Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?

[milan55]

Fazan, predpostavljam da zivis u USa kad tako potenciras elektro aute. No neka ti bude. to o autima koji sami voze a da ne pricam o zrakoplovima bez pilota, cak i da radi moze mozda na krace ture ali pitanje povjerenja putnika da sednu u to? Da u USa i Kanadi se ne moras prijaviti gdje stanujes i nema ID  karte ali ako imas vozacku moras. a velika su prostranstva pa skoro svako ima vozacku. Tako i to sto navodis oko glasanja. Koliko god napravili elektro auta drama je sada a i u buduce gdje ih puniti. Zaboravi Norvesku koja prodaje dvostruki moral, puna je elektro auta i struje iz hidroelektrana ali svoj standard zahvaljuje prodaji fosilnih goriva. Jos je vrijeme voznje el. autom jako limitirano a vrijeme punjenja dugo, plus problem nedovoljno mjesta za punjenje. Tu i tamo poneki. Probali iz CH za Italiju i nisu daleko stigli. Prijatelj sa hibridnim se hvali za koliko je stigao Pariz-Zagreb a na kraju priznaje da je putem tankao gorivo?
Nisam ja rob PR-Pr cak sam i razmisljao da predjem na el auto, ali problem gdje da punim. Kupio sam novo izgradjeni stan u kuci , nas 14 stanara sa podzemnom garazom i predvidjenom mogucnoscu da se ugrade el. punjaci ali nitko od stanara nece ni da cuje za to. Meni samom bi bilo preskupo.Razlicite nacije, Njemci, Svicarci, Talijani, Tibetanci,Zap.Makedonija i nitko nece da cuje za ugradnju punjaca na parkirnim mjestima. Zgrada pokraj ista prica. Mnogi nemaju garazu i auto je vani ali punjaca ni od korova.Evo par fotki kakvi auti su u nasoj garazi pa ti vidi kada ce ti moji susjedi preci na el. auto??
No naravno svatko ima pravo na svoje misljenje. Mozda mladje generacije, a za nas matorce mrtva prica. To o jeftinoci prijevoza sve vise blijedi .u CH prvo navukli ljude u kupovinu sa olaksicama poreza a od 01.01.2024  sve se ukida.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[fazan]

Fazan, predpostavljam da zivis u USa kad tako potenciras elektro aute. No neka ti bude. to o autima koji sami voze a da ne pricam o zrakoplovima bez pilota, cak i da radi moze mozda na krace ture ali pitanje povjerenja putnika da sednu u to? Da u USa i Kanadi se ne moras prijaviti gdje stanujes i nema ID  karte ali ako imas vozacku moras. a velika su prostranstva pa skoro svako ima vozacku. Tako i to sto navodis oko glasanja. Koliko god napravili elektro auta drama je sada a i u buduce gdje ih puniti. Zaboravi Norvesku koja prodaje dvostruki moral, puna je elektro auta i struje iz hidroelektrana ali svoj standard zahvaljuje prodaji fosilnih goriva. Jos je vrijeme voznje el. autom jako limitirano a vrijeme punjenja dugo, plus problem nedovoljno mjesta za punjenje. Tu i tamo poneki. Probali iz CH za Italiju i nisu daleko stigli. Prijatelj sa hibridnim se hvali za koliko je stigao Pariz-Zagreb a na kraju priznaje da je putem tankao gorivo?
Nisam ja rob PR-Pr cak sam i razmisljao da predjem na el auto, ali problem gdje da punim. Kupio sam novo izgradjeni stan u kuci , nas 14 stanara sa podzemnom garazom i predvidjenom mogucnoscu da se ugrade el. punjaci ali nitko od stanara nece ni da cuje za to. Meni samom bi bilo preskupo.Razlicite nacije, Njemci, Svicarci, Talijani, Tibetanci,Zap.Makedonija i nitko nece da cuje za ugradnju punjaca na parkirnim mjestima. Zgrada pokraj ista prica. Mnogi nemaju garazu i auto je vani ali punjaca ni od korova.Evo par fotki kakvi auti su u nasoj garazi pa ti vidi kada ce ti moji susjedi preci na el. auto??
No naravno svatko ima pravo na svoje misljenje. Mozda mladje generacije, a za nas matorce mrtva prica. To o jeftinoci prijevoza sve vise blijedi .u CH prvo navukli ljude u kupovinu sa olaksicama poreza a od 01.01.2024  sve se ukida.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Лепа колекција класичних аутомобила. Два аутомобила која бих волео ”за своју душу”, су Порше 356 и МГА 1500. Наравно, не за сваки дан.

Овде се проблем пуњења у зградама решава на два начина. Са једне стране, зграде добијају субвенције на уградњу пуњача. Пошто државне субвенције трају док има пара у буџету, људима је у интересу да поставе пуњаче док још увек могу да се огребу о државу. У исто време, станови који имају решено питање пуњења електричних аутомобила се брже и скупље продају. Код мене у згради ЕВ нису више од 10-15%, али је огромна већина гласала да уведемо пуњаче управо да би касније могли да продају стан. Тако, требали би да их добијемо негде на јесен. У међувремену, пуним на обичној утичници коју имам поред паркинг места у гаражи и згради плаћам малу новчану накнаду: више него што потрошим, али и даље јако мало. Међутим, има људи који пуне на брзим пуњачима, или на другим местима.

