Izbor novog aviona za V i PVO Srbije

[pvanja]

@trpe grozni

Podrazumevao sam da bi Srbija morala da bude clanica NATO-a da bi mogla da pruza ovu uslugu. Samo sam napomenuo da joj geografska pozicija dosta olaksava ovaj posao uz uslov da se nabavi odgovarajuci hardwer i da se pristupi NATO-u.

@kljun

F-16 bi mogao da udje u obzir kada bi usli u NATO u suprotom sobzirom da politiku SAD-a mogli bi lako da dodjemo u situaciju da ostanemo bez rezervnih delova zbog neke trenutne politicke igrarije.

Bolje je da ostanemo bez rezervnih delova jer nemamo para da ih kupimo (kao sad)

[trpe grozni]

I opet nista od Makedonije, jer tesko da cemo mi uci u NATO pored Grcke... srecom
@Kljun
Avion je dobar, ali ako sanjamo, ondak sanjajmo do kraja.

[Kljun]

Pa jeste ako sanjamo i ja bih voleo MiG 35, lutka lepa i poprilicno dobro modernizovan. S tim sto u toj varijanti ne bi trebalo bacati pare na motore s vektorskim potiskom, pretpostavljam da su skuplji.

@ pvanja
Pa ako gledas to kako ce njima da se nakrivi, svejedno je, secas se da smo 90-ih bili bez svega iako nije njihova oprema bila u pitanju, a braca Rusi nista, boli ih za nas. tako da u tom slucaju svejedno je ciji avion imamo .

[Bane]

Od koga si cuo , pretpostavljam da ne mozes da nam kazes , ali jer mozes da budes konkretniji o kojim je letelicama rec ?

Mislim da u ovom trenutku niko ne pominje letelice. Kinezi su ponudili ceo aranžman, sa dosta zanimljivim offsetom. Kako to običaj biva, sve će se završiti sa firmom sa kojom se može najviše dogovarati. Ovo su veliki poslovi, sa velikim brojkama, gde svako traži svoje mesto. Dovoljno je pogledati šta se desilo u Sloveniji sa Patrijom.

[Bane]

Bolje je da ostanemo bez rezervnih delova jer nemamo para da ih kupimo (kao sad)

Zato se i traže dobri offset aranžmani. Svi su naučili lekciju od Irana i F-14.

[pvanja]

@ pvanja
Pa ako gledas to kako ce njima da se nakrivi, svejedno je, secas se da smo 90-ih bili bez svega iako nije njihova oprema bila u pitanju, a braca Rusi nista, boli ih za nas. tako da u tom slucaju svejedno je ciji avion imamo .

Pa nisu rusi krivi sto mi nismo hteli da tamo posle Dejtona `95  izvadimo kres i kupio sta nam treba (a napravljen je bio lep plan nabavke samo smo mi sve to hteli da platimo preko ruskog duga a mislim da su rusi hteli i malo para).
Nema ni kod babe dzabe
Veruj mi da tada ne bi bilo `99 bilo bi igrarija ali ne bi se bas tako otvoreno kao sto su nastubili pogotovu sto su ocekivali da ce poso brzo i lako da zavrse.

[Kljun]

Ja ipak mislim da su ameri imali veliki udeo u tome da mi nikako ne nabavimo nista od tog aranzmana sa rusima posle Dejtona. Znam za tu pricu oko toga , tad je i Pavel Gracov dolazio u BGD, ali i to je deo specijalnog rata, onemoguciti neprijatelja da se dobro pripremi, opremi itd.

[Djole fulcrum]

Sa jedne strane sam čak čuo da su nam i Kinezi ponudili dosta dobar aranžman u slučaju da se odlučimo za njihove avione.

Mozda nude neku verziju J-10.

[pvanja]

Ja ipak mislim da su ameri imali veliki udeo u tome da mi nikako ne nabavimo nista od tog aranzmana sa rusima posle Dejtona. Znam za tu pricu oko toga , tad je i Pavel Gracov dolazio u BGD, ali i to je deo specijalnog rata, onemoguciti neprijatelja da se dobro pripremi, opremi itd.

Ni ja nesumljam da su se ameri trudili da od toga nebude nista ali mogli smo i mi malo vise da se potrudimo da od toga bude nesto.

Inace iz cele te price smo kupili kasnije ove prenosne rakete Silo.

[ZastavnikDjemo]

Sa jedne strane sam čak čuo da su nam i Kinezi ponudili dosta dobar aranžman u slučaju da se odlučimo za njihove avione.

