Mapa pokazuje ko uvozi oružje od Rusa, a ko od Amerikanaca. Evo gde je Srbija

[MOTORISTA]

Mapa pokazuje ko uvozi oružje od Rusa, a ko od Amerikanaca. Evo gde je Srbija
N. V.   31.01.2015.

Iako bi trebalo da je Hladni rat odavno završen, Rusija i SAD ostaju glavni snabdevači oružjem u svetu i dve glavne vojne sile. SAD snabdevaju države članice NATO i bliskoistočne saveznike poput Turske, Izraela i Saudijske Arabije. Rusija obezbeđuje oružje za zemlje BRIK-a, kao i Iran, veći deo jugoistočne Azije i severni deo Afrike.
 
Plava boja: američko oružje, crvena boja: rusko oružje; plavo-crvena boja: I jedno i drugo SAD su drugim državama isporučile oružje vredno više od 26,9 milijardi dolara, dok je u ruskom slučaju vrednost prešla 29,7 milijardi dolara.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Sajt "Biznis insajder" je kao izvor koristio podatke za 2012. i 2013. Međunarodnog instituta za istraživanje mira iz Stokholma (SIPRI). SAD su poslovale sa 59 država, uključujući Srbiju, kojima Rusija ne prodaje ili ne šalje oružje. S druge strane, Rusija je imala aranžmane sa 15 nacija koje ne dobijaju američko oružje. Pored toga, na sliti se našlo i 15 zemalja koje oružje nabavljaju i od SAD i od Rusije i tu spadaju Brazil, Indija, Avganistan i Irak. Država koja je primila najvredniju količinu američkog oružja su Ujedinjeni Arapski Emirati, sa vrednošću uvoza većom od 3,7 milijardi dolara. U Srbiju je stiglo američko oružje čija je vrednost procenjena na veću od milion dolara. Rusija je najvredniju isporuku oružja imala u Indiju, gde je ukupn avrednost arsenala bila veća od 13,6 milijardi dolara. Ukupno gledano, SAD su drugim državama isporučile oružje vredno više od 26,9 milijardi dolara, dok je u ruskom slučaju vrednost prešla 29,7 milijardi dolara. Zanimljivo je da su SAD i primile rusko oružje vredno oko 16 miliona dolara. Ovo je bio deo milijardu dolara vrednost posla sa helikopterima koji su dve nacije postigle kako bi bezbednosne snage Avganistana dobile opremu sa kojom su već od ranije bile upoznate. SIPRI u obradi podataka nije merio vrednost ukupne transakcije, već troškove proizvodnje određenog oružja. Brojevi navedeni na listi odražavaju zato cenu po kojoj je oružje proizvedeno, a ne onu po kojoj je prodato. SIPRI uz to nije pratio tokove sitnijeg naoružanja.

Izvor: www.blic.rs