Држава тера јавне паркинге да инсталирају пуњаче, и то веома једноставно. Повећају порез, а онда они који уграде пуњаче добију попуст. Ако одеш у општину и затражиш да поставиш пуњаче на уличним паркинг местима, релативно лако ћеш добити дозволу. Када поставиш пуњаче, та улична паркинг места постају резервисана за електричне аутомобиле.

По мени, хибриди који могу да се пуне су можда најбољи избор за велики број људи. Возиш на струју по граду, не размишљаш о пуњењу када идеш на дужи пут. Имам комшију који вози хибрида, дневно прелази 40-50 км по граду. Мана му је скупље одржавање, јер и даље има бензински мотор и све делове. Два пута годишње на сервис и никада не знаш колики ће бити рачун. А ако не одеш на сервис, гаранција више не важи.

Ја сам нашао рачуницу да узмем електрични аутомобил, а да ли сам погрешио - видећу за 5 или 10 година   За сада се не жалим.

[Boro Prodanic]

Aleksandar Dugin: Novi građanski rat u SAD je neizbežan

Globalisti u SAD, tvrdi ovaj mislilac, pokazuju upravo totalitarnu brutalnost i diktiraju svima da se čvrsto pridržavaju njihovih pravila, a to znači da je sukob neminovan.

Vrh Demokratske stranke i neokonzervatici u obe stranke, i među republikancima i demokratama, vode Ameriku u novi građanski rat, koji je, posle događaja u Teksasu, postao neizbežan, piše ruski mislilac Aleksandar Dugin za sajt „Geopolitika“.

Amerika je poznata kao rodno mesto pragmatizma, ali je taj pragmatizam nestao. Globalisti, posebno pod režimom Džozefa Bajdena, prekinuli su sve veze sa stvarnom Amerikom. Jedina američka tradicija se zasnivala na tome da li stvari efikasno funkcionišu ili ne.

Međutim, globaliste ne zanima nikakav pragmatizam. Globalisti u SAD, tvrdi ovaj mislilac, pokazuju upravo totalitarnu brutalnost i diktiraju svima da se čvrsto pridržavaju njihovih pravila.

Za njih, svako ko se ne slaže sa njihovim stavovima, ne postoji, niti bi trebalo da postoji. Globalisti su tvrdoglavo usmereni samo na svoju agendu, bilo da je reč o imigrantima, abortusu, takozvanoj zelenoj energiji, otvorenim granicama, veštačkoj inteligenciji ili rodnim pitanjima. To isključuje bilo kakav dijalog.

Svaki dijalog je između dve strane je u potpunosti isključen. Neće biti nikakvog dijaloga između te dve, suštinski različite Amerike. To stvara duboku i nepremostivu kontradikciju u američkom sistemu. Amerikom danas vladaju ljudi koji nemaju nikakve veze sa njenim identitetom.

Globalisti nalažu „rodnu tranziciju, sprovode je zakonom i promovišu je kao univerzalnu, progresivnu vrednost“. Svakog ko se protivi takvim stavima nazivaju „fašistom“, ili ga, što je još gore, upoređuju sa Trampom ili Putinom. Globalisti će istrajati u takvom pristupu i nemilosrdno će slediti ovu agendu, bez obzira na destruktivnu prirodu njihovih ciljeva.

Zapravo, globalisti dele ove osobine sa savremenim Ukrajincima, a to je veoma uznemirujuća sličnost. To će biti samo nastavak „starog“ građanskog rata u SAD, koji se nikad nije ni okončao.

Dugin je i ranije, tokom izbijanja pandemije kovida, govorio o neizbežnosti novog građanskog rata u SAD. Tada je tvrdio da je to „lažni početak građanskog rata, neka vrsta simulacije ili vežbe, ili laboratorijskog eksperimenta“, unutar već duboko podeljenog američkog društva.

Sada to postaje stvarnost. Događaji u Teksasu nepogrešivo su pokazali smer u kome će se razvijati budući događaji. Novi građanski rat u SAD je postao neizbežan, zaključuje ruski filozof, a „globalisti će obezbediti da on izbije.“

Izvor

[fazan]

Aleksandar Dugin: Novi građanski rat u SAD je neizbežan

Globalisti u SAD, tvrdi ovaj mislilac, pokazuju upravo totalitarnu brutalnost i diktiraju svima da se čvrsto pridržavaju njihovih pravila, a to znači da je sukob neminovan.
...
Izvor

Његова размишљања су помало у стилу ”шта је баби мило”. Дугин је један од оних под чијим је утицајем Путин ушао у Украјину онако како је ушао, очекујући да ће народ дочекати руске трупе са сузама радосницама и цвећем.

Ситуација у Америци је битно другачија од оне 1861, када је почео грађански рат. Тада је подела ишла границама савезних држава, а постојала је и лојалност држави. Генерал Ли је пре рата био на челу Вест Поинта, елитне војне академије. Када је проглашена Конфедерација јужних држава, ставио се на располагање својој држави и постао врховни командант армије Конфереције. Без обзира што је лично био против робовласништва.

Данас су поделе на идеолошкој или политичкој основи унутар држава, градова, породица... Ево мапе последњег државног гласања у држави Њујорк, где су на власти демократе (плави), по окрузима: https://en.wikipedia.org/wiki/2022_New_York_gubernatorial_election#/media/File:2022_New_York_gubernatorial_election_results_map_by_county.svg Слично је и у другим државама, и плавим и црвеним.

