PALUBA
February 03, 2023, 11:34:32 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Za sve probleme prilikom registracije obratite se mailom na miodrag.radojkovic@paluba.info i brok@paluba.info
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 4 5 6 7 8 9 [10]   Go Down
  Print  
Author Topic: Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?  (Read 59739 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Milan (longtrip)
kapetan korvete
*
Offline Offline

Posts: 6 351



« Reply #135 on: April 10, 2022, 12:40:27 pm »

Krize, pandemija, rat: da li je ovo kraj globalizacije?



Pandemija i rat u Ukrajini pokazali su koliko brzo pucaju globalni lanci snabdevanja. Ekonomisti misle da je globalizacija odavno izgubila zamah - ali još se ne može govoriti o deglobalizaciji.


Mnogi stručnjaci vide rat u Ukrajini, zajedno sa pandemijom, kao prekretnicu – sada počinje deglobalizacija, kažu. Prekidaju se lanci snabdevanja, troškovi rastu, ima nestašica. Pokazuje se slabost modela u kojem proizvođač u Nemačkoj čeka na deo iz Kine da napravi bicikl, a zemlja istočne Afrike zavisi od pšenice iz Rusije.

Logika iza toga – pravi se tamo gde je jeftino, svi se specijalizuju za nešto, i na kraju su svi bogatiji – dugo je donosila plodove. Ali ne svima.

„Nejednakost se povećala na međunarodnom nivou, ali i unutar industrijskih društava“, kaže Andreas Viršing, profesor istorije na Univerzitetu „Ludvig Maksimilijan“ u Minhenu. Ekonomska globalizacija je imala „mnogo dobitnika, ali i mnogo gubitnika i to se ne može poreći“, kaže on.


U loše strane globalizacije Kora Jungblut, ekonomistkinja u fondaciji „Bertelsman“, ubraja i socijalne i ekološke rizike. Kaže, radnici u razvijenim zemljama su doživeli da radna mesta odlaze tamo gde je radna snaga jeftinija dok su „multinacionalne korporacije izmestile prljave faze proizvodnje“ u siromašnije zemlje, zaoštravajući tamošnje ekološke probleme.



A onda je došla pandemija


Već duže postoje naznake da je globalizacija u opadanju. Glavni pokazatelj je udeo međunarodne trgovine u globalnom bruto-društvenom proizvodu (BDP). On je imao svoj vrhunac 2008. godine, pre početka svetske krize i recesije.

„Odnos izvoza prema BDP-u širom sveta znatno se povećao devedesetih i dvehiljaditih. Ali od finansijske krize 2008. i 2009. taj odnos je stagnirao ili se smanjio“, kaže Daglas Irvin, profesor ekonomije na američkom koledžu Dartmut.

Irvin i drugi stručnjaci to delom pripisuju populizmu i protekcionističkim ekonomskim politikama. Ali ima i drugih bitnih faktora koji su prikočili globalizaciju. A onda je došla pandemija kao moćna kočnica.

Da li je iko pre i pomislio da bi u zapadnim prodavnicama moglo da nestane toalet-papira? Ili da će paket na koji se inače čeka 4-5 dana sada doći tek za 4-5 sedmica, možda i više?

Pandemija je dovela u pitanje proizvodnju po modelu taman-na-vreme (just-in-time), kaže Megan Grin, ekonomistkinja na Harvardovoj Kenedijevoj školi. Taman-na-vreme podrazumeva da svaki šraf stiže odakle treba baš kad je potreban u proizvodnji, umesto da se skladišti. Tako se smanjuju troškovi.

Kako kaže Grin, od pandemije vlada logika „globalnih lanaca snabdevanja ali uvek uz plan B“, tako da firme nisu u škripcu ukoliko se globalni lanci pokidaju ili uspore.

Jungblut naglašava da mnoge države ozbiljno razmišljaju o skraćivanju lanaca snabdevanja - da sve imaju u komšiluku. „Možda da vrate kući neku proizvodnju, kako bi ključne sirovine i tehnologije bile blizu njihovih fabrika.“



Pa još i rat u Ukrajini


Upravo to je znak deglobalizacije. Sigurna isporuka, korak ka samodovoljnosti, umesto efikasnosti i niske cene koje nudi globalizacija. A onda još rat u Ukrajini i prateće sankcije.