Mozda nude neku verziju J-10.

Kakav crni J-10? 
J-10 se ne može izvesti bez odobrenja Rusije, a znajući njih, teško da bi to prošlo.

[dexy]

Može se izvesti bez odobrenja Rusije, nedavno je učestvovao na tenderu koji je dobio MiG u Mjanmaru. A potpisali su ugovor sa Pakistanom o prodaji određenog broja ovih aviona.

[dexy]

05.03.2010.

INTERVJU: Brigadni general Ranko Živak, komandant Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane

Srbija bira borbene avione

Već je upućen zahtev za informacijama prema proizvođačima aviona četvrte i pete generacije, od F-16 i F-18, preko „gripena”, do „suhoja” i „miga 29”, „eurofajtera”, „rafala”...

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Komandant Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije brigadni general Ranko Živak (45) dugo je bio instruktor letenja i opitni pilot. Leteo je na svim tipovima domaćih vazduhoplova. Iako mu je po današnjoj funkciji u opisu posla da uglavnom radi u kancelariji, ne libi se da uđe u kokpit aviona. „Nažalost, zbog velikih obaveza, vrlo malo vremena mogu da posvetim letenju. Letenje je moja profesija, ali iznad svega ljubav i zadovoljstvo. Sada ima mlađih pilota koji treba da dobiju nalet.Letim kad nađem vremena, na zadacima izviđanja, kontrole i trenaže”, kaže general Živak.

Koliko vojnih aviona i helikoptera danas ima Vojska Srbije, jer se povremeno moglo čuti ocena da više aviona čeka remont nego što leti?

Trenutno imamo nešto više od 110 vazduhoplova. Od tog broja „u resursu” jeoko 70 odsto aviona i helikoptera, a ostatak je u procesu obnove resursa, što saradnjom sa ino-partnerima i zavodima, što u Remontnom zavodu „Moma Stanojlović”. Bitno jeda čitaoci shvate i razlikuju pojam resursa aviona ili helikoptera i pojam ispravnost. Resurs je maksimalni odobreni vek upotrebe po dva parametra – koliko godina vazduhoplov sme da se koristi, ali ikoliko je sati leteo. Recimo, 30 godina i 5.000 sati naleta. Ako to dostigne, onda mora ili da se izbaci iz upotrebe ili da se uradi opšta opravka i da se na propisani način produži taj vek.Ispravnost je nešto što se menja na dnevnom nivou.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Kojiavioni i helikopteri, dugoročno gledano, imaju perspektivu, sa ili bez remonta?

Jedino avioni za početnu obuku „utve 75”, gledano dugoročno, nemaju perspektivu, zameniće ih „laste 95”.Avioni G–4 i helikopteri „gazela” imaju dobru osnovu za modernizaciju.Ostali vazduhoplovi, koji će biti u upotrebi do 2018–2020. godine, jesu „migovi 29”, transportni helikopteri „Mi-8”, dva transportna aviona „An-26” do 2015. godine. „Orlovi” i G–4 će biti zadržani, njihov „vek upotrebe” jeste istekao 70-80 odsto, ali pošto raspolažu s dosta časovnog resursa-naleta moguće je produžiti njihov vek upotrebe i posle 2020. godine. Reč je o avionima domaće proizvodnje za koje posedujemo konstrukcionu dokumentaciju i remontne kapacitete. Dva helikoptera Mi-17 su u procesu remonta sa stranim partnerom, i do sredine ove godine bi trebalo da budu gotovi. I „Mi-8” su na remontu. Međutim, borbeni helikopteri, „Mi-24”, još su u fazi čekanja na remont.Težište je na remontu transportnih helikoptera, jer je sada upravo transportprioritet, odnosno svakodnevna upotreba ovih letelica kako za potrebe VS, tako i u misijama pomoći civilnom stanovništvu.

Kakva je sudbina lovačkih aviona „mig 21” koji su već decenijama u našem vazduhoplovstvu?

„Migovima 21” isteći će vek upotrebe za dve-tri godine. Zato ozbiljno razmatramo nabavku višenamenskog borbenog aviona koji bi trebalo da ih zameni. Tim iz Ministarstva odbrane i VS će tokom ove godine imati zadatak da analizira prihvatljive avione. Već je upućen zahtev za informacijama prema šest ili sedam proizvođača aviona četvrte i pete generacije, od F-16 i F-18, preko „gripena”, do „suhoja” i „miga 29”, „eurofajtera”, „rafala”... Analizu rezultata ćemo predstaviti početkom iduće godine, a država će doneti odluku.Radi se o vrlo krupnom projektu, koji zahteva posebne modalitete ugovaranja.

