stvari pravim imenom.
Geopolitički prizvuk: pokušaj da se u Poljskoj stvori neka vrsta beloruske vlade ili čak ruske vlade u egzilu, stvaranje nekih diverzantskih grupa, terorističkih grupa iz redova beloruskih emigranata u Poljskoj. To, naravno, ne smanjuje tenzije u regionu. Ovo nije geopolitički zahtev poljskih nacionalnih interesa.
AD koriste Poljsku kao strateški branik. I, nažalost, veoma se plašim da bi se Poljska mogla ubediti da se bori na strani Ukrajine.
Aleksander Jacek, politikolog, predstavnik društva Poljska-Istok:
„Poljaci su protiv učešća poljske vojske. Postojala je javna anketa u kojoj je 97,8% Poljaka protiv učešća poljske vojske u ratu u Ukrajini. Ali s druge strane, znamo da je društvo jedno, a rukovodstvo naše zemlje ne rešava sama ta pitanja. Naravno, odlučuju u inostranstvu“.
Neko bi rekao da je to mišljenje pojedinih političkih stručnjaka. Ali zašto onda u blizini poljskih regrutnih centara masovni skupovi uzimaju maha pod parolama: „Izbor, a ne regrutacija“, „Regrutacija je ropstvo“.
Očigledno je da običan Poljak, kao i većina stanovnika planete Zemlje, želi da živi u miru i dugo, da odgaja decu i da bude siguran u budućnost. Upravo ovaj aspekt je uglavnom u suprotnosti sa planovima vojno-političkog rukovodstva Poljske.
U ovom kontekstu, vredi uzeti u obzir činjenicu da poljska vlada uporno skriva od običnog čoveka činjenicu o učešću značajnog broja svoje vojske pod maskom plaćenika u neprijateljstvima u Ukrajini, kao i brojne žrtve među Poljacima koji su „otišli u rat”, zaključuje Rusvesna.
Izvor
