Srušio se helikopter koji je prevozio bolesnu bebu

[dzumba]

Udes vojnog helikoptera na civilnoj misiji je idealni trenutak da se razmisli o civilnom helikopterskom spašavanju života, bilo da su u pitanju samoubraćajne nesreće ili slično.

Nema niti govora, naime, da civilni organi pozivaju vojne na odgovornost ili na raport kad je u pitanju izvršenje vojnog zadatka, a naređenje je bilo dano po vojnoj liniji komandovanja.

Мисије спашавања цивила је примарни задатак МУП-а (полиције). Конкретно њихове хеликоптерске јединице. Кад они не могу или неће (медији наводе да је хеликоптерска јединица МУП-а оценила да не могу да безбедно обави задатак) онда се укључује војска. Њој наредиш и она, у датим околностима, увек (то је у природи војске) покушава да обави задатак. Да не кажем мора, је се то очекује од ње. То и јесте један од условно речено проблема.

[tihi]

Helikopter sa novorođenčetom na aerodromu čeka i ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

Kako saznajemo, beba je prvobitno trebalo da bude transportovana u bolnicu u Kragujevcu, gde su je ekipe čekale, ali je odlučeno da bude transportovana u Beograd.

  Ovo je zanimljiva informacija.

[wermez]

Mula Ibrahim u Selimovićevoj "Tvrđavi" kaže da je dobro dok krivicu bacamo na neku višu, nerazumnu silu, i da bi opasno bilo kada bi krivca potražili na zemlji.

[dzumba]

Predsednik Vlade je izjavio: Ne dam Gasica i Loncara.

Председник владе је очигледно неинформисан. Нико не оптужује ону двојицу министара што су спасавала дете већ што су највероватније организовали ЕПП са дочеком на аеродорму и што је неко пласирао вест (објављена је у штампаним медијима тако да нема речи о брисању или подметању) о спашавању пре него је хеликоптер стигао. Чак и да нису, и да стицајем околности читав догађај само личи на могући ЕПП око спашавања, они требају да оду. Људи у систему им неће веровати. Остаће горак "укус у устима" о томе да им је власт преча од саосећања и бриге према људима у системима који воде.

[Adler]

E sad pitanje za one koji malo bolje poznaju vazduhoplovnu tehniku kao i tehniku letenja.

Ako sve do sada pomenuto ostavimo u stranu i ne gledamo kao direktan uzrok pada moje pitanje je sledece:

da li je moguce da zbog eventualnog otkaza nekog uredjaja (visinomer) pilot dovede helikopter u takav polozaj da u jednom trenutku shvati da ponire i da je zemlja preblizu, da on tada naglo pokusa izvlacenje pri cemu  repni rotor ili sam rep udaraju u zemlju, dolazi do loma pri cemu ostatak helikoptera ostaje u onom polozaju u kome je fotografisan? I da li je moguce da je npr. prilikom loma glavnog rotora doslo do ostecenja kabine koja se uocavaju na fotografijama?

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Kuzmare, koga briga?! Premijer je danas rekao ko nije kriv, sutra će na televiziji reći ko je kriv.

[Kuzma®]

Mene samo interesuje koliko bi ova teorija mogla biti moguca i zato sam i napisao da ``ako sve ostalo ostavimo sa strane...``

Nema veze.
Kako god da bude ministri su dobili medijsku paznju mnogo vecu od one koju su verovatno imali na umu.

[Rade]

Krajnje je vreme da gospoda počnu namenski da koriste vojsku, a ne kako im dune.... o poštovanju lanca komandovanja da i ne govorimo.

Još malo pa će zvati vojsku da skida mačke sa drveća.

[dzumba]

У теми о "Кобрама" сам описао догађај од пре 36 година када је пао хеликоптер М-8 јер је мотор остао без горива (уствари механичар није укључио довод горива из допуснког резервоара у коме је било горива) па је пао на авион испод њега са око 25м висине а потом се преврнуо на бок. Елиса је наравно ударала у тло ломећи се и разбацујући земљу и делове тог авиона испод (радило се о расходованом ДЦ-3). Тело хеликоптера се померало (на боку, али не пуно) и тресло док се осовина ротора вртела, али није оштетила кабину (тело хеликоптера). Унутра је била посада и 5-6 припадника тадашег Вода ВП специјалне намене. Сви су се поштено угрували и добили мање посекотине али нико није озбиљно страдао. Хеликоптер је био озбиљно оштећен.