Radi se o ruskim energentima, ali i pšenici i suncokretu. „Vidimo da osetno rastu cene namirnica kao posledica rata, posebno pšenice i ulja“, kaže Irvin. To podstiče inflaciju, a u nekim zemljama Afrike i Bliskog istoka može izazvati i glad.


„Vrhunac globalizacije je odavno iza nas“, kaže nam ekonomistkinja Grin. „Rekla bih da je napredak globalizacije daleko sporiji nego pre, ali još nismo na terenu deglobalizacije.“

Jungblut pak naglašava da su poslednjih godina države pokušale da smanje zavisnost od takozvanih kritičnih resursa iz drugih predela, što je takođe korak ka deglobalizaciji. On zagovara tezu da politička polarizacija sveta sve više vodi i ekonomskoj – jedan ekonomski blok biće zapadni, a drugi blok autokratskih država Rusije i Kine, i njihovih najznačajnijih trgovinskih partnera.

„Svedočimo povratku geopolitike, a i taj trend vodi deglobalizaciji, to jest pokušaju da se smanji zavisnost od država koje nisu u sopstvenom taboru“, kaže Jungblut.

Viršing kaže da će tek kasnije moći da se izvuku ispravni zaključci. Ali da sada doživljavamo pandemiju i rat u Ukrajini kao dve velike krize stopljene u jednu. „Kao savremenici imamo osećaj da se nešto fundamentalno menja“, zaključuje on.


dw.com

Logged
fazan
Prijatelj foruma
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 242


« Reply #136 on: April 10, 2022, 07:50:35 pm »

Krize, pandemija, rat: da li je ovo kraj globalizacije?[/b
dw.com

Неке ствари више никада неће бити исте и то је извесно. Just-In-Time логистика, где нико не чува сировине и готове производе у магацину, се показала током пандемије као рак рана. Нико није очекивао такве застоје у снабдевању. Показало се и колико је битно имати неке секторе од националног интереса под државном контролом.

Мислим да ће веома брзо морати да се напишу неки нови уџбеници за бизнис менаџмент. Ово што данас имамо је тактика, а не стратегија. Менаџмент одговара борду директора, а борд излази пред деоничаре. Деоничаре интересује смањење трошкова и повећање профита. Уочи пандемије нико није погрешио, а сви су погрешили.

Ситуација око Украјине само је појачала потребу да се напусте претходни концепти, а да (идеално) привреда може да фукционише као затворена целина. То није увек могуће и неће увек бити могуће, али томе ће се тежити.

Друга ствар која се догађа је распад међународног финансијског и монетарног система. Ми још увек не видимо те пукотине, али оне постају све веће. Не можете ви да блокирате нечије паре које су вам поверене на чување и да очекујете да ће вам остатак света веровати да чувате њихове паре. Не можете да блокирате нечије финансијеске трансакције и да очекујете да остатак света неће пронаћи начин да обавља финансијске трансакције мимо вас.

То су ствари које се управо догађају. SWIFT систем није rocket science (нека тешка наука), алтернативни системи нису интензивно развијани зато што се није било потребе. Данас имате кинески CISP који је већ присутан у више од 100 држава. Имате кинески UnionPay систем картица који је прихваћен у 180 земаља, а који оствари већи промет неко VISA и MasterCard заједно, без обзира на чињеницу да се 95% трансакција обави у Кини.

Постоји још једна ствар о којој се врло мало прича. Цео послератни доларски систем (Bretton Woods) је заснован на долару са златном подлогом. Та златна подлога је повучена 1971. и последњих 50 година је практично први период у историји да новац који се користи у глобалној трговини нема подлогу у племенитим металима (тзв. FIAT новац). Не бих искључио могућност да неко поново покуша да успостави златни стандард.

Свет неће бити потпуно подељен у два блока. Постојаће два блока, али и пуно земаља које ће бити повезане са оба.
Logged
Dreadnought
Global moderator u penziji
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 457



« Reply #137 on: April 20, 2022, 10:19:57 am »



U Nemačkoj hrišćani postali manjina


U Nemačkoj rimokatolička i evangelistička crkva gube sve više na uticaju i vernike.