Друго, пуно је већи спектар различитих струја, и код републиканца и код демократа. Још више код демократа!
Нпр, имате Била Мара (Bill Maher), који је регистрован гласач демократске странке и који је четири године испирао иуста са Трампом, док је био на власти. Сада је веома критичан према Бајдену и према woke култури коју намећу ”прогресивне” струје унутар демократске странке.

Сукоб између државних власти Тексаса и федералне администрације ће завршити на судовима. Још вероватније је да ће се развлачити на судовима до новембарских избора. Немојте уопште сумњати да су правници са обе стране у стању да развлаче цео спор до јануара следеће године.

[kumbor]

Иако сам присталица идеја Берђајева и Иљина, па самим тим ми је и Дугин прилично близак, мислим да нема шансе за већи унутрашњи сукоб у САД. Противречности ће нарастати свакако, али је друштвени устрој САД и даље довољно снажан да спречи било какве масовне сукобе целих слојева становништва различитог опредељења. Време ће показати, али не бих волео да се покаже да су Тарабићи Кремански били у праву, а ни Вангелија Гуштерова!

[Boro Prodanic]

Dugin: intervju Karlsona sa Putinom pokazuje da je čovečanstvo na pragu apokalipse!

Posetom Moskvi u ovom kritičnom trenutku američki novinar je postavio pitanje da li Zapad uopšte razume šta radi i kuda vodi čovečanstvo.

Zaslugom Bajdenovih globalista, sada se nalazimo veoma blizu uništenja.

Intervju Takera Karlsona sa predsednikom Vladimirom Putinom ima fundamentalnu važnost i za Zapad i za Rusiju, ne samo zbog sadržaja razgovora, već zato što je pokazao da je veliki deo čovečanstva svestan da stoji na ivici uništenja, piše ruski geopolitičar Aleksandar Dugin na sajtu „Geopolitika“.

U Rusiji je Taker Karlson postao centralna tačka za ključnu podelu unutar ruskog društva: na ideološke patriote i na one prozapadnjake koji su ostali lojalni Putinu i Specijalnoj vojnoj operaciji.

Za patriotsko krilo, Taker Karlson je jednostavno „jedan od naših“. On je tradicionalista, desničarski konzervativac i uporni i dosledni protivnik liberalizma.

Putin ne komunicira često sa istaknutim predstavnicima konzervativnog tabora. Pažnja koju je Kremlj poklonio Karlsonu zagrejala je srca patriota, jer je pokazala da Rusija nastavlja da korača konzervativno-tradicionalističkom putem.

Sada je to postalo ne samo moguće, već i neophodno: ruska vlast je definisala svoju ideologiju. Rusija je krenula konzervativnim putem i neće skrenuti sa njega. Ipak, patriote se plaše da će Rusija napustiti ovaj smer. Ali, neće.

Sa druge strane, prozapadnjaci su uzdahnuli: „Vidite, nije sve tako loše na Zapadu, tamo ima i dobrih ljudi, a to smo vam govorili.“ Budimo prijatelji sa barem takvim Zapadom, predlažu oni, čak i ako ostatak globalističkog Zapada ne želi da bude prijatelj Rusije, već nas bombarduje sankcijama, projektilima i kasetnim bombama, ubijajući naše žene i decu. Ako se Rusija nalazi u ratu sa liberalnim Zapadom, onda neka bude prijatelj sa konzervativnim Zapadom.

Tako su ruski patrioti i ruski zapadnjaci, koji postaju sve više ruski a sve manje zapadni, došli do konsenzusa o Takeru Karlsonu.

Karlson je izabrao čovečanstvo

Taker Karlson je na Zapadu već postao simbolična figura. On je postao glavni simbol Amerike koja mrzi Bajdena, liberale, globaliste i koja želi da glasa za Trampa. Tramp, Karlson i Mask, uz guvernera Teksasa Grega Abota, predstavljaju prava lica predstojeće američke revolucije, ali to će ovog puta biti konzervativna revolucija. Rusija se sada vezuje za ovaj sve snažniji konzervativni pol.

Ovde se uopšte ne radi o tome da Putin podržava Trampa. Karlsonova poseta se odnosi na nešto drugo. Bajden i globalisti su rukama kijevskih terorista napali veliku nuklearnu silu, Rusiju, a čovečanstvo se trenutno nalazi na ivici uništenja. Ništa više i ništa manje od toga.

Globalistički mediji nastavljaju sa svojom glupom i jeftinom propagandom, u kojoj „Spajdermen“ Zelenski, sa svojim čudesnim supermoćima, pobeđuje Kremlj, kojim navodno vlada „Doktor Zlo“ – Putin. U stvarnosti, sve ide ka nuklearnom uništenju čovečanstva.

Taker Karlson je postavio pitanje da li Zapad uopšte razume šta radi – da vodi čovečanstvo u apokalipsu. Zaslugom Bajdenovih globalista, sada se nalazimo veoma blizu toga.

Ovde se ne radi se o samom sadržaju razgovora, već o činjenici da u ovom kritičnom trenutku Taker Karlson dolazi u Rusiju kako bi se susreo sa Putinom. Putovanje Takera Karlsona u Moskvu verovatno je poslednja šansa da se zaustavi uništenje čovečanstva. Ogromna pažnja, koju je privukao Takerov intervju, kao i pomamni, neljudski bes Bajdena, globalista i „građana sveta“, opijenih propadanjem, svedoče da je čovečanstvo svesno ozbiljnosti situacije.