Зато ценим да је тешко да сама елиса при паду оштети кабину. По мом суду могуће је да се тело хеликоптера, када елиса дотакне (удари) у тло, посебно ако хеликоптер има хоризонатлну брзину (у случају који сам претходно описао хеликоптер је би у лебдењу), преврене због обртног момента који у том моменту добије. Колико видим на снимцима хеликоптера њему је и предња и задња страна добро оштећена (разбијена). Рекао бих да се он побио (набио) и на предњи и на задњи део. Роторање елисе само му је "помогло" код тог тумбања. Како прочитах у неким новинама наводно су нека тела била поред олупине, што значи да су испали током "тумбања". Сигурна сам да ће се на основу трагова на тлу (као и снимљених записа разговора посаде) прецизно реконструисати сам удар о тло, односно положај хеликопетера (да ли је и колико био нагнут и у коју страну).

[Adler]

Радић: Догађаји због којих морају да "лете главе"

БЕОГРАД - Случај пада војног хеликоптера је замршенији него било која друга катастрофа која је снашла српско ваздухопловство у њеној историји. Било је великих трагедија, али су околности биле такве да су људи у војној професији то прихватали као ризик свог посла. У овом случају имате путнике, цивиле, и један врло чудан механизам како је дошло до тог лета, изјавио је данас војни аналитичар Александар Радић.

Радић је, гостујући у емисији "Један на један" Радио-телевизије Војводине, рекао да ће сада уследити снажан притисак да се пажња усмерава ка резултатима истраге, те да ће се тражити да се покаже што више детаља о нечему што је маргинално у односу на уобичајене ваздухопловне несреће.

Радић сматра да ње главно питање како је хеликоптер пао у том моменту, него зашто је уопште дошло до ситуације да у сложеним метеоролошким условима по ноћи хеликоптер буде тамо где се затекао.

"Да ли је било услова да се изврши тај задатак? Због чега је било могуће да неко стручан и врхунски оспособљен, као што су припадници МУП, каже да то не може тако да се уради, а онда Војска Србије може да подигне хеликоптер? Ко је донео одлуку да тај хеликоптер крене ка Београду? То су питања која не садрже оно што је уско стручна тема обраде узрока пада хеликоптера, њима се отварају теме које се тичу начина како функционише српско друштво и српска политика", изјавио је он.

Радић је упитао да ли је нормално да неко у интерном договору може да прави нагодбу, која се потом објављује у медијима пре полетања хеликоптера.

"Ово су догађаји због којих морају да "лете главе" оних за које се покаже да су у стварном ланцу догађаја одговорни за смрт посаде и путника хеликоптера", истакао је он.

Радић каже и да мора да се да одговор на питање како је дошло до тога да, поред процедура које већ постоје и уобичајене праксе за ангажовање хеликоптера за потребе хитног медицинског превоза, одједном се појављују министри Гашић и Лончар, и доносе одлуку, при чему се у медијима прво чују имена министар који су направили договор, а тек после сазнајемо шта се дешава.

"Побогу, не постоји ваздухопловство због министара, него зато што је потребно свима нама. Да не говоримо о томе што се појавила информација да је задатак већ извршен", наводи он.

Бандић преузео сву одговорност "на своја плећа"

Некадашњи заменик команданта Ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије, бригадни генерал у пензији Срето Малиновић је оценио да би, поред постојеће две војне, било потребно формирати и трећу, независну комисију, састављену од стручњака ван војске.

"Бригадни генерал Бандић је на конференцији за штампу рекао да је задатак за ангажовање хеликоптера издао лично он, на основу наређења министра одбране. Онда је на тој конференцији требао да буде и Гашић јер овако испада да командант ваздухопловства и начелник генералштаба ту нису ни постојали, што је немогуће", објашњава он.

Малиновић је приметио да је генерал Бандић, из непознатих разлога, преузео сву одговорност "на своја плећа". Он објашњава да се цела ситуација догодила ван радног времена и да ту онда "раде телефони".