Tako su u Nemačkoj hrišćani postali manjina, prenose mediji.

Kada se saberu pripadnici katoličke i evangelističke verske zajednice, koje su dve najveće hrišćanske crkve u toj zemlji, može se videti da je njihov broj pao na ispod 50 odsto.

"Ovo je istorijski preokret. Nakon mnogo vekova po prvi put u Nemačkoj više nije "normalno“ biti član crkvene zajednice", objasnio je sociolog Karsten Frerk.

On je ukazao da je trend smanjenja broja pripadnika hrišćanskih verskih zajednica već dugo uočljiv.

U proteklih šest godina taj trend se ubrzao.

Prošle godine hrišćani, to jest pripadnici katoličke i evangelističke crkve, činili su 51 odsto stanovništva, a poređenja radi još 1990.udeo pripadnika tih verskih zajednica bio je na 72 odsto.

Nemci katoličke vere, pre svega, sve više okreću leđa svojoj crkvi, i istupaju iz te verske zajednice zbog brojnih afera.

Takođe sve je veći broj Nemaca koji ne žele da se izjašnjavaju o veri, a ujedno je broj muslimana u stalnom porastu, kako kroz imigraciju radne snage, tako i usled velikog migrantskog talasa proteklih godina.


izvor
Logged
kumbor
Prijatelj foruma
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 16 715


« Reply #138 on: April 20, 2022, 12:06:36 pm »



Ovo što je rečeno o "dehristijanizaciji Evrope" može se odnositi čak i na Italiju. Kad sam bio tamo pre nekoliko godina, a ići ću opet ako Bog da, začudilo me je da su nedeljom na misi crkve skoro parzne. prisutni vernici su uglavnom bake i deke, i poneko dete koje oni dovedu da vide crkvu. U Sondriju je Opština dala pravoslavcima na korišćenje jednu napuštenu crkvicu. Ta je crkva nedeljom prepuna ljudi. U pedesetak kvadrata od vrata do Oltara se nagura i po sto ljudi. Ruski baćuška službu drži pošteno, nedeljna liturgija počne pre devet i traje do podneva. SEDENJA NEMA.
Logged
Dreadnought
Global moderator u penziji
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 457



« Reply #139 on: April 30, 2022, 07:34:12 am »



Počelo je: Tramp i Mask ulaze u rat na dva fronta protiv Zapadne „tvrđave“


Odluka Ilona Maska da kupi „Tviter“ i popularnost nove mreže Donalda Trampa „Istina“ ulazak je u rat na dva fronta protiv mejnstrim medija na Zapadu, ali borba za slobodu, a protiv kensl kulture neće biti jednostavna, ocenjuju sagovornici Sputnjika.

Bivši američki predsednik Donald Tramp u četvrtak se pridružio sopstvenoj društvenoj mreži „Istina“ objavom kojom je podsetio na svoju čuvenu grešku u kucanju iz 2017. godine.

Društvena mreža Trampa već je doživela bum u Americi, a trenutno je popularnija od Tvitera i Tiktoka, što je objavio sam Mask.


Tramp i Mask – medijski potres na Zapadu

Bivšem predsedniku Amerike je više od godinu dana zabranjen pristup na brojnim platformama društvenih medija, uključujući Jutjub, Tviter i Fejsbuk, pa je osnovao svoju.

Broj korisnika Trampove mreže bukvalno je eksplodirao, a vlasnik ima ambiciozne planove da proširi dostupnost aplikacije i izvan SAD.

„Istina“ zagovara slobodu govora, a oni koji upravljaju platformom veruju da su privukli upravo korisnike čiji su stavovi potisnuti na etabliranim društvenim mrežama, da je reč o masi koja je doživela cenzuru.

„Slobodu“ je obećao i novi vlasnik Tvitera, najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask, a jedan od prvih tvitova koje je je objavio na svom profilu, bila je upravo informacija o popularnosti rivalske, Trampove mreže.