Svet se može spasiti samo ukoliko se zaustave globalisti. Zato Amerika mora da izabere Trampa, Takera Karlsona, Ilona Maska i Abota. Onda ćemo dobiti priliku da zastanemo na ivici ponora. U poređenju sa tim, sve ostalo je sporedno.

Liberalizam je doveo čovečanstvo u ćorsokak i sada stojimo pred izborom: ili liberali ili čovečanstvo. Taker Karlson je izabrao čovečanstvo. Svet je shvatio zašto je Karlson došao u Moskvu, zaključuje Dugin, i zato je njegova poseta toliko važna.

Izvor

[Boro Prodanic]

Slučaj Teksas: da li se ostvaruje proročanstvo Igora Panarina

„Slučaj Teksas“ je simptom duboke dekadencije i krize ne samo „periferije“, već i samog „centra“ Zapada kao civilizacije i geopolitičkog pola.

U nastojanju da zauzimanjem Ukrajine „limes“ pomeri još istočnije, odavno prenapregnuti Zapad je konačno preigrao i postigao kontra-efekat.

Poslednja decenija 20. veka bilo je vreme posthladnoratovskog trijumfalizma SAD, te su mnogi poverovali da će Fukujama sa svojim „krajem istorije“ biti potpuno u pravu.

Oni drugi su mahom ustrašeni ćutali, čuvajući se prognoza, naročito izbegavajući da dovedu u pitanje večno trajanje „novog svetskog poretka“ – unipolarnog. Samo oni retki – poput osvedočenog rusofoba Bžežinskog, koji je upozoravao na „buduću, oporavljenu Rusiju“ – bili su oprezni.

Teksas – američko „bure baruta“

Stoga, kada su se američke vlasti svojevremeno surovo obračunale sa šačicom zabarikadiranih naoružanih teksaških suverenista-separatista, to je prihvaćeno kao nešto sasvim opravdano. SAD se ni najmanje nisu osvrtale na eventualne zamerke zbog „nedemokratskog postupka“ i „prekomerne upotrebe sile“.

Širom „ostataka sveta“ na to se gledalo sa strahopoštovanjem i uvažavanjem reagovanja Države radi očuvanja sopstvenih granica, makar pokušaji njihovog ugrožavanja – kao pomenuti teksaški – bili i krajnje benigni.

A iste te SAD, istovremeno su podržavale i pomagale neuporedivo ozbiljnije secesionističke pokrete u svakom kutku Planete ako je to bilo u njihovom interesu. Dvostruki standardi, pa šta? Quod licet Iovi, non licet bovi!

S druge strane, provejavale su i neskrivene simpatije prema nekome ko se odvažio da u samom središtu Imperije dovede u pitanje njenu celovitost i kredibilitet. Među Srbima su mišljenja bila podeljena – od „eto kako se oni obračunavaju sa svojom Slovenijom“, do „neka i oni vide šta znači pretnja dezintegracijom zemlje“.

Fantazija ili dalekovidost Panarina

I dok su Rusi bili na kolenima, a Amerikanci na vrhuncu razobručene globalne moći i uveliko se spremali da 1999. agresijom na SRJ „vatrometom“ proslave poluvekovno postojanje svog bipolarnog čeda NATO-a, Igor Nikolajevič Panarin je na jednoj međunarodnoj konferenciji u Lincu 1998. godine, izneo hipotezu da će se SAD do 2010. raspasti na šest delova. Jedan od njih bila bi Republika Teksas, koja bi se sastojala od desetak južnih država SAD.

Njegova ideja, protumačena kao senzacionalizam nedostojan naučnika, izazvala je opšte čuđenje, a kod nepopravljivih atlantista i otvoreni podsmeh.

Naravno da su oni više verovali u Bžežinskog i raspored figura na Velikoj šahovskoj tabli iz 1997, posebno se radujući njegovoj ideji objavljenoj iste godine u članku u Foreign Affairs-u o cepanju Rusije na tri države – Rusiju (evropski deo), Sibiriju i Dalekoistočnu Republiku.

Moguće da je prof. Panarin, ruski doktor političkih nauka i neoevroazijac – uporedo sa svojim prezimenjakom Aleksandrom Sergejevičem, filozofom, i takođe originalnim misliocem i neoevroazijcem – tada samo reagovao istom merom na neprolazne talasokratske snove o podeli „nedopustivo velike Rusije“ čije ogromne resurse „treba staviti na raspolaganje čitavom čovečanstvu“. Ipak, pre se može reći da se radilo o naučno potkovanom futurizmu koji se na više kasnijih primera pokazao ispravnim.

Bilo-kako-bilo, očigledno da je pogrešio u predviđanju godine fragmentacije još uvek vodeće svetske sile, ali nije pogrešio u pretpostavci da je to moguće. Teksas, njegov žustar otpor politici Vašingtona prema imigrantima koji baš tu američku državu neposredno ugrožavaju i podrška koju dobija od polovine ostalih guvernera o tome svedoče.