"Да ли је то ишло тима начином, да је министар одбране звао Бандића, ја не знам, али не могу да поверујем да Бандић није позвао свог команданта или Оперативни центар, да их обавести о задатку који је добио, што је морао да уради преко телефона на командном пулту, који се снима", рекао је он.

Малиновић је рекао да ће и комуникација између хеликоптера и контроле лета, која је снимљена, дати одговор зашто се покушало слетети на аеродром "Никола Тесла".

"Кажу да је пилот одлучио да слети на аеродром Никола Тесла… па, није пилот шериф, него ради тачно по задатку који му је издат. У овом случају пилот је проценио да може да изврши задатак, отишао је до Рашке, покупио је медицинску екипу са бебом и дошао у Београд до места слетања. Није он сигурно донео сам одлуку да слети на Никола Тесла и увредљиво је да се то тако каже", истиче он.

Малиновић је додао да сумња да је пилоту у току лета промењен задатак и да је тек онда речено да треба да се иде до Београда, те да је највероватније још пре полетања Бандић знао да треба да слети на аеродром Никола Тесла.

МУП претходно одбио да подигне хеликоптер

Александар Радић је рекао да постоје информације да су припадници Министарства унутрашњих послова, пре ангажовања ваздухоплова Војске Србије, оценили да не постоје услови за подизање хеликоптера МУП-а.

"Очигледно је да су врхунски професионалци проценили да се задатак не може извршити. Вертикална видљивост је око 20 часова била 400 стопа и погоршавала се, а видљивост се мерила у десетинама метара. Ако вама неко каже да не може да изврши задатак, а ви онда имате трансмисију у преносу информација и кажете да сте се договорили да нека друга посада ипак може да полети, то су онда предмети озбиљних питања", оцењује он.

Радић је упитао да ли је Војска Србије постала средство од које се очекује да ће било када извршити одлуку политичара.

"У Србији политичари тешко схватају да војска заиста извршава задатак. Војска се организује како зна и уме, а онда се политичари промовишу као извршиоци", оцењује он.

Радић као проблем види то што је наше ратно ваздухопловство маргинализовано, да из године у годину слушамо само обећања о улагању у војну опрему, а да се од њих стално очекује да извршавају сложене задатке.

Да се "кола не сломе" тамо где не треба

И Малиновић је потврдио да је добио информацију да су у МУП рекли да не постоје безбедни услови за летење због сложених метеоролошких услова, због чега им, како каже, одаје признање, као и њиховим надређенима.

"Када је посада војног хеликоптера добила задатак, сагледала је све околности и известила свог команданта да може да изврши задатак. Командант је став посаде пренео на надлежно место и предлог за употребу летелице је отишао на надлежно место. Знам како се Бандић осећа јер је преузео одговорност на себе. Апелујем на све нивое командовања да се "кола не сломе" тамо где не треба", закључио је он.

[dark-bullet]

Sve više sam uveren, da je bila u pitanju vojna akcija spašavanja koja, na žalost, nije uspela. Tako je treba gledati, tako, zapravo, na tu akciju sada gledam ja.  Neka je slava i hvala onima koji su dali svoje živote. Istragu o samom udesu treba da vode vojni organi, rezultati ne mora da budu objavljeni ako bude ocjenjeno, da to nije u skladu s vojnom doktrinom. Civilna lica moraju da se udalje sa mesta udesa.

[MOTORISTA]

I da li je moguce da je npr. prilikom loma glavnog rotora doslo do ostecenja kabine koja se uocavaju na fotografijama?

Kako olupina izgleda, meni se čini da je prvo nosem zaorao ledinu, a onda se propeo i opalio repom i tako se nasadio.

U svakom slučaju sada će svi da se pravdaju i peru ruke od ove katastrofe, a primorali su ljude da lete za Beograd.

[Vladimir Ivanović]

У теми о "Кобрама" сам описао догађај од пре 36 година када је пао хеликоптер М-8 јер је мотор остао без горива (уствари механичар није укључио довод горива из допуснког резервоара у коме је било горива) па је пао на авион испод њега са око 25м висине а потом се преврнуо на бок.

