JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
 Offline
Gender: 
Posts: 9 130
|
 |
« Reply #153 on: November 01, 2021, 10:03:47 am » |
|
АЛЕКСАНДЕРЪ КАРАЂОРЂЕВИЋЪ
Князъ Србскій
СА СОГЛАСІЄМЪ СОВѢТА ОПРЕДѢЛИЛИ СМО И ОПРЕДѢЛЮЄМО
УСТРОЄНІЄ ПОШТАНСКОГЪ ЗАВЕДЕНІЯ.
Ради олакшаня за нуждно, скоріє и точніє саобштеніє, коимъ се трговина и свака полезна радня подиже и распространява, рѣшилисмо се у Отечеству нашемъ по начину осталы благоустроєны Држава' установити єдно Поштанско заведеніє, коимъ ће се сва поглавитія мѣста, као вароши и варошице, у Србіи тако скопчати, да се ствари и лица лако, сигурно и скоро изъ єдногъ мѣста у друго пренети могу. На тай конацъ служит'ће:
а) Поште и Поштански Експедитуре, коє ће нужднымъ Персоналомъ снабдѣвене занимати се дѣловодствомъ Поштанскога опредѣленія.
б) Мензулане, коє ће снабдѣвене нужднымъ служительима и коньма ко пренашаню Поштански предмета служити.
в) Управителство Поштанско, коє ће цѣлымъ Поштанскимъ заведеніємъ управляти и надъ точнымъ извршиванѣмъ дужностый бдити и надзирати.
1. Поште и поштанске Експедитуре поставляю се по обстоятелствама и згодама земальскимъ у свимъ главнымъ мѣстима, као варошима и варошицама, особито где се Карантини наши налазе, и у онымъ, кои спроћу заграничны Карантина Аустрійски и Влашки стоє, и скопчаватће се посредствомъ главны и союзны линія.
2. Такове главне Линіє быт'ће четири, и то:
П р в а одъ Београда преко Гроцке, Пожаревца, Крушевице, Милановца, Брзе Паланке, Неготина, до Радуєвца.
Д р у г а одъ Београда преко Гроцке, Колара, Паланке, Баточине, Ягодине, Ћупріє, Параћина, и Шупеляка до Алексинца.
Т р е ћ а одъ Београда преко Гроцке, Колара, Паланке, Баточине, Крагуєвца. Бруснице, Чачка, Пожеге и Ужице до Мокре-Горе.
Ч е т в р т а одъ Београда преко Палежа и Шабца до Лознице.
Союзне пакъ Линіє између ове четири быт'ће:
а) Између 1-ве и 2-ге постоят'ће изъ Колара у Смедерево и Пожаревацъ; изъ Свилайнице у Баточину; изъ Ягодине преко Кривогъ-Вира у Заєчаръ, изъ Заєчара у Неготинъ; а изъ Шупеляка преко Алексинца у Баню, и одатле у Гургусовацъ.
б) Између 2е и 3е изъ Шупеляка у Крушевацъ, Трстеникъ, Карановацъ и Чачакъ, и одатле лево, преко Студенице у Рашку.
в) Између 3е и 4е изъ Палежа преко Уба и Валѣва у Любовію; изъ Валѣва у Брусницу, и изъ Раче у Лозницу.
г) Фетисламъ стаят'ће одъ Дунава преко Брзе Паланке са 1омъ а Рача одъ Саве преко Шабца са 4омъ Линіомъ у союзу.
3. Осимъ Крушевице и Брзе Паланке на главной Линіи; осимъ Кривога Вира на союзной између 1е и 2е главне Линіє: и осимъ Трстеника и Студенице на союзнимъ Линіяма између 2е и 3е главне Линіє; где ће само Мензулане постояти, у свима осталима назначенымъ мѣстима постоће Поште и Поштанске Експедитуре.
4. Све ове Поштанске Експедитуре дѣле се на три классе, и єсу єдна одъ друге независиме:
У прву классу спада а) Београдска са єднымъ Постмайсторомъ, єднымъ Постофисиромъ, єднымъ Писмоношомъ, кои ће заєдно и дужности Канцеларійскогъ служитель отправляти: у другу спада б) Алексиначка, са єднымъ Пост-офисиромъ, и єднымъ Писмоношомъ, кои ће такођеръ и дужности Канцелларійскогъ служителя испунявати; у трећу классу спадаю в) сва остала мѣста, у коима ће Постекспедиціє са Експедиторима поставлѣне быти.