Virus destrukcije širi se Imperijom

„Slučaj Teksas“ je simptom duboke dekadencije i krize ne samo „periferije“, već i samog „centra“ Zapada kao civilizacije i geopolitičkog pola. U nastojanju da zauzimanjem Ukrajine „limes“ pomeri još istočnije, odavno prenapregnuti Zapad je konačno preigrao i postigao kontra-efekat. „Doćerao je Cara do duvara“ i primorao Rusiju da reaguje, lišavajući na taj način samoga sebe poligona za vesternističko misionarenje, ali pre svega njenih jeftinih energenata i velikog tržišta.

To se prvenstveno odnosi na Nemačku, koja se, zajedno sa Francuskom, predstavlja kao „lokomotiva EU“. Istina, ta „lokomotiva“ sve učestalije proklizava i ostaje bez goriva. I račun je ubrzo došao na naplatu. Naoko moćna Nemačka vratila se na globalnom planu u poziciju „političkog patuljka“, a na prelomnoj tački je da to postane i po ekonomskim pokazateljima.

Miniranje Severnog toka dalo je rezultate „na odloženo“. Zemlja je ušla u spiralu recesije, nemira, demonstracija, antisemitizma… Posledica je snaženje desnice, a ideja da se zabrani najsnažnija partija u tom spektru može biti kontraproduktivna i samo pojačati ekstremizam. Bogatiji bundesländer-i već postavljaju poznato centrifugalno pitanje: „Ta, di su naši novci?“

Slično je u Francuskoj, gde se pomislilo da su „žuti prsluci“ davna i neponovljiva prošlost. Francuski poljoprivrednici, nezadovoljni politikom globalističke vlasti podređene Briselu (čitaj: Vašingtonu, pardon – Davosu), traktorima su blokirali prilaze Parizu.

A kada su se od neoustaša prognani Srbi u „traktorskom egzodusu“ iz Republike Srpske Krajine – između ostalih zaslugom i te Francuske – našli na prilazima Beogradu, to im je bilo „tamo, daleko“, negde „na brdovitom Balkanu“, i nije ih bilo briga.

Traktori nezadovoljnika su ubrzo zapretili i Briselu – sedištu EU i NATO-a – tj. ionako fragilnoj Belgiji čiji se flandrijski i valonski deo slažu „kao rogovi u vreći“. Proširuje se „traktorski sindrom“ kao epidemija. Eto ih i u Poljskoj.

Ko zna koja je sledeća članica evropske integracije na redu. Štaviše, sa nekolicinom tih poljoprivrednih mašina-simbola suočila se čak i Ženeva u „nedodirljivoj“ Švajcarskoj, koja formalno ne pripada EU, ali pripada Zapadu.

Ne bi se trebalo iznenaditi ako i njeni kantoni postanu međusobno suprotstavljeni i skloni razdvajanju, slično belgijskim, nemačkim i francuskim, te ponovo španskim, italijanskim i drugim političko-teritorijalnim jedinicama unutar članica EU.

Po „Panarinovom modelu“? Ili, pak, pre po Duginovom konceptu demontaže „najvažnijeg američkog mostobrana na zapadu Evroazije“, a shodno drugoj fazi neoevroazijskog puta ka multipolarizmu?

Indikativne analogije

Kada se po diskordantnim tzv. avnojskim granicama rastakala SFRJ mnogi su tvrdili da će se destrukcija zaustaviti na Balkanu. A nije li sada ona stigla čak do SAD? Setimo se kada se protiv zvaničnog Beograda pravila „neprincipijelna koalicija“ ostalih republika, a uz neskrivenu pristrasnost Zapada pod maskom „dobrih usluga“.

Ne liči li podrška polovine guvernera Teksasu takođe na „neprincipijelnu koaliciju“ protiv Vašingtona? Pod patronatom i uz vojni angažman SAD događala se secesija albanske nacionalne manjine u kosovsko-metohijskom delu Srbije i to je proglašeno za sui generis. Budući da slično preti da učini Teksas, hoće li i to biti sui generis?

Kada se devedesetih cepao SSSR i destrukcija stigla do „predvorja Kremlja“, samo malobrojni su razmišljali u smislu geopolitičke inverzije – zar nije moguće obrnuto, tj. da destrukcija dosegne do „predvorja Bele kuće“?

Kada je konflikt potresao Kavkaz i postalo jasno da je time ugrožen „meki trbuh“ Rusije, ko je mogao da nasluti kako nečemu sličnom može biti izložen Teksas kao „meki trbuh“ SAD?

Kada je Zapad režirao puč u vidu „obojene revolucije“ radi civilizacijsko-geopolitičke konverzije Ukrajine u anti-Rusiju i time izvršio udar ne samo na rusku interesnu sferu, već na rusku kolevku, nije li morao da očekuje snažnu rusku reakciju koja je uzdrmala same temelje EU ne samo kao interesne sfere SAD, već kao njihove civilizacijsko-geopolitičke „matice“.

I ovoga puta pokazuje se da problemi Imperije nisu rezultat samo pretnje „varvara“ spolja, već i unutrašnjih problema koji, po pravilu, dovode do teritorijalnog raspada. Deklinizam Zapada za sada ne izgleda kao sinusoida izraženijih padova nego što su sve manji i ređi usponi nalik na faze-cikluse Kondratjeva.

