motorista 57 klasa
Prijatelj foruma
poručnik korvete
 Offline
Gender: 
Posts: 3 079
Да ли ћемо још коме сметати зато што смо своји?
|
 |
« Reply #976 on: August 08, 2015, 07:51:20 am » |
|
Da li je to ovaj gospodin:
Miloje Pavlović
Rođen je 28. novembra 1887. godine u selu Gornje Jarušice, kod Rače Kragujevačke. Osnovnu školu je završio u rodnom selu, gimnaziju u Kragujevcu, a Filozofski (1912) i Pravni fakultet (1925) na Univerzitetu u Beogradu.
Učesnik je balkanskih ratova, kao podoficir, i Prvog svetskog rata, kao oficir. Za pokazanu hrabrost, odlikovan je Ordenom belog orla s mačevima i Zlatnom medaljom za hrabrost. U Jugoslovenskoj kraljevskoj vojsci imao je čin rezervnog konjičkog potpukovnika.
Od 1913. do 1929. godine službovao je u Kragujevcu, kao suplent, profesor i direktor Prve muške gimnazije. Zatim je bio direktor gimnazije u Valjevu, a od 1932. direktor Ženske učiteljske škole u Kragujevcu.
Miloje Pavlović je bio istaknuti i ugledni društveni radnik, bio je dugogodišnji starešina Sokolske župe Kragujevac, predsednik Narodnog univerziteta u Kragujevcu, Francuskog kluba i drugih organizacija. U vreme šestojanuarske diktature generala Petra Živkovića, 1929. godine, Narodni univerzitet je morao da obustavi rad, a Pavlović je premešten u Valjevo. Bio je predsednik Odbora za podizanje spomenika palim Šumadincima, član Uprave rezervnih oficira i drugih društvenih organizacija. Vrlo aktivno je sarađivao u časopisima: „Misao“, „Venac“, „Glasnik profesorskog društva“, „Vojni vesnik“, „Učiteljska iskra“, „Književni sever“, a uređivao je i list „Polet“. Povremeno je sarađivao i u drugim časopisima.
Bio je istaknuti intelektualac velikog obrazovanja i bogate kulture, poznavalac četiri strana jezika. Na svojim profesionalnim dužnostima, u društvenom radu i u svojoj sredini bio je poznat kao dosledan demokrat i veliki rodoljub, dostojanstven, ponosan, hrabar i skroman čovek. Svojom ličnošćeu, stavovima i delima vršio je snažan uticaj na generacije svojih učenika. Njegova demokratska shvatanja su doprinela da za sve vreme, a naročito od 1930. do 1941. godine, u Učiteljskoj školi u kojoj je bio direktor, preovladaju demokratska shvatanja.
Pavlović se eksponirao kao rodoljub i antifašist. Govorio je na protestnim zborovima, 25 i 27. marta 1941. godine, protiv pristupanja Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu.
Uhapšen je s više od 7.000 građana i školske omladine Kragujevca, 20. oktobra 1941. godine. Njega su priključili ostalim uhapšenim građanima, koji su bili smešteni u topovske šupe. Tu je, sa ostalim građanima, među kojima je bilo profesora i đaka njegove i drugih škola, proveo dan i noć.
Okupator je nastojao da Miloja, kao uglednu ličnost, pridobije za saradnju. Na strelištu su mu ponudili da se izdvoji iz stroja đaka i građana osuđenih za streljane. Ponudu je odbio, rekavši im da je njegovo mesto u stroju, i da želi do kraja da deli sudbinu svojih đaka. Sa svojim đacima, profesorima i ostalim građanima Kragujevca, streljan je, 21. oktobra 1941. godine.
Ukazom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 27. novembra 1953. godine, proglašen je za narodnog heroja.
|