5. Мензулане са нужднымъ служительима и коньма постоят’ће: а) На првой Линіи: у Београду, Гроцкой, Пожаревцу, Крушевици, Милановцу, Брзой Паланки и Неготину. б) На другой у Коларима, Паланки, Баточини, Ягодини, Шупеляку и у Алексинцу. На союзнымъ између ове две Линіє у Кривомъ Виру, Заєчару, Гургусовцу и Баньи. в) На трећой Линіи: у Крагуєвцу, Брусници, Чачку, Пожеги, Ужици и Мокрой Гори; а на союзнымъ између ове и вторе Линіє у Крушевцу, Трстенику, Карановцу, Студеници и Рашкой. г) На четвртой главной Линіи: у Палежу, Шабцу и Лозници, а на союзнымъ точкама овы двею последньи главны Линія у Убу, Валѣву, Любовіи и Рачи.
Свега дакле бытће 36 Мензулана!
6. Оне на главномъ Цариградскомъ друму налазеће се Мензулане имат'ће по 1. Настойника и 5. Сурукџія; а остале све по 1. Настойника и 2. Сурукџіе.
ПОТРЕБЕ.
7. Къ отправляню точномъ дужностій нуждне ће быти главне неке потребе поштанске, коє свака Пошта имати мора, као што су печати званични, теразіє за меренѣ писама, кантари за меренѣ аманета', сандукъ за кассу, жигови за означенѣ мѣста Поштански, за означенѣ наплаћены и ненаплаћены писама', матеріялъ за писанѣ и за манипулацію Поштанску вообште, коє ће све набавляти Управителство Поштанско и Началничества Окружна.
8. Тако су главне потребе за Мензуалне слѣдуюће:
а) За сваку Мензулану на Главномъ Друму одъ Београда до Алексинца безъ разлике по 20. коня, за све друге на главнимъ Линіяма, и изванъ овы по 4. изузимаюћи на првой Линіи Пожаревацъ и Неготинъ, на трећой линіи Крагуєвацъ, Чачакъ и Ужицу, а на четвртой Палежъ, Шабацъ и Валѣво, коя ће места имати по 6 коня.
б) На свакогъ коня преко године по 3650 ока, или 6 кола сена, и по 1460 ока зоби.
в) За велике Мензулане на друмови по 80 а за проче по 50 кола дрва, и за оне по 20 а за ове по 10 ока свећа.
9. Све потребе, како се нужда покаже, набавлят'ће се и исплаћиват'ће Управителство Поштанско и надлежна Началничества Окружна, коима є непосредственно рукованѣ Мензулана предано. Што се набавляня коня, и начина поступаня при томъ тиче, то ће зависити одъ самога Правителства, коєму ће, а именно Попечителству Внутреньи Дѣла, случай потребе Управителство Поштанско свагда доставляти.
10. Да бы се нуждна Контрола о набавляню и чуваню потребны стварій држати могла, треба да Пост експедитори, Пост-официри и тима подобни о свима набавлѣнима стварма сачине списке, назнчивши име и презиме продавца, цѣну и сумму новаца за то издану, и потврдивши признаніємъ своимъ приманѣ стварій, коє ће као исправе предавати се рукуюћимъ Надлежателствама, коя ће ій у своє време приклчити Мензулскимъ рачунима.
11. Осимъ сена, зоби, дрва и свећа, коє ће се као и све друге потребе Мензулске по наредби Управителства Поштанскогъ и надлежны Началничества Окружны у своє време набавляти, и на своє мѣсто поставляти, за савъ осталый такумъ Мензулскій, као пале, покровце, колайне, самаре, зобнице, уларе и пр. установит'ће се на главномъ друму т. є. у Београду, Ягодини, и Алексинцу, а тако исто и у свимъ изванъ овога друма лежећимъ Началничества Окружны мѣстима смѣстиша (Денови), коя ће єдинственно на то служити, да се у ньи набавлѣный за цѣлу годину вышереченый такумъ Мензулскій смѣсти, и по потреби раздає на Мензулане оне, коє смѣстишту єдномъ или другомъ принадлеже.
