PALUBA
December 06, 2024, 09:01:15 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Donirajmo Palubu za 2025/2026!  ⇦⇦⇦⇦⇦  link do teme ⇨⇨⇨⇨⇨   Donirajmo Palubu za 2025/2026!  ⇦⇦⇦⇦⇦  link do teme  ⇨⇨⇨⇨⇨   Donirajmo Palubu za 2025/2026! ⇦⇦⇦⇦⇦  link do teme  ⇨⇨⇨⇨⇨  Donirajmo Palubu za 2025/2026!  ⇦⇦⇦⇦⇦  link do teme  ⇨⇨⇨⇨⇨  Donirajmo Palubu za 2025/2026!
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 [33]   Go Down
  Print  
Author Topic: Vijesti s mora i kraja  (Read 193195 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 038



« Reply #320 on: April 19, 2021, 02:40:10 pm »

Grčki brod u karantinu zbog korone
Tanjug 19.04.2021.

Grčki teretni brod koji je plovio iz Egipta stavljen je u karantin na Kritu, nakon što je jedan mornar pronađen mrtav, a još 10 je testirano na korona virus.

Brod je stigao na jug Krita iz Port Saida u Egiptu, prenosi britanski "Gardijan".

- Kapetan je mrtvog mornara pronašao u njegovoj kabini, a jedan od mehaničara zaraženih kovidom-19 hospitalizovan je na Rodosu - rekao je zvaničnik obalske straže.

Devet drugih mornara je imalo pozitivan test na korona virus. Posadu čini 13 Filipinaca i osam Grka, a brod je prevozio teret za Kolumbiju. Grčka, u kojoj živi oko 11 miliona ljudi, bila je svedok više desetina smrtnih slučajeva zbog korona virusa poslednjih nedelja i preko 1.500 infekcija svakog dana.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 038



« Reply #321 on: October 26, 2021, 11:20:15 am »

Prošle nedelje oko 600 brodova zaglavljeno u lukama u SAD, da li će kriza ikada stati?
N. D. V. 26.10.2021.

Zastoj i zakrčenje teretnih brodova u glavnom kompleksu američkih luka, onom u južnoj Kaliforniji, dosegli su poslednjih dana rekordan nivo. Prošli utorak je tako više od stotinu brodova čekalo da iskrca svoje kontejnere s teretom ispred luka u Los Angelesu i Long Biču.

Desetine brodova već nedeljama čekaju na iskrcaj u ovim dvema lukama, koje zajedno obrađuju oko 25 ukupnog američkog izvoza i čak 40 odsto ukupnog uvoza. Zakrčenje će se, očekuje se, nastaviti sve do iduće godine. Samo u vodama ispred Los Anđelesa oko 200 hiljada kontejnera čeka svoj red na iskrcaj u luku, napunjenih svime, od igračaka i patika do kritičnih delova za fabričke strojeve, piše Index.hr. S druge strane, u luci se gomilaju prazni kontejneri koji čekaju prevoz natrag u Kinu, ali to je nemoguće dok brodovi prvo ne iskrcaju pune kontejnere.

Američki ekonomisti, proizvođači i maloprodajni giganti upozoravaju da će zastoji u lancu snabdevanja rezultirati ne samo izostankom tradicionalnih božićnih sniženja ove godine nego i potencijalnom nestašicom traženih proizvoda na policama.

Sve više praznih polica

Drugim rečima, Amerika se pomalo pridružuje Velikoj Britaniji kao zemlja prvog sveta sa praznim policama. Sjedinjene Američke Države su već zahvatile rekordne nestašice svakodnevnih proizvoda, od piletine, slanine, sira, kafe i maslinovog ulja, toalet papira i pelena do automobila i sirovina poput drva i plastike. O mikročipovima koji se ugrađuju u mobilne telefone, laptopove, ali i automobile, da ne govorimo. Amerikanci na društvenim mrežama masovno dele snimke praznih i polupraznih polica.

- U ovom trenutku nestašice su zajamčene... Već mjesecima upozoravamo potrošače da snize svoja očekivanja za sezonu blagdanske kupovine. Činjenica je da je lanac opskrbe rastegnut do svoje granice od jednog kraja do drugog - rekao je za Business Insider Džonatan Gold, potpredsednik politike lanaca snabdevanja u Nacionalnoj federaciji maloprodaje.

