Pridnjestrovlje: Jednostrane odluke Kišinjeva mogu dovesti do fatalnih posledicaKišinjev sprovodi jednostrana dejstva i na političkom i na vojnom nivou, bez koordinacije svojih odluka sa Tiraspoljem, izjavio je ministar spoljnih poslova nepriznate Pridnjestrovske Moldavske Republike Vitalij Ignatjev na okruglom stolu u Javnoj komori Rusije.
Ignatjev smatra da to govori o tome da je, verovatno, moldavsko rukovodstvo „izabralo vektor jednostranih odluka koje mogu dovesti do fatalnih posledica, posebno ako pogledamo izjave koje su usmerene protiv mirovne operacije. U tim uslovima postavlja se pitanje šta da činimo, koje napore da preduzmemo da bi se sprečila eskalacija tenzija i rasformiranje mirovne operacije“.
On je podsetio da je Moldavija nedavno dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.
„Ovo se radi u uslovima neregulisanog sukoba sa Pridnjestrovljem... Moldavija nije ni sa kim usaglašavala ove odluke. Naravno, sa Pridnjestrovnjem ne bi bilo nikakvo usaglašavanja, niko nije pitao narod Pridnjestrovlja kako mi gledamo na ovu situaciju“, napomenuo je ministar.
Prema njegovim rečima, sve se to dešava u uslovima postojanja spoljne kontrole nad Moldavijom. On je podsetio da je 2014. godine rukovodstvo ove republike potpisalo sporazum o pridruživanju Evropskoj uniji, usled čega se pojavilo nadnacionalno telo – Savet za pridruživanje EU koji kontroliše kako rukovodstvo Moldavije sprovodi direktive, propise i druge zakonske elemente koji dolaze iz Brisela.
Osim toga, prema njegovim rečima, moldavske vlasti rade sa savetnicima iz Rumunije i Sjedinjenih Američkih Država, uključujući i one iz Ministarstva odbrane.
„Nijedna odluka se ne donosi bez njihovog dogovora i odobrenja“, objasnio je Ignatijev.
Ignatjev je dodao da će Pridnjestrovlje, ako bude potrebno, nastaviti mirovnu operaciju na bilateralnom nivou sa Rusijom.
„Smatramo da mirovna operacija treba da ostane aktivna, a ako bude potrebno, nastavićemo je na bilateralnom nivou – Ruska Federacija i Pridnjestrovlje“, precizirao je on.
Ministar je dodao da je potrebno nastaviti sa „čuvanjem mira, regionalne stabilnosti, bezbednosti i interesa ljudi na obalama Dnjestra“.
„Za to, naravno, smatramo da Ruska Federacija ima sve političke i pravne osnove, moralne i prirodne osnove da nastavi da osigurava mir i bezbednost, nastavi da se održava mirovna operacija čak i u uslovima koje Kišinjev, povinujući se političoj konjukturi... povinujući se određenim pritiscima sa Zapada, što se ne može isključiti, pokušava takvim metodama da demontira mirovni mehanizam“, objasnio je ministar spoljnih poslova.
On je dodao da Tiraspolj smatra neprihvatljivom inicijativu Kišinjeva da se mirovna operacija zameni civilnom.
„Ovo je apsolutno neprihvatljivo i apsolutno neizvodljivo, jer generalno protivreči ciljevima i zadacima mirovne operacije isporazuma potpisanog 21. jula 1992. godine“, objasnio je ministar.
On je dodao da se mirovna operacija može promeniti ili transformisati tek nakon postizanja konačnog političkog regulisanja odnosa između Kišinjeva i Tiraspolja.
„Sve dok to nije slučaj, kao što vidimo, pregovarački proces stagnira, Kišinjev odbija da ispuni svoje ranije preuzete obaveze i, shodno tome, vrši pritisak na mirovnu operaciju – u ovim uslovima nema nikakvih osnova za njeno menjanje ili transformaciju. Naprotiv, neophodno je na svaki mogući način jačati mirovnu operaciju“, zaključio je Ignatjev.
Pridnjestrovlje, u kojem 60 odsto stanovništva čine Rusi i Ukrajinci, tražilo je otcepljenje od Moldavije i pre raspada SSSR-a, plašeći se da će se Moldavija na talasu nacionalizma pridružiti Rumuniji. Nakon neuspelog pokušaja moldavskih vlasti da silom reše problem 1992. godine, Pridnjestrovlje je praktično postalo teritorija koju ne kontroliše Kišinjev.
Mir u zoni pridnjestrovskog sukoba održavaju zajedničke mirovne snage, koje uključuju 402 ruska vojnika, 492 pridnjestrovska, 355 moldavska, kao i deset vojnih posmatrača iz Ukrajine. Mirovnjaci služe na 15 fiksnih punktova i kontrolnih punktova koji se nalaze u ključnim delovima zone bezbednosti.
izvor