12. Изъ овы смѣстишта снабдѣват'ће се Мензулане слѣдуюћимъ начиномъ: а) смѣстиште Београдско снабдѣват'ће Мензулану Београдску, Палежку, Грочанску и Коларску; б) смѣстиште Ягодинско снабдѣват'ће Мензулану Ягодинску, Баточинску и Паланачку; в) смѣстиште Алексиначко снабдѣват'ће Мензулану Алексиначку и Шупелячку; найпосле г) она изванъ друма Цариградскогъ лежећа смѣстишта снабдѣват'ће Мензулане онима Окружіяма принадлежеће, у коима се и смѣстишта налазе.
13. Ради нужднога прегледа и Контроле сачинит'ће се особити Инвентари за сваку Мензулану, и за свако смѣстиште, коє ће Пост-експедитери, Пост-официри и Пост-майстори водити, и у коє ће се уводити свака набака са своимъ доказателствомъ, коє ће се сваке полгодине уредно прегледати, да се види, шта є потрошено, шта ли є заостало.
14. На подмириванѣ потреба главно-друмски пошта и Мензулана добіят'ће Управителство Поштанско новце одъ Попечителства Внутреньи Дѣла подъ рачунъ, а за остале Поште и Мензулане подмириват’ће трошкове Началничества Окружна одъ порезки кодъ ньи налазећи се новаца, коє ће у рачунъ ставляти.
15. Одъ овы новаца издават'ће се и плата Чиновницыма и служительима Поштанскимъ и Мензулскимъ, и ньіове ће се Квитте рачунима прилагати.
16. Само на оне потребе, коє отлаганя не трпе, као подкиванѣ и леченѣ коня, было собствены, было изъ друге Мензулане, моћи ће Настойници нуждне издатке безъ одобреня Управителства Поштанскогъ чинити, кои ће се, ако достовѣрнымъ Квиттама у своє време осведоче и уважити.
17. За све остале издатке за потребе Поштанске и Мензулске, разумѣва се наравно осимъ оны, коє су већъ у смѣстиштама набавлѣне, морат'ће Чиновницы Поштански имати одобренѣ одъ Управителства Поштанскогъ, а ово одъ Попечителства Внутреньи Дѣла.
18. Старе ствари, коє се већъ ни оправити ни окрпити немогу, и тако за употребленіє выше нису, оставлят'ће се на страну, и ове ће настойницы свагда предавати у надлежна смѣстишта, кадъ мѣсто ньи нове поишту; єръ само оволико новы стварій изъ смѣстишта добыти могу, колико ће стары предати.
19. Гди ливада' за мензулску потребу има, за такове ће се у своє време старати Началничества Окружна да се покосе, за коє ће трошакъ у Мензулске рачуне ставити.
ГЛАВНЕ ДУЖНОСТИ ЧИНОВНИКА ПОШТАНСКИ И МЕЗУЛСКИ СЛУЖИТЕЛЯ.
20. Поштански Чиновници дужни ће быти преднана писма, новине, журнале, печатане ствари; живописе, и рисованя, мустре еспапа и друга писмена сочиненея, одъ свакогъ предавателя пріймати, и на назначено мѣсто ономе, коме принадлежи, пошиляти; коє се разумѣва наравно на онима само линіяма, на коима Поште постоє; и ако стварь тежину за поштанско пренашанѣ опредѣлену непремаша. И ово ће они чинити или у опредѣлено време уреднога теченія или изванредно средствомъ штафете.
21. Преносити лица съ пасошемъ нужднымъ снабдѣвена изъ єдногъ места у друго, коє се разумѣва само на коньма за опредѣлену таксу, онимъ линіяма, на коима Мензулане постоє; коє Поштанскомъ заведенію са исключителнымъ правомъ припада тако, да на истой линіи нико другій таково што установити и обдржавати неможе, чимъ бы се путници у опредѣлено време періодически изъ єдногъ мѣста у друго пренашали.
