Brodari trljaju ruke - kompanije izbezumljeneIZVOR: NOVAC.JUTARNJI.HR ČETVRTAK, 18.02.2021.
Poremećeni robni tokovi i astronomske cene prevoza obeležiće veći deo ove godine.U kolikom procentu će se sve to odraziti na cenu kineske robe u maloprodaji u Srbiji? Uvoznici u Bosni i Hercegovini su procenili da će na njihovom tržištu poskupljenje biti od 20 do 25 odsto. Cene prevoza robe brodovima vinule su se poslednjih meseci u nebo. Brodari trljaju ruke, a među kompanijama se vodi globalna borba za kontejnere u kojima se roba transportuje širom sveta jer vlada prava nestašica i čeka se nedeljama.
Poremećeni robni tokovi i astronomske cene prevoza potrajaće, smatraju analitičari, veći deo ove godine. Posledica je to, između ostalog, činjenice da je kineski izvoz uhvatio silan zalet nakon prvog talasa pandemije koronavirusa te je količina narudžbina i robe u međunarodnom prevozu jako narasla. No, kontejneri zapinju u Evropi i SAD-u, ne vraćaju se u Kinu potrebnim tempom; nekad je njihov "obrtaj" bio u 60 dana, sada je u 100 dana, piše Rojters, prenosi hrvatski Jutarnji list. Problem je u dostupnim kapacitetima za primanje i iskrcaj tolikog tereta u lukama, na šta je uticala korona-kriza, kao i prebacivanje dodatnog karga iz vazdušnog saobraćaja. Niz logističkih poremećaja i zagušenja doveo je tako do globalne nestašice kontejnera, skoka cena i kašnjenja u isporukama te pogađa sve - od proizvođača do trgovaca i potrošača.
Eksplozija cena"Brodari su pre koronakrize međusobno jedni drugima rušili cene. Sada je stanje drugačije. Na primer, za kontejner dužine 40 stopa (malo više od 12 metara) iz Kine do Rijeke trebalo je pre platiti oko 800 dolara, a sada to stoji 4.800 dolara i više", kaže za ovaj hrvatski medij jedan od sagovornika iz branše. Naravno, ta eksplozija cena je najviše pogodila one kompanije koje nemaju godišnje ugovore s brodarima te ih nabavljaju na spot tržištu. Britanski Fajnenšl tajms je u januaru tako pisao da je cena kontejnera od 40 stopa na relaciji od Azije do severne Evrope narasla sa 2.000 dolara, koliko je bila u novembru prošle godine, na više od 9.000 dolara.
U firmi koja zastupa kineski COSCO u Rijeci potvrđuju, naravno, da su cene prevoza značajno rasle, kao i da je ceo ciklus izvoza i uvoza usporen i produžen, uz napomenu da je u slučaju Hrvatske daleko veći uvoz od izvoza te 30 posto kontejnera ide dalje prazno.
U velikim svetskim lukama brodovi prepuni kontejnera
"parkirani" su u redovima za iskrcaj, a u Rijeci se oseća odjek toga jer su poremećeni plovidbeni redovi, pa brodovi kasne. Što se tiče prometa, za AGCT, kontejnerski terminal na Brajdici kojim upravlja firma Jadranska vrata, 2020. je bila rekordna godina, prekrcali su više od 300.000 TEU jedinica, što je rast od gotovo 12 posto. Godišnje stiže 320 brodova, a najviše tereta otpada na četvorku Maersk (35 posto), COSCO (23 posto), MSC (16 posto) te CMA CGM (10 posto). Prema podacima koje su objavili u AGCT-ju u januaru, sada manji deo prekrcanog tereta (oko 30 posto) ide u Hrvatsku, a ostatak je za regiju te središnju i istočnu Evropu.
Terminali za prekrcajNormalizovanje cena prevoza, kao i trgovine, očekuje se tek kada bude globalno postignut nužni nivo vakcinacije protiv koronavirusa i sve tačke svetske trgovine profunkcionišu kao pre. Trenutno, kako za Fajnenšl tajms kaže jedan od stručnjaka za brodski prevoz tereta, svet je na istorijsko najvišim volumenima karga te nema dovoljno terminala za prekrcaj. Takva gužva u lukama pridonosi dizanju cena jer brodari dodatno naplaćuju naknade kako bi kompenzovali duže čekanje u lukama.
Prekidi i kašnjenja u isporukama, upozoravaju ekonomisti, doveli su do toga da su zalihe u skladištima trgovačkih lanaca na nezabeleženo niskim nivoima. Budući da se u februaru, nakon kineske Nove godine, fabrike u Kini zatvaraju na nekoliko nedelja, brodari će
"pauzu" iskoristiti, najavljuje se, za dovlačenje dodatnih kontejnera i smanjivanje nagomilanog tovara.
Alibaba grupa lansirala onlajn rezervacije po 30-40% nižim cenamaPrema podacima koje je objavio Rojters, oko 60 posto robe u svetu prevozi se brodovima, prema nekim statistikama i više od toga, a postoji oko 180 miliona metalnih kontejnera. Na pitanje gde su sada ti kontejneri, stručnjaci odgovaraju: u skladištima logističkih centara, u teretnim lukama ili na brodovima. Proizvođači kontejnera, od kojih su mnogi u Kini, povećali su poslednjih meseci proizvodnju kako bi zadovoljili potražnju zbog naglog oporavka trgovine, pa bi cene mogle početi padati. Nestašice su najviše i najpre pogodile Aziju, odakle u Evropu i SAD pristižu velike količine robe, ali kriza se prelila i na mnoge evropske zemlje. Tako su se i evropski izvoznici, s uvoznicima te proizvođačima koji čekaju na delove i repromaterijal, takođe našli u problemima. Kineska Alibaba grupa iskoristila je novonastalu situaciju te lansirala onlajn uslugu rezervacije kontejnera za vazdušni i morski prevoz roba po 30-40 posto nižim cenama od prosečnih na tržištu. Reč je o kompaniji Cainiao, a pruža usluge u 200 luka u 50 zemalja.
Izvor:
www.b92.net