Dvostruki udar na kensel kulturu

Da li će preuzimanje najuticajnije i lansiranje nove mreže promeniti filozofiju društvenih mreža, menja li se konačno odnos prema slobodi na internetu i šire, da li smo svedoci dvostrukog Tramp – Mask udara na kensel kulturu?

Teoretičar masovnih komunikacija prof dr Stanko Crnobrnja na sva tri Sputnjikova pitanja odgovara potvrdno.

On veruje da počinje nova era borbe za slobodu mišljenja na društvenim mrežama koje su jednako popularne među narodom i političarima i formiraju dobar deo javnog mnjenja.

„Njih dvojica su shvatili da treba da uđu u sukob sa mejnstrim medijskim establišmentom koji je počeo da se ponaša strašno neprijatno i odvratno. To je klasičan neofašistički princip cenzure, izbacuju, kenseluju. Tramp i Mask imaju dosta bliskosti u pristupu da, usprkos establišmentu, oni lično uspostave medije koji će, navodno, biti potpuno slobodni od cenzure. To je i za jednog i za drugog jako bitno, da se nametnu sa tom pričom, jer po njima sloboda komunikacije i sloboda govora na medijima je stub demokratije“, kaže Crnobrnja.


Okršaj je već počeo

On dodaje da će biti interesantno pratiti razvoj događaja, a okršaj je već počeo, Maska ometaju, čeka agreman njihove Federalne komisije za procenu korupcije i antimonopolski izveštaj, a ogroman otpor prema kupovini Tvitera jedna je od glavnih tema medija, najprisutniji i najbrutalniji u „Njujork Tajmsu“.

„Pljuju Maska,neviđeno, te ovakav je, te onakav je. Svi mejnstrim mediji će da ga u potpunosti satanizuju, ali njih dvojica su rešili da svako ima svoju mrežu, pa kom obojci, kom opanci, tako će biti“, kaže Crnobrnja.

„Mislim da su obojica previše veliki fajteri da bi tek tako lako popustili. Imam osećaj da ovo jeste početak nekog drugog ustrojstva makar u američkim, masovnim digitalnim medijima, aplikacijama i mrežama. To je početak jedne promene, tako da, važno je samo da njih dvojica izdrže“.


Ohrabrujući znak, ali daleko od slobode

Novinar i analitičar Nikola Vrzić podseća da je drugačije mišljenje, odnosno sloboda vrlo uspešno ukinuta u ime slobode i demokratije, sve u cilju stvaranja poželjnog, dopuštenog narativa koji neće ugroziti sistem.

On smatra da su upravo ovakvi potezi svedočanstvo o tome koliko taj sistem zapravo počiva na krhkim nogama, jer se oseća ugroženim zbog postojanja bilo kog drugog, neodobrenog narativa. Za razliku od Crnobrnje, on nije preterani optimista kada je reč o promeni narativa na Zapadu.

„Maskovo preuzimanje Tvitera može da bude ohrabrujući znak, ali nisam siguran da će doneti preko potrebnu slobodu govora. Govorim prvenstveno o zapadnim društvima. Već vidimo da su krenule sabotaže njegovih namera, ne samo u okviru Tvitera, već vidimo da se najavljuju bočni udari na njegove druge kompanije, sve u cilju da se saseče ono što je proklamovao da želi da uradi, da vrati slobodu na Tviter“, kaže Vrzić.

On dodaje da treba sačekati da vidimo kakve su tačno Maskove namere i podseća da se u pozadini njegovog sukoba oko preuzimanja Tvitera zapravo odvijao njegov sukob sa dotadašnjim vlasnicima, a to su tri najmoćnija, najbogatija investiciona fonda.

„Prvi test za Ilona Maska će biti njegov odnos prema ruskim medijima. Videćemo kako će se prema njima odnositi, da li će dozvoliti da funkcionišu nesmetano makar na Tviteru ili će se pridružiti zapovesti da je Rusija neprijatelj, da sve rusko treba kenselovati“, ističe Vrzić.


Nimalo jednostavna borba

On dodaje da smo suštinu onoga što se dešava na društvenim mrežama nedavno mogli da vidimo na jednom od američkih mejnstrim medija kome je izletelo ono što se inače ne izgovara, ali se podrazumeva, naš posao je da kontrolišemo ono što ljudi misle.