Koliko bi takvih aviona, imajući u vidu vojnu procenu, ali i mogućnosti države, trebalo Srbiji?

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Srbiji treba najmanje jedna eskadrila savremenih višenamenskih borbenih aviona – 12 do 14 aviona. Međutim, naši proračuni govore da bi za ozbiljnu sposobnost, shodno zadacima koje imamo i mogućoj upotrebi, bilo potrebno od 20 do 24 aviona.

Koliko prosečno časova naleta imaju srpski vojni piloti?

Prosečni broj časova naleta zadržao se na nivou prethodne godine – od 20 do 45 sati. Prosek je 25-30 sati po pilotu. Cilj u srednjoročnom periodu jeste nalet od 80 do 120 sati. Propisano je da pilot dostigne najviši nivo osposobljenosti u periodu od osam godina posle diplomiranja. U tom periodu, mora imati solidan godišnji nalet, da bi posle osam godina bio u punoj snazi, sposoban da pruži maksimum, kako svojih mogućnosti tako i borbenih sposobnosti i perfomansi aviona, odnosno helikoptera.

Da li je nekim dokumentom definisano koliko akrobatski piloti moraju imati naleta, naročito pred aeromiting?

Prema važećem metodskom uputstvu, koje se odnosi na avione koje danas koristimo i kojeg se strogo pridržavamo kad planiramo obuku, tačno je definisano koliko je sati naleta propisano za akrobatsko letenje. Recimo, da bi se dobilo osposobljenje za akrobatsko letenje na malim i srednjim visinama na „orlu” i G-4, pilot mora imati 20 letova, odnosno sedam sati i deset minuta naleta.Naravno da početnik ne može za to vreme da se osposobi za akrobacije, ali je za ljude koji imaju 1.000 sati naleta to sasvim dovoljno. Pred svaki aeromiting se prolazi kroz ovaj program, pri čemu pilot mora biti u trenaži za letenje po ostalim elementima.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Da li će i kada biti postavljen radar na Kopaoniku?

To je sigurno jedna od najboljih pozicija na Balkanu sa aspekta kontrole vazdušnog prostora. Položaj je dat na korišćenje Agenciji za kontrolu letenja i oni su postavili i kupolu, jedino nije došlo do postavljanja radara. To je sad više pitanje političke volje i još nije rešeno, iako bi bilo korisno svima. Reč je o kontroli letenja koja je neophodna za bezbedan vazdušni saobraćaj u ovom regionu sveta i u nadležnosti je oblasne kontrole letenja Beograd.

Školski avion „lasta 95” je predstavljen u javnosti pre skoro godinu dana, kada će prvi avioni biti isporučeni vojsci?

Prototip „laste 95” je u završnoj fazi ispitivanja i stvorili su se uslovi da se u „Utvi” planira proizvodnja – ugovor između „Utve” i MO je već potpisan. Na Glavnom vojnotehničkom savetu usvojeno je da se krajem 2010. isporuče prva četiri aviona, a da se u naredne dve godine isporuči ostatak aviona.

Da li će V i PVO preuzeti avione G–4 iz Crne Gore i „orlove” iz BiH?

Navedeni avioni su proizvodi domaće industrije i pameti, a možemo ih relativno brzo remontovati i produžiti im resurs za narednih 10 do 15 godina. Tobi nam dalo stabilno jezgro domaćeg vazduhoplovstva, gde smo relativno autonomni u smislu mogućnosti održavanja.Razgovori se vode na nivou ministarstva odbrane i mi očekujemo da će se završiti uspešno. Nadamo se da će se pronaći obostrani – zajednički interes.

Milan Galović – Tereza Bojković


Izvor: Politika

[Dreadnought]

Novi borbeni avioni Srbije na – lizing


Mađari i Česi nabavili „gripene”,
 Poljaci F-16 a Austrijanci „eurofajtere”.
– „Bilo šta, samo da je novo”, kažu u V i PVO
 
_{Poslednjih godina Šveđani su sa „gripenom”
napravili značajan prodor na tržištu (Foto AFP)}
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Srbija je, obaveštavanjem vodećih svetskih proizvođača, započela proces izbora višenamenskog borbenog aviona koji će zameniti „migove 21” kojima uskoro ističe „rok upotrebe”. To je tema koja, kako je nedavno izjavio direktor VBA Svetko Kovač, privlači posebnu pažnju obaveštajnih službi. Da li je nabavka novog borbenog aviona, odnosno izbor države proizvođača, pre svega političko pitanje?