22. Аманете, подъ коимъ именомъ разумѣваю се новцы и сваке друге драгоцѣности у сребру и злату и пр. не манѣ и банкноте, полице или вексле, облигаціє и друге на новце относеће се исправе, пріймати, точно назначити, по пропису съ ньима поступати, на опредѣленіє оправляти, признанія или рецеписе о пріймлѣномъ аманету са назначеніємъ содржанія, тежине и вредности, предавателю издавати; или приспѣвше аманете ономе, коме су упућени, предавати.
23. Таксе опредѣлене како за ствари тако и лица и аманете пріймати, чувати, и точанъ рачунъ о свима приходима водити, и новце пріймлѣне у своє време, т. є. по истеченію свакога месеца Управителству Поштанскомъ и Началничествама Окружнымъ предавати, и рачуне сваке полгодине подносити истима Надлежателствама, коя ће съ тима и расходе нуждне заклапати, и у полгодишньима рачунима изяснявати.
24. Нуждну преписку званичну водити, и на приватна поискиваня у смотренію дужностій званія ньіовога одговоре давати, и то у поредку држати тако, како у свако време за поступке своє одговоръ дати могу.
25. Ствари за поштанске потребе набавлѣне чувати и садржавати, о изгублѣнима одговоръ давати, и о набавляню и попунені нуждны стварій старати се, и нуждна одобреня изискивати.
26. Дужности Настойника при мензуланама:
1. Они ће сурукџіє у службу пріймати, ньи у реду и запту држати, и у непрестанномъ послу придржавати, тако, да они ньи и на решетанѣ раане у амбару, и на површиванѣ и ограбльиванѣ сена и пр. употребляваю, и ако бы се показали непослушни, дурльиви, и рђавогъ владаня, да ій изъ службе отпуштати, и таки друге поузданіє на мѣсто ньіово узимати могу.
2. Они ће мотрити на сено у огради и осталу раану у амбару, и на савъ окрутъ (такумъ) и друго посуђе мензулско и арско, коє ће они подъ своимъ ключемъ држати, и у случаю потребе Сурукџіяма издавати; а изношене и поцепане ствари, коє ће настойницы дужни быти, докъ се годь може, крпити и оправляти, оставлят’ће и предават’ће у надлежна смѣстишта свагда, кадъ место ньи нове поишту. Нарочито пакъ пазитће на то, да се дрва за мензулане опредѣлена у ару неложе.
3. Они ће морати на здравлѣ и чистоту коня, и чистоту ара, и старати се, да буду у време коньи намирени, да имъ се ньіово опредѣлено количество неоманьи, да се коньма збогъ небреженія Сурукџіє здравлѣ ненаруши, тако да се уморни провађаю, и іошть неосушени да се за ясле невежу, да се непретераю и неосакате, или ако се то догоди, да одма утрагъ уђу, и дознаду, до кога є кривица, до Сурукџіє, Татарина, Курієра, Постилліона или путника, како бы се накнада поискати могла.
4. Они ће дужни быти непрестанно при дужности своіой быти, нити имъ се дозволява безъ знаня и особита одобреня надлежне власти за собственнымъ каковымъ своимъ пословима ићи.
5. Ако бы се показало, да Настойникъ кои ніє вѣранъ, ніє трезвенъ, и у испуняваню дужности своє точанъ, хоће се службе лишити. Нарочито ако бы се небрежльиво тимаренѣ и нечистота коня, ара, и окрута примѣтила, и на двократну опомену не бы се къ дужности своіой обратіо, то трећій путъ да се службе лиши.
УПРАВИТЕЛСТВО ПОШТАНСКО.
27. Надъ овымъ Поштанскимъ заведеніємъ поставля се єдно Надлежателство подъ именомъ 'Управителство Поштанско,' коє ће истимъ заведеніємъ управляти, и надъ ньимъ надзираніє имати, стоєћи подъ налозима Попечителства Внутреньи Дѣла, и относиће се къ овоме онако исто, као и Началничества Окружна, съ коима ће на равномъ степену достоинства быти, и за себе независимо дѣйствовати.
28. Ради лакшега отправляня дужностій свои иматће Управителство Поштанско нуждный Персоналъ, кои ће се засадъ состояти 1) изъ єдногъ Управителя 2) єдногъ кньиговодителя 3) єдногъ Писара 4) єдногъ служителя Канцелларійскогъ. Къ овомъ персоналу додає се іоштъ за сваку главну линію по 1. Постилліонъ; дакле свега 4. кои’ ће єдинственно дужность быти, аманете разносити.