Više asocira na sve ubrzanije relativno slabljenje, koje se bliži tački preloma ka nepovratnoj, strmoglavoj, sveobuhvatnoj regresiji i špenglerovskoj „propasti“, koja ne može proći bez teritorijalnog sažimanja i fragmentiranja.

U svakom slučaju, Igoru Panarinu se više niko ne podsmeva.

Izvor

[fazan]

Ово што се дешава у Тексасу је и даље у уставном оквиру. Национална гарда Тексаса би условно могла да се упореди са територијалном одбраном у СФРЈ. Нису то никакве паравојне формације. Линије по којима се распао СССР су биле сличне линијама по којима се распала СФРЈ. Етничка већина у републици би изгласала независност. У Америци тај етнички елемент не постоји.

Такође, америчко становништво је пуно мобилније него што је било у СССР или СФРЈ. У просеку, преко 30 милиона људи (десет посто становништва) сваке године промени место боравка. Не стан у истом граду, него град. Око 15% од тог броја (значи 4,5 милиона људи) том приликом промени и државу.

Историја је показала да ништа није немогуће, али мислим да су шансе за сецесију Тексаса изузенто мале. Сваки од тих 25 републиканских гувернера, који су понудили националну гарду и подржали Тексас, би био одлучно против тога. Без Тексаса републиканци никада не би могли да освоје изборе у Америци.

[Boro Prodanic]

Dugin: Rusija u Ukrajini privodi kraju hegemoniju Zapada

Rusija na teritoriji Ukrajine ratuje sa jednopolarnim svetom, ukazuje ruski filozof na Drugom kongresu Međunarodnog pokreta Rusofila i Forumu multipolarnosti koji se danas održava u Moskvi.

Pobeda u sukobu na teritoriji Ukrajine neće biti samo pobeda Rusije, nego pobeda čitavog čovečanstva, izjavio je ruski filozof Aleksandar Dugin na Drugom kongresu Međunarodnog pokreta Rusofila i Forumu multipolarnosti koji se danas održava u Moskvi.

„Zapad je celu civilizaciju proglasio svojom sopstvenošću. Na taj način je nastao jednopolarni svet. U njemu se nalaze isključivo zapadne vrednosti i samo jedan politički sistem, liberalna demokratija, jedan model ekonomije – neoliberalni kapitalizam, jedna kultura…

Međutim, Zapad nije celo čovečanstvo, to je provincija, u poređenju sa drugima. Kolektivni Zapad, zemlje NATO-a i njeni vazali SAD, samo su jedan deo mnogopolarnog sveta, a u ovom svetu nalaze se Rusija, Evroazija, velika Kina i Indija“, ističe Dugin.

Prema njegovim rečima, Oružane snage Rusije ne ratuju na teritoriji Ukrajine sa narodom ove zemlje.

„Rusija na teritoriji Ukrajine ratuje sa jednopolarnim svetom. Zapadni mir stalno provocira konflikte, intervencije, sukobe. Imamo primer Ukrajine, Pojasa Gaze… Međutim, hegemoniji Zapada došao je kraj, zahvaljujući Rusiji i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu“, naglašava Dugin.

Izvor

[Boro Prodanic]

"Putinov Raspućin" ponovo šokira! Novo proročanstvo ledi krv u žilama: Počinje ono čega se svi na Zapadu plaše!

Multipolarni svet je pogled na svet sasvim različit od zapadnog, u čijoj osnovi leži odbacivanje lažnog univerzalizma Zapada, rekao je ruski mislilac i geopolitičar Aleksandar Dugin, kojeg zapadni mediji nazivaju i "Putinov raspućin", u govoru na Multipolarnom forumu, održanom u Moskvi krajem februara ove godine.

Zapad se rasistički i imperijalistički poistovećuje sa čitavim čovečanstvom. Zapadna civilizacija je, u stvari, celo čovečanstvo proglasila svojom imovinom, a to je dovelo do formiranja unipolarnog sveta.

U takvom svetu postoje samo zapadne vrednosti i jedan politički sistem, a to je liberalna demokratija. Postoji samo jedan ekonomski, neoliberalni model i samo jedna kultura, a to je postmodernizam.

Takav svet predstavlja potpunu pobedu modernog zapadnog doba, liberalizma, koji se predstavlja kao jedina i neosporna ideologija celog čovečanstva.

Multipolarnost je alternativni pogled, koji se zasniva na suprotnom stanovištu. Zapad nije čitavo čovečanstvo, već samo njegov deo, jedna provincija, samo jedna od civilizacija.

Sedam zasebnih civilizacija

Danas postoji sedam takvih civilizacija. Neke civilizacije su već ujedinjene u ogromne kontinentalne civilizacijske države. Kolektivni Zapad, zemlje NATO-a i vazali SAD samo su jedan od polova.

Postoje još tri takva pola: Rusija-Evroazija, velika Kina i velika Indija. Postoje i još tri velika prostora, a to su islamski svet, transsaharska Afrika i latinoamerički svet, što njihov broj povećava na ukupno sedam.

Zapadna civilizacija je samo jedan od njih. Multipolarnost je u suprotnosti sa tvrdnjama Zapada o njegovoj univerzalnosti. Takve zapadne tvrdnje prožimaju našu kulturu, nauku i obrazovanje. Zapad se, sa svojom toksičnom ideologijom, infiltrirao u naša društva, korumpirao elite, stavio naše društvo pod svoju informatičku kontrolu i pokušao da našu omladinu odvoji od vere i tradicije.