Igor Salinger, novinar i saradnik domaćih i međunarodnih specijalizovanih časopisa o avijaciji, kaže da bi bilo idealno da je to samo tehničko pitanje i pitanje toga šta treba avijaciji, ali da takva situacija ne postoji u svetu. Od SAD preko Rusije do malih zemalja poput Srbije, uvek je to političko pitanje, ocenjuje on.

Mnogi sumnjaju da Srbija ima novca, mada su mnoge istočnoevropske države nabavile nove avione. O kojim sumama je reč i može li se plaćati u dužem vremenskom periodu? Prema Salingerovim rečima, avioni se više ne kupuju isplatom odjednom. On dodaje da je najprihvatljivije ono što su uradile zemlje poput Češke i Mađarske – kupovina aviona na lizing, gde letelice ne postaju vlasništvo države sve do kraja tog aranžmana koji traje desetak godina.

– Pravo je pitanje da li je srpska ekonomija dovoljno jaka da postigne takav ugovor i da ga realizuje. To mora da bude vanbudžetska nabavka. Oko milijardu evra je neki minimalni iznos za kontingent od 12 do 14 novih savremenih borbenih aviona. U paket ulazi i obuka, simulatori, komplet tehnike, instruktaža... U idealnoj varijanti, prvo će doći dvosedi za preobuku pilota – objašnjava Salinger na primeru Saabovog „gripena” dok je „eurofajter” mnogo skuplji.

Kako kaže Danijel Šunter, urednik „Evroatlantske revije”, danas se prilikom nabavka kapitalne vojne opreme ne gleda samo njena cena i politička dimenzija već i ofset aranžmani, odnosno koliko je država prodavac spremna da se obaveže da investira u privredu države kupca.

– Mađarska je tako od Švedske nabavila 14 višenamenskih borbenih aviona „gripen”. Avioni su iznajmljeni kroz lizing na period od deset godina, posle čega će biti kupljeni. Za uzvrat u proizvodne pogone i investicije u Mađarsku uložili su švedski „Elektroluks”, „Erikson” i „Semeks”. Poljaci su za 3,5 milijardi dolara nabavili američke F-16, a kroz ofset aranžman obezbeđene su američke investicije. Uloženo je u modernizaciju poljskog vazduhoplovnog instituta, Poljaci danas proizvode komponente za američku „cesnu”, sklapaju mlazne motore i delove za američki „pret end vitni” i postaju servisni centar za avione F-16 – navodi Šunter.

Neutralna Švajcarska kupila je američke F/A-18, Austrijanci su se opredelili za „eurofajter”, Poljaci za F-16, a Česi i Mađari za „gripene”. Hrvatska, Rumunija i Bugarska zbog nedostatka novca još nisu donele konačnu odluku koje će avione kupiti. U njihovim medijima kao moguće opcije najčešće se spominju „gripen”, „eurofajter” ili F-16, kaže Šunter. Aleksandar Radić, vojni analitičar, kaže da je u pomenutim državama u toku procedura izbora. Sve tri zemlje bi htele da uzmu zapadnu tehnologiju, ali je prerano procenjivati koji će avion na kraju uzeti. Ako se pokolebaju zbog novca, nudi im se kao rezervna opcija da uzmu polovne avione. A tu je dominantan F-16.

– Jedini realni način mehanizma plaćanja koji možemo da priuštimo jeste industrijska saradnja. Potpuno je jasno da ako neka zemlja želi da ima što bolje odnose sa Evropskom unijom da će onda tražiti i ekonomsko i političko partnerstvo sa EU i da to onda može da utiče na njenu odluku koji će avion izabrati. Ne mora da bude tako, ali ne bi bilo iznenađenje – kaže Radić.

Grubo rečeno, cene aviona se kreću od 50 do 60, pa preko 100 miliona evra po komadu.

Da li je realno da Srbija kao članica Partnerstva za mir nabavi ruske avione? Postoji li neka država NATO koja je kupila ruske avione?

– Niko ne uslovljava članice Partnerstva za mir pa ni članice NATO-a čiju će vojnu opremu kupovati. Svaka država odlučuje u skladu sa svojim političkim i ekonomskim interesima kao i finansijskim mogućnostima da li će, šta i od koga kupovati – naglašava Šunter.