I ja imam iskustva sa MI-8. Ovakvo isto. Letili smo preko .... 1992 godine sa dva MI-8 i jedan je morao da sleti jer je imao isti problem oko pretakanja goriva iz vanjskih u unutrašnje rezervoare. Posade su pretakale kantama gorivo.

[Kuzma®]

10 ključnih pitanja o padu helikoptera

Marko R. Petrović   | 16. 03. 2015. - 21:55h  izmena vesti 22:36h | Foto: Blic   | Komentara: 224

Sedam osoba je poginulo u padu helikoptera čija je posada poletela da spase život pet dana stare bebe. Mnogo je pitanja na koja treba da odgovore nadležni kako bismo utvrdili da li je tako moralo da bude.


11:00 POČETAK DRAME: Beba stiže u bolnicu u Novom Pazaru
Pet dana stara beba maloletne majke F. F. (16) dovedena je u bolnicu u teškom stanju.

- Dete se gušilo i bilo je polumrtvo, pa je morala da se vrši reanimacija. Doktori su učinili nadljudski napor i beba je spasena - rekli su „Blicu“ u novopazarskoj bolnici.
 
Pitanje broj 1
Zašto po bebu nije došao helikopter POLICIJE?
 
Kako „Blic“ nezvanično saznaje, u MUP-u Srbije nisu mogli da pozitivno odgovore na zahtev za prevoz bolesne bebe jer policijski helikopteri, za razliku od vojnih, nemaju neophodnu opremu za letenje u takvim vremenskim uslovima koji su vladali kobne noći.
 
16:00 BEBU VOZE ZA KRAGUJEVAC
Stanje bebe se stabilizovalo, pa je odlučeno da se pošalje na dalje lečenje u Kragujevac. U sanitetskom vozilu su vozač Elmedin Hadžiibrahimović, dr Dževad Ljajić, medicinski tehničar Miroslav Veselinović i u inkubatoru beba stara pet dana.

Odron ih zaustavlja ispred Bogutovca, gde čekaju sat i po. Pod pratnjom policije, vraćaju se ka Ušću, gde dobijaju još jednu bocu s kiseonikom za bebu. Razmatraju opciju da se sanitet put Kragujevca uputi preko Jošaničke Banje, zavejanog Kopaonika i Brusa. U međuvremenu, Dževad i Miroslav su pet puta reanimirali novorođenče.
 
Pitanje broj 2
Da li je potpuno poštovana procedura
 
Zasad ne postoje dokazi da je u proceduri preskočen neki korak. Problem je, međutim, kako za „Blic“ kažu vazduhoplovni stručnjaci, u samoj proceduri, koja predviđa da saglasnost za upotrebu helikoptera u ovakvim slučajevima mora da dođe od ministra odbrane, odnosno da o tome ne mogu da odluče ni načelnik Generalštaba ni komandant Ratnog vazduhoplovstva i Protivvazduhoplovne odbrane.
 
9:30 Zahtev Vojsci da se spase beba
Prva ideja je bila da po bebu doleti letelica MUP-a, ali to nije bilo moguće. U 19.30 iz Ministarstva zdravlja poslat je zahtev Ministarstvu odbrane da se za taj zadatak iskoristi letelica Vojske.
 
Pitanje broj 3
Da li je bilo pritisaka da piloti polete uprkos lošem vremenu
 
Zakonska procedura predviđa da u ceo postupak bude uključen ministar odbrane, ali je konačna odluka o tome ima li uslova da helikopter poleti, naravno, u rukama vojnika, koji se rukovode vremenskim i drugim uslovima. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je u subotu da se u njegovom ministarstvu nisu bavili procenom uslova i trase leta.
 
20:15 Naređenje o poletanju
Donosi ga lično general Predrag Bandić, na osnovu zahteva ministra odbrane Gašića, a nakon što je general sagledao meteorološku situaciju na aerodromima, kao i posle ličnog kontakta s posadom. Sanitetska kola produžavaju za Rašku, gde će ih, kako im je rečeno, pokupiti helikopter.
 
Pitanje broj 4
Zašto se sanitet nije uputio drugom rutom ka Kragujevcu?
 