- Svi delovi lanaca snabdevanja, od kojih je većina izgrađena na principima 'vitkosti' (bez zastoja, što manji viškovi, od vozača kamiona do zaliha u skladištima), nisu bili spremni za ovo povećanje (potražnja sa ublažavanjem kovid-mera) - objasnio je za Insider Toni Peli, direktor za sigurnost u kompanije BSI.

Američki predsednik Džo Bajden obećao je da proširi lučki kapacitet, a kalifornijski guverner Gavin Njusom - demokrata, kao i Biden - izdao je u sredu izvršnu uredbu koja bi trebala rešiti problem nestašice vozača kamiona i prostora u skladištima, zbog koje se teret sporo iskrcava iz brodova, odnosno luka. Kalifornijski guverner je, naime, ovom uredbom naredio svojim državnim agencijama da pronađu i zakupe državno, savezno i privatno zemljište za kratkoročno skladištenje tereta, kao i rute za kamione na kojima bi ih se privremeno moglo izuzeti od ograničenja težine. Također proširuje edukaciju i obuku za lučke radnike, vozače i druge u opskrbnom lancu.

Biden traži od luka da rade 24 sata dnevno, desetine brodova pred lukama

- Kalifornijske luke su kritične za naše lokalnu, državnu i nacionalnu ekonomiju i država preduzima mere kako bi podržala kretanje robe uprkos globalnim poremećajima. Moja administracija nastaviće da sarađuju sa saveznim, državnim i industrijskim partnerima na inovativnim rešenjima za suočavanje sa neposrednim izazovima, istovremeno dovodeći naše procese distribucije u 21. vek - poručio je guverner Njusom u saopštenju u sredu, prenosi CNN.

Predsednik Bajden već je prošle nedelje zatražio od uprave luka u Los Anđelesu i Long Biču da pređu na izvanredni rad od 24 sata dnevno, sedam dana nedeljno. Inače rade pet dana nedeljno i zatvaraju preko noći. Pitanje je u kojoj će meri to rešiti problem, budući da to neće okončati nedostatak kamiona i vozača za prenos tereta. U SAD-u trenutno nedostaje oko 80 hiljada vozača kamiona, sa tendencijom rasta, no to je ipak manje kritična nestašica nego u Velikoj Britaniji, gde nedostaje i do 120 hiljada vozača, prvenstveno zbog posledica Bregzita i prepreka za dolazak stranih radnika iz EU. U SAD-u, ali i u ostatku sveta, sve ozbiljniji zastoji u međunarodnim lancima snabdevanja pre svega su posledica pandemije i kovid-mera, odnosno restrikcija prelaska granica za brodove, kamione, vozove i avione koji prevoze robu, kao i dramatičnog poskupljenja energenata i cene prevoza pojedinog teretnog kontejnera te globalnog nedostatka samih radnika.

600 brodova od Amerike do Kine čeka istovar

Ukupno 600 brodova ovih dana čeka na iskrcaj odnosno ukrcaj robe pred najvećim svetskim lukama. Samo ispred teretnih luka u Hong Kongu i Šenženu usidreno je gotovo stotinu brodova. Koliko je pandemija uticala na globalni pomorski prevoz, govori činjenica da je jedan slučaj zaraze u kolovozu zatvorio terminal Ningbo, izvan Šangaja, na čak dve nedelje.

- Lanci snabdevanja pogođeni su sa svih strana i srušili su se na dosad neviđeni nivo. Problemi su mnogo dublji od onoga što vidite u lukama - rekao je Sajmon Hini, analitičar pomorske konsultantske kuće Drewry, za Fajnenšal Tajms.

Prosečna globalna cena prevoza 12-metarskog kontejnera sada je blizu 10.000 dolara, tri puta više nego početkom godine te čak 10 puta više nego pre pandemije, pokazuju podaci Freightosa. Broj dana čekanja na iskrcaj u najvećim svetskim lukama sada stoji ovako: najmanje se čeka u Šenženu (1 do 2 dana), potom slijedi Šangaj/Ningbo (1 do 3 dana) pa slede Roterdam (do šest dana) i Savana (šest do sedam dana), a najgore je u Los Anđelesu/Long Biču (sedam do 12 dana). Detlef Trefzger, izvršni direktor Kuene + Nagela, jedne od najvećih transportnih i logističkih kompanija na svetu, očekuje da će zagušenje u pomorskom teretnom prevozu potrajati najmanje do kineske Nove godine u februaru 2022. godine. Do toga ova kriza može postati još gora, ocenjuje Trefzger.