Prema Radićevim rečima, u ovom trenutku, u sistemu PVO NATO su „migovi 29” iz Poljske, iz Mađarske, Bugarske, „migovi 21” iz Rumunije i Hrvatske. Međutim, to su avioni kupljeni u vreme Varšavskog pakta i nema nagoveštaja da bi se neka zemlja koja je već članica NATO odlučila da u nekoj novoj nabavci uzme avion koji je proizveden u Rusiji.

Salinger kaže da nebom iznad pribaltičkih država, koje nemaju svoju avijaciju, bez ikakvih problema patroliraju i „migovi 29” Poljske kao članice NATO-a. Imaju sve uređaje koji im omogućavaju kompatibilnost sa NATO avionima, odnosno „avaks” da navodi poljski „mig 29”. Njegov lični utisak je da bi mnogi u VS sa tehničke strane voleli da vide ruske avione ovde. Ipak, većina vazduhoplovaca se slaže sa geslom „dajte nam bilo šta, samo da je novo”.

Tereza Bojković
Izvor: Politika

[janezek67]

Moram da napišem nešto oko izbora avijona za Srbiju a time ne mislim veđati nikoga.

Činjenica je, da posle raspada Juge nijedna država na tom prostoru nema dovoljno razvijene privrede da si nabavi neko solidno avijaciju. Možda je tu bila u najboljoj poziciji Slovenija, a i ona nema lovačke avijacije.

Ono što vidim da ima Srbija sada najviše problema je nedostatak srednjih helikoptera. Kod lovačke avijacije ide nekako - barem za air policing ima dovoljno migova 21, a tu su još 4 miga 29. Jurišnika ima čak i previše.

Šta uraditi:
1. Srbija sigurno treba barem oko 16 helikoptera mi -17, da zameni več gotovo neupotrebljive mi 8.
2. Za školsku avijaciju treba kupiti oko 16 Lasta 95, ako su tu problemi, kupiti Zlinove.
3. Orlove upotrevljavati, dok idu, možda uraditi samo koji remont, da se održavaju u vazduhu - modernizacija nema svrhe.
4. Galebovi G4 - po mome se i tu ne izplati modernizacija - Srbija nema kapacitete za izradu novih avijona te klase, a nema ni kapacitete za vlastitu izradu elektronike - i tu bi održavao avijone, dok to ide.
5. Umjesto G4 nabavio bi avijone klase Super Tucano - tu bi išao u kooperaciju sa Brazilcima - izradu sklopova, remont i sestavljanje avijona u zemlji. Čas letenja bi bio jeftiniji, a i borbena upotreba protiv potencialnih neprijatelja Srbije bi bila sasvim zadovoljavajuča.
6. Za air policing - tu bi uzeo još nekoliko migova 29 - jedna varianta je i RV Mađarske, koje jih izbacuju iz uporebe. RV Srbije treva barem 8 avijona od toga 2 dvoseda. Realna brojka bi bila oko 16 avijona.

[pvanja]

@janezek67

Srbi je jeftinije da zadrze G-4 i da ih modernizuju jer dobiaju i jurisnik i skolski malzni avion a ima zanje i ljudstvo da ih odrzava a jeftini su za letenje i odrzavanje. Posto ce Srbija i dalje da skoluje svoje pilote onda im je ovakav avion neophodan.

Laste su za pocetnu obuku i domaci je proizvod sa potencijalom za izvoz (osim Iraka).

Ono sto Srbiji treba sto pre je moderan visenamenski avion ali ja licno mislim da sada nije momenat za kupovinu.

Prvo jer namamo dovoljno para a drugo da se iskristalise malo sitacija jer se pojavljuju avioni 5 generacije pa zasto onda kupovati avion 4 generacije.
Najbolje resenje je po meni ovo sto i janezek predlaze je dokupiti i modernizovati postojece migove mozda cak i ne uzeti mig-35 vec probradi neke polovne u dobrom stanju remont + modernizacija (u visenamenski) jos nekih 8 komada da se popuni eskadrila 29-tki i tako gurati dok se neobezbede neki ozbilni novci za ozbiljan avion. To sve moze da se zavrsi za nekih 50-70 miliona i da se time odgodi kupovina novih avina za 6-7 godina.

Pa onda ako bude pameti i para da se pazari neki avion 5 generacije.

Licno mislim da bi trebalo uzeti barem 14 aviona a idelano 20 aviona 5 gneracije. Ne sve odjedanmput iz recimo dve ture sa razmakom od nekoliko godina. Mislim da bi trebalo uzeti 50-50% jednoseda i dvoseda.