Nema „crne kutije”, ali se snimaju podaci letaNeizvesno je da li će elektroničari moći da izvuku podatke sa kobnog leta. - Posle pada Mi-17 smanjene spasilačke sposobnosti vojske [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Arhivski snimak sa Batajnice: Mi-17 koji se srušio (Foto: Anđelko Vasiljević)Izjava ministra odbrane Bratislava Gašića da će na osnovu „crne kutije” biti poznati podaci o letu palog Mi-17, iznenadila je poznavaoce vazduhoplovstva. Niti ih imaju svi vazduhoplovi, kako je ministar rekao. Izvesno je da klasične „crne kutije”, kakva postoji u putničkim avionima, nema u Mi-17, ali se, kažu oni koji se razumeju u ovu problematiku, podaci leta ipak beleže u jednom uređaju. Neizvesno je da li će elektroničari moći da „izvuku” podatke sa kobnog leta.
Ministar Gašić juče nije bio dostupan za dodatna pojašnjenja „Politici”, uključujući i njegovu ulogu u proceduri angažovanja helikoptera u petak.
Četvoročlana posada helikoptera Mi-17, koji se srušio u petak uveče u blizini Aerodroma „Nikola Tesla”, pri čemu su poginula i dvojica lekara i beba za čiji su se život svi borili prevozeći je na lečenje u Beograd, bila je angažovana u Službi traganja i spasavanja (STS) RV i PVO. Na ovim zadacima smenjuju se posade transportnih helikoptera, pri čemu naizmenično dežuraju timovi na aerodromima u Batajnici i „Konstantin Veliki” u Nišu.
Postojanje ove službe je i međunarodna obaveza Srbije i to zbog brzog reagovanja u slučaju vazduhoplovnih nesreća. Upravo zato njeni troškovi se u značajnoj meri finansiraju od strane Direktorata civilnog vazduhoplovstva, a svojevremeno je značajno podržana i donacijom Danske. Ironijom sudbine, u petak su u udesu helikoptera nastradali upravo oni koji su zaduženi za pružanje pomoći žrtvama vazduhoplovnih nesreća.
Osim toga STS je na raspolaganju za prevoz povređenih u drumskim saobraćajnim nesrećama, kao i za zadatak na kojem je u petak, vršeći profesionalno svoju dužnost, nastradala posada – prevoz ugroženih bolesnika iz udaljenih krajeva do zdravstvenih ustanova. Njihova nadležnost je i dostava hrane i lekova stanovništvu u vanrednim situacijama, a predviđeno je da, kada se u Srbiji razvije sistem donorstva i transplantacije, budu angažovani i na brzom prevozu ljudskih organa.
Nesreća od petka, osim nemerljivog gubitka ljudskih života, dodatno je otežala inače tešku situaciju sa spasilačkim transportnim helikopterima Vojske Srbije. Prema raspoloživim podacima, vojska sada ima ukupno sedam helikoptera pogodnih za spasilačke zadatke, šest Mi-8 i još samo jedan Mi-17, koji je zapravo unapređena verzija ovog prvog modela. Letelice Mi-8 nabavljene su (kao i većina vojnih vazduhoplova) još u vreme SFRJ. Iako vremešni, i danas spadaju u najbolje srednje transportne helikoptere u svetu. Ilustracije radi, čak ih je i NATO koristio prilikom intervencije u Avganistanu, pokazali su se bolje od zapadnih helikoptera te kategorije.
Helikopter Mi-17 se, spolja gledano, samo u nekim detaljima razlikuje od Mi-8 (repni rotor sa leve umesto desne strane, specifičan oblik izduvnog sistema...), ali ima jači motor, pa time i bolje performanse. Srbija ih je nabavila sredinom devedesetih godinaza potrebe Jedinice za specijalne operacije (JSO) Resora državne bezbednosti MUP-a Srbije. Kao i dve „leteće topovnjače” Mi-24 (trenutno propadaju na aerodromu u Batajnici), dva Mi-17 upotrebljavana su prilikom angažovanja JSO na Kosovu i Metohiji 1998. i 1999. godine. Posle raspuštanja JSO predati su vojsci. Upotrebljavani su na pružanju pomoći civilnom stanovništvu, posebno posle prošlogodišnjih majskih poplava.