Međutim, era hegemonije Zapada je završena. Takav zaključak proizilazi iz odluke Rusije da uđe u borbu na život i smrt sa Zapadom u Ukrajini. U Ukrajini se Rusi ne bore protiv Ukrajinaca, već protiv jednopolarnog sveta. Neizbežna pobeda Rusije biće ne samo naša, već pobeda celog čovečanstva. To je početak potpuno nove svetske arhitekture.

Brzi rast kineske ekonomije i jačanje kineskog suvereniteta, posebno pod vođstvom velikog lidera Si Đinpinga, pretvorili su Kinu u još jedan potpuno nezavisan pol. Zapad, predvođen globalističkom elitom SAD, Kini je smesta objavio trgovinski rat.

Islamski svet je izazvao Zapad najpre u verskoj i kulturnoj sferi. Zapadne vrednosti, koje otvoreno pozivaju na uništavanje tradicije, porodice, kulture i religije, nisu u skladu sa osnovama islama. Danas islamski svet vodi svoj rat sa globalističkim Zapadom, na primer u Palestini gde se odvija sramni genocid nad palestinskim narodom.

Indija je, posebno pod vlašću Narendre Modija, čitava civilizacija, koja se vraća svojim vedskim korenima, svojoj drevnoj tradiciji, svojim temeljima. To više nije kulturna i ekonomska kolonija Zapada, već svetski gigant u usponu.

Multipolarni svet više nije utopija, Zapad više nije hegemon

Panafrički pokret ujedinjuje Afriku, oslobođenu neokolonijalne kontrole, što uključuje najbolje aspekte prethodnih faza oslobodilačke borbe, gde religija i tradicionalne vrednosti igraju ključnu ulogu.

I Latinska Amerika nastavlja putem antikolonijalne borbe, gde narodi traže prevazilaženje zastarelih modela, koji su društvo delili na desnicu i levicu. U Latinskoj Americi pristalice tradicionalnih vrednosti se udružuju sa onima koji se zalažu za socijalnu pravdu, pod zastavom zajedničke borbe, protiv neokolonijalizma kolektivnog Zapada i njegove izopačene kulture.

Multipolarni svet danas nije utopija i nije više teorijski projekat. Šest civilizacija već su se ujedinile se u novi blok unutar BRIKS-a. Čovečanstvo se ujedinjuje, počinje da shvata sebe i da usklađuje svoje tradicije, svoje sisteme tradicionalnih vrednosti i svoje interese.

Jedino kolektivni Zapad, pokušavajući po svaku cenu da održi svoju hegemoniju, odbija da se uključi u ovaj neizbežni multipolarni proces. Zapad danas izaziva sukobe i pribegava sankcijama i direktnim pritiscima. Ukoliko to ne uspe, Zapad ulazi u direktnu vojnu konfrontaciju, kao danas u Ukrajini i Gazi, a sutra verovatno i na Pacifiku.

Međutim, narodi Zapada nisu neprijatelji multipolarnog sveta, već njegove žrtve. Kao što je pokazao intervju ruskog predsednika Putina sa američkim konzervativnimnovinarom Takerom Karlsonom, između Rusije i antiglobalista u SAD ima mnogo toga zajedničkog.

Prava pobeda multipolarnosti neće biti poraz Zapada, već njegov povratak sopstvenim zapadnim, tradicionalnim i neizopačenim vrednostima, njegovoj kulturi, njegovim hrišćanskim korenima. Ukoliko se zapadni narodi oslobode globalističkog jarma, narodi Zapada se mogu pridružiti čovečanstvu i postati istinski pol multipolarnog sveta.

Zapad više neće biti hegemon, zaključuje Dugin, a to nije samo u interesu svih nezapadnih civilizacija, već i samog Zapada.

Izvor

[Boro Prodanic]

Vrlo interesantan članak

Кратка историја трећег светског рата

Питање трећег светског рата је заправо питање да ли хаотична мултиполарност у којој тренутно живимо може да пређе у уређену мултиполарност без неког ширег светског сукоба. A њега нема и не може бити све док је мирна поменута најважнија стратешка тачка света – југоисточна и источна Азија. Преведено на прост народски језик то значи да о трећем светском рату одлучују Америка и Кина.

Историја напредује по фазама и оне се логично смењују како се мењају односи снага међу доминантним светским силама које је творе. Тако су 17. и 18. век били „француски”, захваљујући низу паметних момака, од кардинала Ришељеа све до Луја Четрнаестог, који су овој сили, низом паметних стратешких маневара, донели светску хегемонију. Деветнаести и прва половина 20. века су били „енглески”, јер је ова сила, опет уз низ паметних момака, од Велингтона који је тукао Наполеона код Ватерлоа, све до Дизраелија, који је од ње направио стратешког супервизора света по разним конгресима, владала светским морима и светском трговином, одређујући ко где може да прође са робом и људима. Светски ратови у 20. веку су донели помор старих и успон нових сила, па је друга половина 20. века прошла у стратешкој равнотежи две нове силе – Сједињених Држава и Совјетског Савеза. Показаће се да су ови први имали више паметних момака, који иначе у стратешким стварима представљају ону разлику која живот значи, па је хладни рат две силе завршен доминацијом првих који су крајем 20. и почетком 21. века имали свој тзв. униполарни моменат, креирајући свет по својој вољи.