29. У дужности Управителя Поштанскогъ спада: а) старати се и надгледати, да Поште и Мензулане свагда са опредѣленымъ числомъ слугу и коня снабдѣвене буду, и да потребне ствари имаю, као сандуке, урчеве (кожне торбе) и пр. б) Непрестанно у преправности имати при Управителству потребне печатане папире за манипулацію Поштанску нуждне, како бы у случаю поискиваня єдне или друге Поште, незадржано, куда валя, оправити могао. в) Старати се, да се Поштанска зданія у добромъ станю обдржаваю. г) Са помоћу кньиговодителя Инвентаръ свію кодъ Пошта налазећи се реквизита, печатаны папира, и други стварій сачинити, и при Управителству држати. д) Управитель ће рачуне Поштанске пріймати и са кньиговодителѣмъ прегледати, и по истеченію сваке полгодие съ примѣчаніяма своима Попечителству Внутреньи Дѣла подносити. е) Онъ ће сачинявати и кондунте свію нѣму подложны Чиновника, коє ће онъ као и свако друго извѣстіє о поведенію каквогъ Чиновника Попечителству Внутреньи Дѣла подъ своимъ именомъ и печатомъ президіялно подносити.
30. На свакомъ Акту, осимъ президіялнога, кои бы одъ стране Поштанскогъ Управителства као Надлежателства отправляо се, подписиват’ће се съ десне стране Управитель, а съ леве Кньиговодитель, или у отсутствію нѣговомъ Писаръ, у отсутствію пакъ Управителя, место нѣга подписиват’ће десно Кньиговодитель, а лево Писаръ.
31. Да бы се цѣо прегледъ набавкій и издатка за потребе Мензуланске имати могао, нуждно ће быти, да Управителство Поштанско одма у почетку свога послованя набави Инвентаре о цѣломъ станю економическомъ Мензулскомъ, кои ће садржавати сваку и найманю стваръ Мензулску, а осоибито рану за конѣ, и точный описъ свакога коня.
32. Да бы Поштанско заведеніє напредовати могло, то ће садъ у почетку нарочита дужность Управителя быти, да онъ двапутъ у години визитаціє Поштанск по свимъ Мензуланама и Постекспедиціяма чини, да овомъ приликомъ Инвентаре своє са Инвентарима при Мензуланама и Поштама налазећимъ се сравни, и ако бы недостатке какове примѣтіо, такове поправи; и томъ приликомъ и саме Постекспедиторе о дѣловодству поучи, стварь практически покаже, како да раде, и тако ій настави, да они манипулацію лако поняти, и сами после радити могу. Онъ ће свагда после учинѣне визитаціє Попечителству Внутреньи Дѣла извѣстіє давати о станю, у коме є Поште и Мензулане нашао, излажући шта гди недостає, и има ли чіє кривице, и шта є гди къ поболшаню нуждно.
33. Управитель ће дужанъ быти садъ у почетку и све новонаименоване Чиновнике Поштанске или самъ или подъ своимъ надзираніємъ у манипулаціи обучити.
34. Управитель ће све силе своє употребити и на то, како бы Правителству што већа полза одъ Поштанскогъ заведенія приносила се, и како бы то трговини земальской на користь и напредакъ служило.
35. Кньиговодитель Управителства Поштанскогъ дужанъ ће быти поглавито све рачуне Поштанске, кои се Управителству подносили буду, прегледати; и прегледъ цѣлога прихода и расхода годишнѣгъ за Попечителство Внутреньи Дѣла приуготовити.
36. Онъ ће водити Дневникъ о свима набавкама и поискиваняма, за коя се буде или Управительство Попечителству Внутреньи Дѣла, или Началничества Окружна и Поште на главномъ друму Управителству односиле.
37. За олакшати остало дѣло Канцеларійско израђиват’ће онъ и концепте, и у томъ Управителю у помоћи быти, водит’ће дѣловодный Протоколъ, и обдржават’ће надлежный Регистеръ у Архиву. Но онъ ће сва своя израђеня пре преписа подносити Управителю за развидѣніє, и текъ, почемъ овай при концу подпише „да се експедира,“ онда ће се на преписъ давати; єръ како годъ што Управитель за све Попечителству одговара, тако исто и Кньиговодитель Управтелю подъ одговоромъ стои.