„Ključni zadatak je, naravno, izaći iz tih okvira, ali plašim se da ta borba na Zapadu neće biti tako jednostavna“, kaže Vrzić.


Iz Evrope već prete

Komesar EU za unutrašnje tržište Tieri Breton izjavio je da će Maskov Tviter biti primoran da se pridržava evropskih digitalnih pravila, ili će biti podvrgnut ogromnim kaznama, pa čak i zabrani u celom bloku.

Breton je ključni tvorac Zakona o digitalnim uslugama Unije , prema kojem će kompanije društvenih medija biti prisiljene da neizabranim birokratskim regulatorima EU prezentuju kako sankcionišu „dezinformacije“ i „ratnu propagandu“’, odnosno sve što se ne uklapa narativ EU.


izvor
Logged
Dreadnought
Global moderator u penziji
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 457



« Reply #140 on: April 30, 2022, 07:38:39 am »













Logged
Dreadnought
Global moderator u penziji
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 457



« Reply #141 on: April 30, 2022, 07:41:00 am »



Quote
MSNBC In Full Freakout Mode Over Elon Musk Buying Twitter

With his leather jacket and gravity-defying, Heat Miser-inspired hairstyle, journalist and frequent MSNBC guest Anand Giridharadis comes across as a modern, ultra-hip progressive. But when it comes to issues of free speech and social media, he promotes censorship as much as the shittiest of shitlibs.

Jimmy and The Grayzone’s Max Blumenthal discuss Giridharadis’ recent appearance on Joy-Ann Reid’s show as the two discussed the problem with Elon Musk allowing the wrong type of people back on the social media platform.


Logged
Dreadnought
Global moderator u penziji
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 457



« Reply #142 on: April 30, 2022, 01:25:49 pm »




Quote
Joe Reacts to Elon Musk Buying Twitter




Logged
Dreadnought
Global moderator u penziji
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 457



« Reply #143 on: May 27, 2022, 10:16:11 am »




Quote
Rand Paul: This is the danger of a one-world government




Logged
Boro Prodanic
Global moderator u penziji
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 11 942


« Reply #144 on: November 07, 2022, 07:40:20 pm »

Ova tema miruje više od šest meseci a usko je povezana sa ratom u Ukrajini. Da malo pokrenem temu, citiraću odlomak iz knjige Frensisa Fukujame "Građenje države". Moram da napomenem da je autor jedan od vodećih filozofa Zapadnog sveta, živi u SAD, profesor je na Univerzitetu Džon Hopkins i autor vrlo poznate knjige "Kraj istorije i poslednji čovek". Dakle, evo citata:

"--- Najozbiljnije nesuglasice oko unilaterizma tiču se oblasti bezbednosti i dominiraju dnevnim redom od 11.09.2002. pošto su SAD nagovestile da možda neće tražiti podršku SB OUN za vojnu akciju protiv Iraka. (ipak su je zatražili, primedba B.P) ---

--- Član 51 Povelje OUN dozvoljava njenim članovima da u samoodbrani preduzmu unilateralne vojne akcije, što se lako može protumačiti tako da uključi slučajeve preduhitravanja, kada se zemlja suočava sa bliskim vojnim napadom. ---
--- SAD žestoko su branile stav da su oružja masovnog uništenja, a posebno nuklearna oružja, poseban problem jer "zlog duha koji se, kada se pusti iz boce teško u nju vraća". s druge strane, pravo država da započnu preventivne ratove, jer su anticipirale takvu pretnju, ne može biti opšti princip međunarodnih odnosa. Sjedinjene države sigurno bi protestvovale kada bi se Rusija ili Kina pozvale na takvo pravo; ono što one u stvari traže jeste da svetska zajednica samo na njih prenese diskreciono pravo da postupaju na taj način.
--- kraj citata.