- Znam da čujete puno o nečemu što se zove lanci snabdevanja i znam koliko je teško nabaviti niz stvari, od tostera preko tenisica i bicikala do nameštaja za spavaću sobu. S obzirom na to da se približavaju praznici, možda se pitate hoće li pokloni koje planirate da kupite stići na vreme - rekao je Biden iz Bele kuće. I on je sam priznao da je ovo samo potencijalno rešenje, jer se sva ta roba neće kretati sama. Dodao je da je pozitivan znak što tri glavna američka prevoznika robe, lanac supermarketa Volmart i službe za dostavu i špediciju FedEx i UPS, planiraju da intenziviraju svoje 24-satne operacije kako bi ubrzale otpremu robe širom zemlje. Target, Home Depot i Samsung takođe su objavili da povećavaju svoj intenzitet rada.

- Ovo se ne zove lanac snabdevanja bez veze. Ako je potrebna savezna podrška, usmeriću sve odgovarajuće mere. Međutim, ako privatni sektor ne pojača napore,zamoli ćemo ih da deluju, jer naš cilj nije samo proći kroz ovo neposredno usko grlo već i rešiti dugotrajne slabosti u našem transportnom lancu snabdevanja koje je ova pandemija razotkrila - upozorio je Biden.

Gene Siroka, izvršni direktor luke u Los Anđelesu, rekao je da su postigli određeni napredak u poslednjih nedelju dana: "Imali smo situaciju da 25 odsto celokupnog tereta na vezu stoji ovde 13 dana ili duže, a to je prepolovljeno tokom prošle nedelje." No iako je luka spremna da radi 24 sata dnevno, Siroka kaže da su njeni terminali zatvoreni od 3 do 8 ujutro jer nemaju narudžbi za istovar i preuzimanje tereta u tom razdoblju. Direktor odnosa s medijima ove luke, Filip Sanfild, upozorio je da su dežurstva u luci beskorisna ako nema vozača kamiona koji će doći i pokupiti teret: "Luka LA je sada spremna. Imamo puno radnika na kopnu. Problem su kamiondžije i, što je još važnije, teret koji treba pokupiti. Radimo s uvoznicima, terminalima itd. kako bismo dobili potražnju za to noćno razdoblje." Na to je upozorio i logistički menadžer kompanije Dependable Supply Chain Services, Leonard Arriola, za CBS: "Ne možete to uključiti kao prekidač. Morate prebaciti radnu snagu. Mislim da nema dovoljno radne snage u lukama da pokriju sve luke."

Da će se situacija dodatno pogoršati, odnosno da će problemi u lancima opskrbe "biti još veći prije nego što će se popraviti", predvidjela je prošli tjedan financijsko-konzultantska kuća Moody's Analytics u svom izvještaju.

- Granične kontrole i ograničenja kretanja, nedostupnost globalne propusnice za vakcinu i zaostala potražnja zbog ostajanja potrošača kod kuće zbog pandemije spojili su se i tvore velik problem, zbog kojeg će globalna proizvodnja biti otežana jer se isporuke ne vrše na vreme, troškovi i cene će porasti i zbog toga rast BDP-a u svetu neće biti tako snažan - napisao je Moody's u svom izvještaju, prenosi CNN. I oni su kao verojatnu "najslabiju kariku" identifikovali hronični nedostatak vozača kamiona U novom izveštaju ove nedelje agencija je konstatovala da "glavobolje u lancu snabdevanja još ne pokazuju znakove jenjavanja".

- Sve se kreće u krivom smeru. Nema svetlih tačaka, rekao je glavni autor izvještaja Matt Koljar za CNN. Moody's je upozorio da bi "pesak u zupčanicima" globalne ekonomije mogao uzrokovati sporiji rast američke ekonomije nego što se ranije predviđalo, kao i višu stopu inflacije. Dapače, industrijska proizvodnja u SAD-u nenadano je pala u septembru za 1.3 odsto, dok su maloprodajne cene u proseku porasle za 5.4 odsto.

Ipak, neki korporativni direktori i tržišni analitičari nisu tako pesimistični. Direktor investicione banke JP Morgan, Džejmi Dimon, utvrdio je prošle nedlje da će nevolje u lancu snabdevanja biti daleka uspomena sledeće godine u ovo doba. Podsjetimo, u otvorenom pismu koje su krajem septembra uputili šefovima država koji su prisustvovali Opštoj skupštini Ujedinjenih nacija, Međunarodna brodska komora (ICS), Međunarodno udruženje vazdušnog prometa (IATA), Međunarodna unija putnog prometa (IRU) i Međunarodna federacija transportnih radnika (ITF) upozorile su na "kolaps globalnog prometnog sistema" ako vlade ne obnove slobodu kretanja transportnim radnicima i daju im prioritet za dobijanje vakcina koja je priznala Svetska zdravstvena organizacija (WHO).