Dug put preko snegom pokrivenog Kopaonika, iako je mogao da posluži kao alternativa, realno je bio poslednja opcija, pre svega zbog smetova u tom kraju. Rizik je bio da beba ostane zavejana u snegu.
 
Pitanje broj 5
Zašto helikopter nije preusmeren na Kragujevac?
 
Prema rečima generala Predraga Bandića, komandanta 204. vazduhoplovne brigade, nije bilo informacija o bezbednom mestu za sletanje u Kragujevcu, pa je on lično odlučio da se ide za Beograd.

Pitanje broj 6
Da li je na posadu izvršen pritisak da sleti u Surčin?

Prvo mesto na kojem je Mi-17 trebalo da sleti bila je Banjica, blizu VMA, kaže za „Blic“ sagovornik iz vazduhoplovnih vlasti. Zbog guste magle posada se odlučila za Aerodrom „Nikola Tesla“. I tamo je, međutim, vreme bilo loše. Pilot nije mogao da vidi pistu, a helikopter Mi-17 nije opremljen uređajima koji bi omogućili sletanje bez vizuelnog kontakta sa zemljom. Vidljivost na samoj pisti je, inače, bila oko 200 metara, ali je vertikalna vidljivost iz vazduha bila nekoliko puta manja. Nije poznato da su se piloti žalili da je neko izričito tražio da slete u Surčin.
 
Pitanje broj 7
Zašto su se pojavile NEISTINITE vesti o bebi?
 
Urednik na RTS Zoran Stanojević objasnio je da je RTS pogrešio objavljivanjem vesti da je beba stigla u Kragujevac i dodao da je vest povučena.
Za kasniju Betinu vest da je beba stigla u Beograd, glavni urednik agencije Ivan Cvejić objasnio je da je novinar neprecizno preneo izjavu direktora Instituta za majku i dete RTS-u, da su lekari „bili spremni“ za prihvatanje bebe, a ne da su je dočekali. Pogrešnu vest su preneli mnogi portali, ali su je ubrzo i povukli.
 
21:15 Helikopter sleće u Rašku
Iz kasarne poleće ka Beogradu posle desetak minuta s bebom i dvojicom medicinskih radnika. U posadi su major-pilot Omer Mehić, kapetan-pilot Milovan Đukarić, mehaničar-letač Ivan Miladinović i zastavnik-mehaničar Nebojša Drajić. Let protiče normalno sve do Mladenovca, kada se vreme naglo pogoršava. Odlučuje se da se let nastavi ka Beogradu.
 
Pitanje broj 8
Zašto je pao NAJBOLJI helikopter Vojske Srbije?
 
Mogućnosti je više, počev od toga da je otkazao neki od vitalnih sistema na helikopteru. Ljudski faktor je takođe jedna od mogućnosti, a spekulisalo se i s nestankom goriva, ali je to najmanje verovatna opcija, s obzirom na to da je, prema procenama, u rezervoarima helikoptera bilo goriva za još najmanje sat leta. Kako „Blic“ saznaje, pilot ni u jednom trenutku nije prijavio da ostaje bez goriva.
 
2:15 Neuspelo sletanje
Helikopter Mi-17 dvaput bezuspešno pokušava da se spusti na pistu Aerodroma „Nikola Tesla“ u Surčinu. Nekih 15 minuta kasnije, pilot Omer Mehić javlja Kontroli leta da ne vidi pistu i da kreće ka Batajnici. Skreće desno ka Bežanijskom groblju i nekih 20 do 30 sekundi kasnije gubi vezu s Kontrolom leta i nestaje s radara.
 
Pitanje broj 9
Zbog čega je potraga za helikopterom trajala tako dugo?
 
Letelica Mi-17, kako kažu sagovornici „Blica“, nema odašiljač koji bi slao signal s mesta udesa. U vremenskim uslovima kakvi su bili u noći između petka i subote jedina opcija bila je da se na terenu traga za ostacima helikoptera.
- Kiša je padala, bila je velika magla, vidljivost izuzetno mala. Teren na kojem smo tragali bio je teško prohodan jer je zemlja bila natopljena. Tek kada smo mestu nesreće prišli na manje od 100 metara, videli smo olupinu - priča za „Blic“ jedan od učesnika u dramatičnoj potrazi.
 