Transportni helikopteri su, uprkos angažovanjima i ostalih segmenata VS, najprepoznatljivija pomoć građanima u nevolji. Osim evakuacije hiljada ljudi u poplavama, korišćeni su i za izvlačenje zavejanih građana i to u težim vremenskim uslovima od onih od petka (snažan vetar, mećava...) i naravno prilikom gašenja sve češćih šumskih požara. Za ovu poslednju namenu čak i za postojeće helikoptere nedostaju takozvana podvesna vedra, svojevrsne „vodene bombe” za gašenje vatrene stihije.
O tome koliko su transportni helikopteri neophodni Srbiji nedavno je govorio general-major Ranko Živak, komandant RV i PVO, i to u „Odbrani”, zvaničnom glasilu Ministarstva odbrane.
– Kada god je bilo neophodno, ljudstvo vazduhoplovne tehničke službe obezbedilo je maksimalnu moguću ispravnost. Planiramo obezbeđenje rezervnih delova za helikoptere Mi-8 i Mi-17. Kad god u teškoj situaciji uradimo pravu stvar sa helikopterima, dobijemo pregršt priznanja i pohvala koje nam nesumnjivo prijaju, ali bi nam više odgovaralo barem četiri do šest novih savremenih srednjih transportnih helikoptera. Nažalost, nekoliko dana posle čestitanja sve lagano padne u drugi ili treći plan – jasno je rekao general-major Živak.
-----------------------------------------------------------------------
Ranije i Auto-moto savez imao helikoptere
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Danas Služba traganja i spasavanja VS radi u teškim uslovima, za razliku od perioda uoči raspada SFRJ, kada je čak i Auto-moto savez Jugoslavije (AMSJ) imao svoje helikoptere. Za te zadatke korišćeni su Mi-2 i Mi-8. U Muzeju jugoslovenskog vazduhoplovstva, koji se nalazi nedaleko od mesta pada Mi-17, kao eksponat izložen je Mi-2 sa oznakama AMSJ, koji je, kao i današnja STS, dežurao na aerodromima u Beogradu i Nišu.
Milan Galović
-----------------------------------------------------------------------
Policija iznajmljivala Mi-17 za sanitetske letove
Helikopter koji je pao, zvali smo ga „šareni”, bio je nekada u vlasništvu JSO, odnosno MUP-a Srbije. Tim helikopterom sam mnogo puta pratio bolesne i unesrećene sa Kopaonika, sa Merdara, iz Subotice, kaže dr Slobodan Ivanović, direktor privatne klinike „Anlave”, koja je u javnosti bila poznata i po vazdušnom transportu.
Ova klinika je usluge helikoptera pre desetak godina koristila najmanje jednom, pa i dva puta mesečno. Za prevoz pacijenata, iznajmljivanje ovog helikoptera „plaćalo se po satu, od trenutka kada se zavrti elisa helikoptera do časa kada sletimo”.
– Tada je jedini čovek koji je davao dozvolu za upotrebu helikoptera bio ministar policije. Lično sam zvao ministre Dragana Jočića ili Ivicu Dačića i nikada nisam imao problema. Uvek sam napisao molbu, objasnio o čemu je reč i već za najkasnije sat vremena dobio bih dozvolu za upotrebu. Tako je bilo do pre tri godine, od kada civilna lica više ne mogu da iznajme helikopter od vojske ili policije – kaže za „Politiku” dr Ivanović.
Na pitanje da li se osećao bezbednim pri takvim letovima, odgovara da o tome nije razmišljao!
– Da sam razmišljao o bezbednosti, verovatno ne bih toliko puta leteo. Nisam nikada leteo po strašnom nevremenu kakvo je bilo u petak, ali često je bilo „ljuljanja”. Jednom smo noću, iz Subotice leteli prema Beogradu, tako što je pilot pratio osvetljenje na autoputu – priseća se dr Ivanović.
O. P.
objavljeno: 18.03.2015.