- Od početka pandemije covida-19 pomorska, putna i vazdušna industrija glasno i jasno pozivaju vlade da osiguraju slobodno kretanje transportnih radnika i ukinu zabrane putovanja i druga ograničenja koja su imala izuzetno štetan uticaj na njihovu dobrobit i sigurnost. Transportni radnici održavaju svet u pokretu i od vitalnog su značaja za slobodno kretanje proizvoda, uključujući vakcine i zaštitnu opremu, ali vlade su ih izneverile, a njihovi dužnosnici uzimali zdravo za gotovo - stoji u njihovom dramatičnom pismu.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 038



« Reply #322 on: October 30, 2021, 05:54:41 am »

Rekordan promet u Panamskom kanalu
Tanjug 29. 10. 2021.

VIŠE od pola milijarde tona robe prošlo je u fiskalnoj 2021. godini kroz Panamski kanal, najviše otkada je ključni svetski plovni put počeo da prima brodove, saopštio je čelnik uprave.

U 12-mesečnom periodu, zaključno sa septembrom, kroz Panamski kanal prošlo je 516,7 miliona tona robe, rekao je direktor agencije za upravljanje kanalom Rikarte Vaskez, preneo je Rojters. To je za 8,7 posto više nego u prethodnoj fiskalnoj godini.

- Bila je to izuzetna godina - rekao je Vaskez, istakavši da je kanal prvi put premašio brojku od 500 miliona tona.

Kroz 80 kilometara dug kanal koji povezuje Atlantski i Tihi okean prošlo je u 12 meseci do kraja septembra oko 3,5 posto svetske pomorske trgovine, u kojoj dominiraju žitarice i naftni derivati. Vaskez je objasnio da su za rekord zaslužni veći brodovi koji prevoze više kontejnera i nagli rast obima prevoza tečnog prirodnog gasa u Aziju. Fiskalna 2022. godina koja je počela u ovom mesecu trebalo bi da donese novi rekord, dodao je on, procenivši da bi do kraja septembra sledeće godine kroz kanal trebalo da prođe oko 535 miliona tona robe.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 038



« Reply #323 on: January 03, 2022, 08:48:41 pm »

Poskupljuje plovidba Sueckim kanalom
Tanjug 03. 01. 2022.

PREDSEDNIK Uprave Sueckog kanala Osama Rabi najavio je da će naknade za plovidbu ovim kanalom biti povećane za 6,0 odsto od februara 2022, što će doprineti rastu godišnjih prihoda za 400 miliona dolara.

Uprkos šestodnevnoj blokadi saobraćaja u oba smera u martu prošle godine, kada se džinovski brod „Evergiven“ poprečno zaglavio u kanalu, Uprava Sueckog kanala je u 2021. ostvarila godišnji prihod od 6,3 milijarde dolara, najveći ikada zabeležen u istoriji tog kanala koji se smatra žilom kucavicom svetskog pomorskog prometa.

Prema podacima Uprave kanala, prihodi su lane porasli za 12,8 posto, odnosno za 720 miliona dolara u odnosu 2020. godinu. Rabi je za televiziju „Arabija“ naveo da su kroz kanal prošla 20.694 broda u oba smera, što je deset posto više nego prethodne godine. Sueckim kanalom je tokom 2021. godine transportovano ukupno 1,27 milijardi tona tereta, ili za 8,5 posto više u odnosu na 1,17 milijardi tona 2020. godine.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 038



« Reply #324 on: January 08, 2022, 09:55:41 pm »

Субота, 08.01.2022.
Маријана Авакумовић

Привремено краћење ланаца снабдевања

На дуге стазе Далеки исток остаје главна дестинација за сировине и производњу. - Историјско повећање цена транспорта

Поремећаји у ланцима снабдевања између Кине и Европе навели су многе локалне компаније да размотре набавку робе од добављача са ближих тржишта. За српске увознике постају интересантне Пољска, Шпанија, Велика Британија и Турска.