02:00 Nađena olupina
Olupina helikoptera nađena je u naselju Radiofar, na oko 1.000 metara od piste aerodroma. Kontakt s letelicom izgubljen je tri i po sata ranije. Preživelih nije bilo.
 
Pitanje broj 10
Da li je posada bila DOBRO obučena za letenje u tako teškim uslovima?
 
Zlatomir Bogdanović, potpukovnik u penziji i bivši komandant helikopterske eskadrile koja je preksinoć izgubila svoje kolege, izjavio je za portal Tango Six da - nisu. S druge strane, neimenovani civilni izvor je istom portalu izjavio da je pilot Mehić bio dobro obučen za letenje u složenim meteouslovima, „što se može vrlo lako utvrditi zapisima Kontrole letenja“, kao i da je samo dva dana pre nesreće uspešno uvežbavao upravo let u složenim vremenskim uslovima.

Izvor: Blic.rs


I danasnja naslovna strana Blica

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


I samo da se osvrnem na ovo pitanje br.5 odnosno na odgovor generala Bandica. Ne znam da li takav odgovor uopste treba komentarisati. Da u celom Kragujevcu ili okolini nema bezbedno mesto za sletanje jednog helikoptera? Odakle toliko bezbednih mesta za sletanej u Obrenovcu prosle godine? Sta je onda Obrenovac? Svetska milionska metropola pa ima helidrome, aerodrome itd? Secam se da je na fudbalski teren seoskog kluba iz mog mesta dok sam bio dete nekoliko puta  sletao Mi-8 (secam se zato sto je to za nas decu bila nevidjena atrakcija). I pre 30 godina je jedno selo imalo bezbedno mesto za sletanje helikoptera a onoliki Kragujevac nema? Pa uostalom jel prethodno sletanje bilo u kasarnu u Raski, zar KG nema kasarnu sa pistom?

[pvanja]

@Kuzmar

Mi-8 nema opremu za letenje u losim meteto uslovima i po takvom vremnu i neleti - Mi-17 ima. Mi-17 su uvedeni u upotrebu u 2011. posle remonta i cekanja od par godina da bi se posada obucila za letenje na ovim helikopterima.

Pored otkaza moglo je doci i do dezorijentacije pilota zbog nemogucnosti orijentacije prema vizuelnim orjentirima (nebi bio prvi put da se ovo desi i iskusnim pilotima), lose ili pogresno vodjenje od strane aerodromske kontrole letenja ili kombinacija faktora.

Interesantan je podatak iz Blica da je pilot navodno trazio da ide na sletanje na Batajnicu.
Cini mi se da ovi helikopteri imaju i GPS i mislim da bi tamo bez problema negde "cucno" uz pomoc GPS-a obzirom da pilot bolje poznaje aerodrom Batajnica i da je tamo mnogo veca povrsina bez prepreka a i da bi ga i sa zemlje navodili po poterbi.

Na Surcin je morao da slece po svim pravilima ILS-a.

[T.G.Mapplebeck]

Blic, 17.03.2015.
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/542930/Lekar-ciji-je-govor-ganuo-Srbiju-Rekao-sam-ono-sto-svi-misle

Izvodi iz teksta:

Lekar čiji je govor ganuo Srbiju: Rekao sam ono što svi misle

U dirljivom govoru koji je prisutne u holu novopazarske Opšte bolnice naterao na plač, Duštinac je rekao da u zemlji u kojoj je bitnije gde će helikopter sleteti, nego da li će sleteti i dalje postoje ljudi koji su spremni da polože svoj život u ime humanosti.

Nije ponestajalo kiseonika

Direktor Opšte bolnice u Novom Pazaru Mirsad Đerlek rekao je da nisu tačne informacije da je u ambulantnom vozilu ponestajalo kiseonika i da ga je bilo za samo vremena. „To je specijalizovano vozilo koje se koristi za ovakve prilike i u petak je bilo dovoljno kiseonika da se beba transportuje, ako treba, i do Subotice“, rekao je Đerlek.