105. авијацијски пук и 251. ловачко-бомбардерска авијацијска ескадрила

[Adler]

Историјат и  развојни пут 251. авијацијске ескадриле је тешко  одвојити од историјата  105. авијацијског пука (ап). 105.ап деценијама је био “алфа и омега” школовања југословенских пилота, али нажалост његову традицију до последње реформе Војске Србије настављала је само 251. авијацијска ескадрила. Игром случаја 105. авијацијски пук је као формацијска јединица тадашњег ЈРВ заживео управо на месту где је до "гашења" базирала 251. ескадрила, у Ковину.

105. авијацијски пук, настао је из 3. ваздухопловног школског пука (јуришног) намењеног за обуку јуришника, који је на основу наређења из августа 1945. године формиран 20. децембра 1946. године.  Место базирања био је Ковин, војна пошта ВП 28564 мт., а сам пук налазио се у саставу Ваздухопловног војног учлилшта (ВВУ). Пук је настао издвајањем једне ескадриле из састава 2. школског пука (прелетела из Ечке) и препотчињавањем неких авиона из 1. пука, са аеродрома Панчево. У саставу пука у периоду 1946-1947. године били су авиони типа Харвард, Тајгер Мот, Харикен Мк IV РП  да би касније, током 1947.године у пук стигли и совјетски јуришници Ил-2, УИл-2 Штурмовик, као и школски авиони По-2, Ут-2/Ут-2м. Пук је имао две ескадриле да би 1948. године био сведен на свега једну ескадрилу.

У склопу велике пренумерације изведене у целој Југословенској армији, 3. школски пук је 1948. године преименован у 105. ваздухопловни школски (јуришни) пук са новом војном поштом – ВП 6537. Пук је базирао у Ковину до 1949.године, затим са осталим јединицама ВВУ 1949. године прелази у Мостар. Крајем 1950. године пук је обновљен у Титограду, као школски пук опремљен авионима Аеро-2Ц. Касније су у овом пуку сконцентрисани сви авиони Аеро-2 из састава школских јединица, па је пук на инвентару понекад имао и преко 100 авиона овог типа свих верзија. Уобичајен број расположивих Аеро-2 у времену 1954-1956.године, кретао се око 50-70 комада. У току педесетих година, како се мењала организација школства ЈРВ, пук је био у саставу Школе активних официра авијације (ШАОА), Ваздухопловне војне академије (ВВА) и Летачког школског центра (ЛШЦ). У периоду 1956- 1960. године постојао је под називом Друга пилотска школа. Наређење за преформацију издато је 30. јуна 1956. године са роком преформирања до 1. октобра 1956.године. Ова школа, поред редовног школовања, почела је и са селекцијом и обуком резервних пилота.

Наређењем од 18. августа 1960. године, наређено је даље преформирање школе у 105. ваздухопловни наставни пук (клипни), и то са командом и две ескадриле у Титограду и са једном у Мостару. Ова ескадрила преостала је од расформиране 1. пилотске школе-ранијег 104. (1.) школског пука. Тако је 105. пук остао једина преостала јединица из оригиналне формације ВВУ из првог послератног периода. Заједно са 185. (млазним) пуком из Пуле, улази у састав новоформиране Ваздухопловне војне академије (ВВА).

У периоду шездесетих година долази до пренаоружавања пука и то авионима типа Соко 522 и Аеро-3. Из наоружања су повучени типови Утва 213 и Аеро-2. Ови последњи су у формацији од 21 авиона 1960.године учествовали на великим ваздухопловним митинзима у Лесковцу и Београду.

Потом, новембра 1961. године наређено је пребазирање свих делова пука у Земуник (Задар), а ескадриле из састава пука бивају пренумерисане априла 1961. године. Тако су прва, друга и трећа ескадрила постале 463./464./465. ескадрила лаке борбене авијације.

У наоружању пука у овом периоду, тачније до 1966. године били су: авиони Аеро-3 (једна ескадрила) и Соко 522 (две ескадриле), као и поједини авиони типа Курир за одржавање везе.  Први серијски авиони типа Галеб испоручени су овом пуку средином јануара 1966. године, а испоруке су настављене до средине 1967.године, када је укупно испоручено преко педесет нових Галебова за овај пук. Њима су пренаоружане две ескадриле 105. школског пука у Земунику, које су добиле нове називе: 249. и 251. ловачко-бомбардерска ескадрила. Тако је овај пук постао први пук наоружан са првим домаћим серијским млазњаком. Авиони типа 522 изашли су из пука, а тип Аеро-3 је остао у трећој ескадрили. Током седамдесетих и осамдесетих година у две “млазне” ескадриле 105. пука вршена је основна летачка обука будућих пилота, док је трећа служила за селекцију кандидата за пилоте и у њој су се налазили старији и искуснији пилоти, као и пилоти акро-групе, која је од почетка седамдесетих установљена са четири бело-црвена Галеба. Током 1974. године 105. пук је добио пет бело-црвено обојених Јастребова за попуну акро-групе, која је дотада имала четири Галеба.