E sad, kada jedan od vodećih zapadnih autora tako kaže za SAD, mislim da postaje jasnije zašto SAD toliko podržavaju Ukrajinu - i neko drugi se usudio da obuče policijsku uniformu...
Logged
Boro Prodanic
Global moderator u penziji
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 11 942


« Reply #145 on: January 08, 2023, 12:25:46 pm »

Veoma dobra analiza, vredi je pročitati:

Vodeći ruski politikolog upozorava: Pred nama su decenije sukoba, svet koji smo poznavali je završen

Vodeći ruski stručnjak za spoljnu politiku Ivan Timofejev procenjuje da se svet vratio sukobima i da sada samo ostaje nada da oni neće biti nuklearni

Godine 1989. „kratki 20. vek“ završio se „krajem istorije“ i pobedom zapadnog kapitalističkog sveta nad sovjetskim socijalističkim projektom. U to vreme, nije preostala nijedna država, ili zajednica u svetu koja je nudila realnu alternativu američkom viđenju ekonomije, društva i političkog sistema pod vođstvom SAD.

Sovjetski blok se sam raspao. Veliki deo se brzo integrisao u NATO i Evropsku uniju. Drugi veliki svetski igrači počeli su da se organski integrišu u svetski sistem sa centrom na Zapadu mnogo pre kraja Hladnog rata.

Kina je zadržala visok nivo suvereniteta u smislu svog domaćeg poretka, ali je brzo prešla u kapitalističku ekonomiju, aktivno trgujući sa SAD, EU i ostatkom sveta, piše vodeći ruski ekspert za spoljnu politiku i programski direktor „Valdajskog kluba“ Ivan Timofejev za RT internešenel.

Peking je, u međuvremenu, izbegavao da promoviše socijalistički projekat u inostranstvu. Indija je izbegavala da traži sopstvene globalne projekte, iako je do danas takođe zadržala visok nivo identiteta u svom političkom sistemu i do sada je izbegavala pridruživanje blokovima i savezima. Drugi veliki igrači su takođe ostali u okviru pravila igre „liberalnog svetskog poretka“, izbegavajući pokušaje da se to ospori.

Pojedinačni buntovnici poput Irana i Severne Koreje, nisu predstavljali veliku pretnju, iako su izazivali zabrinutost zbog svog tvrdoglavog otpora, upornog promovisanja nuklearnih programa, uspešnog prilagođavanja sankcijama. Zbog toga je, navodi Timofejev, svaki potencijalni vojni napad na njih bio isključen. Na kratko se činilo da bi radikalni islamizam mogao da se pozicionira kao „globalni izazov“ ali ni on nije mogao da uzdrma postojeći poredak.

Prvobitno spektakularne vojne kampanje SAD i njihovih saveznika u Iraku i Avganistanu, na kraju su učinile malo na „demokratizaciji“ islamskog sveta. Ali ni to nije dovelo do globalne promene. Štaviše, borba protiv radikalnog islamizma je čak ojačala identitet zapadnog sveta kao čuvara sekularnog i racionalnog, nasuprot religioznom i fundamentalističkom.

Rusija je, na prvi pogled, našla svoju nišu u novom svetskom poretku. Zemlja je postala periferna ekonomija specijalizovana za snabdevanje sirovinama. Njeno tržište su željno eksploatisale globalne zapadne kompanije. Njena krupna buržoazija postala je deo globalne elite. Njena industrija je ili degradirala ili se uključila u globalne lance. Ljudski kapital se postepeno smanjivao.

U celini gledano, zapadni „partneri“ su Rusiju doživljavali kao oslabljenu i prilično predvidljivu silu. Povremeni izlivi negodovanja zbog bombardovanja Jugoslavije, rata u Iraku ili revolucija na postsovjetskom prostoru bili bi nekako „ispeglani“ i nisu se smatrali velikim problemom, piše Timofejev.

Bilo je moguće kritikovati Moskvu zbog njenog „nasleđa autoritarizma“ ili stanja ljudskih prava, periodično joj držati predavanja i to „mešati“ sa pohvalama njenoj kulturnoj srodnosti sa Zapadom, ali istovremeno stavljajući joj do znanja da neće biti dublje integracije.