Међутим Америци је почело да понестаје паметних момака, јер су они више хтели да се баве бизнисом него стратегијом, а једна друга сила их је нагомилала још од далековидог Денг Сијаопинга, па је Кина након глобалне економске кризе из 2007/2008. почела да показује читаву раскош својих стратешких могућности и стратешких резерви, које је у међувремену паметно нагомилала док су се други бавили припростим бизнисом. Отприлике у исто време и Русија заокружује своју смену оних који су се бавили бизнисом, паметним момцима који знају да мисле о стратегији, што је почело са Путиновим доласком на власт на размеђи миленијума, па и она ускаче у воз за прерасподелу светске моћи. Услед свега тога униполарни моменат Сједињених Америчких Држава почиње да бледи, али ова сила остаје и даље појединачно најјача у укупном квантуму војне, економске и тзв. меке моћи.

Коначно, долазимо у ситуацију у којој смо данас – стари свет нестаје, а нови још не може да се роди. Униполарни амерички моменат је прошао, али уместо да уђемо у уређену мултиполарност ушли смо у хаотичну мултиполарност, јер су у међувремену сви схватили да паметни момци одлучују ствар, па су их накупили довољно да штите своје и нападају туђе националне интересе. Тако смо ту где смо данас када се најважније стратешке силе нашег времена боре за сваки теснац, гребен или долину свугде по свету, јер политика је поново постала географија, односно геополитика, у свом најјачем и најопаснијем агрегатном стању. Тренутно живимо време хаотичне мултиполарности, где су Сједињене Државе још увек најјачи пол, али где су настали и други полови, па од пандемије короне имамо процес такозваног геополитичког закључавања, што је коначно изазвало ратове у Украјини и на Блиском истоку. Свако жели да „закључа” што више територија у свој геополитички блок и не би ту никаквих проблема ни било да постоји неки договор око тога ко ће шта да закључа, али он не постоји и не може да постоји све док се не утврди однос снага на терену. Зато све ово чему присуствујемо данас, ракете по Израелу и Харкову, спржени конзулати у Сирији и куће у Гази, носачи авиона и фрегате у Медитерану, неће скоро стати.

Но, све је то још и добро док је релативно мирна она најважнија стратешка тачка света, а то је без сваке сумње Тајван. Ту силе, Америка и Кина, искушавају једна другу и свако мало неко пошаље авионе и бродове преко замишљене морске и ваздушне границе, тек да провери како онај други реагује, али нико још ту не користи ону страобалну ефективу коју има, јер сви знају шта би то значило, па су сви преопрезни. А без фрке око Тајвана и читаве југоисточне и источне Азије, укључујући и Корејско полуострво, нема правог трећег светског рата, те сукоби у Украјини и на Блиском истоку, ма колико жестоки и неугодни били, остају само регионални.

Питање трећег светског рата је заправо питање да ли хаотична мултиполарност у којој тренутно живимо може да пређе у уређену мултиполарност без неког ширег светског сукоба, а њега нема и не може бити све док је мирна поменута најважнија стратешка тачка света – југоисточна и источна Азија. Преведено на прост народски језик то значи да о трећем светском рату одлучују Америка и Кина, две доминантне силе нашег времена, од којих је прва још јача у укупном квантуму моћи, али друга има моћније савезнике, у међувремену поново наоружану Русију. То нас опет доводи у какву-такву равнотежу међу геополитичким блоковима, те је права штета што се упокојио Хенри Кисинџер, најпаметнији од свих паметних момака, јер би он и његова стара екипа из Западног крила Беле куће већ знала шта да ради са оваквом равнотежом и како да избегне шири глобални пичвајз. Међутим, Америка има своје проблеме, јер тамо паметни момци уопште имају проблем са каубојима који би сада да уђу у стратешке секторе, што можда може да буде и добро за светску равнотежу, али и не мора, јер када паметни момци свих страна раде једни са другима ствари могу бити неугодне, али су ипак предвидљиве, а када ту улете каубоји, ствари могу постати непредвидљиве, што је у стратешким стварима заправо најопасније.

Тако долазимо до краја ове кратке историје трећег светског рата за којег гомила лаика и аналитичара-наиваца мисли да је већ увелико у току, док они паметни момци свих страна знају да су ово у Украјини и на Блиском истоку тек регионална обарања руке, како би се утврдио однос снага на терену, након чега ће се одлучити да ли ће се са ових помоћних, изаћи на главни терен, тамо далеко крај тихога мора.

Питање је шта да у свему томе радимо ми у Србији, да не испадне да пишемо само о неким апстрактним дешавањима на Марсу и међу Марсовцима. За почетак треба да сачувамо оне ретке паметне момке које имамо и да однегујемо и направимо нове ешалоне паметних момака, јер смо видели да они у овим стварима односе превагу. На крају крајева, само то зависи од нас, док су многе друге ствари у рукама већих сила, а оне кажњавају сваку стратешку глупост, управо онолико колико знају да награде разбориту стратешку памет.

Научни саветник на Институту друштвених наука

Izvor

[PakleniVuk]

Moja nastavnica srpskog jezika u srednjoj školi bi za ovaj tekst Nevena Cvetićanina rekla "Dobro si počeo u prva dva pasusa ,ali si onda zbrzao na kraju i nisi izveo nikakav zaključak" . I can do better .