Због специфичности улоге и места базирања, пук је од средине шездесетих имао одељење које је у свом саставу имало по неколико хеликоптера и транспортних авиона. Тако су у периоду 1966.-1970.године у 105. пуку били по један хеликоптер С-55, транспортни авион Ил-14, и ДХ-104 Дове. Од 1970.године у овом одељењу налазе се уместо претходних летелица по један хеликоптер Ми-2 и авион Ц-47. Од касних седамдесетих година пук има само један Ан-2 и обично један до два хеликоптера СА-341 Газела.

По преласку на тип Галеб авиони Аеро-3, сконцентрисани су у једну ескадрилу која је служила за селективно летење и< то до краја шездесетих година. За ову сврху у 1968. години набављени су,  и нешто касније уврштени у пук чехословачки двоседи за обуку типа Злин 526Ф. Они су коришћени у 3. ескадрили 105. пука до 1980.године, а три акробатска Злина задржана су све до 1988. године. Од 1980. године, у састав РВ улази Утва 75 и то прво у 105. пук ВВА. Контигент ових авиона су заједно са авионима Злин формирали 333. ескадрилу где су се заиста одвијали први летачки кораци будућих пилота, да би убрзо заменом Злинова постале основни авион за селективну обуку пилота. У овој ескадрили такође су вршена и различита курсирања као и други наменски задаци.

Од краја 1987. године започела је преобука 249. ескадриле на нови школско-борбени авион типа Галеб Г-4. Ескадрила је следеће године попуњена авионима, који су потпуно нови стизали из фабрике Соко у Мостару. Од јесени 1989. године и акро-група која се налазила при 333. ескадрили започела је преобуку на тип Г-4. У следећој, 1990. године на ваздушним приредбама широм Југославије, акро-група је заменила жуте Јастребове са седам Г-4 обојених у боје југословенске тробојке, које су тада добиле и назив Летеће звезде.

Сам пук и 249.ескадрила  званично су расформирани почетком априла 1992.године.

Историјат 251. ескадриле

Формирана 1966. године у оквиру 105.ашп у Земунику, пренаоружањем 46(4). елаба која је дотада летела на типу Аеро-3 (ВП 6537-2). Током целог мирнодопског живота на аеродрому Земуник била је наоружана са авионом типа Галеб Г-2, где је кроз почетну и основну летачку обуку школовала будуће пилоте, а то је обухватало акробатско, навигацијско и групно летење. Проводила је и летачки део  курсева наставника летења по свим профилима обуке на земљи и у ваздуху укључујући и  групно летење ноћу и у облацима, гађање, ракетирање и бомбардовање дању и ноћу, уз потпуно методско оспособљавање слушалаца.

Фебруара 1992.године пребазира на Голубовце где улази у састав 172.лбап, у саставу Војске Југославије. Из времена борбених дејстава носи назив и ознаку Пуме. У овој ескадрили били су сконцентрисани сви оперативни Галеб Г-2 и шест наставних јастребова (НЈ-21) током деведесетих година, и на њима се вршила почетна и основна обука у летењу на млазним авионима.

Почетна обука и селекција вршила се и у 333. ескадрили на 30-так авиона Утва-75. Ова ескадрила поново је своје активности почела октобра 1992. године на аеродрому Ковин са истом наменом, опремљена типом Утва-75, који су и раније служили за ту сврху. Била је у саставу одељења авијације РВ и ПВО.

У складу са реорганизацијом ваздухопловства преформирана је крајем августа 1994. године у 3. авијацијско одељење 251.лбае/172.абр, не мењајући место базирања. Укидањем 333. ескадриле, у састав 251.лбае улазе и авиони Утва 75 (В-53), и то као 3. авијацијско одељење у Ковину.

У периоду после рата 1999. године у овој ескадрили се и даље врши селективно летење и почетна пилотска обука за потребе ратног ваздухопловства, а након повлачења легендарног галеба из наоружања целокупна 251.лбае прелази на а. Ковин и лети на клипној авијацији, са просечним годишњим наставничким налетом од 1000 сати.

Након издвајања Црне Горе из заједничке државе, у оквиру реформе Војске Србије, 251.лбае крајем 2006. године улази у састав 204. авијацијске базе (данашња 204. ваздухопловна бригада).

Ескадрила је укинута 2007. и део људства и авиона улази у састав 252. школско-тренажне авијацијске ескадриле на аеродрому Батајница.

Текст је прилгођени историјат јединице са угашеног сајта ескадриле.