Stidljivi pokušaji ruskih biznismena da kupe kompanije poput „Opela“ ili „Erbasa“ ili da steknu imovinu u drugim oblastima – drugim rečima, da uspostave nešto ravnopravnije i međuzavisne ekonomske odnose – bili su neuspešni. Moskvi je takođe veoma eksplicitno rečeno da njena zabrinutost oko vojnog angažmana Zapada na postsovjetskom prostoru nema legitimnu osnovu i da će biti ignorisana.

Sve u svemu, krajem 2000ih, pa čak i 2010ih, moglo se govoriti o prilično visokom stepenu održivosti poretka koji je uspostavljen od kraja Hladnog rata. Međutim, 2022. godine konačno je postalo jasno da je „kraj istorije“ završen. Svet je sada nastavio svoj uobičajeni tok globalnih preokreta, borbe za opstanak, žestoke konkurencije i rivalstva, piše Timofejev.

Da bismo adekvatno procenili ovu novu fazu, važno je razumeti značenje ideje „kraja istorije“, navodi ekspert. Njeno poistovećivanje sa dobro poznatim konceptom Fransisa Fukujame pruža samo površno razumevanje; „kraj istorije“ ima mnogo dublje normativne i političko-filozofske korene koji se mogu naći prvenstveno u dve modernističke političke teorije – liberalizmu i socijalizmu.

Oba su zasnovana na verovanju u neograničenu moć i normativnu vrednost uma. Um je taj koji omogućava čoveku da preuzme kontrolu nad silama prirode kao i elementarnim silama, i mračnijim stranama ljudske prirode i društva.

U SAD liberalizam i realizam koegzistiraju decenijama. Prvi ima ideološku i doktrinarnu ulogu. Drugo je nekako iza paravana, kompenzujući ideološke šablone pragmatizmom i zdravim razumom. Otuda često kritikovana američka „politika dvostrukih standarda“.

U SSSR-u, ispod betonskih ploča socijalističkog verovanja, postojala je i sopstvena verzija realizma koji nije bio refleksivan u meri u kojoj je bio u Americi, ali je implicitno razvijana među akademskom naukom, diplomatijom i inteligencijom. Postojanje ovog sloja (njena ikona je kasnije postao Jvgenij Primakov) omogućilo je Rusiji da prilično brzo stekne pragmatičnu osnovu za svoju spoljnu politiku nakon nekoliko godina idealizma krajem 1980ih i početkom 1990ih.

Do 2000ih, ruska spoljna politika je konačno bila na realističnom putu. Za razliku od SAD, Moskva nije imala ideološku perspektivu i nije htela da je ima, pošto se zasitila takvim opsesijama tokom sovjetskog perioda. U SAD i na Zapadu u celini, ideološka komponenta je opstala, dodatno potvrđujući njen značaj u kontekstu pobede u Hladnom ratu.

Dualizam ideologije i pragmatizma, međutim, ima svoju zamku. A to je da ideologija može biti ne samo paravan za pragmatične realiste, već i predmet vere za mnoštvo diplomata, akademika, novinara, vojske, biznismena i drugih predstavnika spoljnopolitičke elite, navodi Timofejev.

Ideologija je sposobna da bude samoodrživa vrednost koja društveno delovanje može da učini vrednosno-racionalnim, a ne ciljno-racionalnim. Pristup spoljnoj politici u smislu demokratizacije, odnosno stepena uključenosti u globalnu tržišnu ekonomiju, primer je uticaja ideologije na percepciju spoljne politike i formulisanje spoljnopolitičkih ciljeva. Na pokušaj demokratizacije Avganistana može se gledati sa skepticizmom, ali u SAD je postojao priličan broj iskrenih pristalica te ideje.

I dogmatizam američke spoljne politike i njen realizam pokazali su se ključnim za kratkoću „kraja istorije“. Ova mešavina je dovela do neodrživih politika poput pomenute avganistanske avanture, s jedne strane, i odstupanja od „kanona“, izraženog u dvostrukim standardima i nasilnom promovisanju interesa pod pobožnim sloganima, s druge strane. Prvi je doveo do rasipanja resursa i erozije vere u svemoć hegemona (avganistanski otpor je uspeo da se oslobodi ne samo „neefikasnog SSSR-a“, već i „efikasne SAD“ sa svim svojim saveznicima).

