Модификација тенкова

[micha]

   Gubljenje vremena. Prostudirajte savremene samohodne haubice i sve će vem biti jasno. Nije dovoljan samo podvoz da bi neko vozilo bilo samohotka. Pre svega tu je top koji mora izdržati oštriji režim vatre zato što artiljerijska oruđa ispaljuju 5 i više projektila u minuti dok tenk jedva 2-3 i to teoretski. Savremenim informacionim sistemima integrisanim u oruđa bi se moglo obezbediti obezbeđivanje izračunatih elemenata u realnom vremenu, to nije problem. Sa klasičnim načinom gde izviđač sa osmatračnice dostavlja elemente cilja računačkom odeljenju koje zatim proračunava elemente i dostavlja ih bateriji naišli bi na nepremostiv problem kod tenka. Potom tu je problem elevacije koji je kod tenkova max 18 do 30 stepeni. Za haubicu to je preko 70. Problem je i stabilizacija vozila koje ima kakvo-takvo ogibljenje koje bi se raspalo pri artiljerijskom dejstvu a o rasipanju 2. i svih ostalih projektila da ne govorim. Ako povećate sliku finskog bastarda videćete ogroman SMB sanduk na zadnjoj ploči T-55 koji je spušten na zemlju. Znači potreban je sistem za ukrućenje ogibljenja pri dejstvu koji mora biti dovoljno efikasan i u mogućnosti da se brzo stavi u borbeni položaj a još brže deaktivira po obavljenom gađanju. Samohodna oruđa se unapred projektuju tako da dimenzije vozila, raspored težine i razmak gusenica, kao i navedeno ogibljenje omogućava artiljerijsku paljbu.

   Improvizacije na skicama u praksi nemaju nikakvu upotrebnu vrednost, sve i da funkcionišu, iz prostog razloga što su tenkisti jako loši artiljerci a tablica gađanja za većinu je napisana japanskim idiogramima i retko koji, čast izuzecima, zna da je koristi. Tenkista gađa ono što vidi kroz sprave i to što pre i što preciznije. Kao u revolveraškom dvoboju. Artiljerijska priprema tenkom se izučava u nastavi gađanja ali u praksi je izvedena svega nekoliko puta, mislim na sve armije sveta. Ali to je samo moje mišljenje koje ne mora biti tačno.