38. Писаръ при Управителству Поштанскомъ дужанъ є преписивати, и писма експедирати, а иначе Кньиговодителя у пословима нѣговимъ подпомагати, и оно радити, што кадъ потреба закте.
О МАНИПУЛАЦІИ.
39. Прва линія корренсподрират'ће са другомъ и трећомъ, преко Заєчара и Колара, а са четврткомъ преко Београда. Друга пакъ линія са првомъ преко Заєчара и Смедерева, са четвртомъ преко Београда. Трећа ће са другомъ и првомъ преко Баточине и Ягодине, а са четвртомъ преко Београда и Валѣва; а найпосле четврта линія ће корреспондирати са другима линіяма преко Бруснице и Београда.
40. Єдно ради олакшаня манипулаціє, а друго што све Поштанске Експедиціє подъ посредственнымъ или непосредственнымъ налозима Управителства Поштанскогъ стоє, а међу собомъ су єдна одъ друге независима, опредѣлює се, да свака Поштанска Експедиція писма ньой за прешиляня предана, као и друге за Пошту или Делижансъ опредѣлене ствари непосредственно картира, т. є. у толико различите пакете са особытима назначеніяма завіє и подъ собственнымъ печатомъ найкраћимъ путемъ пошилѣ, како ће свака пошта само свой пакетъ отворити, а остале затворене на опредѣлена места далѣ оправдати.
41. Пакете съ писмама и осталима за Поштанско пошилянѣ назначенима стварма, носит’ће Сурукџеє одъ єдне штаціє до друге, и то ће быти уредно сваке седмице двапутъ.
42. Аманети пакъ, коє ће Постиліони само у мѣста на главнымъ Линіяма налазећа се носити, опавлят'ће се изъ Београда на границу свакогъ месеца двапутъ, а са границе натрагъ у Београдъ онда, кадъ се ови исти Постиліони, незадржаваюћи се ту, истимъ путемъ у Београдъ враћали буду.
43. Аманети ће се за садъ само у места на главнымъ Линіяма отправляти. Зато ако бы ко са союзне Линіє пріймати аманетъ имао, то ће онъ съ найближе на главной Линіи налазеће се Поште самъ пріймити моћи, почемъ одъ исте напредъ о приспѣвшемъ аманету извештенъ буде. Тако ће исто онай, кои бы са союзне Линіє аманетъ какавъ шиляти имао, самъ морати на найближу Пошту на главной Линіи предавати.
44. Како за писма и остале за поштанско пренашанѣ назначене ствари, тако и аманете опредѣлит'ће се време, до кога ће се на Пошту предавати морати; коє ће се тако размѣрити, да за картиранѣ Чиновницыма Поштанскимъ довольно времена до опредѣленога рока за одлазакъ поште остати може.
45. Лица ће се за садъ пренашати као и друге све ствари на коньма, кои ће се онако исто употреблявати, као што се садъ за преносъ иностранны Пошта крозъ Србію употребляваю. Ово ће траяти дотле, докле се путови довольно неоправе, и онда ће се кола за пренос путника и стварій употреблявати.
46. Начинъ пакъ, коимъ ће Чиновницы Поштански при прійманю, прешиляню, предаваню писама, и осталы за Поштанско пренашанѣ назначены стварій, као и аманета и путника, и т. д. поступати, опредѣлит’ће се у особытомъ Наставленію, коє ће се у исто време одъ Попечителства Внутреньи Дѣла ради точнога наблюдаваня издати.
47. Рачуни поштански и мензулски полагат’ће се сваке полгодине и то одъ првога Ноємврія до опоследнѣгъ Априлія, и одъ 1. Маія до последнѣгъ Октомврія.
48. Рачуни ови быт’ће єданъ одъ другогъ оддѣлени, и мораю се по истеченію Априлія и Октомврія месеца приуготовити и заключити тако, да ій Управителство найдалѣ до 20 дана слѣдућегъ месеца пріймити, и одма прегледанѣ ньино предузети може, како да найдалѣ за 2. месеца прегледане Попечителству Внутреньи Дѣла поднесе.