Drugi je bio erozija poverenja i rastući skepticizam kod drugih velikih igrača. Rusija je bila prva, zatim je Kina počela da dolazi do sličnog shvatanja. U Rusiji je to počelo da se pojavljuje usred širenja NATO-a na istok na postsovjetskom prostoru. U Kini se to dogodilo kasnije kada je tadašnji američki predsednik Donald Tramp pokrenuo napad u obliku trgovinskog i sankcionog rata ne trepnuvši okom.

Međutim, Moskva i Peking su odgovorili drugačije. Rusija je 2014. udarila pesnicom o sto, a zatim prevrnula sto. Kina je počela snažno da se priprema za najgori scenario, a da još nije otvoreno izazivala SAD. Ali čak i bez takvog izazova, u Vašingtonu se Kina doživljava kao opasniji dugoročni protivnik od Rusije.

Godine 2022. ostaci ere „kraja istorije“ konačno su postali stvar prošlosti. Međutim, nije bilo povratka u Hladni rat. Ruska politika je uglavnom zabrinuta za bezbednosne interese. Ona nije izvedena iz ideologije, iako uključuje komponente identiteta „ruskog sveta“, kao i istorijske motive za suprotstavljanje nacizmu. Rusija ne nudi globalnu ideološku alternativu uporedivu sa liberalizmom – niti je Kina još preduzela takve inicijative.

Kraj „kraja istorije“ je značajan po nekoliko drugih detalja. Prvo, jedna velika sila je rizikovala da se odrekne prednosti „globalnog sveta“ preko noći. Istoričari će se raspravljati o tome da li je Moskva tako brzo očekivala tako oštre sankcije i odlazak stotina stranih kompanija. Međutim, jasno je da se Rusija energično prilagođava novoj realnosti i da ne žuri da se vrati globalizaciji usredsređenoj na SAD.

Drugo, zapadne zemlje su se upustile u veoma oštru „čistku“ ruske imovine u inostranstvu. Preko noći, njihove jurisdikcije su prestale da budu „sigurna utočišta“ u kojima se poštuje „vladavina prava“. Sada je politika ta koja daje prednost, a Rusija je jedina luka u koju njeni građani mogu da nađu relativni mir. Stereotipi o „stabilnosti i bezbednosti“ Zapada se ruše. Naravno, malo je verovatno da će tamo započeti sličnu čistku druge imovine. Ali gledajući Ruse, spoljni investitori se pitaju da li bi trebalo da zaštite svoje rizike.

Treće, pokazalo se da bi na Zapadu mogli da se suoče ne samo sa oduzimanjem imovine, već i sa direktnom diskriminacijom na osnovu nacionalnosti. Hiljade Rusa koji su „bežali“ od „krvavog režima“ iznenada su se suočili sa odbacivanjem i prezirom. Drugi koji pokušavaju da dokažu da su čak i veći „rusofobi“ od svojih partnera domaćina trče ispred antiruskog propagandnog voza. Međutim, to ne garantuje da će ih tvrdoglavi dogmatičari prigrliti.

Sukob između Rusije i Zapada će se verovatno razvući decenijama, bez obzira na to kako se sukob u Ukrajini završi. U Evropi će Rusija igrati ulogu Severne Koreje, uz mnogo veće sposobnosti. Veliko je pitanje da li Ukrajina ima snage, volje i resursa da postane evropska Južna Koreja.

Sukob između Rusije i Zapada će dovesti do jačanja uloge Kine kao alternativnog finansijskog centra i izvora modernizacije. Jača Kina će samo ubrzati svoje rivalstvo sa SAD i njihovim saveznicima. „Kraj istorije“ je završen povratkom na svoj uobičajeni tok.

Jedan od njih je kolaps svetskog poretka kao rezultat velikih sukoba između centara moći. Ostaje da se vidi da li sledeći ciklus neće biti poslednji za čovečanstvo, s obzirom na rizike od otvorenog vojnog sukoba između velikih sila sa naknadnom eskalacijom u nuklearni sukob punih razmera.

Izvor
Logged
Pages:  1 2 3 4 5 6 7 8 9 [10]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.05 seconds with 24 queries.