Небојша Ђекић, директор продаје и развоја логистичке компаније „Карго партнер” у Србији, каже да је недостатак и поскупљење угља, сировине од које Кина добија скоро 60 одсто електричне енергије, приморао власти друге највеће светске економије да уведу рестрикције и многобројна ограничења. Велика енергетска криза која потреса ову земљу додатно је допринела наставку нестабилних прилика у светској трговини, продубљујући несташице у различитим категоријама сировина и робе. Нови догађаји поново у жижу стављају тражење алтернативних тржишта.

Историјски раст цена транспорта, као и неизвесност рокова испоруке, навели су многе компаније да током 2021. темељно преиспитају своје ланце снабдевања. Иако је јасно да европска увозна тржишта не могу да парирају кинеском, у одређеној категорији робе и по ценама, у овом моменту она могу да послуже као алтернатива. Невоље у транспорту ће потрајати и постепено ће почети да се смирују током 2022, с тим што би возарина у поморском транспорту могла да поскупи 30 одсто. Ово повећање биће условљено подизањем цена горива и новим износом таксе за контејнерске бродове који пролазе кроз Суецки канал.

– Уска грла у глобалним ланцима снабдевања угрозила су доставу великог асортимана робе, укључујући храну и пиће, потрошачку електронику, грађевински материјал. Јефтинији артикли не могу дугорочно да издрже овако висок ниво цена у контејнерском транспорту, те је и очекивано да буду или скупљи или да их уопште не буде у малопродајама. Са друге стране, иста та јефтинија роба не може ценовно да поднесе ни авионски транспорт, па је тражење алтернативних и ближих тржишта остало као једино могуће решење за широк опсег производа – наводи Ђекић.

Напомиње да су се неке од европских земаља посебно издвојиле као могућа алтернативна тржишта за набавку робе што због близине, што због широког спектра производа које имају у понуди. Он наводи пример Пољске, у којој је продаја електричних машина и опреме повећана за 30 одсто у 2020. у односу на период пре корона кризе. Ова земља извози и електронску опрему, возила и делове за возила, намештај, дрво, пластику и производе од пластике. Робна размена Србије и Пољске последњих година је у сталном порасту и према подацима Привредне коморе Србије у 2020. размена је достигла 1,3 милијарде евра, што је раст од око три одсто у односу на годину раније.

Следећа дестинација којој се српске компаније окрећу је Шпанија, која је најпознатија по трговини храном, пићем и дуваном, а осим тога веома конкурентна и у области производње пољопривредне опреме и технологије. Робна размена са Србијом је прошле године била око 600 милиона евра. Од 1. јануара 2021. брегзит је и формално ступио на снагу, а Велика Британија је и званично престала да буде чланица Европске уније, али су услови за компаније из Србије остали исти. УК је важан европски извозник машина (укључујући рачунаре), племенитих метала, возила, минералних горива, електричних машина, фармацеутских производа, техничких и медицинских апарата. Ђекић каже да турска трговина и индустрија бележе своје врхунце упоредо са вишеструким скоком цене транспорта робе из Кине. Што се Србије тиче, осим што имамо потписан Споразум о слободној трговини са Турском, који подразумева увоз и извоз одређене врсте робе без царине, важан је и фактор близине. Из ове земље ка Србији највише се извозе резервни делови за аутомобилску индустрију, бела техника, текстил и модна конфекција, медицинска опрема, као и храна и пољопривредни производи.

– Различити поремећаји у ланцу снабдевања проузроковани пандемијом, у комбинацији са додатним проблемима, попут последица блокаде Суецког канала, довели су до вртоглавих возарина и највиших зарада бродара још од 2018. Велики су притисци на страни тражње, а недостатак опреме, загушене луке, смањење радне снаге на бродовима, пристаништима, аеродромима, у друмском транспорту, још више су допринели да се транспортни капацитети смање, а да цена превоза буде на историјском максимуму – наводи Ђекић. Додаје да је бродски превоз од Кине до Европе поскупео осам пута.

Према речима нашег саговорника невоље у транспорту ће потрајати и постепено ће почети да се смирују током 2022. Он упозорава да би возарина у поморском транспорту могла да поскупи 30 одсто. Ово повећање биће условљено повећањем цена горива и новим износом таксе за контејнерске бродове који пролазе кроз Суецки канал. Када је реч о индустрији Љубодраг Савић, професор Економског факултета, каже да се траже решења у скраћењу ланаца снабдевана, што значи да се организује производња на краћим дестинацијама. Наш саговорник, међутим, сматра да то скраћење може бити само привремено или решење за појединачне фабрике мање снаге. Све велике фабрике можда ће неко време радити у Европи, али дугорочно нема никакву дилему да ће се вратити у Азију. Још су трошкови превоза и трошкови радне снаге у корист Далеког истока.