49. Поштански Чиновницы, кои подъ непосредственнымъ налозима Управителство Поштанскогъ стоє, шилят'ће и рачуне поштанске и мензуланске овоме непосредственно, кои пакъ подъ Началничествама Окружнымъ стоє, они ће сачинявати и Началничествама предавати, а ова ће собственнымъ подписима достовѣрности ради исте подкрѣпивши шиляти до назначеногъ рока Управителству Поштанскомъ прегледаня ради.
50. Како ће се речени рачуни водити и полагати, опредѣлено є у особитомъ Наставленію.
51. Поштанско ће заведеніє за прешилянѣ назначены за Пошту старій узимати соразмѣрну таксу, коя є опредѣлена особытымъ прописомъ.
52. Одъ плаћаня таксе ослобођена є само званична међусобна корреспонденція у отечеству поставлѣны мірски и духовни Надлежателства, но такова писма ће морати быти званичнымъ печатомъ и нумеромъ дѣловоднога Протокола снабдѣвена, и предават'ће се и пріймати са Протоколлима на то опредѣленима, за коє ће се форма особито прописати. Осимъ овога ослобођена є одъ изплаћиваня таксе корреспонденція и оны поєдины лица, коя бы по дѣлу званичномъ куда изслана была и извѣстія своя по дужности или Централномъ Правленію или другомъ Надлежателству давала: но у свакомъ случаю увѣреня ради морат’ће ови своє опредѣленіє са Обявленіємъ на то изданымъ надлежной Пошти показати.
53. Одъ корреспонденціє приватне управлѣне на Надлежателства, коя су одъ плаћаня таксе Поштанске ослобођена, узимат’ће Поштанско заведеніє приадаюћу таксу таки при предаваню одъ пошилятеля: као што ће то чинити и у овомъ случаю, кадъ стварь непревазилази найманѣ петъ пута вредность опредѣлене за ню таксе Поштанске.
54. Поштанско заведеніє заводити, држати, и распространявати, припада Правителству са исключителнымъ правомъ тако, да нико другій таково или подобно заведеніє установити и држати неможе, коє бы къ истомъ опредѣленію т. є. пренашаню періодическомъ стварій за Пошту назначены, служило. Овамо неспадаю писма одъ товара, или исправе, коє се разносительима еспапа ради доказателства онога предмета, кои се носи, предаю, коє мораю быти отворене, или подъ званичнымъ печатомъ Ђумрука. Далѣ не спадаю писма и періодическа списанія, коя нису затворена или запечаћена, као ни она сва, коя бы ко по слуги свомъ, или собственомъ отсланику, или иначе по улученой прилици шиляо.
55. Надлежателства Поштанска у смотренію предмета Поштанскогъ сматраю се као и остала Надлежателства Земальска, кои ће се равнымъ начиномъ Указомъ Княжескимъ на званіє своє поставляти. И ньима ће као и осталима Надлежателствама Земальскимъ у званичнымъ ньіовимъ къ извршаваню дужности нужднымъ поступцыма остале власти, Старѣшинства Обштинска, воєнни Комманданти, кадъ бы ова своимъ путемъ рукопомоћь поискала, притећи и припомоћи.
56. У случаю спорномъ, где бы се пытанѣ родило, да ли є Поштанска такса право размѣнрена, да ли є при прійманю и отправляню стварій поступакъ по пропису точно наблюдаванъ, и єсу ли условія прописана точно испунѣна, тужитель жалбу ће свою предати Управителству Поштанскомъ, и ово ће се постарати, найскоріимъ начиномъ стварь извидити и рѣшити, и ако небы рѣшеніє исто на задовольство тужителя испало, моћи ће се противъ тога Попечителству Внутреньи Дѣла тужити, съ коєга рѣшеніємъ задовольити се мора, нити ово выше Судейскомъ изслѣдованію и рѣшенію подлежи. Но у случаю потраживаня накнаде за штету претрплѣну, ако се тимъ путемъ небы задоста учинило, стварь ће се Судейскимъ путемъ изслѣдити и рѣшити по обвезателству, коє є Правителство на себе примило.
57. Поштански новцы, или ствари за потребу Поштанску набавлѣне немогу се подъ заптъ Судейскій узети, нити се на ньи право залоге добити може.
58. Ни саме ствари ради пренашаня заведенію Поштанскомъ предате, докъ су на Пошти, неподлеже запту ни залоги Судейской, коя се текъ онда добыти може, кадъ овоме, на кога гласе, у руке дођу.
59. Тромпету и одѣло Поштанско прописано само у служби Поштанской налазеће се особе носити могу.
60. Поштоношама, Татарима, Постиліонима и самимъ Сурукџіяма дужанъ є свакій безъ разлике на гласъ тромпете или быча съ пута сврнути, ако то безъ очевидне опасности се учинити може.
61. Правителство ємствує за све Поштанскомъ заведенію предане и повѣрене ствари ради пренашаня. Слѣдователно оно ће дужно быти за све, што се изгуби или повреди, было то чрезъ поару или на другій какавъ начинъ, подпуно накнадити. Ово се разумѣва наравно у ономъ случаю, кадъ узрокъ штете никако небреженію пошилятеля или пріємника приписати се не може. За предата писма само препоручена и ештафетално оправлѣна, ако бы се изгубила, одговараю она лица, коима се предаю, или кои ій носе, тако да ће се у случаю таковомъ, ако ій не пронађу, такса пошилятелю повратити, и оштетитель са 10 талира на ползу кассе Поштaнске казнити. За непрепоручена писма, ако се изгубе, долазе чиновницы подъ одговоръ онако, као и за другу примѣћену неуредность у дѣловодству.
62. Но ако бы се и после учинѣне наплате стварь изгублѣна невредима нашла, дужанъ ће быти онай, кому є накнада учинѣна, стварь пріймити, и накнаду натрагъ вратити.
63. Накнада чинит'ће се по вредности на Пошти означеной. И ако бы се штета одъ части учинила, одъ части ће се и накнада дати, кою ће, ако пошилятель или пріємникъ съ ньомъ не бы задоволянъ быо, изслѣдити и опредѣлити рѣшеніє Судейско. Одъ части повређене ствари неће никакво оштећеный одбацыти, и подпуну надежду зактевати моћи, но мора се са стварю и почастномъ накнадомъ задовольити.
64. Са поискиванѣмъ накнаде обратит'ће се оштећеный са прошенiємъ на Управителство Поштанско, и то, за три месеца одъ дана предане ствари на Пошту; и ако с рѣшенiємъ овога не бы задоволянъ быо, тужит'ће се кодъ Попечителства Внутрени Дѣла, коє ако на задовольство нѣгово неиспадне, онда ће тек Судейскимъ путемъ накнаду потражити, са тужбомъ противъ самога Правителства (или кассе Правителствене) даномъ.
65. За ствари, коє путникъ на Поштанскимъ или Мензулскимъ коньма путући узъ-а-се носи, Поштанско заведенiє не ємствує, и зато таковый самъ своме небреженiю нека припише, ако му се што одъ стварiй изгуби, или повреди. Но противъ Поштанскогъ или Мензулскогъ Чиновника или служителя, ако бы од стране нѣгове злу намѣру и крайнѣ небреженiє доказати могао, ради накнаде тужбу Поштанскомъ заведенiю предати, или ако му се тымъ путемъ задоста неучини, и путемъ Судейскимъ противъ таквога поступити, путъ му отворенъ остає.
66. За аманете само оне ємствує Поштанско заведенiє кои се као аманети за делижансъ предавали буду, а никако за оне, коє бы пошилятель у писма или друге завитке, нe явивши пошти, ставляо, ма колике вредности исте ствари быле.
У Београду 15. Октобра 1843. године. (М. П.)
Александеръ Карађорђевићъ, с. р. Князъ Србскій.
Вице-Предсѣдатель Совѣта, Кавалѣръ, Стоянъ Симићъ с. р.
Главный Секретаръ Совѣта, Подполковникъ, Кавалѣръ, Стефанъ Марковићъ с. р.
Дужности Представника и Попечителства Иностранны Дѣла одправляюћій Директоръ Княжеске и Попечителства иностранны дѣла канцеларіє, Кавалѣръ, Алекса Янковићъ с. р.
|