– Проблем је што се Европа лишила много тога и производњу иселила на исток, тако да није могуће да је у кратком временском периоду поново организују. Европа је заборавила то да ради. Оно што нуди Далеки исток осим ниских трошкова радне снаге, јесу и слаба еколошка заштита, одсуство синдикалне заштите, једноставно све оно што не можеш у Немачкој можеш на Далеком истоку. Како време буде пролазило у корист далекоисточних дестинација ићи ће то што тамо апсорпциона моћ тржишта неупоредиво брже расте него у Европи – објашњава Савић.

Са друге стране, „Интел” најављује градњу два велика погона полупроводника у Калифорнији у које ће уложити 20 милијарди долара, а „Џенерал моторс” премешта производњу батерија за аутомобиле назад у Мичиген. Професор Економског факултета подсећа да је та сеоба са истока почела са Доналдом Трампом, бившим председником САД који није имао у виду да ће доћи до овакве кризе, али је први био за то да врати америчке произвођаче. То је тешко ишло.

– Од масовне индустријализације САД или Европе нема ништа. То је капиталистички свет, који је ушао у потпуно други модел развоја, у коме све што је прљаво, радно интензивно, што загађује и све где се масовно запошљавају радници њима не треба. Рекли су хоћемо само хај тек, хоћемо сектор услуга, желимо да имамо чист ваздух и да лепо живимо. То је могуће, али много кошта. Пошто Кинези не воде много рачуна о загађењу и ако им је цена радне снаге пет пута нижа него у Европи свакако ће бити конкурентнији. Ако производе у серијама које су 20 до 30 пута веће него у Европи и Америци, њихова цена робе ће бити нижа – закључује Савић.

Према неким проценама трошкови производње у Америци су 15 одсто скупљи него у Немачкој и за 40 одсто виши него у Кини.

Izvor: www.politika.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 038



« Reply #325 on: February 26, 2022, 02:27:06 pm »

U Lamanšu zadržan ruski teretni brod
Novosti online 26. 02. 2022.

U KANALU Lamanš zadržan je ruski brod, javlja „Frans pres“, pozivajući se na pomorsku prefekturu Francuske. Ruska ambasada u Francuskoj potvrdila je ovu informaciju.

- Ambasada je primila hitan poziv od kapetana ruskog teretnog broda tokom koga je on saopštio da su francuske vlasti zadržale plovilo u Lamanšu - saopšteno je iz ambasade.

Kako je precizirano, konzularno odeljenje ambasade odmah je stupilo u kontakt sa francuskim vlastima kako bi se dobilo objašnjenje. Prema navodima „Frans presa“, ruski brod je prevozio automobile u Sankt Peterburg, a trenutno je preusmeren u Bulonj na Moru u departmanu Pa de Kale. Mediji pišu da je reč o komercijalnom brodu. Carinska služba ga je presrela u noći između petka i subote. Pretpostavlja se da pripada ruskoj kompaniji protiv koje je EU uvela sankcije. Radio-stanica „Frans blu“, pozivajući se na pomorsku prefekturu, javlja da je brod plovio iz Ruana, prevozio je automobile i imao je dozvolu za plovidbu u francuskim vodama.

Izvor. www.novosti.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 038



« Reply #326 on: March 23, 2022, 06:31:15 am »

Suecki kanal povećava tranzitne takse za brodove
Tanjug 23. 03. 2022.

EGIPAT je saopštio da će povećati tranzitnu taksu za brodove koji prolaze Sueckim kanalom, uključujući tankere sa naftom.

Nadležni su na sajtu objavili da će tranzitnu taksu sa sadašnjih pet odsto povećati za 15 procenata za tankere koji nose naftu i naftne derivate, prenosi AP. Takse za tankere sa hemikalijama i druge tečne sirovine biće povećane sa 10 na 20 odsto. Brodovi koji prevoze vozila, opšti teret, kao i višenamenska plovila umesto dosadašnjih sedam odsto, za tranzit će morati da plate 14 procenata.

Povećanje tranzitnih taksi stupa na snagu 1. maja i moglo bi kasnije da bude revidirano ili poništeno, shodno promenama u globalnoj plovidbi.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:Today at 08:10:12 pm
Posts: 22 867


« Reply #327 on: March 25, 2022, 06:41:58 pm »

И Египћани решили да се мало овајде у овој кризи... angel
Logged
Pages:  1 ... 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 [33]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.025 seconds with 22 queries.